Web vodič: Bugarska

Bugarska je izuzetno modernizovana tokom proteklih petnaestak godina, naročito urbane sredine, dok po selima i dalje možete videti kako ljudi na posao idu na magarcima i jedu krompir i rotkvice koje sami gaje. Razlika u odnosu na pre nekoliko decenija je što danas svu tu hranu jedu zagledani u satelitski program.

Kada je Bugarska početkom 90-tih iz komunizma pobegla u sopstveni naopaki kapitalistički cirkus, Bugarima niko nije rekao da ko se ljulja može i da padne. Prvi utisak većine turista koji se nađu u Bugarskoj je da je to država koja daje sve od sebe da se prilagodi evropskom okruženju, i da su ljudi izuzetno gostoljubivi uprkos socijalnom i ekonomskom haosu u kojem žive. Urbana Bugarska, pre svega Sofija, danas izgleda mnogo drugačije nego nekad.

Površina: 110 hiljada km2

Stanovništvo: 7.8 miliona (UN, 2004)

Glavni grad: Sofija

Stanovništvo: Bugari 88%, Turci 8%, Romi 3%, Jermeni i Rusi 1%

Religije: bugarski pravoslavci 85%, muslimani 13%

Oblik vladavine: parlamentarna demokratija

Šef vlade: Predsednik Georgi Puvanov  

Premijer: Simeon Sakskoburgotski

Strani jezici: Stariji Bugari mahom govore ruski ili francuski, mlađi sve više znaju engleski, a skoro svi razumeju srpski.

GDP: US$49.23 milijarde

GNI per capita: US $2,130 (Svetska banka, 2003)

Godišnja stopa rasta: 2.5%

Inflacija: 5.9%

Glavne industrijske grane: prehrambena, proizvodnja mašina i metala, elektronska, hemijska, tekstilna

Glavni trgovinski partneri: Italija, Nemačka, Grčka, Rusija, SAD

Članica EU: ne (planirano priključenje 2007.)

Internet domen: .bg

Međunarodni pozivni broj: +359

Vize: Državljanima Srbije i Crne Gore, kao i državljanima većine ostalih evropskih država nije potrebna viza za boravak do 30 odnosno 90 dana. Državljani pojedinih zemalja – među kojima su SAD, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada – bez vize mogu da provedu 30 dana, a cena vize za tri meseca varira od zemlje do zemlje, od 30 do 60 leva.  

Vremenska zona: GMT/UTC +2

Pozivni broj: 359

Struja: 230V, 50Hz

Kada otići

Bugarska ima umerenu klimu, zime su hladne i vlažne, a leta vrela i suva. Najprijatniji period je proleće, kada je klima blaga i kada ima sijaset kulturnih dešavanja. Leta su stabilna, perfektna za planinarenje, pešačenje u prirodi i festivale na otvorenom, s tim što plaže na obali Crnog Mora tada umeju da budu nesnosno pretrpane, i može se lako desiti da ne možete da nađete prenoćište. Od sredine septembra do sredine maja, na obali bukvalno nema žive duše. Skijaška sezona počinje sredinom decembra i traje do aprila.

Među državnim praznicima najvažniji su Nova godina (1. i 2. januar), Dan oslobođenja (3. mart), Dan ćirilične azbuke (24. maj) i Božić (25. i 26. decembar). Bugari Božić slave dva dana jer je tokom komunizma religioznima bilo zabranjeno da svetkuju crkvene praznike, tako da su proglasili novi sekularni praznik koji pada jedan dan posle Božića. Od pada komunizma ponovo se slavi Božić, a novokomponovani praznik dan posle inercijom je zadržan. Bugari imaju čitav niz tradicionalnih običaja, od kojih je najpoznatiji festival vina Trifon Zarezan, 14. februara.

