Nema muzičkog dinara - nema muzike?

Od 1. januara ove godine, osim video-traka, CD i DVD diskova i uređaja za njihovu reprodukciju, sa tri odsto se oporezuju i računari i svi muzički aparati, što je u javnosti popularno nazvano "muzički dinar".

"Mi naplaćujemo naknadu u ime nosilaca autorskih prava koji su nas ovlastili za to. Mi imamo robu, proizvod koji se zove muzika ili pesma i tu robu naplaćujemo kao što to čine i svi drugi", rekao je direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Srbije Petar Đurić. Predstavnici OFPS-a, Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) i Unije diskografa Srbije (UDS) su, ne pomenuvši Dinkića, istakle da predlog za ukidanje muzičkog dinara znači "ukidanje muzike".

Stavu organizacija za zaštitu autorskih prava o obaveznoj naplati muzičkog dinara na konferenciji za novinare su se suprotstavili predstavnici Unije poslodavaca Srbije i Piratske partije.

"Nije problem da se plaća muzički dinar, ali je to je ogroman namet na vilajet, u Engleskoj je tri puta jeftinije nego u Srbiji. Kako određujete naknadu? Možda vam je ovo malo, možda hoćete još više", pitao je predstavnik Unije poslodavaca Žarko Rakić.

Đurić je odgovorio da cenu za "muzički dinar" određuju tri organizacije za zaštitu autorskih prava i uzvratio pitanjem kako ugostitelji određuju da cena piva u kafani bude baš 150 dinara.

On je naveo i da naknada nije visoka, te da tako na primer za jedan restoran od 100 kvadrata godišnja naknada je 700 evra, što prema njegovoj oceni, nije mnogo.

Predstavnik SOKOJ-a i turbo folk autor Dragan Brajović Braja rekao je da nije tačno da je u Engleskoj "muzički dinar" tri puta skuplji, jer ugostitelji u toj zemlji plaćaju naknade na osnovu kvadrature lokala ali i naknade za svaki muzički uređaj i televizor, koje nisu ispod 25 funti, što znači da je u Srbiji "deset puta jeftinije". Brajović je naveo i da plaćanje "muzičkog dinara" u Srbiji nije obavezno ako vlasnik ugostiteljskog objekta ili zanatske radnje dokaže da ne emituje pesme čija autorska prava štite tri organizacije, i dodao da je Srbija na pretposlednjem mestu u Evropi po zaštiti intelektualne svojine.

Osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojević rekao je da je naplaćivanje autorskih prava za emitovane pesme "ontološka greška" i naveo da nema ništa protiv naplate ulaznica za koncerte, jer "tu neko nešto radi", dok prilikom emitovanja pesama ne radi niko ništa.

Blagojević je upitao i kolike su naknade članova upravnih odbora organizacija za zaštitu autorskih prava i zašto su njihova primanja tajna ako su to neprofitne organizacije.

Direktor SOKOJ-a Aleksandar Kovačević kaže da su lična primanja tajna jer je tako po zakonu, i dodao da SOKOJ nije javno preduzeće, a Đurić je pozvao alternativne sastave da se prijave organizacijama za zaštitu autorskih prava. Kovačević je naveo da je u Srbiji prošle godine pokrenuto između 1.000 i 2.000 postupaka zbog neplaćanja muzičkog dinara.

Članica Piratske partije i pevačica beogradskog sastava "SQMY" Maja Nikolić rekla je da ona kao alternativna muzičarka nikome neće naplaćivati naknadu za autorska prava ali i da nikome neće ni plaćati tu naknadu, i istakla da nije u redu da se plaća tri odsto vrednosti MP3 plejera za autorska prava.

URS: Nema veze sa izbornom kampanjom

Ujedinjeni regioni Srbije (URS) ne zalažu se za ukidanje "muzičkog dinara" zbog sticanja poena u izbornoj kampanji i nastaviće da insistiraju na prihvatanju činjenice da je to veliki namet za privrednike.

Funkcioner URS-a Vlajko Senić je odbacio optužbe organizacija za zaštitu autorskih prava da je inicijativa URS-a pokrenuta radi "šićarenja jeftinih političkih poena" i dodao da, iako se "dešava relativno u skladu sa izbornom kampanjom" nema direktne veze sa njom.

"Verujem da ćemo u narednom periodu dobiti značajnu podršku i drugih političkih subjekata, strukovnih udruženja i verujem da smo na ovaj način poslužili kao glas onih koji žele da se izbore za smanjenje ovog nameta", rekao je Senić.

Senić je istakao da će URS nastaviti sa inicijativom koja ima tri osnovne tačke - potpuno ukidanje "muzičkog dinara" za zanatlije, smanjenje i prilagodjavanje različitim zonama u Srbiji da naknada ne bi bila ista u celoj Srbiji, i jednostavnija i jeftinija naplata preko samo jedne uplatnice.