Otkrivene ubice Boška Buhe?

Vest da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili grupu osumnjičenu za ubistvo generala policije Boška Buhe zaslužuje i podsećanje na ubistvo i vreme nakon njega. Istovremeno i šire informacije o osumnjičenim i uhapšenim licima, ali i osobi koja je u bekstvu, a smatra se vođom terorističke grupe.

Beogradska policija uhapsila je grupu ljudi osumnjičenih da su učestvovali u ubistvu generala policije Boška Buhe. Pripradnici policije i Bezbednosno-informativne agencije smatraju da je reč o terorističkoj organizaciji koja ubistvima namerava da destabilizuje državu. Grupu je predvodio Željko Maksimović (39) zvani Maka, koji je u bekstvu, a privedeni su Nikola Maljković, Dragan Ilić i još neka lica čija imena nisu saopštena.

Kako navodi BIA, policija je pet meseci na tragu ove terorističke organizacije i samog Maljkovića, a BIA je godinu dana raspolagala o operativnim saznanjima o terorističkoj grupi koja planira i zagovara izvođenje ubistava predstavnika državnih i političkih organa i institucija, kao i istaknutih ličnosti iz javnog života.

Za Maljkovića se tvrdi da se on nedavno vratio u Beograd kako bi izvršio planirana ubistva, a prilikom hapšenja kod njega je pronađena veća količina oružja i literatura za terorističke akcije. Do ovog hapšenja nije imao policijski dosije, a prilikom hapšenja ustanovljeno je da ima nekoliko stranih pasoša, među kojima i bosanski. Kod Dragana Ilića, pripradnika iste grupe policija je pronašla dva raketna bacača-dve zolje i 300.000 evra.

O Željku Maksimoviću(39), sa nadimcima Maka, Maha ili Maks koji je u bekstvu i van Jugoslavije ima više zanimljivih podataka. Maksimović je bio veoma dobar prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, a dobro upućeni izvori tvrde da je bio na mnogim ratištima na prostoru bivše Jugoslavije.

O Maksimoviću se najviše saznalo 17. marta 1995. godine, kada je ubio policajca Gorana Radulovića (29) u Ulici Svetozara Markovića u Beogradu. Nije bio osuđene jer je navodno, ubio u samoodbrani, odnosno nužnoj odbrani. Radulović se tog dana sa kolegom 17. marta vraćao sa posla i u Ulici Svetozara Markovića video dvojicu mladića, od kojih je jedan pokazivao pištolj „bereta“. Pošto su bili u civilnom odelu, policajci su prišli mladićima i pokazali legitimacije. Maka je tada izvadio pištolj iz futrole i ispalio četiri hica u Radulovića, od kojih ga je jedan pogodio u glavu, a tri u telo. Teško povređeni policajac je prevezen u Urgentni centar, gde je posle dva dana preminuo. Maksimović je nakon ubistva otišao u svoj stan u istoj ulici i pozvao policiju koja ga je privela. Kasnije je rekao kako je mislio da se policajci lažno predstavljaju i dodao da je uvek na oprezu, jer mu već izvesno vreme neko preti.

Kasnije je utvrđeno da policajac Radulović, navodno, ipak nije izvadio službenu legitimaciju prilikom prilaženja mladićima, pa je Maksimović oslobođen optužbe „jer je ubio u samoodbrani“. Pred istražnim sudijom branio se ćutanjem, a policija je pretresom njegovog stana pronašla radio-stanicu i stari pancir - uspomenu sa ratišta.

Policiji je poznat sa više strana, a mnogi tvrde da je devedesetih godina imao službenu legitimaciju Državne bezbednosti MUP Srbije, ali i legitimacije nekadašnje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Sačekuša u mraku

Vratimo se nekoliko meseci nazad kada je ubijen Boško Buha. General je ubijen u sitne sate, bez svedoka i na putu od restorana ka automobilu. Oko pola tri ujutru, 10. juna prilikom ulaska u džip "nisan patrol", parkiran naspram hotela "Jugoslavija", Buha je izrešetan hicima iz neposredne blizine. Prethodno je bio na večeri s prijateljima na splavu "Žabar". Napadače niko nije video, jer su Buhini prijatelji, udaljeni desetak metara, posle hitaca zalegli na zemlju, a isto je učinila saobraćajna patrola, koja se zatekla u blizini.

Podsetimo, nakon ubistva ministar policije Dušan Mihajlović obećava da će policija prevrnuti nebo i zemlju dok ne pronađe počinioca. “Zavirićemo u svako kriminalno gnezdo koje znamo, privešćemo na informativni razgovor svakog kriminalca koga imamo registrovanog, i preduzećemo sve drugo što je u našoj nadležnosti”, rekao je tada prvi policajac Srbije.

Odmah je reagovao i premijer Srbije Zoran Đinđić, smireno navodeći da “nema potrebe tražiti ubicu ni na nebu, ni na zemlji, već da je ubica tu, među nama”. I da on od policije očekuje da kaže koji su motivi za ovakvo ubistvo, jer "niko ne ubija nikoga tek tako".

