Posle rata streljano 80.000 ljudi

A zato se deca komunistickih generala u Srbiji sire po otetim kucama na Dedinju i Senjaku i glavni su predstavnici mondijalistickog pokreta...

Ovom uzasnom broju treba poredjenje sa brojem Srba koje je nemacka okupaciona vlast ubila u Srbiji 1941-1945, pa bi vest bila potpuna. Ima u svemu i nase krivice, 1941. smo uzdignutog cela izazvali najmocniju vojnu silu i dobili ubrzo po nosu, a 1945. smo opet uzdignutog cela pozdravili pobedu komunisticke revolucije, sa istim pogubnim rezultatom. 1980. sam bio u Parizu i u metrou na zidu video grafit "communisme=fascisme". Naravno, kao bivsi Titov pionir i ponosni samoupravljac bio sam uvredjen i sablaznjen. Nisam shvatio da je nepoznati Parizanin znao nesto sto cu ja sa gorcinom shvatiti deceniju kasnije.
"Ko nije sa nama, taj je protiv nas" izreka je koja povezuje revoluciju i kontrarevoluciju, ultra levicu i ultra desnicu, Srbe i Hrvate, Crvene Kmere i Pinoceovu policiju... a ujedno i jedna od najglupljih recenica koje covek moze da izgovori (ima ih jos, na primer "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbine" itd...). U ime te recenice i mi smo dali prilog arhivi ljudskog bescasca.

Jedan od tih 80,000 je i moj deda, koji je bio farmaceut u Beogradu, i nije bio nikakav kvisling vec su ga nove vlasti okarakterisale kao ''klasnog neprijatelja'' komunistickom rezimu. Dosta je bilo mojoj familiji cutanja hocemo vec jednom da se otvore fajlovi OZNE i UDBE i da znamo zasto su moga dedu ocigledno likvidirali krajem oktobra '44. Ako je vec neka ''demokratska '' vlast sada u Srbiji red bi bio da znamo gde su kosti nasih najmilijih. Hvala!

U Srbiji elitu i dan danas, na žalost, zatire vladajuća garnitura. Samo danas je teško baš toliko ljudi pobiti, pa ubijaju samo one najistaknutije, a ostale efektivno progone u inostranstvo.
Jadna Srbijo...

Mnogi krivci su još uvek živi, uživaju visoke državne penzije, a poneki još uvek sede po tuđim kućama na Dedinju i Senjaku. Ova vrsta zločina ne zastareva, zašto tužilaštvo po službenoj dužnosti ne pokreće krivične postupke, zašto nevladine organizacije, inače, i sasvim opravdano, toliko grlate kada se radi o srpskim zločinima devedesetih, ne pokrenu kampanju za njihovo kažnjavanje makar pod starost? Gde su sad međunarodni intelektualci? Ili se sve to ne dešava zato što se uglavnom radi o ljudima komunističke provenijencije koji ne žele da ugroze svoje istomišljenike bez obzira na to šta su posle rata radili i da ugroze mitove i laži o titoističkom teroru kao "zlatnom dobu" i Josipu Brozu, kao o nekom "prosvećenom" i "dobrohotnom" despotu koje baš ovih dana mnogi mediji pokušavaju da ožive, naravno, ne zbog Tita, već zbog prizemnih političkih i ekonomskih interesa određenih grupacija, da ne kažem klanova?

Добро памтим, као шестогодишњак, тај дан у Београду. Живео сам у центру - баш у оној улици којој су "ослободиоци" наденули име совјетског генерала Жданова ( на срећу, поново је враћено старо име - Ресавска улица). Код нас, у породици, постојала је терминологија: "пре рата" (или "мирно доба"), "немачка окупација" (за оно време 1941-1944) и "после рата" (или "њихова окупација" - тј. после 20.10.1944г.,што се употребљавало само у породичном кругу). Никако „ослобођење“. Мој отац, који је био руски избеглица, крио се читаво време немачке окупације да не би био мобилисан у квислиншки "Руски Корпус", а после 20. октобра наставио је да се крије још пар месеци, док није прошао први талас партизанског покоља "класних непријатеља". Усто, морао је да се крије и од посебних група совјетског НКВД ("СМЕРШ") који су потпуно неометано вршљали Београдом ( и другим већим градовима) како су хтели, и по својим списковима купили руске избеглице који су им се били замерили- неке су убијали одмах, а неке транспортовали у Гулаг - што се сводило скоро на исто. Тек када се то мало стишало, једва је успео да докаже да се никада није бавио политиком, није био у квислиншким јединицама и пошто је био грађевински инжењер одмах је био упрегнут у "изградњу социјализма“ и њихове "петољетке", што је до гроба мрзео. Дакле, може се разумети зашто и ја до данас одбијам да говорим у "20. октобру - дану ОСЛОБОЂЕЊА Београда". Можемо говорити о дану протеривања немачких окупатора – ОК. Шта је после било, сви знамо, али свако то доживљава и тумачи на свој начин...

