Bogatima se smrklo: Deca siromašnija od roditelja

Bez konkretne akcije, ova pojava može imati korozivne ekonomske i socijalne posledice, navodi se u izveštaju pod nazivom "Siromašniji od svojih roditelja?", objavljenom na sajtu američkog Mekinsi Instituta.

"Većina ljudi koji su odrastali u razvijenim privredama posle Drugog svetskog rata pretpostavljali su da će živeti bolje nego njihovi roditelji. Tokom većeg dela perioda, ta pretpostavka se pokazala tačnom. U proteklih 70 godina, osim kratkog prekida 1970-ih, dinamičan globalni ekonomski i rast zapošljavanja osetila su sva domaćinstva kroz povećanje prihoda, i pre i posle poreza i obavljenih plaćanja", piše u studiji.

Dodaje se da su čak i nedavno, u periodu od 1993. do 2005. godine svi, izuzev dva odsto domaćinstava u 25 razvijenih zemalja, registrovali realan rast prihoda.

"Međutim, taj pretežno pozitivan dohodovni trend je završen... između 2005. i 2014. godine, realni prihodi u tim istim naprednim ekonomijama stagniraju ili su u padu kod 65 do 70 odsto domaćinstava, odnosno za više od 540 miliona ljudi", piše u studiji.

Studija je podrobnije analizirala primanja u šest država - Francuskoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj, Britaniji i SAD, a prema podacima sa grafičkog prikaza na sajtu Mekinsija, najveći procenat domaćinstava koja čitavu deceniju nisu dobila povećanje prihoda ima Italija - čak 97 odsto.

Podaci italijanskog državnog statističkog zavoda pokazuju da je broj ljudi koji žive u "apsolutnom siromaštvu" u toj zemlji porastao prošle godine na 4,6 miliona, odnosno 7,6 odsto stanovništva, u odnosu na 6,8 procenata 2014. godine.

U SAD povećanje prihoda u poslednjih 10 godina nije registrovalo 81 odsto domaćinstava, u Velikoj Britaniji i Holandiji po 70 odsto, Francuskoj 63 procenta i u Švedskoj 20 odsto.

U izveštaju Mekinsija se konstatuje da će današnje mlade generacije verovatno živeti siromašnije od svojih roditelja.