Knežević: Veće cene jedino rešenje

On naglašava da su pad vrednosti dinara, loša efikasnost naplate i prezaduženost, tri goruća problema privrede Srbije.

Knežević, vlasnik modne konfekcije Modus, je najavio za jesen povećanje cena, jer je to neminovnost uslovljena, pre svega, padom vrednosti domaće valute, ali i drugim otežanim okolnostima poslovanja.

On je naveo da su on, kao i ostali proizvođači, do sada smanjivali druge troškove, kako bi opstali na tržištu, ali je napomenuo da su te mogućnosti iscrpljene, jer se preduzećima svakodnevno "topi" kapital.

"Mi smo i dilemi. Dakle, ili dižemo cene, ili gubimo na poslovnoj supstanci, to jest, da nam osiromašuje firma. Ono što će veliki deo proizvođača uraditi, a među njima i ja, jeste da ćemo preračunavati cene po novom kursu evra za jesenje i zimske kolekcije", rekao je Knežević.

On je dodao da će se i drugi proizvođači odlučiti na taj korak "po cenu i da naprave neke manje gubitke, ali da sačuvaju poslovnu supstancu".

Knežević je objasnio da je u poslovanju sve povezano, navodeći da kako privreda sve više siromaši, podiže kredite koje ne može da vraća, jer ne ostvaruje prodaju zbog niske tražnje i pada standarda građana i - krug se tako zatvara.

"Privreda sve više siromaši na supstanci i epilog toga je kompenzacija u sve većem zaduživanju, odnosno podizanju subvencionisanih kredita za refinansiranje dugova. Onog trenutka kada bi ti krediti prestali da se daju, istog trenutka 50 odsto preduzeća bi otišlo u nelikvidnost", objasnio je Knežević.

On je kazao da je zaduženost privrede od 2008. godine do danas tri puta porasla, odnosno da se sa 430 miliona evra uvećala na dugovanja koja premašuju 1,2 milijarde evra.

Na pitanje, kako će se otežano poslovanje malih i srednjih preduzeća odraziti na uposlenost ljudi u tim firmama, Knežević kategorično tvrdi - da će biti otpuštanja.

"Ogroman broj firmi je na završnim računima iskazao negativan saldo, pa tako dolazi i do usklađivanja broja zaposlenih sa realnom tražnjom i kontinuirano dolazi do otpuštanja i do toga će dolaziti u naredne dve godine. To bi se i radikalizovalo da nema ovih subvencionisanih kredita", naglasio je Knežević.

On je ponovio da bez strukturne ekonomske i poreske reforme, koja će se, pre svega, ogledati i u regulisanju sivog tržišta, neće biti pozitivnih promena privrednog ambijenta. "Kada bi se obim crnog tržišta smanjio, agregatna tražnja bi se povećala za 30 do 50 odsto", ukazao je Knežević.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća je objasnio i odakle nelogičnost da sa jedne strane imamo dobro naplaćene prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV), a sa druge strane privredu koja je u tako teškom stanju.

"Niska statistička osnovica daje lažnu sliku o efikasnosti naplate poreza. Ta osnovica za procenu naplate poreza trebalo bi da bude uvećana za deo privrede koja ne plaća PDV, a to su 'crno tržište' i hiljade drugih načina utaja poreza - od iznajmljivanja poslovnog prostora, stanova, ugostiteljskih, zanatskih objekata....", objasnio je Knežević.

On je dodao, da kako je još "uvek na snazi" ista statistička osnovica za prihode od PDV-a, onda se bar mora imati u vidu povećanje kursa i cena koje se dogodilo u poslednjem periodu i onda realno reći da su ti planirani prihodi za oko 15 odsto bili manji.