Partizani su bili pozitivci 40-ih isto kao sto su Srbi bili (samo) negativci 90-ih. Oba imidza su ishod nakaradne medijske slike stvorene za konzumiranje medju naivnim masama. Samo zasto toliki broj Srba jos uvek veruje u tu pricu?

Isprazni su komentari tipa da li su stigli da pobiju tolike ljude za tako kratko vreme, jer je gen.Mladic to vec dokazao u Srebrnici za tri dana.
Moja porodica je takodje licno pogodjena desavanjima posle oslobodjenja, namerno nisam oslobodjenje stavio pod navodnike, jer su partizani zaista zajedno sa Rusima oslobodili Srbiju od Nemaca. Ali, jedno veliko ali ... svi koji su makar i 'mirisali'na stari rezim su jednostavno nestali, pojeo ih je mrak.
Mog dedu, koji je bio poreski sluzbenik u malom srbijanskom mestu je OZNA ili predstavnici OZNE uhapsili, odveli u pritvor avgusta '44, u kome ga je porodica posecivala par dana, da bi posle toga dobili obavestenje da je premesten na 'drugo mesto'. Naravno, niko ga vise nikada nije video. Moja baba nikada nije mogla ni penziju da trazi, jer nije imala smrtovnicu koji opet niko nije mogao ni da izda.
Da se razumemo, ne trazim ja ni osvetu, ni pomirenje, ni naknadu, ni satisfakciju, jer je u ovoj BEDNOJ zemlji nikada necu naci, samo trazim dedine kosti da sahranim kako do dolikuje hriscanskoj dusi. Ali avaj, odakle poceti i dokle stici, jer ne postoje nikakvi pisani tragovi, ni o hapsenju, ni sudjenju, ni o presudi, a da ne govorim o izvrsenju.

Mislim da bi ovo istrazivanje na temu ubijenih od strane komunista posle rata MORALO biti jedna od kljucnih nacionalnih interesa. I ne samo zbog proslosti, nego i zbog buducnosti!
Ovo je poslednji trenutak da se sve karte otkriju!

Komunisticki zlocini su nazalost ostali jos uvek nekaznjeni. Voleo bih da vidim da se Tito i njegovi saradnici nazivaju pravim imenom. DIKTATORI!

Da li je moguce da su partizani dnevno streljali 109 neduznih ljudi svakog dana ??? 109x730=80000

Ova cifra je neverovatno preterivanje. Dve godine - 730 dana - svakoga dana po 110 pobijenih tj pogubljenih. Posto su i partizani praznovali ponekad da bi dogurali do te cifre znaci da su nekih dana radili prekovremeno jer su se "usput" borili i protiv nemaca, cetnika, ustasa i drugih neprijatelja. Znaci bilo je dana kada je pogubljeno i nekoliko stotina (mozda i hiljada) ljudi. I sve je to do danas brizljivo skrivano i od nas a i od celog sveta. Ali eto dodjose novi istoricari i otkrise "veliku" istinu. Izvinjavam se svima onima koji su stvarno izgubili najdraze ali ova cifra ne moze biti tacna.

Pomenuti gospodin istoricar iznosti potpuno pausalo tvrdnje. Prvo, ne moze se govoriti ni o kakvim brojevima kada arhivska gradja u zemlji i u Nemackoj (of Wehrmachta) nije istrazena. Drugo, ne moze se tvrditi ni da su svi pobijeni pripadali srpskoj inteligenciji i bili ubijeni iu ideoloskih razloga kad je medju ubijenima posle rata u Srbiji najveci deo Folksdojcera. Ne opravdavam ova ubistva, ali ne mogu se iznositi ovakve ocene bez bilo kakvog istrazivanja...

Posle Drugog Svetskog Rata streljani su svi oni koji su bili apsolutno nevini i nisu nicim mogli biti okrivljeni. Ako su imali lepe kuce, lep namestaj, imanje na dobrom mestu i drugu imovinu su streljani jer su tako komunisti zeleli. Sada bi ti komunisti morali da odgovaraju za zlodela. Njihova imovina bi trebalo da se nacionalizuje jer je ukradena. Mnogi od njih su pobegli u inostranstvo i oni bi morali da se vrate. Kako vreme ratnih zlocina ne zastareva treba treba sto pre zapoceti proces jer ce pomreti od starosti.

Moja majka je imala samo 10 godina kada je licno i personalno prisustvovala jezivoj sceni streljanja grupe sedamnaestogodisnjaka i osamnestogodisnjaka u Gornjem Milanovcu Novembra 1945. godine (od te strasne traume je razvila srcane probleme i decenije psihosomatskih problema koji je prate, ima evo vec 65 godina). Jedini - ponavljam - JEDINI greh ove grupe klinaca bio je to sto su pripadali "burzoaskom" fiskulturnom drustvu "Soko", koje komunisti nisu bas mnogo gotivili. Masakrirani su u svojim belim nedeljnjim kosuljama na oci ocajnih, cvilecih i vapecih roditelja, bez milosti, u grupama od po tri. Koliko je nevine dece i ljudi poubijano po Srbiji, ne usudjujem se ni da pomislim. Gotvo izvezno je da Milanovac nije bio jedini grad u kojem su bile priredjivane ovakve krvave orgije. Plasim se da je 80,000 previse skromna i previse "optimisticka" procena. Zajedno sa onima koji su na silu odvuceni na Sremski Front i tamo (namerno) iskasapljeni, ta cifra je verovatno - najmanje! - dva puta veca.