Cene i troškovi

Valuta: Bugarski lev (1 euro = 1.96 leva) 

Hrana

Obrok s nogu: Lv 2-8

Ručak u restoranu: Lv 8-10

Skuplji restoran: Lv 10-20

Deluxe: Lv 20+

Smeštaj

Youth Hosteli u centru i jeftiniji hoteli izvan centra: Lv 10-40

Hoteli bliži centru: Lv 40-70

Visoka kategorija: Lv 70-100

Deluxe: Lv 100+

Uprkos PDV-u (VAT) od 20%, ulaznice, hrana i piće, svi oblici prevoza (uključujući taksi), garderoba i suveniri su izuzetno jeftini. U stvari, sve što možete da dobijete po istoj ceni kao i Bugari je jeftino, ali kada je za strance određena viša, često dupla cena (kao što je slučaj sa gotovo svim oblicima smeštaja), biće vam potrebna ozbiljnija količina novca. Uz opreznije trošenje para možete lako proći sa oko 20 do 40 leva dnevno, u zavisnosti od toga kakav komfor želite.

Keš se lako menja u bezbrojnim menjačnicama, s kojima ipak treba biti oprezan jer neke daju bezobrazno nizak kurs, dok je on najviši u bankama, u kojima ćete, opet, izgubiti više vremena. Travellers čekovi su više šteta nego korist, jer ih većina banaka ne prihvata, a one koje ih unovčuju, uzimaju oko 5% provizije. Bankomati su česti u Sofiji i turističkim mestima na Crnom Moru, kao i mogućnost plaćanja karticom. Ipak, u Bugarsku je najbolje poneti što više gotovine.

Atrakcije

Sofija

Centar Sofije je eklektični miks arhitektonskih stilova, a veliki broj zgrada je izgrađen posle drugog svetskog rata na mestu onih koje su srušene bombardovanjem. Kompaktnost i raznovrsnost ovog grada čine ga idealnim mestom za posetu pre nego što se otisnete u otkrivanje prave Bugarske.

Centralna železnička i autobuska stanica su jedna pored druge, i nalaze se severno od centra grada. Relativno su čiste, sa obaveznim Mc Donald's kioskom, tako da eventualnih nekoliko sati čekanja ne bi trebalo da predstavlja problem. Južno od stanice spušta se bulevar Marije Lujze koji vodi do Katedrale Sveta Nedelja. Crkva je obnovljena 1924. nakon bombaškog napada na Cara Borisa III, koji je napad preživeo, ali su 124 osobe poginule (uključujući većinu članova njegove vlade). U istoj ulici je i impozantna džamija Banja Baši (nisu je spalili), kao i hotel Šeraton ogroman kao tvrđava. U blizini je crkva Svete Petke Samardijske, neugledna spolja ali sa sjajnim freskama unutra. S druge strane katedrale je bulevar Vitoša, reprezent moderne Sofije sa nebrojenim radnjama i kafićima. Nacionalni muzej istorije je nekadašnja rezidencija komunističkog lidera Todora Žikova.

U bulevaru Stefana Stambolova nalazi se svakodnevna otvorena pijaca, a seče je ulica Cara Simeona u kojoj su arapske radnje. Arapi stoje na ulazu, grickaju semenke i mame mušterije. Za lev dva kod njih možete da kupite poveću kesicu šafrana, korijandera, karija ili kurkume, sušene limunove za supu, pite za giros i arapske sosove od ljutih papričica.

Istočnim delom grada dominira crkva Aleksandra Nevskog, izgrađena u neo-vizantijskom stilu, kao memorijal za 200,000 ruskih vojnika koji su poginuli u rusko turskom ratu, nakon kojeg je Bugarska stekla nezavisnost.

