U Valjevu most koji ne vodi nikuda

Most preko Kolubare, vredan pola miliona evra, postavljen je tako da ne vodi praktično nikud, bolje reći pravo u livadu, piše Press.

I dok se narod čudi i zbunjuje, opštinari i dalje daju nesuvisle odgovore i ljute se kada ga neko uopšte i pomene. Ljutnuo se krajem marta i Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, na svečanosti prilikom završetka radova, kada su ga novinari "budalasto" pitali čemu će ovaj most, zapravo, da služi.

"Kako ne znate. Pa svuda u svetu mostovi spajaju obale, delove grada, pa čak i države", reče neimar, napusti građevinu i Valjevcima ostavi domaći zadatak da razmisle šta će dalje s njim. A cela priča, manje-više, svodi se na ono - kad je džabe i babi je milo! Valjevci su oberučke prihvatili predlog da im Putevi Srbije podignu most preko Kolubare, ali se nisu previše opterećivali time gde bi trebalo da ga postave.

Zato ga, navodi Press, i danas koriste jedino retki pešaci i brojni znatiželjci, koji kažu da ovakve građevine nema nadaleko. Em je prelepa, em ne služi ničem. Osim, možda, kao skakaonica za sletanje u livadu!

Most preko Kolubare u blizini Ulice Norveških interniraca, umesto da spaja delove grada, za sada spaja samo šljivike i livade. Završava u njivi porodici Ristić, a ovdašnji žitelji kažu da nisu ni sanjali da će u njihovom komšiluku osvanuti ovako lepa građevina. Doduše, nadali su da će imati i neke koristi, ali...

"Ništa nas nisu pitali, nisu nas čak ni obavestili da će ovde da podižu most. Tek kada su počeli da dovlače mašine, videli smo da se nešto dešava. Odakle most baš na ovom mestu, nikom nije jasno, ali smo se uzdali da će barem nečemu da koristi. Nažalost, slaba vajda...", pričaju komšije.

Oni kažu da "umesto koristi, imaju samo štete. Mnogi ljudi i ne znaju da most završava u livadi, mnogi su motorima završavali na ledini, a nema više ni mira ni tišine. Radoznalci dolaze, gledaju, šetaju i čude se. A čudimo se, bogami, i mi... Valjda će se vremenom nešto i rešiti".

Za sada, koristi jedino kao nadstrešnica čobanima koji na obližnjim livadama čuvaju stada, kao zaštita od kiše. Ponekad naiđe i neki pešak, ali most i dalje tužno zjapi.

(foto: Press)

Vladimir Rosić, vlasnik livade koja se isprečila ispred betonske građevina, kaže za Press da je bio spreman da gradu pokloni spornih 25 ari livade kako bi most spojio delove grada, ali tvrdi da lokalna samouprava nije prihvatila njegovu ponudu.

"Nadležni nisu imali ni malo sluha. Najpre su ga podigli, a da me prethodno ništa nisu pitali, ponajmanje da li sam saglasan sa prodajom parcele. O tome su razmišljali tek kada su radovi okončani. Stoga i nisam prihvatio njihovu ponudu da mi isplate hiljadu evra po aru, sada ću tražiti mnogo više, jer smatram da je sve ovo krajnje neozbiljno", priča Rosić.

"Štaviše, predlagao sam i da poklonim tu parcelu, ali da na mostu postave bilbord na kome bi pisalo da je to dar porodice Ristić. Nažalost, i to su odbili i više se nisu pojavljivali", kaže on.

Vlasnik sporne parcele kaže i da je bio prinuđen da izvođače radova zamoli da postave zaštitnu ogradu kako neko ne bi stradao pred njegovim pragom. "Plašili smo se da nam neko ne pogine pred kućom, pa smo tražili zaštitnu ogradu, koju su ubrzo i postavili", kaže Rosić.

"Ne znam čemu služi i ko ga je tako zamislio, ali je sramota da ničemu ne služi i da se pare olako bacaju. Valjda je trebalo najpre da reše kuda će ići i šta će spajati, a ne da o tome razmišljaju tek kada se postavi. Ne razumem takvo ponašanje, a iskreno i plašim se... Koliko sutra mogu mi tražiti i da se iselim iz kuće, ako u međuvremenu shvate da im i ona smeta", dodaje on.