Neumiropokojene duse te nevine celjadi jos uvek jezde po Srbiji, vapeci za pravdom, koje nigde nema i nikako da se pojavi. A deca, unici i praunuci njihovih ubica na cijim rukama je krv nevinih zrtava , sada su nasi "tajkuni", oligarsi i prosvetljena elita sa vilama na Kipru i Rivijeri. Samo se nadam se da ce ta fina srpska gospoda, u pauzi izmedju dva seta Roland Garossa imati vremena da procitaju ispovesti Lady Macbeth...mislim da bi Gospodja imala nesto da im poruci na tu temu...

Hoćemo li napokon smoći snage i pogledati istini u oči???
Drugi Svetski rat je za Evropu i Svet zaista bio ''Svetski'', ali za Srbiju je to bio prevashodno građanski rat!
Rat koji je na našim prostorima započeo vojnim operacijama četničkih trupa za proterivanje okupatora iz zemlje, a završio se Titovom pobedom na svom putu ka osvajanju vlasti u SFRJ (FNRJ)!
Imamo li dovoljno snage, pameti i mudrosti da jednom za svagda skinemo anatemu sa imena i dela Jugoslovenske vojske u otadžbini i realno sagledamo stvari onakvim kakvim su one zaista bile?

Mislim da to dugujemo sami sebi...

Komunisti su ubijali ljude posle (2 Sv.) rata samo zato sto su bili imucni, a pod firmom "kolaboracije".

Konacno da se i ovo masovno streljanje spomenulu. Na zalost, ocekivala sam jos da ce o tome biti vise reci pre 9 godina. Mada sa druge strane bitno da je pocelo o tome da se govori. Brojke su zastrasujuce, a streljanja je bilo po celoj Srbiji za one koji se bave matematikom. Ono sto je meni porazavajuce je to da se ni posle 60 godina veci deo javnosti ne zeli suociti sa cinjenicama. Da, nisu Srbe ubijali samo Nemci vec na zalost i sami Srbi! Ako si bio imucan, imao neku skolu, jednostavno si bio opasnost za novi rezim. Za to neko mora da odgovara ili bar negde da stoji zapisano.

Moja baka, Vojvodjanska Srpkinja, koja je 1918 imala 15 godina, pricala je svojedobno o danu kad je Srpska "oslobodilacka" vojska usla da "oslobodi" a cela porodica izasla pred kucu i plakala. Na moje pitanje "zasto, pa to su bili vasi" stize odgovor koji tada nisam mogla da razumem, a danas, posle "svog" rata, izgleda ocigledan: "E dete moje, kad nesto imas - zemlju ili kucu ili novce - sve jedno je da li te oslobadjaju ili okupiraju - sve sto hoce je da ti uzmu ..." Problem Balkana je sto suvise cesto sebi dopustamo da nas uvuku u oslobadjanje i okupiranje u kojem pobednicka strana ima pravo da pise zakone, odredjuje pravdu i odlucuje o svemu.

Moji nisu bas preterano patili pod Titovim komunistima, nisu im oduzimali kuce (imali su jednu, dosta malu), naravno kao predratni Beogradjani bili su protiv njih i moja tetka je posle emigrirala. Ali sve u svemu nisu to bas nesto osetili. Zato je njihov mac bio razarajuce ostar u odnosu na one koji su predstavljali potencijalnu opoziciju i koji su imali nekakvu vecu imovinu. Puno ljudi je tako neposredno posle rata izgubilo zivote, mnogi su decenijama ponizavani i unistavani, uglavnom samo zato sto su "burzoaski elementi", ne zato sto su saradjivali sa Nemcima. Red je danas staviti tacku na ceo taj rat i sve oko njega, i to tako sto ce nekakav istorijski ili statisticki zavod izdati knjigu koja ce sto je moguce tacnije (naravno da to nije moguce apsolutno) reci koliko je ljudi stradalo od Nemaca, koliko od Cetnika, koliko od Partizana, koliko je poginulo u bitkama a koliko u raznoraznim stratistima, klanicama, logorima i streljanjima sirom mile nam domovine... Mislim, za pocetak nek podju od stanovnistva Srbije. I da, mislim da u ovaj broj nisu ukljuceni oni koji su ubijenu u Blajburgu...

kad treba da se sakrije deficit od 40-tak milijardi, gubitak nisa od 8 milijardi, kad treba da se podigne porez na benzin i cena 5x za kratko vreme, najlakse je narodu baciti KOSKE o drazinom grobu i zlocinima partizana, to se ovde prima kao mexicki grip...

