Pomen slobodi muzičkog istraživanja

Mark Zuckerberg je Tajmov čovek 2010. S druge strane, konačna smrt Myspace-a je samo pitanje vremena.

Sunovrat koji je doživela nekada dominantna socijalna mreža zahvaljujući komercijalizaciji, gomili katastrofalnih odluka i užasnim tehničkim rešenjima većinu korisnika nije mnogo pogodila - jednostavno su se preselili na Facebook.

Međutim, ukoliko ste muzičar ili muzički fan, agonija Myspace-a sigurno boli i vas.

Myspace Music je bio jedna od najmoćnijih alatki za otkrivanje nove, nezavisne muzike. Svaki izvođač je imao jednaku mogućnost da prikaže svoj rad svetu, kao i odličnu platformu za promovisanje drugih projekata, kolega i etiketa.

Muzičkim fanovima je ovo pružalo zadovoljstvo beskrajnog istraživanja i preslušavanja - jer svaka nova otvorena stranica je vodila desetinama novih. I to probranim od strane samih umetnika.

Ukoliko imate živaca da čistite žito od kukolja, ovakav koncept je rudnik zlata. Koji su ga detalji činili tako efikasnim?

1. Top Friends - možda najkorisniji momenat za svakog muzičkog istraživača. Lista top prijatelja omogućavala je muzičarima da sastavljaju sopstvene top liste - „bratskih“ bendova, bliskih kolega, izdavača, velikih uticaja... Ovakve kompilacije omogućavale su radoznalcima da na prostoru od nekoliko kvadratnih centimetara pronađu karike koje bi u vreme dominacije štampanih medija morali da jure kroz tone intervjua. Ako vam se dopada zvuk nekog benda - velika je verovatnoća da ćete u „njegovom top-u“ pronaći štošta blisko, interesantno i korisno.

2. Slobodnije uređivanje profila - daleko je veća mogućnost postavljanja fiksnog sadržaja (npr. spotova), što je mnogo praktičnije nego juriti prolazne linkove na nekom zidu. Organizacija MS profila je daleko više ličila na klasičnu organizaciju pravog veb-sajta.

3. Bulletini - zahvaljujući HTML kodiranju, u jednom bulletin postu su se mogli poređati i tekst i video i slika. Praktično i pregledno za najavu albuma ili koncerta. Pored toga, bulletine ste mogli da jednostavno ne otvorite ako vas ne zanimaju - nisu vas ujedali za lice kao FB hranivo, pa tako nema potrebe da „sakrivate“ izvođača ako želite da ga ignorišete neko vreme.

4. Blog, koji je od strane mnogih bivao odlično upotrebljen za arhiviranje intervjua, novinskih/web članaka i drugih sitnica koje mnogo znače.

5. Pregledan kalendar događaja, na glavnoj strani profila.

I setite se - nekada je postojao plejer bez iritirajućih iskačućih reklama. Koji je radio.

Ono što je najlepše je što se sve to skockalo nekako spontano. Niti je lista Top prijatelja bila osmišljena radi stvaranja muzičkih konekcija, niti su bulletini osmišljeni radi muzičkih najava - no ti elementi su se sjajno uklopili kao alati jedne guste i nezavisne muzičke mreže.

A onda je krenulo restruktuiranje koje je podrazumevalo daleko agresivnije reklame i ubacivanje komercijalnih sadržaja; nepodnošljivo usporavanje funkcionisanja; loše pokušaje kopiranja Facebooka; katastrofalno bagovite nove verzije plejera. Sve do potpunog uništenja svakog smisla.

Upravo zato je sve gore napisano o MS-u u prošlom vremenu - toliko se srozao da se ne može smatrati istim sajtom. Zato su ga mnogi korisnici otpisali. Posledično, muzičarima se više ne isplati da gube vreme ažurirajući profil, jer nema više nema fanova koji bi to primetili.

Mnogi izvođači su jednostavno prinuđeni na migraciju na Facebook, prateći svoje fanove. Međutim, FB je jako slabo prilagođen muzičarskim namerama. Ništa ne razlikuje stranu vašeg benda od strane bilo kog proizvoda, besmislene akcije ili peticije. Mogućnosti za fiksno, a slobodno prikazivanje sadržaja i informacija su jako ograničene. Stranici je predodređeno da na duže staze bude priličan ćorsokak, umesto još jedne niti u mreži poput Myspace-ove. Smisao i efikasnost sada zavise isključivo od konstantnog, ali odmerenog „pisanja po zidu“. Informisanje o trenutnom ima daleko veći prioritet od predstavljanja kontinuiteta ili od bilo kakvog oblika sistematičnosti.

Nove socijalne mreže su usko povezane sa fenomenom hajpa. Ko pronađe kopču pomoću koje može da se širi viralno - predodređen je za ogromnu vidljivost, za tih čuvenih 15 minuta slave. Nažalost, ta kopča uopšte ne mora imati veze sa vrednošću, kvalitetom ili preporukom muzičara. Internet hajp je postao nova alatka stare mašinerije koja diktira zvezde globalne scene. Na površini zadržava privid slobode i demokratičnosti koristeći enorman broj „iskrenih lajkova“ i dominaciju nad internet trendseterima, bilo da su u pitanju blogovi ili Pitchfork. A sama muzika i muzičari ostaju u nekom drugom, trećem ili petom planu. Da li se internet od oslobodioca muzike pretvorio u zlatni kavez muzičke industrije?