Grad u Turskoj skriva tajnu ložu i ples derviša koji je misterija vekovima

Derviši, mistični pripadnici islamske religije, decenijama unazad privlače pažnju. Veruje se da oni mogu videti budućnost, a sebe dovode plesom do transa. Derviški red nastao je nakon smrti čuvenog mislioca Mevlane Rumija, a upravo oni su bili naslednici njegove filozofije i požrtvovani sledbenici. Njihov mistični ples način je da izraze ljubav prema Bogu i prema ljudima. U gradićui Konija u Anadoliji nalazi se jedinstven u svetu, Muzej letećih derviša.

"Prvi deo plesa započinje tako što plesači triput obiđu dvoranu. Prvi krug predstavlja spoznaju Boga, drugi viđenje Boga a treći istinu o jedinstvu. Derviši plešu sa jednom rukom podignutom ka nebu, a drugom ispruženom.. što simbolizuje uzimanje Božje milosti koju dele sa ljudima. Oči su im tokom izvođenja plesa sve vreme zatvorene, a plešući se okreću sve brže, dok im se haljine rastvaraju poput cveta. Čitav ovaj ples u svakom segmentu i celini je prožet dubokom simbolikom", izjavio je za RINU derviš Celalettin Beberoglu iz Konije.

Da bi stupili u Red derviša muškarci prvo idu na ritualno kupanje, kako bi sa sebe simbolično skinuli svu ovozemaljsku prljavštinu i ostali čiste duše. Zatim, kandidat odlazi u posebnu ćeliju u kojoj tri dana meditira, kako bi u potpunosti preispitao sebe da li je spreman da postane derviš. Kada izađe dobija zvanje čiledži i novu odeću u kojoj kasnije i izvodi ples - belu bluzu, bele pantalone i široku belu suknju, koja se oblači preko pantalona.

Foto:RINA

"Tokom plesa derviša takođe se poštuje hijerarhija i stroga pravila. U sredini je šeik koji čita stihove koje samo oni razumeju. Glave su im zabačene, a suknje lepršaju. Oni se neprestano okreću oko sebe i kruže po podijumu. Ova igra može da potraje satima i tokom nje derviši doživljavaju određeni potpuni zanos, da u tim trenucima ne bi bili u stanju da osete nikakvu fizičku bol. Taj zanos im održava koncentraciju, uvodi ih u posebno stanje", kaže Celalettin Beberoglu.

Za derviše je ples način života, usko povezan sa postojanjem svakog bića, on ujedinjuje um, duh i telo. Pripadnike ovog reda nazivaju još i vrtećim dervišima. Muzika koja tada svira ulazi u svaku poru ne samo onima koji igraju, već i onima koji se nalaze u publici.

Foto:RINA

"Ovim plesom oni ulaze u srž svog bića. Derviši sve ove vekove šire Rumijeve misli ističući kao i on, da smo svi jednaki pred Bogom, kao i da ljubav prema njemu i i ljudima treba da bude beskrajna. Ljude ne razlikuju po veri, boji kože ili jeziku kojim govore. Derviši šire jedinstvo koje ne zna za granice. To je glavna misaona ideja Mevlane, ali i njegovih sledbenika", kaže Tarik Guluckuturuk.

Početkom dvadesetog veka, zabranjeno je delovanje Derviškog reda na teritoriji Turske, ali krajem pedesetih godina revitalizovana je njihova loža u gradiću Konija i ona danas važi za izuzetnu kulturno-istorijsku riznicu. Godišnje ovaj posebna ples vidi na stotine turista iz čitavog sveta.