Koristan podatak da se jednom vec, ako vec nismo odavno, pozdravimo sa partizanskom prosloscu Srbije. Komunizam, Tito, partizani...nista u nasoj celoj istoriji nas nije skuplje kostalo od njih. I nijedna druga greska nas nije vise dogurala do propasti od tih zlikovaca.

Veoma sumnjiva cifra. U trenutku kada se ne zna koliko su tacno ljudi u Srbiji ubili nacisti i cetnici, sada ovaj institut izlazi sa cifrom od 80.000. Zao mi je svake nevine zrtve, naravno. Ali ovaj izneseni podatak ima za cilj kompromituje jedini antifasisticki pokret u Srbiji i tadasnjoj Jugoslaviji, i istovremeno relativizuje izdajnicku ulogu tadasnjih kolaboracionistickih snaga, cetnika, nedicevaca, ljoticevaca, ustasa, belogradejaca, balista.....
Mozete se truditi koliko god hocete, ali cinjenice iz domace i medjunarodne istorije koje govore o karakteru partizanskog pokreta ne mozete izbrisati.

...Po tome kako strastveno branimo jednu ili drugu stranu, kakvo je mišljenje naših ljudi o Nemcima i Hrvatima uopšte, izgleda da ni taj rat do danas nije završen.

Na žalost mogu da verujem ovoj, a i sličnim ciframa, jer ako su strasti ovakve 60 godina kasnije, kako li je tek bilo tih 40-tih. Gradjanski rat, nego šta... :-((

VRANIC-selo, svi koji ostavljate komentare,obidite.
Kada cemo konacno saznati koliko su cetnicii ostali ubili nevinih ljudi?Hocemo takode broj tih nevinih ljudi.Istoricari istrazite!

Наравно да је након протеривања Немаца било безразложног убијања, па и пљачке од стране нове власти. И наравно да је о томе требало много раније говорити и истражити.Међутим, судити о томе по данашњим мерилима, при том "офрље" давати цифре није наука, већ сензационализам. Требало је то истражити и онда изаћи у јавност. Овако чисто сумњам да ће икад то урадити.Друго, неће бити да су сви они углавном убијени тек онако. Зна ли неко шта је било са онима који су сарађивали са Аустроуграским властима у Првом светском рату, након доласка Српске Војске? А како се то радило у другим земљама где је неко нови преузимао власт након револуције? Па исто тако. Шта се десило у Шпанији после пропасти Републике? Шта су радили по Француској од Велике буржоаске револуције до протеривања Немаца 1944. Нешто врло слично. На жалост свака револуционарна власт то ради, више или мање брутално. Тврдим да се за 90% жртава може утврдити име, презиме и када и где се то десило, као и разлоге и то треба утврдити свидело се то некоме или не.

A za vreme rata?!!

Eh, kako se ljudi dobro secaju davne proslosti. Setimo se mi malo ove, nam, bliske. Ni ona nije bila ni sjajna ni ruzicasta.

ishodi rata ne mogu nikada biti lepi i pozitivni. a taj rat je bio sigurno najkrvaviji. cinjenica je mnogo koje govore, jednu od njih sam saznao tek po dolasku u Rim... u Italiji se obelezava dogadjaj sa kraja II S R, kada su komunisti u Dalmaciji i Istri "istrebili" Italijane, samo zato sto su bili Italijani... nikada se o tome kod nas nije pricalo, a oni mi to redovno spominju...

al ni u Italiji se ne prica mnogo o logorima, procitao sam da je oko milion roma ovde ubijeno... a od mladih ljudi se sada moze cuti "vratite rome, odakle su dosli"...

prava - kriva strana... definitivno ne postoji... rat je veliko zlo, a kad se o tome ne prica, to zlo zivi u podsvesti... kao sto je zivelo u nama do 90-tih, kada je exspres lonac eksplodirao... moramo naci mehanizam da iz nasih vena izbrisemo ratnicke i osvetoljubive kodove koji su tu vekovima, inace cemo iz jednog da uskacemo u drugo...

Moram ovo da kazem ,moj deda koji je bio cetnik. Uvek nam je govorio da proklet ovaj rat i onaj koga naterao u cetnike da mora da se povlaci sa nemcima i ustasama ,da mora ovde u Americi i dalje da slusa price raznih likova zbog kojih ne moze na svoju rodnu grudu da dode jer nema te vode koja ih moze oprati. Oni koji su ikada bili u Americi znaju sta pricam. SVAKA reakcija ima svoj uzrok, kada vi to dole budete shvatili bice mira tamo...

Ko rukovodi tim Institutom i koja je svrha objavljivanja takvih podataka u ovom trenutku? Ako se izvor navodi, onda podaci moraju biti i konkretni sa bar jednim primerom. Ovako, to je sve rekla kazala, a sve u nekom cilju. Kom? Da li ta poruka ide ka MSP?

