Tricky: Nisam mračan, već realan

O njegovom prvom nastupu u Srbiji, na Exit-u 2003 još uvek se govori kao o jednom od najboljih u istoriji novosadskog festivala. Tokom tog gostovanja namučio je kuvare insistirajući na receptima severnoameričkih indijanaca, a pred dolazak u Beograd kao jedini zahtev istakao je udovoljavanje njegovoj potrebi da upozna što veći broj fanova.

Umetnik koji je na početku karijere stvarajući most izmedju alternative i hip-hopa postao zaštitno lice trip-hopa, danas se izjašnjava kao eksperimentalni muzičar, podjednako naklonjen svim muzičkim žanrovima osim komercijalnom pop zvuku.

Za B92 Tricky govori o novoj ploči "Mixed Race", o sunovratu britanske scene i imidžu njenog najvećeg depresivca.

B92: Tvoj nastup na Exitu 2003 izglasan je za jedan od najboljih u istoriji tog festivala. Kakva su tvoja sećanja na Novi Sad i da li te raduje novi dolazak u Srbiju?
Tricky: Da, oduvek sam voleo da nastupam u istočnoj Evropi. Publika je puna podrške i radujem se novom koncertu kod vas. Sećam se Exit-a, divnih prijatelja, dobre atmosfere.

U Beogradu promovišeš novi album ’’Mixed Race’’. Nedavno si izjavio da je to ploča koja označava tvoj povratak u velikom stilu s obzirom da je prethodna bila isuviše pristojna...
Na ovom albumu ima dosta pesama koje sam snimio namenski za žive nastupe. Želeo sam da osvežim svoju set listu. Kada su u pitanju svirke sa ovim albumom sam dospeo tačno tamo gde sam i želeo.

Dosta je različitih muzičkih začina na ovom izdanju. Sa svakim novim abumom proširuješ svoj muzički izraz i namerno prelaziš granice trip hopa, žanra sa kojim te većina ljudi poistovećuje.
Naravno. Morate stalno rasti, razvijati se. Svaka ploča je nova lekcija, novi eksperiment. Ja još uvek učim. Ne želim da moja muzika zvuči isto. Bez obzira na kritiku i želje publike, ja ću uvek tragati za nečim novim.



Uz konstataciju da te ne zanima klupska scena i da nisi gangster, pre nekoliko meseci si ovaj album najavio kao gangsta rap izdanje sa nekoliko klupskih hitova
Mislim da nikada nisam čuo svoju pesmu u nekom klubu. Zato me klubovi i ne zanimaju, nikada nisam o njima ni razmišljao. Da, ovo je mnogo brža ploča ali nisam je snimao razmišljajući o tome da li će je neki DJ pustiti u klubu. To me uopšte ne zanima. S obzirom da je danas gangsta rep prerastao u pop, ja bih voleo da shvatite ovu ploču kao old school hip hop. U nekim momentima je prilično mračna i podseća na Public Enemy ili N.W.A. Ne zvuči kao oni ali ima taj ritam, tu energiju. Sirovo je i novo.

Da li je činjenica da trenutno živiš u Parizu gde je album i snimljen, imala bilo kakvog uticaja na to kako će on zvučati?
Nema to mnogo veze sa činjenicom gde živite. Ja mogu da radim bilo gde, volim da putujem. Pitanje je samo koncentracije. Nije mi bitno gde sam.

Kako ti izgleda britanska scena danas? Od vremena kada ste ti, Massive Attack, Roni Size i Portishead činili Bristol centrom muzičkih inovacija pa do danas, mnogo se toga promenilo. Kakav je tvoj stav o aktuelnoj muzičkoj produkciji, dominaciji globalnih pop zvezda koje zvuče i izgledaju gotovo identično?
Muzika na radiju se svela samo na pop. Kada sam ja odrastao, na radiju smo slušali The Specials. Danas se svi ugledaju na američku scenu. Sada je sve prokleto komercijalizovano i samim tim drugačije. Svi zvuče isto. Niko nije spreman da rizikuje. Kada me neko pita šta volim da slušam, obično odgovorim da je to muzika koju još nisam čuo. Neverovatan je osećaj kada se oduševite dok prvi put slušate nekog muzičara.

Nažalost, danas su se svi uklopili u jedan žanr, niko ne pravi novu muziku. Izdavačke kuće vode računa samo o novcu , o komercijalnom potencijalu. Nijedna izdavačka kuća ne traga za nečim novim i zbog toga mi na kraju slušamo iznova i iznova istu muziku. Novim bendovima je teško da dobiju ugovor za album. Postoji jedan ruski reper koji mi se zaista dopada. Zove se Nagano. Iz Moskve je i zaista je dobar.

Da li je onda internet rešenje?
Mislim da je to način. Pokušavam i sam da se isključivo tako informišem To jeste dobar izvor ali je i dalje novim muzičarima veoma teško.

Nakon svih ovih godina i datih okolnosti, koji je tvoj osnovni cilj, motiv da nastaviš sa radom?
Cilj je praviti kreativnu muziku. Ne zvučati kao svi ostali, eksperimentisati. Ja sam eksperimentalni umetnik i glavni motiv je praviti novu muziku.

Danas se sve vrti oko naslovnica, medija. Čini se da ti nikada nisi bio veliki ljubitelj slave?
Slava je posledica. Ako postanete uspešan muzičar to je neizbežno. Ako ste farmer podrazumeva se da ćete ustajati svako jutro u pet ujutru. Slava je za mene više problem. Nije dobra za vaš mozak. Kada nastupam ja pokušavam da upoznam ljude, ne zatvaram se u svoju garderobu. Slava samo odmaže zdravom razumu.



Da li ti onda smeta ta slika mračnog, nepristupačnog tipa koju su mediji svorili o tebi?
Ne, ne mislim da me tako vide ljudi koji slušaju moju muziku. To je slika koju su stvorili mainstream mediji i to zato što ne pravim pop muziku. Za njih je to mračno. Ja mislim da je moja muzika realna, a po njima su ljudi koji prave takvu muziku mračni tipovi.

Šta nas očekuje na tvom predsojećem koncertu u Beogradu?
Energija. Pokušaću da budem veoma iskren. Ja nisam performer. Mogu animirati publiku samo svojom iskrenošću. Biću isken i potrudiću se da sve bude stvarno. Sviraćemo sve. Bend je naučio sve pesme . Klavijaturista i ja smo se dogovorili da nikada ne ponavljamo svirke i set lista je uvek različita.

I za kraj, šta bi poručio tvojim fanovima u Srbiji?
Biću sa vama, tu u gužvi. Ukoliko neko želi da me upozna, da se fotografiše sa mnom, biću tu. Želim da upoznam nove divne ljude i užasno se radujem dolasku.