Godišnjica smrti Miloševića

Predstavnici Udruzenja "Sloboda" položili su danas vence na grob Slobodana Miloševića u dvoristu porodicne kuće u Požarevcu. Vence su položili Bogoljub Bjelica, funkcioner udruženja iz Prokuplja Ratko Zečević i Dobrivoje Budimirović Bidža iz Svilajnca, a pomenu su prisustvovali i Miloševićeva snaha Milica Gajić i unuk Marko.

Godišnjica smrti Slobodana Miloševića, obeležena je danas i u Moskvi. Na gradskom trgu okupilo se sotinak građana, koji su sa zastavama u rukama i šajkačama na glavama, odali počast pokojnom Miloševiću. Skup je predvodio Borislav Milošević, brat Slobodana Miloševića.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.

Pošto beogradske i republičke vlasti nisu dale potrebne dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće. Posle višečasovnih oproštaja i govora, u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak.

Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.

Miloševićeva supruga, Mirjana Marković, napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori. Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica.

Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.

U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su istog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.

Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju, protivno volji direktorke te ustanove Ljiljane Cetinić.

Više hiljada ljudi obišlo je u mimohodu njegove posmrtne ostatke. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.

Njegov vrtoglavi uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. nakon govora u na Kosovu, u Gazimestanu, gde je održana velika proslava 600 godina kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SRJ.

Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene demokatske opozicije DOS na izborima za predsednika SRJ.

Ne želeći da prizna poraz, do tada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta građana širom Srbije.

Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. po optužnici koja ga je teretila za finansijske maloverzacije, a 28. juna 2001. izručen je Haškom tribunalu, pred kojim je, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, dve godine ranije, optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.

DS: Hag i Kosovo zaostavština Miloševićeve politike

Portparol Demokratske stranke Jelena Marković izjavila je da su Hag i Kosovo direktna zaostavština pogubne politike Slobodana Miloševića.

"Srbija se zbog Miloševićeve politike našla u nezavidnoj međunarodnoj situaciji, i suočava se sa problemom odbrane dela svoje teritorije", rekla je Markovićeva agenciji Beta.

Markovićeva je dodala da su neke posledice Miloševićeve pogubne politike otklonjene u proteklih šest godina demokratske vlasti, ali da su i dalje prisutna dva najveća problema - Hag i Kosovo.

"Jedan od defekata pune integracije u evropsku zajednicu, jesu Hag i haški optuženici i zločini koji su činjeni i to je direktna posledica koja boli i ugrožava sve građane", rekla je Marković ocenivši da je za tu politiku Milošević direktno odgovoran.

Ona je ukazala da su Miloševićevo nasleđe razrušena privreda koja se teško oporavlja, ukupna društveno - ekonomska situacija i izbeglice.

G17 plus: Prisutno političko nasleđe Slobodana Milosevića

Član Predsedništva G17 plus Suzana Grubješić ocenila je danas da je na političkoj sceni u Srbiji i dalje prisutno nasleđe bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića jer nakon njegove smene nije sprovedena lustracija.

Grubješić je rekla da je posle demokratskih promena 5.oktobra 2000.godine trebalo izvršiti "demonatžu" Miloševićevog sistema.

Najbolji put da se to uradi jeste lustracija koju je trebalo uraditi 2000. godine a kako vreme prolazi, nju je sve teže izvesti, kazala je ona.

"Nadam se da se delovanje Slobodana Miloševića neće nastaviti kroz politiku njegove Socijalističke partije Srbije", istakla je Suzana Grubješić.

Kandić: Nije raskinuto sa politikom Miloševića

Predsednik Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je danas da još nije "raskinuto" sa političkim nasleđem Slobodana Miloševića i da je on u tom smislu još uvek prisutan na srpskoj političkoj sceni.

Kandićeva je agenciji Beta rekla da se to nasleđe može videti i u odnosu političara prema prošlosti, kao i da još uvek postoje brojni koji štite njegovu politiku.

Srećković: Nema diskontinuitet sa politikom Miloševića

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Srđan Srećković izjavio je danas da je zbog toga što 2000. godine nije napravljen diskontinuitet sa sistemom Slobodana Miloševića, njegovo političko nasleđe i dalje veoma prisutno.

Srećković je agenciji Beta rekao da je razočaran činjenicom da se demokratski lideri nisu mnogo osvrtali unazad već su pravili kompromise sa "njegovim sistemima".

Prema njegovim rečima, posle Miloševića se nisu mnogo promenili sistemi vrednosti i moralni kodeksi.

Mladenović: U Srbiji se osećaju posledice loše politike

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović ocenio je danas da se u Srbiji osećaju posledice svake loše politike, te i politike bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji je preminuo pre godinu dana u pritvoru Haškog tribunala.

"DSS od 2000. pokušava da stvori jedan sistem vrednosti funkcionisanja institucija pravne države tako da jedna osoba, njegova porodica i okruženje ne budu ti koja će dominirati i upravljati svima u Srbiji. To je najbolji put za demokratizaciju našeg društva", kazao je on agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, stav DSS je da je lustracijom trebalo obuhvatiti ne period od 1990-ih, već od 1944. godine.

"U ovom trenutku Srbija treba mnogo više da razmišlja o budućnosti, ali ne sme da zaboravi sve što se dešavalo u prethodnom periodu i ne sme da oprašta onima koji su kršili zakon. Na to niko nema prava. Od sudova zavisi na koji način će oni koji su kršili zakone i Ustav staviti tamo gde im je mesto", naglasio je Mladenović.

Vučić: Autentična licnost koja nema naslednika

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić ocenio je da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević bio "izuzetno jaka i autentična ličnost koja se ne može ponoviti" i koja na političkoj sceni u Srbiji nema naslednika.

Vučić je kazao da je Milošević bio mnogo bolji od onih koji su ga smenili oktobra 2000.godine i da je on ličnost koja je "sasvim sigurno" obeležila jednu epohu.