Ova cifra je neverovatno preterivanje. Dve godine - 730 dana - svakoga dana po 110 pobijenih tj pogubljenih. Posto su i partizani praznovali ponekad da bi dogurali do te cifre znaci da su nekih dana radili prekovremeno jer su se "usput" borili i protiv nemaca, cetnika, ustasa i drugih neprijatelja. Znaci bilo je dana kada je pogubljeno i nekoliko stotina (mozda i hiljada) ljudi. I sve je to do danas brizljivo skrivano i od nas a i od celog sveta. Ali eto dodjose novi istoricari i otkrise "veliku" istinu. Izvinjavam se svima onima koji su stvarno izgubili najdraze ali ova cifra ne moze biti tacna.

Veoma sumnjiva cifra. U trenutku kada se ne zna koliko su tacno ljudi u Srbiji ubili nacisti i cetnici, sada ovaj institut izlazi sa cifrom od 80.000. Zao mi je svake nevine zrtve, naravno. Ali ovaj izneseni podatak ima za cilj kompromituje jedini antifasisticki pokret u Srbiji i tadasnjoj Jugoslaviji, i istovremeno relativizuje izdajnicku ulogu tadasnjih kolaboracionistickih snaga, cetnika, nedicevaca, ljoticevaca, ustasa, belogradejaca, balista.....
Mozete se truditi koliko god hocete, ali cinjenice iz domace i medjunarodne istorije koje govore o karakteru partizanskog pokreta ne mozete izbrisati.

A zato se deca komunistickih generala u Srbiji sire po otetim kucama na Dedinju i Senjaku i glavni su predstavnici mondijalistickog pokreta...

Pomenuti gospodin istoricar iznosti potpuno pausalo tvrdnje. Prvo, ne moze se govoriti ni o kakvim brojevima kada arhivska gradja u zemlji i u Nemackoj (of Wehrmachta) nije istrazena. Drugo, ne moze se tvrditi ni da su svi pobijeni pripadali srpskoj inteligenciji i bili ubijeni iu ideoloskih razloga kad je medju ubijenima posle rata u Srbiji najveci deo Folksdojcera. Ne opravdavam ova ubistva, ali ne mogu se iznositi ovakve ocene bez bilo kakvog istrazivanja...

kad treba da se sakrije deficit od 40-tak milijardi, gubitak nisa od 8 milijardi, kad treba da se podigne porez na benzin i cena 5x za kratko vreme, najlakse je narodu baciti KOSKE o drazinom grobu i zlocinima partizana, to se ovde prima kao mexicki grip...

Ovom uzasnom broju treba poredjenje sa brojem Srba koje je nemacka okupaciona vlast ubila u Srbiji 1941-1945, pa bi vest bila potpuna. Ima u svemu i nase krivice, 1941. smo uzdignutog cela izazvali najmocniju vojnu silu i dobili ubrzo po nosu, a 1945. smo opet uzdignutog cela pozdravili pobedu komunisticke revolucije, sa istim pogubnim rezultatom. 1980. sam bio u Parizu i u metrou na zidu video grafit "communisme=fascisme". Naravno, kao bivsi Titov pionir i ponosni samoupravljac bio sam uvredjen i sablaznjen. Nisam shvatio da je nepoznati Parizanin znao nesto sto cu ja sa gorcinom shvatiti deceniju kasnije.
"Ko nije sa nama, taj je protiv nas" izreka je koja povezuje revoluciju i kontrarevoluciju, ultra levicu i ultra desnicu, Srbe i Hrvate, Crvene Kmere i Pinoceovu policiju... a ujedno i jedna od najglupljih recenica koje covek moze da izgovori (ima ih jos, na primer "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbine" itd...). U ime te recenice i mi smo dali prilog arhivi ljudskog bescasca.

Partizani su bili pozitivci 40-ih isto kao sto su Srbi bili (samo) negativci 90-ih. Oba imidza su ishod nakaradne medijske slike stvorene za konzumiranje medju naivnim masama. Samo zasto toliki broj Srba jos uvek veruje u tu pricu?

Наравно да је након протеривања Немаца било безразложног убијања, па и пљачке од стране нове власти. И наравно да је о томе требало много раније говорити и истражити.Међутим, судити о томе по данашњим мерилима, при том "офрље" давати цифре није наука, већ сензационализам. Требало је то истражити и онда изаћи у јавност. Овако чисто сумњам да ће икад то урадити.Друго, неће бити да су сви они углавном убијени тек онако. Зна ли неко шта је било са онима који су сарађивали са Аустроуграским властима у Првом светском рату, након доласка Српске Војске? А како се то радило у другим земљама где је неко нови преузимао власт након револуције? Па исто тако. Шта се десило у Шпанији после пропасти Републике? Шта су радили по Француској од Велике буржоаске револуције до протеривања Немаца 1944. Нешто врло слично. На жалост свака револуционарна власт то ради, више или мање брутално. Тврдим да се за 90% жртава може утврдити име, презиме и када и где се то десило, као и разлоге и то треба утврдити свидело се то некоме или не.

