Gužva na birou: Tek za svakog stotog metalca ima posla

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, krajem jula je tako, recimo, iz grupe mašinstva i obrade metala na birou bilo čak 61.366 nezaposlenih, iz tekstilstva i kožarstva 24.938, geodezije i građevinarstva njih 10.191, komunalnih, tapetarskih i farbarskih usluga 1.957 nezaposlenih.

Kako piše "Politika", problem je u tome što među ovom armijom nezaposlenih poslodavcima većina nije bila potrebna, što pokazuje i statistika. Od 27.452 obrađivača metala, koji su u julu bili bez posla, poslodavci su tek svakom stotom ponudili zaposlenje. Mehaničari i mašinisti prošli su još gore, od 21.448 nezaposlenih samo 66 dobilo je šansu za posao.

Osim metalaca, slična situacija zadesila je i tekstilce, od 7.155 prijavljenih na birou poslodavci su tražili njih samo 70.

Ipak, na tržištu rada najviše su tragali upravo za licima bez zanimanja i stručne spreme, jer je na kraju sedmog meseca registrovano 906 prijavljenih potreba za zapošljavanjem tog kadra, a bili su im potrebni i čistači prostorija, elektromotači, šivači konfekcija i tekstila, komunalni higijeničari, pomoćni građevinski radnici, nosači, mornari.

U NZS-u podsećaju da su zarad bržeg i lakšeg zapošljavanja nezaposlenima često potrebne dodatne veštine. Obuke su namenjene upravo teže zapošljivim, odnosno licima bez kvalifikacija ili sa nedostajućim znanjima.

Kako kaže Zoran Đorđević, ministar za rad i zapošljavanje, u toku 2018. u mere aktivne politike zapošljavanja uključeno je gotovo 155.000 nezaposlenih, a to je 21.000 osoba više od planiranog broja.

Među nezaposlenima sa nižim nivoom obrazovanja najlakše do posla dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, tesati, zidari i armirači.

Nezaposleni najčešće ipak nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane. Ponude odbijaju zbog nižih plata od proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnih mesta i slično.

Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, rada na visini, pod vodom, zemljom, ali i kada je radno mesto s apovećanim rizikom i izlaganjem štetnom zračenju ili otrovnim sredstvima, nabrajaju u NSZ-u.