Tuborg Green Fest u Beogradu

Sastavi "Franz Ferdinand", "Cypress Hill" i "Raveonettes" nastupiće na festivalu u okviru svojih evropskih turneja.

Generalni menadžer Egzit festivala, Bojan Bošković rekao je da su prema njihovom mišljenju koncerti bendova "Franz Fedinand" i "Cypress Hill" jedni od najuspešnijih festivalskih nastupa i da je zato doneta odluka da se ovi bendovi ponovo dovedu. Da podsetimo, članovi sastava "Franz Fedinand" su na Egzit festivalu nastupili 2006. godine dok su "Cypress Hill" posetili tvrđavu 2005. godine.

‘’Pored kompanije Carlsberg Srbija iza ovog poduhvata stoji i Egzit festival’’ izjavio je generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija Aleksandar Radosavljević i naveo da koncept "Green Festa" ove godine obuhvata i zemlje regiona, Bugarsku i Hrvatsku, ge će takođe nastupiti velika imena svetske muzičke industrije.

Istom prilikom najavljena je i jedisntvena nagradna igra koja će pružiti priliku svim poklonicima dobre muzike da dođu do karata za "Tuborg Green fest", kao i do kompleta karata za Egzit, "Tuborg Green Beat" i "Tuborg Green" festivale u regionu.

Nagradna igra će trajati od 17. marta do 31. avgusta 2008. godine.

Cena karte za "Tuborg Green Fest" u predprodaji košta 15 evra, dok će regularna cena iznositi od 25 do 30 evra.

Cypress Hill

"Cypress Hill" su jedan od najpopularnijih američkih hip-hop bendova sa Zapadne obale. Njihov prepoznatljiv stil, koji su razvili tokom devedesetih godina XX veka, varira od opuštenih latino ritmova do besnih hard-kor gitarskih rifova. Predvođeni producentskom veštinom harizmatičnog DJ "Muggs-a" i “meketavim” rep izrazom "B Real-a", Cypress Hill su postali jedan od najuticajnijih bendova na sceni.

Ono po čemu su postali poznati i izvan krugova ljubitelja rep muzike je njihov predani rad na legalizaciji marihuane, što je i jedan od stalnih lajt-motiva u njihovim pesmama. Posle kultnog uspeha singla “"How I Could Just Kill a Man", ubrzo sledi objavljivanje debi albuma 1991. godine, da bi dve godine kasnije izašao “Black Sunday”, koji ih je vinuo među zvezde zahvaljujući hit-singlu “Insane In The Brain”.

Popularnost ih je drastično približila beloj publici, a to je rezultiralo čestim nastupima sa alternativnim rok bendovima i pojavljivanjem na velikim festivalima poput "Lollapalooze". Treći album “ Temple of Doom ”(1995) predstavlja grupu u smirenijem i mračnijem raspoloženju, bez izrazitog hita, što su i kritika i publika ispratili sa polovičnim ocenama.

U naredne tri godine, bend prolazi kroz personalne izmene i solo izlete, da bi se “na mala vrata” vratili 1998. godine albumom “IV”. Duplo izdanje “Scull & Bones” izlazi 2000. godine, i predstavlja grupu u dvojakom svetlu – s jedne strane, klasično ležerni hip-hop i sa druge, rok orijentisani, agresivniji zvuk. Singl “Superstar” bio je veliki MTV hit i u potpunosti usmerio bend ka "crossover" sceni, što su i pokazali na sledećem albumu “Stoned Riders” (2001).

Poslednji album “Till Death Do Us Part” članovi sastava "Cypress Hill" objavili su 2005. godine. na ovom izdanju grupa okrenula jamajčanskim rege i dab uticajima, čime se vraćaju sopstvenim muzičkim počecima.

Franz Ferdinand

Najpopularniji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice "Franz Ferdinand" već je na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene kao bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. godine i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine.

Početkom milenijuma pod okriljem Škole umetnosti u Glazgovu, sreli su se gitarista Aleks Kapranos, basista Robert Hardi, bubnjar Pol Tomson i multiinstrumentalista klasičnog obrazovanja Nikolas Mekarti.

Na zajednički rad pokrenula ih je ideja da naprave muziku koja će se dopasti devojkama i naterati ih da plešu, pa su počeli sa probama u Mekartijevoj kući. S obzirom da je grupa stvarala svoju muziku pod uticajem umetničkih bendova novotalasne epohe krajem sedamdesetih godina XX veka, mračnih i nekomunikativnih "Joy Division" i inovativnih "Gang of Four", prava je enigma kako su u svojim namerama i uspeli, možda jednim delom i zahvaljujući primarnoj zamisli da zvuče kao Dona Samer ili "Prince".

Brojne umetnice iz Glazgova njihovu muziku doživele su kao savršeni saundtrek za performanse u mestu zvanom "Chateau" (na francuskom - zamak), okupljalištu mladih umetnika po ugledu na Vorholovu "Fabriku". Kada je policija zatvorila klub u kome je dekadencija očigledno prelazila granice dozvoljenog, četvorka se zaputila u London, gde su nastupali kao predgrupa nešto poznatijim vršnjacima "Hot Hot Heat" i "Interpol", koji su im već posle nekoliko zajedničkih nastupa gledali u leđa i polako nestajali u oblaku prašine. Ferdinandi su dodali gas i na prečac osvojili publiku ne samo na ostrvu, već i širom kontinenta, na festivalima.

Nezavisna etiketa "Domino" objavila je početkom 2004. album nazvan imenom benda koje je, kako su objasnili u jednom intervjuu, odabrano prema imenu trkačkog konja "The Archduke Ferdinanda", koji je verovatno dobio ime prema austrougarskom prestolonasledniku ubijenom u Sarajevu 1914. godine.

Album je debitovao na 3. mestu britanske top-liste, dok ga je samo za američko tržište objavio moćniji "Epic Records". Uspehu benda znatno je doprineo singl "The Dark Of The Matinee" sa pulsirajućom disko bas deonicom i reskom stakato gitarom, koji je postao mega hit na radio stanicama i u klubovima. Spot za istu numeru sa originalnom fotografijom u specifičnom sivo-zelenom koloritu izdvojio ih je od kompletne svetske produkcije i ukazao na veliki umetnički potencijal, što su u međuvremenu i opravdali narednim hit-singlovima "Take Me Out", "Michael" i "This Fire".

Nakon godine provedene na turnejama, 2005. godinu članovi grupe većim delom su potrošili na studijski rad da bi u oktobru objavili drugi album "You Could Have It So Much Better".

(Kontra magazin)