Da li je moguce da su partizani dnevno streljali 109 neduznih ljudi svakog dana ??? 109x730=80000

Moja baka, Vojvodjanska Srpkinja, koja je 1918 imala 15 godina, pricala je svojedobno o danu kad je Srpska "oslobodilacka" vojska usla da "oslobodi" a cela porodica izasla pred kucu i plakala. Na moje pitanje "zasto, pa to su bili vasi" stize odgovor koji tada nisam mogla da razumem, a danas, posle "svog" rata, izgleda ocigledan: "E dete moje, kad nesto imas - zemlju ili kucu ili novce - sve jedno je da li te oslobadjaju ili okupiraju - sve sto hoce je da ti uzmu ..." Problem Balkana je sto suvise cesto sebi dopustamo da nas uvuku u oslobadjanje i okupiranje u kojem pobednicka strana ima pravo da pise zakone, odredjuje pravdu i odlucuje o svemu.

Mnogi krivci su još uvek živi, uživaju visoke državne penzije, a poneki još uvek sede po tuđim kućama na Dedinju i Senjaku. Ova vrsta zločina ne zastareva, zašto tužilaštvo po službenoj dužnosti ne pokreće krivične postupke, zašto nevladine organizacije, inače, i sasvim opravdano, toliko grlate kada se radi o srpskim zločinima devedesetih, ne pokrenu kampanju za njihovo kažnjavanje makar pod starost? Gde su sad međunarodni intelektualci? Ili se sve to ne dešava zato što se uglavnom radi o ljudima komunističke provenijencije koji ne žele da ugroze svoje istomišljenike bez obzira na to šta su posle rata radili i da ugroze mitove i laži o titoističkom teroru kao "zlatnom dobu" i Josipu Brozu, kao o nekom "prosvećenom" i "dobrohotnom" despotu koje baš ovih dana mnogi mediji pokušavaju da ožive, naravno, ne zbog Tita, već zbog prizemnih političkih i ekonomskih interesa određenih grupacija, da ne kažem klanova?

VRANIC-selo, svi koji ostavljate komentare,obidite.
Kada cemo konacno saznati koliko su cetnicii ostali ubili nevinih ljudi?Hocemo takode broj tih nevinih ljudi.Istoricari istrazite!

Komunisticki zlocini su nazalost ostali jos uvek nekaznjeni. Voleo bih da vidim da se Tito i njegovi saradnici nazivaju pravim imenom. DIKTATORI!

U Srbiji elitu i dan danas, na žalost, zatire vladajuća garnitura. Samo danas je teško baš toliko ljudi pobiti, pa ubijaju samo one najistaknutije, a ostale efektivno progone u inostranstvo.
Jadna Srbijo...

Добро памтим, као шестогодишњак, тај дан у Београду. Живео сам у центру - баш у оној улици којој су "ослободиоци" наденули име совјетског генерала Жданова ( на срећу, поново је враћено старо име - Ресавска улица). Код нас, у породици, постојала је терминологија: "пре рата" (или "мирно доба"), "немачка окупација" (за оно време 1941-1944) и "после рата" (или "њихова окупација" - тј. после 20.10.1944г.,што се употребљавало само у породичном кругу). Никако „ослобођење“. Мој отац, који је био руски избеглица, крио се читаво време немачке окупације да не би био мобилисан у квислиншки "Руски Корпус", а после 20. октобра наставио је да се крије још пар месеци, док није прошао први талас партизанског покоља "класних непријатеља". Усто, морао је да се крије и од посебних група совјетског НКВД ("СМЕРШ") који су потпуно неометано вршљали Београдом ( и другим већим градовима) како су хтели, и по својим списковима купили руске избеглице који су им се били замерили- неке су убијали одмах, а неке транспортовали у Гулаг - што се сводило скоро на исто. Тек када се то мало стишало, једва је успео да докаже да се никада није бавио политиком, није био у квислиншким јединицама и пошто је био грађевински инжењер одмах је био упрегнут у "изградњу социјализма“ и њихове "петољетке", што је до гроба мрзео. Дакле, може се разумети зашто и ја до данас одбијам да говорим у "20. октобру - дану ОСЛОБОЂЕЊА Београда". Можемо говорити о дану протеривања немачких окупатора – ОК. Шта је после било, сви знамо, али свако то доживљава и тумачи на свој начин...

Jedan od tih 80,000 je i moj deda, koji je bio farmaceut u Beogradu, i nije bio nikakav kvisling vec su ga nove vlasti okarakterisale kao ''klasnog neprijatelja'' komunistickom rezimu. Dosta je bilo mojoj familiji cutanja hocemo vec jednom da se otvore fajlovi OZNE i UDBE i da znamo zasto su moga dedu ocigledno likvidirali krajem oktobra '44. Ako je vec neka ''demokratska '' vlast sada u Srbiji red bi bio da znamo gde su kosti nasih najmilijih. Hvala!

