Acović: Novi grb ne bi koštao ništa

Ministarstvo pravde je, naime, utvrdilo da ova uredba, u delu koji se odnosi na izgled grba, nije u skladu sa Zakonom o državnim simbolima i podnela je inicijativu za njeno odbacivanje Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.

Objašnjavajući razloge za podnošenje inicijative, Homen je naveo i finansijski - zamena postojećeg grba novim na tablama ambasada, ličnim kartama, memorandumima, svim dokumentima gde se on koristi, koštala bi više od 20.000.000 evra. Dragomir Acović, heraldičar i jedan od članova vladine komisije koja je radila na izradi grafičkog rešenja grba, kaže da ne može da razume o čemu inicijativa govori, da mu nisu jasni ni povod ni motivi za njeno pokretanje i da je sve što je u njoj navedeno – netačno.

"Nije istina da postoji razlika u odnosu na Zakon, niti da je u grbu nešto promenjeno. Ovde je reč o utvrđivanju grafičkog standarda. Taj standard i sadržaj grba ne stoje međusobno u uzročno-posledičnoj vezi. Zakon kaže da etalon, izvornik, mora da postoji i donošenjem uredbe to je ispunjeno", kaže Acović.

On ističe da grb nije promenjen, već da je samo sređen crtež kako bi se na najefikasniji način mogao koristiti ubuduće. Laički rečeno: napravljene su grafičke korekcije, ali grb je ostao isti jer nije menjan odnos figura u njemu, njegov sadržaj i boje, elementi koji određuju grb.

"Ne razumem ni prigovor da će biti potrebni milioni evra za zamenu postojećeg grba. Nigde se u Uredbi ne pominje da se donošenjem tog dokumenta odbacuje postojeći grb niti je dat bilo kakav rok za njegovu zamenu. Uredbom je, u stvari, dato uputstvo kako ubuduće treba da se prikazuju pojedini detalji na grbu. Znači, kada vam se istroše memorandumi ili morate da menjate tablu na ambasadi, dobićete memorandum, odnosno tablu sa grbom kakav predviđa Uredba i tako će se on postepeno uvoditi", objašnjava Acović.

Grujić: Novi grb po zakonu i srpskoj tradiciji

Autor rešenja Ljubodrag Grujić kaže da je "izgled grba u skladu sa zakonom", i dodaje da onaj ko govori drugačije ne zna ništa o heraldici.

"Heraldički autoriteti Rusije i Grčke podržavaju ovo rešenje“, navodi on i objašnjava da svaki grb, bilo koji na svetu, ima samo jedan opis, takozvani blazon, koji je za Srbiju napisao Stojan Novaković 1882, kao i bezbroj emblazona, odnosno crteža.

Grujić kaže da se potpuno držao Novakovićevog blazona, a da je u crtežu želeo da vrati izgled primereniji našoj tradiciji od onog koji je 1882. godine nacrtao bečki 23-godišnji heraldičar Ernst Karl.

Razlika je u tome, kako kaže, što dvoglavi orao na novom rešenju ima jači i veći kljun, ocila su izraženija, kruna više ne lebdi u vazduhu, nego stoji na štitu, a jezik orlova, koji je takođe lebdeo u vazduhu, sad je privučen.