Sedam vinskih tura u Srbiji

Turistička organizacija Srbije pokušava da privuče strance vinima "koja nisu kaberne ili šardone".

Izvor: Večernje novosti

Ljubiteljima dobre kapljice u Evropi dosadila su „svakodnevna“ vina i sada traže nešto drugo, originalno, autohtono, nešto što nije „kaberne“ i „šardone“. Srbija tu može da uskoči i ima šta da ponudi - tu su naše originalne sorte: „prokupac“, „tamjanika“, „bagrina“, „župljanka“, „kreaca“, „smederevka“... Sa ovakvom procenom Turistička organizacija Srbije se upustila u propagiranje i vinskih tura. Cilj je privući više stranih gostiju.

Imamo sedam vinskih oblasti i 42 vinska podruma, dostojnih da prime i najveće sladokusce kvalitetnog vina. Vinske ture mogu trajati od jednog sata do nekoliko dana.

- Najviše turista dođe u Srbiju drugim poslom, a onda krenu „stranputicom“, pa otkriju i bogatstvo naših vina - kaže Raško Vlastelica, iz Turističke organizacije Srbije. - Najpopularniji su vinski podrumi u Sremskim Karlovcima i u Aleksandrovcu. Tačne podatke o posećenosti nemamo, jer malo agencija organizuje puteve vina, a naša brošura je i urađena tako da pomogne individualnim putnicima da pronađu ono što ih zanima. U toku je i izrada detaljne mape vinskog puta.

Na našoj vinskoj trasi svoje mesto su našli:

- „Vina sa peska“, turistima možda najpoznatiji put, jer su palićki vinari prezentaciju vina doveli do savršenstva. Peskovit teren ova vina čini pitkim, sa harmoničnim ukusum, nežnog bukea.

- „Vina u odsjaju Dunava“ imaju bogatu istoriju, jer je vinogradarstvo na Fruškoj gori među najstarijim u Evropi. Karlovci su poznati po bermetu.

- „More vinograda“, u Vršcu, poznato je po najvećem vinogradu u Srbiji. Ovde se vinogradarstvom bavi 1.500 žitelja.

- „Zlatni breg“, kod Smedereva, vezan je za istoriju srpske dinastije Obrenović i za „traminac“.

- „Kraljevska loza“, kod Oplenca, još od srednjeg veka rađa grožđe, a vino „trijumf“ smatra se jednim od najboljih srpskih vina. Rajačke pimnice su zanimljive ne samo po podrumima, već i po vinu „bagrina“, „začinak“, „prokupac“, „vranac“.

- „Rimsku riznicu“, kod Knjaževca, trebalo bi posetiti u vreme sajma pršute, vina i sira.

- „Prestonica loze“ je u Župi, gde se gaje najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. „Prokupac“ je star čitav milenijum, a „tamjanika“ se u Srbiji gaji već 500 godina.

- Svako vino mora da ima svoju priču - objašnjava Vlastelica. - Vrlo je važno kako je vino rođeno, kako „proizvodi“ priču i kako ona teče. I, na kraju, vino se „pije viljuškom“ - uvek treba meziti.

Naravno, postoji i druga vrsta vinskih turista, koji vole da posećuju vinske manifestacije - berbe, osvećenja vinograda ili sajmove vina. Popularnosti ove vrste turizma kod nas pomoći će i dolazak popularnog „Travel čanela“, koji snima seriju emisija o vinskom turizmu.

VITEŠKI REDOVI

SVIH pet vinskih viteških redova u Srbiji okupiće se 11. februara. Na sabor će doći vitezovi iz Palića „Arena zabatkenze“ (subotički pesak), župski „Monah Dorotej“, vršački „Sveti Teodor“, feketićki „Sveti Đorđe“, kao i evropski ogranak austrijskog vinskog reda „Sveti Đorđe“.

A. KRSMANOVIĆ - N. SUBOTIĆ