Prošlo je 25 godina od Zlatne palme za "Podzemlje", bizarni film o izolaciji i kolektivnom ludilu

Crna komedija Emira Kusturice ispituje 50 godina jugoslavenske istorije, ali je danas aktuelnija nego ikada ranije. "Podzemlje" je kontroverzni trosatni projekat u kojem je svet prozreo Miloševićevu propagandu, ali koji je žiri u Kanu 1995. godine nagradio kao antiratni film dodelivši mu Zlatnu palmu. Autor filma Emir Kusturica je postao jedan od samo šest reditelja na svetu kojima je pošlo za rukom dvaput da osvoje ovu prestižnu filmsku nagradu. Film prati grupu proizvođača oružja koji su zatvoreni u jednom beogradskom podrumu na početku Drugog svetskog rata, a snimljen je u vremenu kada su se na Balkanu događali užasi, devedesetih godina. Jedan od njegovih promotivnih slogana je glasio "Rat nije rat dok brat ne ubije brata".

Bila jednom jedna zemlja…

Scenario za film je napisao Dušan Kovačević ("Balkanski špijun", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug"…), a priča je zapravo podeljena u tri dela (Rat, Hladni rat i Rat) i poseduje kompleksnu naraciju. Čitavo jedno podzemlje koje egzistira u podrumima bogatih eksploatatora je bilo i tema filma "Parazit" Bonga Džun-hoa koji je osvojio četiri Oskara i napravio presedan u nagrađivanja Američke filmske akademije.

Radnja filma "Podzemlje" započinje u Drugom svetskom ratu, kada se Marko (Predrag Miki Manojlović) i njegov najbolji prijatelj Crni (Lazar Ristovski) zaljubljuju u istu ženu, lošu glumicu Nataliju (Mirjana Joković). Članove svoje porodice isprva pokušavaju da zaštitite od ratnih strahota, pa ih skrivaju u Markov vinski podrum, gde će započeti proizvodnja robe čiji će ih profit u tom istom podrumu držati čak dvadeset godina.

Dvadeset godina ljudi su držani u podrumu u iluziji da napolju besni rat kako bi služili kao jeftina radna snaga za proizvodnju oružja. Uslovi u kojima žive su strogo kontrolisani pa su prevareni i iluzijom protoka vremena. Uvereni su da se u podzemlju nalaze petnaest godina. Groteskni pogled na zadrtost mitova o Jugoslaviji i njen raspad Kusturica je svojevremeno okarakterisao kao reakciju na uništavanje zemlje u kojoj je rođen, rekavši da je "Podzemlje" samo seme onoga što Balkan živi danas, piše Klix.ba Propaganda neuke vladajuće klase svodi se na povremeno otvaranje poklopca šahta, serviranjem ideoloških obroka koji za tajni sastojak imaju rat, koji uvek pali, a odnedavno se strahovlada sprovodi zahvaljujući pandemiji bolesti koja je zemlju stavila u stanje prirodne nesreće (kao da ta nesreća ne traje već trećinu veka). Vanredno stanje je raj za profitere svih kalibara, jer omogućava delovanje mimo zakona i standardnih procedura. Naši spasioci ne trguju oružjem koje ubija, nego tobože spašava živote obolelih od kovida19, piše Kliks.ba.

Vreme korone pokazalo je da su politički sukobi i nacional-bal samo privid koji služi kao paravan za besramno bogaćenje povlaštene elite. Nastupilo je vreme u kojem ni političko-karijerni odabiri Emira Kusturice ne mogu više služiti kao sredstvo za produbljivanje političke i društvene krize u Bosni i Hercegovini. Taj je čovek, možda nekome nepodnošljiv i iz razloga što nam je svojim filmovima pokazao kakvi smo zapravo i kakvi možemo biti, iz čega nije isključio ni sam sebe. Sejanje straha, laži i profiterstvo nisu više stvar podzemlja, nego lošeg teatra koji živimo, a u kojem se ne nazire trenutak kada bi spuštanje zavese označilo kraj poslednjeg čina farse.

Nema više sunca
Nema više meseca
Nema tebe nema mene
Ničeg više nema joj

Pokriva nas ratna tama
Pokriva nas tama joj
A ja se pitam moja draga
Šta će biti sa nama?