Iz svakog dela grada vidi se planina Vitoša, visoka preko 2000 metara. Sa nekoliko strana ove planine, koja se nalazi u neposrednoj blizini Sofije, izgrađene su gondole koje vode putnike na jedan od tri vrha. Do podnožja vodi gradski prevoz - uzmite tramvaj 9 u centru i na poslednjoj stanici uzmite bus 93 do žičare. Kupite prethodno kremu sa zaštitnim faktorom da na suncu ne pregorite za sat vremena. S obzirom da se do Vitoše lako dolazi lokalnim prevozom, izbegavajte vikend da ne biste upali u veliku gužvu.

Veliko Tarnovo

Veliko Tarnovo privlači turiste svojom istorijskom arhitekturom i živopisnim kućama izgrađenim na liticama iznad reke Jantra. Tu je i Stena za pogubljenje sa koje su izdajnici bacani u reku. Grad ima univerzitet, mnogo barova i dobar noćni život.   Crnomorska rivijera

Ovo je oblast sa popularnim turističkim mestima i banjama. St Konstantin je najstarije mesto, Albena se nalazi na obroncima predivne šume i najmlađe je mesto. Za Zlatne pjasce važi da ima najbolji noćni život. U Varni, prestonici Crnog Mora, nalaze se rimske i vizantijske iskopine.   Varvara

Ova sićušna ribarska komuna južno od Burgasa često leti privlači umetnike iz Sofije. Mnogi od njih tu kampuju u primitivnim skloništima na plaži.

Nesebar

Godine 510. pre nove ere Grci su osnovali Nesebar, drevnu Mesembriju. Gradić je izgrađen na malom stenovitom poluostrvu koje je s kopnom povezano uzanim nasipom. Još uvek postoje ostaci gradskih zidina iz drugog veka, a krivudavim kaldrmisanim ulicama nižu se kuće od kamena i drveta.   Nekada je ovaj grad bio značajno trgovačko naselje u Vizantiji. Većina crkava koje su izgrađene u 5. i 6. veku sada su u ruševinama. Nesebar je u 18. veku prestao da bude aktivno trgovačko mesto i danas njegovi stanovnici u glavnom žive od ribarenja i turizma.   Planine Rodopi

Rodopi su izolovane planine, pune klanaca i borove šume, sa strmim i kamenitim liticama. Na Rodopima je i skijalište Pamporovo. U Širokoj Laki, selu sa kamenim kućama, kozama i magarcima koje tumaraju okolo, postoji Škola za tradicionalnu muziku, koja pokušava da sačuva folklor Rodopa i organizuje redovne javne nastupe.

World Heritage sites

Bugarska ima devet mesta koja su na listi Svetske baštine među kojima su Stari Nesebar, jean od najstarijih gradova u Evropi, trakijska grobnica u Kazanluku sa muralima iz 4. veka stare ere i stenoviti manastiri Ivanovo. Monasi su u periodu između 11. i 14. veka postepeno gradili manastire, ukopavajući ćelije, crkve i kapele u stene.

Nacionalni parkovi

Bugarska ima nekoliko nacionalnih parkova koji su nastanjeni jastrebovima, orlovima, vukovima i medvedima. Nacionalni park Pirin ima gotovo 180 glečerskih jezera, staru borovu šumu i krečnjačke stene. Nacionalni park Vračanski na severozapadu ima spektakularne stenovite formacije, vodopade i drevne pećine. U Centralnom balkanskom nacionalnom parku, severoistočno od Sofije, nalazi se ogroman vodopad Rajskoto Praskalo.

Politička situacija

Balkanska zemlja sa spektakularnim planinskim vrhovima i obalom na Crnom Moru, Bugarska je oko 500 godina bila deo otomanske imperije, ali i pored toga, pravoslavna tradicija ostala je jaka. Bugarski jezik pripada porodici slovenskih jezika.

Nakon drugog svetskog rata Bugarska je gotovo pola veka bila satelit Sovjetskog saveza. U martu 2004. postala je članica Nato čime je započela proces integracije u zapadne alijanse.

Bugarska tranzicija u demokratiju i tržišnu ekonomiju posle pada komunizma nije bila laka.

