Škola engleskog za bebe

Skole engleskog za bebe su velika glupost ciji je jedini cilj pokupiti novac od bogatih i neobrazovanih roditelja. Dete se u ranom periodu zivota uci jezike(maternji odnosno primarni) jezik imitirajuci roditelje, odnosno osobe sa kojima su u ranim mesecima zivota u bliskoj emotivnoj vezi. Posledicno ako zelite da vasa beba stekne preduslove za dvojezicnost, jedini nacin da to postignete je da konstantno jedan roditelj od prvog dana zivota u komunikaciji sa bebom koristi jedan jezik a drugi roditelj onaj strani. Jos jednom bih podvukao konstantno, sto znaci da sa bebom nikad roditelj koji govori "strani" jezik ne sme govoriti "domaci" i obrnuto.

u psiholingvisitici je poznato da bilingvalna deca (ona koja su odmalena usvojila dva jezika) mnogo lakse usvajaju treci ili cetvrti jezik.

Moj suprug je stranac i mi planiramo triligvalni dom. Ja cu se detetu obracati iskljucivo na srpskom i nikada na drugom jeziku, moj suprug iskljucivo na arapskom, a medjusobno cemo pricati jedino na engleskom pa ce dete moci da cuje i svoje roditelje da svakodnevno pricaju na trecem jeziku pa ce ga pre ili kasnije sigurno usvojiti. Trilingvalnost savrseno funkcionise i poznajemo mnogo ljudi koji su odrasli u takvim porodicama i danas im je to ogorman plus. Pored jezika, gotovo da im nije ni potrebna skola. Ako im dodamo visoko obrazovanje i strani jezik, takvo dete skoro da nema granica. Idealan preduslov za trilingvalnost je svakako mesani brak uz zivot u trecoj zemlji. To je kontinualno i prirodno ucenje, bez skole i kurseva. Za ljude u homogenim brakovima u maticnoj zemlji ne znam ko je uopste u stanju da godinama izdavaja toliko vremena u tim skolama kako bi sa detetom postigao neki efekat. Za stvaranje bi/trilingvalnosti je vazan svakodnevni kontakt sa tim jezicima. Verovatno skole daju neki rezultat, ali sigurno minimalan u odnosu na onaj koji bi se postizao u prijatnom porodicnom okruzenju...

Kao otac dvoje klinaca koji odrastaju u trojezicnom okruzenju (srpski, engleski, francuski), i koji ima iza sebe sate ako ne i dane savetovanja sa decijim psiholozima mogu reci da je ovo vrlo dobra stvar. Dete koje je izlozeno do pet jezika pre pete godine i ako je ta izlozenost konstantna (vrlo vazno) moze svih pet jezika tecno da govori kada poraste (ovo su podaci iz jedne studije). Probleme mozete videti samo do 6-7 godine zivota kada jos uvek mesa jezike...

Moja deca su bilingvalna te iz licnog iskustva mogu da tvrdim da mala deca na ranom uzrastu uce jezik od osobe koja im ja najbliza a to je obicno majka. Medjutim, cim se komunikacija socijalno prosiri oni se vise orjentisu na jezik sredine. Ali, cak iako jezik koji su mozda prvo naucili a koji nije jezik sredine, u kasnijem zivotu ne koriste, ubedjena sam da neko znanje ipak ostaje i da se kasnije moze reaktivirati. Tako da mozda nije sasvim nekorisno poducavanje beba engleskom jeziku ali mi ipak lici na ono "klanje vola za 3 kile mesa"...

Mislim da je fantasticno sto mladi roditelji u danasnjoj trci sa vremenom uspevaju da nadju vremena za takve programe, kao sto je skola engleskog. A to je samo deo necega sto deci treba pruziti.

A onda im i engleski postane maternji, pa se mogu smatrati nekom vrstom britanske dijaspore. Mozda dobiju i dvostruko drzavljanstvo, kako bi mogla da putuju dok ne stignemo na Beli Sengen.

Znam dete od 3 godine koje savrseno prica 3 jezika. Onaj treci jezik prica iskljucivo u vrticu bez prisustva roditelja. Uvek sam se pitao kako to da ne pobrka ta tri jezika, ali za divno cudo nikad to dete nije kombinovalo druge reci za vreme jedne iste situacije. Zato mislim da su ovakvi kursevi fenomenalni i deca bi trebalo da se sto ranije privikavaju na tonalitet drugog jezika. Rano ucenje ne sme da bude privilegija samo mesovitih brakova, vec i sve druge dece koja ce deliti ovu planetu sa drugima.

