Zdravstvena situacija koja nam se uvek dešava u avionu i kako je sprečiti

Verovali ili ne, u avionu je vlažnost vazduha i manja nego u Sahari, u kojoj iznosi tek 20 odsto. Stoga ni ne čudi što nam se uvek pije voda u toku leta.

Dehidracija vodi do glavobolje, mučnine, vrtoglavice i letargije, a za sve je kriva cirkulacija vazduha.

Da bi ljudi leteli što je moguće udobnije na visini od 35.000 stopa kabina mora biti pod pritiskom, a sveži kiseonik treba upumpati u nju. Taj vazduh je maksimalno suv, pa je njegova vlažnost tek 10 do 20 procenata.

Nedostatak vlage u vazduhu vodi do znojenja, a iako bi ovlaživanje kabine izgledalo kao jednostavno i razumno rešenje, ono je izbegnuto iz različitih razloga.

Da bi se letelica dovoljno ovlažila trebalo bi uzeti velike količine vode, koja je teška i stoga skupa za skladištenje u avionu. Sistemi za vlaženje bi morali ponovo da skupljaju i recirkulišu što je više moguće vode, a to je jednostavno skupo i komplikovano.

A onda se javlja najvažnije pitanje korozije, pa tako vlažnost i kondenzacija u cevima mogu biti veoma štetni.

Kada je vaše telo okruženo suvim vazduhom, vlaga iz vašeg lica privlači suve molekule stvarajući efekat sličan isparavanju. Tečnosti iz vašeg tela su u suštini isisane iz vas. Iako ne možete ništa da uradite protiv dehidracije, postoji nekoliko načina da je ublažite.

Pijte 250 mililitara vode na svaki sat leta, posebno ako se radi o dužim letovima. Razmak između konzumacije vode je takođe važan, jer vaše telo ne može u potpunosti da iskoristi tečnost kada popijete litar vode odjednom, a da ne pominjemo prekomerne posete kupatilu.

Nadoknada alkohola i kofeina je takođe jako bitna. S obzirom na to da obe namrinice potiskuju antidiuretički hormon, koji dozvoljava bubrezima da koncentrišu urin i čuvaju vodu, uz svaku kafu ili akoholno piće dodajte još jednu čašu vode od 250ml.

Od pomoći mogu biti voće, povrće i jogurt. Ne zaboravite i na kremu za ruke, balzam za usne i čvrstu bočicu nazalnog spreja.