Kroz prvu polovinu 1990ih, Bugarskom su harali politička nestabilnost i štrajkovi. Nekadašnji komunisti su zadržali moćan uticaj. I mada je krajem decenije situacija u zemlji postala stabilnija, nije postignut značajan progres u sprovođenju ekonomskih reformi.

Bugarska nije uključena u listu zemalja koje su pozvane da se 2004. pridruže Evropskoj uniji. Međutim, u aprilu 2005. Bugarska potpisuje sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji i, u zavisnosti od tempa sprovođenja reformi, na putu je da 2007. postane članica EU.

Bivši bugarski Kralj, Simeon II, koji je 2001. postao premijer, počeo je žustrije da sprovodi tržišne reforme kako bi postigao ekonomske ciljeve koje je postavila EU. Njegova vlada je stekla ugled u zapadnim finansijskim krugovima zbog uspeha koje postiže, ali pred njom još uvek stoje ozbiljni zadaci.

Nisu samo ekonomski problemi prepreka Bugarskoj na putu ka ulasku u EU. Korupcija, slabo sudstvo i diskriminacija romske manjine takođe zabrinjavaju Brisel.

Još jedna problematična stvar je nuklearna elektrana Kozloduy koja snabdeva strujom pola Bugarske i zemlji donosi milione dolara od izvoza struje. 

Bugari su krajem 2002. pod pritiskom EU pristali da zatvore dva najstarija reaktora. Uprkos insistiranju Bugarske da je poslednjih godina uvedeno niz bezbednosnih poboljšanja, Brisel insistira da dva od preostala reaktora moraju da budu zatvorena do 2006.

Lideri

Bivši kralj Simeon postao je premijer nakon izbora u junu 2001. On je prvi bivši monarh u post komunističkoj istočnoj Evropi koji se vratio na vlast.

Na presto je došao posle smrti svoga oca 1943, a iz zemlje je proteran 1946. nakon lažiranog referenduma kojim je ukinuta monarhija. Najveći deo života proveo je u Madridu kao uspešan biznismen.

Iz egzila se vratio da bi učestvovao na izborima 2001. na kojima je njegov Nacionalni pokret Simeon II (NDSV) osvojio 120 od 240 mesta u parlamentu.

Premijer Simeon je na čelu koalicije u kojoj su i predstavnici etničkih Turaka, koji čine nekih 10% stanovništva. Održao je obećanje da će Bugarsku uvesti u Nato, a sada mu je glavni cilj članstvo u EU.

Obećao je i da će suzbiti korupciju. Njegova vlada sprovodi ekonomske reforme i uspela je da ostvari privredni rast. Nezaposlenost je pala sa cifre od gotovo 20 odsto, a inflacija je niska. Međutim, bugarski narod pokazuje znake umora i sve mu je teže da dočeka da uživa plodove ovog uspeha. Prihodi i životni standard i dalje su niski.

Premijer Simeon podržao je kampanju protiv Iraka na kojoj su insistirale Sjedinjene države. Njegova vlada poslala je preko 400 vojnika u Irak, kao deo mirovnih snaga koje predvodi Poljska.

Sledeći izbori održavaju se na leto 2005.

Ministar inostranih poslova: Solomon Isak Pasi

Ministar unutrašnjih poslova: Georgi Petrov Petkanov

Mediji

Bugarska je zakon o medijima donela među poslednjim državama istočne Evrope, tek 1996, i to nakon šest godina pripremanja zakona. To odugovlačenje imalo je negativan uticaj na širenje komercijalnog emitovanja i razvoja javnih medijskih servisa.

Nacionalni radio i TV dobili su status javnih servisa i zagarantovana im je nezavisnost.

Balkan News Corporation – deo kompanije News Corporation Ruperta Murdocha je u maju 2000. osnovala prvi bugarski nacionalni komercijalni kanal. Trenutno u Bugarskoj postoji nekoliko regionalnih televizijskih stanica u privatnom vlasništvu. Stanica Nova TV je 2003. dobila licencu kao druga nacionalna komercijalna televizija.