Ja sam odrastao u Vojvodini sporazumevajući se na tri jezika u našoj multikulturnoj porodici. Sva tri sam kasnije osavrsio do akademskog nivoa, plus srpski koji je službeni jezik. Od pete godine sam počeo sa učenjem engleskog, u engleskom zabavištu, što je još jedan jezik (koji se kasnije pokazao i kao najvažniji kojim vladam zbog putovanja i snalaženja širom sveta). Sposobnost vladanja nekolicinom različitih jezika mi je velika prednost, a najviše na poslovnom planu. Na tome sam neizmerno zahvalan mojoj porodici, prvenstveno roditeljima koji su me uvek ohrabrivali da učim što više jezika. Danas, moja deca su multilingualna, i moja supruga takođe.

kao profesor engleskog i radeci u mnogim skolama i to dvojezickim smatram to velikom gluposcu. Kao prvo ovde je to pokazatelj statusa jer dete ide u bilingvalnu skolu a nije savladalo ni svoj jezik. Kao da se ne muci ko ja koji sam naucio stari jezik pod stare dane. To isto mogu uz malo vise napora da nauce u privatnim skolama kasnije a da ne govorimo o problemima kod dece koji imaju razvojne probleme i da ucenje drugog jezika moze uciniti da ta deca jos vise nazaduju. Prema tome oprezno! Da ljudi obrate malo vise paznje na gramatiku svog jezika i na ucenje latinskog i grckog u skolama nikakve druge skole nisu potrebne. Ovako to je samo bacanje para na lenjivce.

Lepo, ali razmisljam:jedno je mesovite porodice, deca po pravilu upijaju, i savrseno uce dok su mala. Ali:kako smo bolesna sredina,nije li i to deo ludosti koje vladaju nasim prostorom ,kompleksi su teska bolest? Koje to mame u danasnje vreme mogu da ne rade, a da placaju ucenje jezika za bebe ? Koje li jezike tek roditelji govore, koje li su skole zavrsili kada su tako ambiciozni ? Dajte ljudi, spustite se na zemlju, setajte decu, pokazite ljubav igrajuci se sa njima a ne lecite komplekse!Usput, izvinite za radoznalost, gde zaradiste pare za sve te ludosti, koliko kosta kurs jezika za bebe ?

Srbin sam, sa Juga, pa sam tako silom prilika oduvek bio "pseudobilingvalan" - maternji jezik mi je leskovacki, a od pete godine dalje sam ziveo u Beogradu i bio prisiljen da predjem na, onda, srpskohrvatski. Dakle, reklo bi se da ovo sa bebama funkcionise? Iznenada, dolazi "problem" - sa 30 (trideset) godina odlazim, da zivim i radim, u Sloveniju. Pre toga sam znao doslovno par reci tog jezika, prakticno nista. Tamo sam jezik ucio sam, kroz rad i druzenje sa ljudima iz okruzenja i kroz nekih 7 - 8 godina sam bio u stanju da prevodim tehnicke tekstove (dobro, to nisu romani, ali ipak) sa NEMACKOG na SLOVENACKI a uspesno sam ga koristio i u svakodnevnom zivotu! Prema tome, jezik se moze nauciti i kasnije, kad nisi vise beba, samo ako imas prirodjene predispozicije i mogucnosti za to. I ako stvarno zelis. Skola pomaze, ali nije presudna. Mene su i inace zanimali strani jezici, tako da sam za vreme 4-godisnjeg boravka u N.Gorici poceo da ucim i koristim italijanski, a istovremeno sam na poslu imao koleginice, Slovenke, koje su, skoro sa ponosom, govorile da one, kad odu u Italiju, ne progovaraju ni rec italijanski, a rodile su se i odrasle u okruzenju gde su i u nasim prodavnicama Italijani bili cesti kupci i sigurno su taj jezik slusale i kao bebe, u narucju svojih majki, pa nista. "Konj u Bec, magarac iz Bec!" A ja sam u Sloveniji "kolateralno" naucio i bosanski! Simpaticna anegdota: na putu ka svojem prijatelju Pakistancu, ozenjenom Slovenkom, ciji se mladji sin zove Samir, iz obliznje kuce zacujem glas neke odrasle zene, definitivno Bosanke, koja doziva svog sina Samira. U prvi momenat sam bio zbunjen, a onda se setio da imena te dvojice sinova imaju zajednicki koren u zajednickoj religiji te dve porodice.

