Gligorov: Srbija već odustala od EU

"Vi možete da izaberete taj put ali sve zavisi koja je strategija. Ako hoćete da dobijete investicije u industriju onda to mogu da urade samo industrijalizovane zemlje. Jedna je stvar potpisati ugovor za gas sa Rusijom, ali ako hoćete da proizvodite automobile treba vam neko ko to zna da radi a to su zemlje iz zapadne Evrope", kaže Gligorov, profesor Bečkog instituta za ekonomske studije.

Na pitanje šta Srbija gubi ukoliko ne bude išla ka EU Gligorov u emisiji "Kažiprst" na B92 kaže da kada se gleda privredna strategija vidi se da su osnovni izvori rasta investicije i izvoz.

"Onda morate da se zapitate odakle te investicije dolaze i na koje tržište izvozite. EU je pre svega ekonomska unija, ako mislite da odatle dolaze investije i da na tom tržišištu povećate izvoz, a Srbija najviše izozi na to tržište, onda je pitanje uređenja odnosa sa EU dosta važno. Poljopriverda, infrastuktrura i energija ne može zemlju trajno da se razvija. Morate da imate industrijsku ideju.To je komparativna prednost ako nemate naftu", kaže Gligorov.

On smatra da bi sadašnjoj vlasti jednostavnije bilo da kaže da neće ka EU.

"Onda je popularnije da ste patriota. Tamo smo bili i pre dvadeset godina. Tako je bilo i ranije. To je populizam koji se regeneriše. Mislim da je kao na početku 90-ih godina doneta odluka da se ne ide u Evropsku uniju, i to nije zbog Kosova, već je tako jednostavnije ovima koji su na vlasti. Ljudi i nemaju predstavu koliko je tu uslova čisto institucionalne i druge prirode. Kada to pogledamo, onda i razumem da se koriste izgovori", kaže Gligorov.

Ekonomski posmatrano na Balakanu je dosta rđava situacija rekao je Gligorov i upozorio da se ponovo gubi mnogo vremena.

"Imaćemo izgubljene četiri-pet narednih godina što se tiče privrednog rasta ukoliko se nastavi ovim putem i primeni se ova politika gašenja požara a ne strukturne reforme. Kada je reč o fiskalnoj stvari tu mora da se ide na veliku promenu. Pre svega da se manje opeterećanja privredi kao i da se smanje rashodi pogotovo za zaposlene u javnom sektoru". Gligorov je ocenio i da ova Vlada nema ideje za ozbiljnim strukturnim reformama. Komenterišući Vladinu Fiskalnu strategiju Gligorov je rekao da je ona konzervativna jer je ideja da se problem sa javni dugom koji je sada preko 65 odsto BDP smanji na 45 odsto za deset godina.

"Ono što je najvažnije jeste kako da podstankete privredni rast, a reforme po tom pitanju ne vidim. Najvažniji nedostatak jeste što su javni prihodi teret za privedu, jer su porezi preko 43 odsto BDP-a, to je visoko za privredu ove razvijenosti i to determiniše sve ostalo", kaže Gligorov.

On je rekao da su se od nove vlade očekivale nove ideji, ambiciozniji plan privrednog rasta ali umesto toga samo je nasleđeni način funkcionisanja problema.

"A može biti drukčije, zna se koji su problemi u privredi i šta bi trebalo raditi. U ovoj fiskalnoj strategiji predviđa se čak pad zaposloenosti ili minimalni rast u sledeće tri godine. Znači ova vlast nema ideju kako da zaposle ljude. S druge strane vi možete da imate nameru da povećate investiciju ali da bi ste ih zaista imali morate da imate konkurentu privredu. A mi imamo jačanje dinara i jedina mere konkurentnosti je relativno konkurentan kurs. Međutim, imate politiku da kursom pomognete privredicima koji se bave uvozom", navodi Gligorov.

Gligorov je prokomentarisao i Zakon o NBS, koji je po njemu bio pogrešan korak.

"Vi vidite da se menja guverner da bi se neko drugi zaposlio i da se to izvodi preko promene zakona", kaže Gligorov.