Štampa

Dnevnik – dnevni list 

24 Časa - dnevni list

Trud - dnevni list

Novinar - dnevni list

Monitor - dnevni list

Standart - dnevni list, pojedine stranice na engleskom

Pari – dnevne biznis vesti

Kapital – političko ekonomski nedeljnik

The Sofia Echo – online novine na engleskom

Televizija

BNT (Bugarska nacionalna televizija) – u državnom vlasništvu, u njenom sastavu su Kanal 1 i satelitski kanal TV Bulgaria

bTV – privatna, nacionalna mreža

Nova TV – privatna, druga nacionalna mreža

7 Dni – privatna stanica

Radio

BNR (Bugarski nacionalni radio) - u državnom vlasništvu, u njegovom sastavu su mreža Horizont, kulturna mreža Hristo Botev, eksterni servis Radio Bulgaria

Darik Radio – privatna stanica, nacionalna pokrivenost

Novinske agencije/internet

BTA novinska agencija

Novinite – online news sajt na engleskom

Mediapool - online news sajt

Focus - online news sajt    

(izvor BBC)

Hronologija ključnih događaja

1943 – Kralj Boris, po povratku sa susreta s Hitlerom, umire pod misterioznim okolnostima.

1944 – Sovjetska armija vrši invaziju na Bugarsku koja je do tada bila po okupacijom Nemačke. Vlast preuzima Otadžbinski front iza kojeg stoje Rusi.

1946 – Monarhija ukinuta na referendumu i proglašena republika. Georgi Dimitrov izabran za premijera.

1947 - Nikola Petkov, lider opozicione Agrarne partije, pogubljen zbog zavere.

Država sovjetskog tipa

Novim ustavom koji je donet pod Sovjetski uticajem uspostavlja se jednopartijska država. Ekonomija i industrijski sektor nacionalizovani.

1949 – Umire komunistički lider Georgi Dimitrov.

1954 - Todor Živkov postaje generalni sekretar Komunističke partije. Bugarska postaje čvrst saveznik Sovjetskog saveza.

1968 – Bugarska vojska učestvuje u sovjetskoj invaziji na Čehoslovačku.

1971 – Živkov postaje predsednik.

1978 - Georgi Markov, novinar na BBC-jevom World Service i bugarski disident, umire u Londonu nakon što mu je iz vrha kišobrana ubrizgan otrov.

1984 –Živkov i njegova vlada primoravaju tursku manjinu da preuzme slovenska imena.

1989 – Masovni egzodus bugarskih Turaka.

Ministar inostranih poslova Petar Mladenov uklonio Živkova s vlasti. Uveden višepartijski sistem. Formirana Opoziciona unija demokratskih snaga (UDF).

Nestabilne vlade

1990 – Ekonomska kriza. Komunistička partija uzima novo ime, Bugarska socijalistička partija (BSP), i osvaja slobodne parlamentarne izbore.

Predsednik Mladenov podnosi ostavku i parlament za predsednika postavlja Želju Želeva iz UDF-a.

Vlada BSP-a pada, uporedo sa masovnim demonstracijama i generalnim štrajkom.

1991 - UDF osvaja izbore.

1992 – Želev postaje prvi Bugarski predsednik izabran na direktnim izborima. Vlada UDF-a se raspušta. Ljuben Berov staje na čelo nepartijske vlade.

Todor Živkov osuđen na sedam godina zatvora zbog korupcije.

1993 – Program masovne privatizacije.

1994 - BSP na opštim izborima ponovo osvaja vlast.

1995 – Žan Videnov iz BSP-a postaje premijer.

Ekonomski haos

1996 – Finansijski haos. Petur Stojanov postaje predsednik umesto Želeva.