Mislim da je fantasticno sto mladi roditelji u danasnjoj trci sa vremenom uspevaju da nadju vremena za takve programe, kao sto je skola engleskog. A to je samo deo necega sto deci treba pruziti.

Skole engleskog za bebe su velika glupost ciji je jedini cilj pokupiti novac od bogatih i neobrazovanih roditelja. Dete se u ranom periodu zivota uci jezike(maternji odnosno primarni) jezik imitirajuci roditelje, odnosno osobe sa kojima su u ranim mesecima zivota u bliskoj emotivnoj vezi. Posledicno ako zelite da vasa beba stekne preduslove za dvojezicnost, jedini nacin da to postignete je da konstantno jedan roditelj od prvog dana zivota u komunikaciji sa bebom koristi jedan jezik a drugi roditelj onaj strani. Jos jednom bih podvukao konstantno, sto znaci da sa bebom nikad roditelj koji govori "strani" jezik ne sme govoriti "domaci" i obrnuto.

Lepo, ali razmisljam:jedno je mesovite porodice, deca po pravilu upijaju, i savrseno uce dok su mala. Ali:kako smo bolesna sredina,nije li i to deo ludosti koje vladaju nasim prostorom ,kompleksi su teska bolest? Koje to mame u danasnje vreme mogu da ne rade, a da placaju ucenje jezika za bebe ? Koje li jezike tek roditelji govore, koje li su skole zavrsili kada su tako ambiciozni ? Dajte ljudi, spustite se na zemlju, setajte decu, pokazite ljubav igrajuci se sa njima a ne lecite komplekse!Usput, izvinite za radoznalost, gde zaradiste pare za sve te ludosti, koliko kosta kurs jezika za bebe ?

A onda im i engleski postane maternji, pa se mogu smatrati nekom vrstom britanske dijaspore. Mozda dobiju i dvostruko drzavljanstvo, kako bi mogla da putuju dok ne stignemo na Beli Sengen.

Moja deca su bilingvalna te iz licnog iskustva mogu da tvrdim da mala deca na ranom uzrastu uce jezik od osobe koja im ja najbliza a to je obicno majka. Medjutim, cim se komunikacija socijalno prosiri oni se vise orjentisu na jezik sredine. Ali, cak iako jezik koji su mozda prvo naucili a koji nije jezik sredine, u kasnijem zivotu ne koriste, ubedjena sam da neko znanje ipak ostaje i da se kasnije moze reaktivirati. Tako da mozda nije sasvim nekorisno poducavanje beba engleskom jeziku ali mi ipak lici na ono "klanje vola za 3 kile mesa"...

kao profesor engleskog i radeci u mnogim skolama i to dvojezickim smatram to velikom gluposcu. Kao prvo ovde je to pokazatelj statusa jer dete ide u bilingvalnu skolu a nije savladalo ni svoj jezik. Kao da se ne muci ko ja koji sam naucio stari jezik pod stare dane. To isto mogu uz malo vise napora da nauce u privatnim skolama kasnije a da ne govorimo o problemima kod dece koji imaju razvojne probleme i da ucenje drugog jezika moze uciniti da ta deca jos vise nazaduju. Prema tome oprezno! Da ljudi obrate malo vise paznje na gramatiku svog jezika i na ucenje latinskog i grckog u skolama nikakve druge skole nisu potrebne. Ovako to je samo bacanje para na lenjivce.

Srbin sam, sa Juga, pa sam tako silom prilika oduvek bio "pseudobilingvalan" - maternji jezik mi je leskovacki, a od pete godine dalje sam ziveo u Beogradu i bio prisiljen da predjem na, onda, srpskohrvatski. Dakle, reklo bi se da ovo sa bebama funkcionise? Iznenada, dolazi "problem" - sa 30 (trideset) godina odlazim, da zivim i radim, u Sloveniju. Pre toga sam znao doslovno par reci tog jezika, prakticno nista. Tamo sam jezik ucio sam, kroz rad i druzenje sa ljudima iz okruzenja i kroz nekih 7 - 8 godina sam bio u stanju da prevodim tehnicke tekstove (dobro, to nisu romani, ali ipak) sa NEMACKOG na SLOVENACKI a uspesno sam ga koristio i u svakodnevnom zivotu! Prema tome, jezik se moze nauciti i kasnije, kad nisi vise beba, samo ako imas prirodjene predispozicije i mogucnosti za to. I ako stvarno zelis. Skola pomaze, ali nije presudna. Mene su i inace zanimali strani jezici, tako da sam za vreme 4-godisnjeg boravka u N.Gorici poceo da ucim i koristim italijanski, a istovremeno sam na poslu imao koleginice, Slovenke, koje su, skoro sa ponosom, govorile da one, kad odu u Italiju, ne progovaraju ni rec italijanski, a rodile su se i odrasle u okruzenju gde su i u nasim prodavnicama Italijani bili cesti kupci i sigurno su taj jezik slusale i kao bebe, u narucju svojih majki, pa nista. "Konj u Bec, magarac iz Bec!" A ja sam u Sloveniji "kolateralno" naucio i bosanski! Simpaticna anegdota: na putu ka svojem prijatelju Pakistancu, ozenjenom Slovenkom, ciji se mladji sin zove Samir, iz obliznje kuce zacujem glas neke odrasle zene, definitivno Bosanke, koja doziva svog sina Samira. U prvi momenat sam bio zbunjen, a onda se setio da imena te dvojice sinova imaju zajednicki koren u zajednickoj religiji te dve porodice.

