SAD rezultatima zasenile svet

Londonski indeks FTSE 100 porastao je 0,14 odsto na 6.585,93 poena, pariski CAC 40 1,42 odsto na 4.314,97 poena, a frankfurtski DAKS 30 0,57 odsto na 9.922,11 poena poslednjeg dana trgovanja uoči božićne pauze, prenosi agencija Frans pres.

Berze u Londonu i Parizu radile su skraćeno uoči božićnih praznika, a te dve berze i frankfurtska biće ponovo otvorene u ponedeljak.

Indeksi na Vosltritu zabeležili su nove rekorde, nakon što su podaci u Vašingtonu pokazali da su SAD u trećem kvartalu ostvarile najbrži privredni rast u poslednjih 11 godina. Američki bruto domaći proizvod (BDP) je u tri meseca zaključno sa septembrom porastao pet a ne 3,9 odsto, kako se prvobitno verovalo. Analitičari su prognozirali rast BDP-a od 4,3 odsto.

Industrijski indeks Dau Džons premašio je nivo od 18.000 poena prvi put od otvaranja Volstrita, širi indeks S&P 500 porastao je na takodje rekordnih 2.083,78 poena, a tehnološki Nasdak je, sa druge strane, oslabio 0,11 odsto na 4.776,20 poena.

Vesti o rastu američkog BDP-a ojačale su dolar, pa je evro oslabio na novi dvogodišnji minimum od 1,2165 dolara, da bi na kraju dana vredeo 1,2179 dolara, u odnosu na 1,2226 dolara, koliko je iznosio juče. Zlato je na londonskoj berzi obojenih metala pojeftinilo na 1.175,75 sa 1.195,25 dolara za uncu, koliko je koštalo dan ranije.

U Aziji je šangajski indeks potonuo 3,03 odsto, honkonški 0,32 odsto, a seulski 0,21 odsto. Najveći podsticaj većem rastu, kako je ukazao AP, dali su veća potrošačka izdavanja za zdravstvenu zaštitu i trošenje firmi na strukturne i kompjuterske softvere.

To je najbrži kvartalni rast od leta 2003, a usledio je posle godišnje stope rasta od 4,6 odsto u kvartalu april-jun.

Mnogi ekonomisti misle da će rast početi da usporava i da će u tekućem oktobar-decembar kvartalu biti 2,5 odsto, a za sledeću godinu predvidjaju rast od tri odsto.

Ekonomska kriza 2007-2009, najgora od velike recesije 1930-tih godina, koštala je posla milione ljudi u SAD.

Američka ekonomija se od tada borila da ponovo stane na noge, i čak i pošto je recesija okončana u junu 2009, ona je beležila skromne stope rasta, prosečno 2,2 odsto na godišnjem nivou.

Mnogi analitičari, medjutim, misle da će rast konačno dobiti zamah jer je sve više firmi počelo da pojačano zapošljava radnike.