Bugarski Vrhovni sud obara presudu Živkovu.

Videnov podnosi ostavku na mesto premijera i predsednika BSP.

1997 – Masovni protesti zbog ekonomske krize. Opozicija bojkotuje parlament i traži raspisivanje izbora.

Formirana prelazna vlada koja funkcioniše do izbora, kada Ivan Kostov iz UDF-a postaje premijer.

Vlada vezuje Bugarsku valutu za nemačku marku.

1999 - Dugotrajni pokušaji demoliranja mermernog mauzoleja prvog komunističkog lidera Georgi Dimitrova postaje nacionalna sprdnja.

2000 - Post-komunistički tužioci zaključili slučaj Georgi Markova. U decembru iste godine, Markov odlikovan najvećim bugarskim priznanjem, Ordenom Stare Planine, za doprinos bugarskoj književnosti i borbi protiv komunističke vladavine.

2001 Jun – Partija Kralja Simeona II, Nacionalni Pokret Simeon II, osvaja parlamentarne izbore. Simeon postaje premijer u julu.

2001 Novembar – Hiljade ljudi demonstrira ulicama Sofije 100. dana Simeonove vlade, i optužuju ga da nije uspeo da poboljša životni standard građana.

Lider Socijalističke partije Georgi Parvanov osvaja predsedničke izbore uz najmanju izlaznost od pada Komunizma. Obećava da će poboljšati životni standard običnih ljudi i da će ubrzati prijem Bugarske u EU i Nato.

2001 decembar - Parlament se obavezuje da će projektili proizvedeni u Sovjetskom savezu biti uništeni do kraja 2002, neposredno pred ulazak u Nato

2002 novembar – Bugarska uključena u listu od sedam zemalja koje su formalno pozvane da postanu članice Nato na samitu u Pragu.

2003 decembar – Proglašen dan nacionalne žalosti nakon što je pet Bugarskih vojnika pod poljskom komandom izgubilo živote u Iraku.

2004 mart – Bugarska primljena u Nato.

2004 decembar – Lideri EU izjavljuju da su spremni da sa Bugarskom u aprilu 2005. potpišu sporazum o pridruživanju. Punopravno članstvo se očekuje 2007.

(izvor BBC)

Aktivnosti

Skijanje

Sezona traje od decembra do aprila. Najjednostavnije se stiže na planinu Vitoša, koja se nalazi u neposrednoj blizini Sofije, najveće skijalište je Borovec, skijalište Bansko na Pirinskim planinama je najmanje komercijalizovano a Pamporovo na Rodopima je popularno među britanskim skijašima. 

Pešačenje i planinarenje

Po bugarskim planinama postoji dobra mreža pešačkih i planinarskih staza. Najpopularnija područja su nacionalni parkovi Pirin i Rila. Musala ima 2925 metara i najviša je planina u Bugarskoj. Lakše staze nalaze se na Staroj Planini i Rodopima.

Pećine

Stara Planina i Rodopi imaju nekoliko stotina pećina. Pojedine su osvetljene i otvorene za turiste, dok su druge rezervisane samo za iskusne. Jedna od najspektakularnijih je Đavolje grlo u blizini Trigrada.

Planinski biciklizam

Ovaj sport postaje popularan na Rodopima, na visinama gde prestaju šume. Na području između Pamprova i Trigrada postoje biciklističke staze na obodima litica, po dolinama i duž reka. Dobrih staza ima i na Staroj Planini. Na sva tri mesta moguće je iznajmiti bicikle.

(izvor BBC)

Korisni linkovi

BDZ-Timetable (Red vožnje vozova u Bugarskoj sa cenama)

Centralna Avtogara Sofia (Glavna autobuska stanica Sofia)

Blgarskite karti (Mape gradova u Bugarskoj)

The Bus Station - Europe links: Central and East (Autobuske linije u Centralnoj i Istočnoj Evropi)

(izvor BBC)