u psiholingvisitici je poznato da bilingvalna deca (ona koja su odmalena usvojila dva jezika) mnogo lakse usvajaju treci ili cetvrti jezik.

Moj suprug je stranac i mi planiramo triligvalni dom. Ja cu se detetu obracati iskljucivo na srpskom i nikada na drugom jeziku, moj suprug iskljucivo na arapskom, a medjusobno cemo pricati jedino na engleskom pa ce dete moci da cuje i svoje roditelje da svakodnevno pricaju na trecem jeziku pa ce ga pre ili kasnije sigurno usvojiti. Trilingvalnost savrseno funkcionise i poznajemo mnogo ljudi koji su odrasli u takvim porodicama i danas im je to ogorman plus. Pored jezika, gotovo da im nije ni potrebna skola. Ako im dodamo visoko obrazovanje i strani jezik, takvo dete skoro da nema granica. Idealan preduslov za trilingvalnost je svakako mesani brak uz zivot u trecoj zemlji. To je kontinualno i prirodno ucenje, bez skole i kurseva. Za ljude u homogenim brakovima u maticnoj zemlji ne znam ko je uopste u stanju da godinama izdavaja toliko vremena u tim skolama kako bi sa detetom postigao neki efekat. Za stvaranje bi/trilingvalnosti je vazan svakodnevni kontakt sa tim jezicima. Verovatno skole daju neki rezultat, ali sigurno minimalan u odnosu na onaj koji bi se postizao u prijatnom porodicnom okruzenju...

Kao otac dvoje klinaca koji odrastaju u trojezicnom okruzenju (srpski, engleski, francuski), i koji ima iza sebe sate ako ne i dane savetovanja sa decijim psiholozima mogu reci da je ovo vrlo dobra stvar. Dete koje je izlozeno do pet jezika pre pete godine i ako je ta izlozenost konstantna (vrlo vazno) moze svih pet jezika tecno da govori kada poraste (ovo su podaci iz jedne studije). Probleme mozete videti samo do 6-7 godine zivota kada jos uvek mesa jezike...

Znam dete od 3 godine koje savrseno prica 3 jezika. Onaj treci jezik prica iskljucivo u vrticu bez prisustva roditelja. Uvek sam se pitao kako to da ne pobrka ta tri jezika, ali za divno cudo nikad to dete nije kombinovalo druge reci za vreme jedne iste situacije. Zato mislim da su ovakvi kursevi fenomenalni i deca bi trebalo da se sto ranije privikavaju na tonalitet drugog jezika. Rano ucenje ne sme da bude privilegija samo mesovitih brakova, vec i sve druge dece koja ce deliti ovu planetu sa drugima.

Ja sam odrastao u Vojvodini sporazumevajući se na tri jezika u našoj multikulturnoj porodici. Sva tri sam kasnije osavrsio do akademskog nivoa, plus srpski koji je službeni jezik. Od pete godine sam počeo sa učenjem engleskog, u engleskom zabavištu, što je još jedan jezik (koji se kasnije pokazao i kao najvažniji kojim vladam zbog putovanja i snalaženja širom sveta). Sposobnost vladanja nekolicinom različitih jezika mi je velika prednost, a najviše na poslovnom planu. Na tome sam neizmerno zahvalan mojoj porodici, prvenstveno roditeljima koji su me uvek ohrabrivali da učim što više jezika. Danas, moja deca su multilingualna, i moja supruga takođe.