Koristan podatak da se jednom vec, ako vec nismo odavno, pozdravimo sa partizanskom prosloscu Srbije. Komunizam, Tito, partizani...nista u nasoj celoj istoriji nas nije skuplje kostalo od njih. I nijedna druga greska nas nije vise dogurala do propasti od tih zlikovaca.

Posle Drugog Svetskog Rata streljani su svi oni koji su bili apsolutno nevini i nisu nicim mogli biti okrivljeni. Ako su imali lepe kuce, lep namestaj, imanje na dobrom mestu i drugu imovinu su streljani jer su tako komunisti zeleli. Sada bi ti komunisti morali da odgovaraju za zlodela. Njihova imovina bi trebalo da se nacionalizuje jer je ukradena. Mnogi od njih su pobegli u inostranstvo i oni bi morali da se vrate. Kako vreme ratnih zlocina ne zastareva treba treba sto pre zapoceti proces jer ce pomreti od starosti.

Moja majka je imala samo 10 godina kada je licno i personalno prisustvovala jezivoj sceni streljanja grupe sedamnaestogodisnjaka i osamnestogodisnjaka u Gornjem Milanovcu Novembra 1945. godine (od te strasne traume je razvila srcane probleme i decenije psihosomatskih problema koji je prate, ima evo vec 65 godina). Jedini - ponavljam - JEDINI greh ove grupe klinaca bio je to sto su pripadali "burzoaskom" fiskulturnom drustvu "Soko", koje komunisti nisu bas mnogo gotivili. Masakrirani su u svojim belim nedeljnjim kosuljama na oci ocajnih, cvilecih i vapecih roditelja, bez milosti, u grupama od po tri. Koliko je nevine dece i ljudi poubijano po Srbiji, ne usudjujem se ni da pomislim. Gotvo izvezno je da Milanovac nije bio jedini grad u kojem su bile priredjivane ovakve krvave orgije. Plasim se da je 80,000 previse skromna i previse "optimisticka" procena. Zajedno sa onima koji su na silu odvuceni na Sremski Front i tamo (namerno) iskasapljeni, ta cifra je verovatno - najmanje! - dva puta veca.

Neumiropokojene duse te nevine celjadi jos uvek jezde po Srbiji, vapeci za pravdom, koje nigde nema i nikako da se pojavi. A deca, unici i praunuci njihovih ubica na cijim rukama je krv nevinih zrtava , sada su nasi "tajkuni", oligarsi i prosvetljena elita sa vilama na Kipru i Rivijeri. Samo se nadam se da ce ta fina srpska gospoda, u pauzi izmedju dva seta Roland Garossa imati vremena da procitaju ispovesti Lady Macbeth...mislim da bi Gospodja imala nesto da im poruci na tu temu...

Komunisti su ubijali ljude posle (2 Sv.) rata samo zato sto su bili imucni, a pod firmom "kolaboracije".

Eh, kako se ljudi dobro secaju davne proslosti. Setimo se mi malo ove, nam, bliske. Ni ona nije bila ni sjajna ni ruzicasta.

Hoćemo li napokon smoći snage i pogledati istini u oči???
Drugi Svetski rat je za Evropu i Svet zaista bio ''Svetski'', ali za Srbiju je to bio prevashodno građanski rat!
Rat koji je na našim prostorima započeo vojnim operacijama četničkih trupa za proterivanje okupatora iz zemlje, a završio se Titovom pobedom na svom putu ka osvajanju vlasti u SFRJ (FNRJ)!
Imamo li dovoljno snage, pameti i mudrosti da jednom za svagda skinemo anatemu sa imena i dela Jugoslovenske vojske u otadžbini i realno sagledamo stvari onakvim kakvim su one zaista bile?

Mislim da to dugujemo sami sebi...

...Po tome kako strastveno branimo jednu ili drugu stranu, kakvo je mišljenje naših ljudi o Nemcima i Hrvatima uopšte, izgleda da ni taj rat do danas nije završen.

Na žalost mogu da verujem ovoj, a i sličnim ciframa, jer ako su strasti ovakve 60 godina kasnije, kako li je tek bilo tih 40-tih. Gradjanski rat, nego šta... :-((