Mesec dana nakon ubistva Boška Buhe, ministar Mihajlović obnarodovao je da postoje “centri moći u podzemlju kriminala koji su planirali niz atentata na neke od vodećih političara”. Pored toga, njihova namera bila je i da “diskredituju predstavnike DOS-a i tako destabilizuju zemlju”, objasnio je ministar, dodajući da su prvi na spisku za likvidaciju Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba DOS-a u Skupštini Srbije, ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić, premijer Zoran Đinđić i mnogi drugi.

Kasnije se spominju i Vojislav Šešelj lider radikala i Jovica Stanišić bivši načelnik DB Srbije.  Sam Šešelj u avgustu je saopštio da je Buhin ubica Željko Maksimovic zvani Maka, koji po njegovom mišljenju pripada gangstersko-mafijaskom klanu Stanka Subotića Caneta.

Ključ u Buhinoj biografiji?

Nakon ubistva generala, mnogi su u Buhinoj biografiji i dostupnim podacima o njemu tražili motive i razloge. Čak i u podacima da je bio ranjen na Kosovu, ali i da je imao važnu ulogu u  petooktobarskim previranjima. Ne treba onda smetunuti s uma i to da Buha nije bio potpuni poznavalac Beograda, jer je u prestonicu stigao u vreme rata u Hrvatskoj.

Pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti ministarstva unutrašnjih poslova Srbije rođen je 30. septembra 1959. godine u Virovitici, u Hrvatskoj, a Fakultet narodne odbrane završio je u Zagrebu. U Beograd dolazi 1991. godine, posle izbijanja ratnih sukoba u Hrvatskoj, i ubrzo postaje načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu, kod Beograda.

Buha je 1998. godine postavljen na mesto komandanta Policijske brigade Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograd, a oko godinu dana proveo je na Kosovu, gde je bio i tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Tu je i ranjen, nedelju dana pre završetka bombardovanja. Za načelnika beogradskog SUP-a imenovan je 6. februara 2001. godine, a u čin general-majora unapređen je 1. juna 2001. godine.

Tada je predsednik Srbije Milan Milutinović, na predlog ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, unapredio nekoliko policijskih oficira, a među njima i četrdeset dvogodišnjeg Buhu. U novembru prošle godine nedeljnik "Reporter" objavio je spisak policajaca za koje je navodno zainteresovan Haški tribunal, na kojem se našlo i Buhino ime. Buha je tada izjavio da se radi o drugoj osobi sa istim imenom. Sredinom decembra 2001. godine, Buha dobija novo mesto i postaje pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Bio je oženjen i imao je sina.Sahranjen je uz najviše počasti i plotune u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Izbegao da puca u rudare

Ono što je takođe zanimljivo jeste njegova uloga u oktobarskim događajima 2000. godine.

Pokušaj gušenja pobune rudara u Kolubari pred 5. oktobar često se povezuje se sa interventnom tj. Policijskom brigadom SUP-a Beograd, na čijem je čelu Buha bio od 1998. godine. Brigada je bila naoružana borbenim oklopnim vozilima, teškim mitraljezima 12,9 milimetara, zoljama, osama, automatskim naoružanjem i vodenim topovima.

Četvrtog oktobra popodne Buha je, sa 200 policajaca, izbegao naređenje da puca u rudare, a sutradan, kada su demonstranti ušli u zgradu savezne skupštine, Buha se, prema, pisanju "Večernjih novosti", sastao sa Nebojšom Čovićem i postigao dogovor da se interventna brigada suprotstavi eventualnom napadu snaga lojalnih Miloševiću. U danima posle, Buhini ljudi su obezbeđivali studio RTS-a u Košutnjaku.

O mogućim motivim ubistva Boška Buhe nije se mnogo spekulisalo. Spominjali su se neimenovani Buhini prijatelji koji su smatrali da iza ubistva stoji auto-mafija.

Buha je pola godine pre ubistva govorio da u Beogradu deluje pet velikih grupa koje se organizovano bave kriminalom, a da su njihovi šefovi u legalnim poslovima kao što su izgradnja puteva ili građevinarstvo. Moguće je da je Buha bio svedok još nekih događaja, kao što je moguće da je bio predmet osvete, jer nije bio čovek od dogovora.

Pretpostavljalo se da je važan pečat svemu dala i tada bojažljivo spominjana studija "Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom" u kojoj se navodi da je od 500 evidentiranih grupa najačih 50 sa 230 članova i 59 samostalnih izvršilaca, koji deluju na teritoriji 27 sekretarijata unutrašnjih poslova. Grupe se bave svim vrstama kriminala. U studiji se detaljno navodi broj grupa i “profesionalno-kriminalno” opredeljenje, od ubistava, otmica, narokotika, pljačke, krađe automobila… Primera radi, trgovinom belim robljem bave se dve grupe sa četiri člana, dok je u tom poslu i 22 pojedinca.

Sastav se od tada svakako promenio, pogotovo posle ubistava u zvezdarskom i zemunskom gangu, ali je najverovatnije da je veći deo studije i dalje aktuelan.

Dalja sudbina studije nije poznata, kao što nisu poznati motivi ubistva Boška Buhe.

Pretpostavimo da će ispitivanje i istražne radnje protiv grupe osumnjičenih otkriti prave razloge za ubistvo ovog policajca. Buha je, kako kažu poznavaoci, ali i obični posmatrači ubijen u uobičajeno vreme i isto takav način, onako kako se to dešava u Srbiji u poslednjih deset godina.

Priredila Ivana Šulc