Srpski ili engleski?

Čitajući komentare na tekst o drugom albumu beogradske grupe Stray Dogg, nisam mogao da ne primetim kritike upućene bendu zbog izbora jezika na kom pevaju. Kako sam zamerke tog tipa čuo mnogo puta do sad (“nema ništa gluplje nego kada srpski bend peva na engleskom”), i kako se duboko ne slažem sa njima, pokušaću da elaboriram malo na tu temu.

Kada po difoltu (gle, engleski izraz) zamerate bendu to što ne peva na maternjem jeziku, prva i osnovna greška je što time u drugi plan stavljate njihovu muziku. Pored jezika, tu imamo boju glasa onog koji peva, raspon njegovog glasa, a zatim tu su i ostali instrumenti u bendu, način na koji ih ti ljudi sviraju, tu je i produkcija, a možda pre svega melodija. Pa valjda je najvažnije da li taj bend u kompletu zvuči dobro, a ne da li su reči pesama na srpskom, engleskom, turskom ili mandarinskom? Kada kažem kompletno, mislim na sve ono što sam malopre pomenuo.

Uzmimo Stray Dogg kao primer. Recimo da nikada niste čuli za njih, a da spadate među “branitelje srpskog jezika”. Dok se vozite gradom, na radiju čujete njihovu pesmu. Ako se složimo da je engleski Dušana Strajnića gotovo savršen, odnosno da bi 1 od njih 100 provalio da to nije Dušanov maternji jezik, velike su šanse da pomislite da upravo slušate neki bend iz Nebraske, a ne iz Srbije. I pesma vam se dopadne. A onda, čujete voditelja koji odjavljuje numeru rečima “bio je ovo beogradski bend Stray Dogg”. Da li ćete nakon toga reći “pogrešio sam, ova pesma mi se u stvari uopšte ne sviđa – kako može da mi se sviđa srpski bend koji peva na engleskom” ili “pogrešio sam, ova pesma je sjajna, koga briga što Srbin ne peva na srpskom”? Potpuno je nevažan razlog zbog kog neki muzičar izabere engleski jezik: da li neko ima ambiciju da napravi internacionalnu karijeru (ma koliko nam to zvučalo preambiciozno ili nemoguće), da li ceo dan i celu noć sluša muziku na engleskom i oseća da mu je prirodno da na tom jeziku i peva ili nešto treće – nebitno je. Ono što je jedino važno jeste da li oni zvuče dobro.

Naravno, ukoliko vam je želja jača od mogućnosti, ni to ne valja. Uzmimo za primer drugi domaći bend Hypnotized. Kada čujete engleski na kom peva njihov pevač, morate biti jako dobar prijatelj benda pa reći da Ilija Šetka ima odličan izgovor. Na žalost, iz aviona je jasno da njemu engleski nije maternji bez obzira što je evidentan Ilijin trud da zvuči kao da se rodio na tom govornom području. U tom slučaju, mislim da je najbolje da pevač radi i vežba ne bi li popravio izgovor, a ako ne ide, zašto ne potražiti nekog drugog ko ima bolji izgovor. Međutim, i pored lošeg izgovora, grupa Hypnotized sasvim sigurno ima neke fanove i van uskog kruga prijatelja – pa nisu valjda slučajno onoliko puta bili na prvom mestu Jelen TOP 10 liste? Znači da određenom broju publike ne smeta taj izgovor, znači da im se njihova muzika dopada i samim time svaka kritika pada u vodu. “Neka cveta 1000 cvetova” neko reče i potpuno se slažem sa tim.

Uzmimo još jedan primer. Beogradska pevačica Ivana Smolović Ika “ima glas anđela”, kako reče jedan moj prijatelj, čije mišljenje delim. Kada objavljuje pesme pod svojim imenom ili sa grupom On Tour, ona peva na engleskom. Nedavno je gostovala na albumu grupe Rebel Star i otpevala je u duetu sa Milanom Glavaškim pesmu “Anđeli” na srpskom. I gde zvuči bolje? Oni koji imaju predrasude i brane srpski, verovatno će reći da zvuči bolje sa Rebel Star, a oni kojima je kvalitet ispred svega, reći će da zvuči podjednako dobro bez obzira na kom jeziku peva. Žena ima savršen glas i tačka. Da li biste voleli grupu ABBA da je pevala (češće) na švedskom? Da li razumete tekstove Fele Kutija? Da li one silne hiljade ljudi na novosadskom koncertu Zaz zna o čemu govori svaka njena pesma? Možete li da zamislite Partibrejkers album na engleskom, odnosno ploču Orthodox Celtsa na srpskom? Mislite o tome.

Imam utisak da je polemika ovog tipa slična onoj da li treba pisati ćirlilcom ili latinicom. Naravno da treba koristiti oba pisma i naravno da bismo trebali biti ponosni što spadamo među retke nacije koje se podjednako dobro snalaze sa latinicom, ali i sa ćirlicom, koja ostatku sveta izgleda krajnje egzotično. Tako je i sa muzikom, pa je logično da budemo ponosni što imamo grupe kao što su Partibrejkers i Orthodox Celts, što se njihova publika broji u hiljadama i što traju godinama.

Poenta onog što želim reći jeste – batalite predrasude, načuljite uši. Ukoliko vam se muzika nekog benda dopada ili ne, neka to bude zbog vašeg suda o njihovom talentu ili svirci, a ne njihovom izboru jezika. Zamerati bendu izbor jezika je slično ako kažete “ne slušam pevače koji nose minđušu u desnom uhu”…a to je malo neozbiljno, složićete se.