Isprazni su komentari tipa da li su stigli da pobiju tolike ljude za tako kratko vreme, jer je gen.Mladic to vec dokazao u Srebrnici za tri dana.
Moja porodica je takodje licno pogodjena desavanjima posle oslobodjenja, namerno nisam oslobodjenje stavio pod navodnike, jer su partizani zaista zajedno sa Rusima oslobodili Srbiju od Nemaca. Ali, jedno veliko ali ... svi koji su makar i 'mirisali'na stari rezim su jednostavno nestali, pojeo ih je mrak.
Mog dedu, koji je bio poreski sluzbenik u malom srbijanskom mestu je OZNA ili predstavnici OZNE uhapsili, odveli u pritvor avgusta '44, u kome ga je porodica posecivala par dana, da bi posle toga dobili obavestenje da je premesten na 'drugo mesto'. Naravno, niko ga vise nikada nije video. Moja baba nikada nije mogla ni penziju da trazi, jer nije imala smrtovnicu koji opet niko nije mogao ni da izda.
Da se razumemo, ne trazim ja ni osvetu, ni pomirenje, ni naknadu, ni satisfakciju, jer je u ovoj BEDNOJ zemlji nikada necu naci, samo trazim dedine kosti da sahranim kako do dolikuje hriscanskoj dusi. Ali avaj, odakle poceti i dokle stici, jer ne postoje nikakvi pisani tragovi, ni o hapsenju, ni sudjenju, ni o presudi, a da ne govorim o izvrsenju.

Moji nisu bas preterano patili pod Titovim komunistima, nisu im oduzimali kuce (imali su jednu, dosta malu), naravno kao predratni Beogradjani bili su protiv njih i moja tetka je posle emigrirala. Ali sve u svemu nisu to bas nesto osetili. Zato je njihov mac bio razarajuce ostar u odnosu na one koji su predstavljali potencijalnu opoziciju i koji su imali nekakvu vecu imovinu. Puno ljudi je tako neposredno posle rata izgubilo zivote, mnogi su decenijama ponizavani i unistavani, uglavnom samo zato sto su "burzoaski elementi", ne zato sto su saradjivali sa Nemcima. Red je danas staviti tacku na ceo taj rat i sve oko njega, i to tako sto ce nekakav istorijski ili statisticki zavod izdati knjigu koja ce sto je moguce tacnije (naravno da to nije moguce apsolutno) reci koliko je ljudi stradalo od Nemaca, koliko od Cetnika, koliko od Partizana, koliko je poginulo u bitkama a koliko u raznoraznim stratistima, klanicama, logorima i streljanjima sirom mile nam domovine... Mislim, za pocetak nek podju od stanovnistva Srbije. I da, mislim da u ovaj broj nisu ukljuceni oni koji su ubijenu u Blajburgu...

Mislim da bi ovo istrazivanje na temu ubijenih od strane komunista posle rata MORALO biti jedna od kljucnih nacionalnih interesa. I ne samo zbog proslosti, nego i zbog buducnosti!
Ovo je poslednji trenutak da se sve karte otkriju!

Konacno da se i ovo masovno streljanje spomenulu. Na zalost, ocekivala sam jos da ce o tome biti vise reci pre 9 godina. Mada sa druge strane bitno da je pocelo o tome da se govori. Brojke su zastrasujuce, a streljanja je bilo po celoj Srbiji za one koji se bave matematikom. Ono sto je meni porazavajuce je to da se ni posle 60 godina veci deo javnosti ne zeli suociti sa cinjenicama. Da, nisu Srbe ubijali samo Nemci vec na zalost i sami Srbi! Ako si bio imucan, imao neku skolu, jednostavno si bio opasnost za novi rezim. Za to neko mora da odgovara ili bar negde da stoji zapisano.

Moram ovo da kazem ,moj deda koji je bio cetnik. Uvek nam je govorio da proklet ovaj rat i onaj koga naterao u cetnike da mora da se povlaci sa nemcima i ustasama ,da mora ovde u Americi i dalje da slusa price raznih likova zbog kojih ne moze na svoju rodnu grudu da dode jer nema te vode koja ih moze oprati. Oni koji su ikada bili u Americi znaju sta pricam. SVAKA reakcija ima svoj uzrok, kada vi to dole budete shvatili bice mira tamo...

Ko rukovodi tim Institutom i koja je svrha objavljivanja takvih podataka u ovom trenutku? Ako se izvor navodi, onda podaci moraju biti i konkretni sa bar jednim primerom. Ovako, to je sve rekla kazala, a sve u nekom cilju. Kom? Da li ta poruka ide ka MSP?

A za vreme rata?!!

ishodi rata ne mogu nikada biti lepi i pozitivni. a taj rat je bio sigurno najkrvaviji. cinjenica je mnogo koje govore, jednu od njih sam saznao tek po dolasku u Rim... u Italiji se obelezava dogadjaj sa kraja II S R, kada su komunisti u Dalmaciji i Istri "istrebili" Italijane, samo zato sto su bili Italijani... nikada se o tome kod nas nije pricalo, a oni mi to redovno spominju...

al ni u Italiji se ne prica mnogo o logorima, procitao sam da je oko milion roma ovde ubijeno... a od mladih ljudi se sada moze cuti "vratite rome, odakle su dosli"...

prava - kriva strana... definitivno ne postoji... rat je veliko zlo, a kad se o tome ne prica, to zlo zivi u podsvesti... kao sto je zivelo u nama do 90-tih, kada je exspres lonac eksplodirao... moramo naci mehanizam da iz nasih vena izbrisemo ratnicke i osvetoljubive kodove koji su tu vekovima, inace cemo iz jednog da uskacemo u drugo...