Moskovska banka: Ruski faktor u Srbiji

Ovoliki mogući uticaj političkog pada jednog čoveka na tržišnu poziciju banke - rangirane na 25. mesto među najmoćnijim kompanijama Rusije i peto među njenim najvećim kreditnim institucijama - brzopotezno bi bilo pripisano komunističkom nasleđu njene zemlje-matice da se slično demontiranje finansijskog oslonca političke moći desničarskog političara Jerga Hajdera i njegove stranke ne odigrava u našem regionu, u poznatom slučaju Hipo Alpe Adrija banke.

Izuzev ideološke (Hajder je pripadao krajnjoj pronacističkoj desnici) i statističke razlike (grad Moskva je veći od austrijske pokrajine Koruške), velike su i sličnosti: obe su banke osnovane tranzicionih devedesetih godina, Moskovskoj banci je najveći vlasnik grad Moskva, kojom je 18 godina vladao jedan čovek - Luškov, Hipo Alpe Adrija banci je do 2008. godine, kad je poginuo Hajder, najveći vlasnik bila pokrajina Koruška, kojom je on gotovo isto tako dugo vladao.

Vokabular optužbi o zloupotrebama sličan je, s tom razlikom što su one u slučaju Hypo već na nivou optužbi, a u slučaju Moskovske banke na nivou sumnji i istraga tužilaštva.

Zanimljive su još neke razlike među dve banke: Moskovska banka je licitirana na berzi svoje matične države, Hipo Alpe Adrija to nije bila. Tržišna kapitalizacija Moskovske banke sredinom juna ove godine bila je pet milijardi dolara. Poslovanje Moskovske banke poglavito je vezano za grad Moskvu. Gro poslovanja Hipo banke odvija se van granica Koruške, pa i Austrije.

Region Moskve - koji ima stanovnika koliko cela Austrija - drži svoje depozite u Moskovskoj banci i baš u tome leži pretpostavljeni poslovni rizik ove finansijske institucije. Koja je, s druge strane, tesno povezana s firmama i poslovima supruge bivšeg gradonačelnika. Moskovska banka jedina je ruska finansijska institucija koja ima banku u Srbiji i našem regionu. Od 2000. godine uglavnom je pod dominacijom stranke G17 plus, Narodna banka Srbije nije krila svoje rezerve prema standardima poslovanja ruskih banaka, pa prema tome i prema njihovom učešću u srbijanskom bankarskom sektoru. Bivši guverner Radovan Jelašić zbog toga je često bio na meti kritika proruski orijentisanih medija.

Ipak, decembra 2008. godine, Moskovska banka je dobila dozvolu NBS za kupovinu više od 50 odsto beogradske Agrobanke. Ni menadžment Agrobanke nije krio mrzovolju prema ovom kupcu, ali je ostalo nejasno da li je enormni rast cene akcije Agrobanke na Beogradskoj berzi bio posledica manipulisanja insajderskom informacijom ili rezultat nastojanja menadžmenta da kupovinu spreči.

Tek, 2007. godine akcija Agrobanke je dostigla vrednost od 50.000 dinara, a vrednost cele banke tako je prešla 250 miliona evra. Moskovljani su se povukli. Trenutna cena akcije Agrobanke je 6.956 dinara, tržišna kapitalizacije cele banke oko 50 miliona evra.

U politički ne može biti prikladnijem trenutku, s proleća 2008. godine a posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Moskovska banka je dobila licencu za osnivanje sopstvene banke u Srbiji. To je, posle sedam godina pauze, bila prva takva dozvola koju je dala NBS. Međunarodni rejting Moskovske banke bio je u tom trenutku viši (BBB-) od rejtinga Srbije (BB-).

Finansijski trenutak bio je u svakom pogledu upitan: srbijansko bankarsko tržište bilo je već podeljeno, svetska finansijska kriza je počela. Ovome se moraju dodati još dve, recimo, sitnice: naše tržište za Ruse ima nivo statistike greške i, drugo, Rusija u svojoj istoriji nije svoj uticaj u Srbiji vršila posredstvom plasmana kapitala. Nije najmanji razlog za to činjenica da ga ni sama nije imala.

Finansijski stručnjaci su ipak iznenađeni skromnim nivoom poslovanja Moskovske banke u Srbiji. Od ukupne bilansne sume bankarskog sektora u Srbiji, koja iznosi 2.343 milijarde dinara, Moskovska banka čini tek 1,9 milijardi. Iza nje je jedino Kosovskometohijska banka.

Banka je prošlu godinu završila sa gubitkom (197 miliona dinara), a gubitak ima i u ovogodišnjem šestomesečnom poslovanju (91 milion dinara). Ovdašnje rukovodstvo Moskovske banke nije bilo raspoloženo da za NIN objasni razloge ovolike neambicioznosti.

Bankarski stručnjaci, koje je konsultovao NIN, smatraju da je Moskovska banka svoje početne hendikepe na tržištu Srbije mogla da ispegla kupovinom nekih od banaka u domaćem vlasništvu sad kada su im cene više nego povoljne za potencijalnog kupca. Nije poznato da je pokazala takav interes. Razlog se ne može više tražiti ni u svetskoj ekonomskoj krizi koja jeste pogodila i Rusiju i samu banku.

Stručnjaci ocenjuju da trenutno „Rusiji ide super”, a sama banka u Rusiji je posle drastičnog pada čiste dobiti sa 280,3 miliona dolara 2008. godine na 22,6 miliona dolara 2009. godine, ove godine dobit više nego učetvorostručila (Komersant).

Moskovska banka ima banke u svome vlasništvu još samo u Ukrajini, Belorusiji, Letoniji i Estoniji. Pre nekoliko meseci je dobila kredit Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 20 miliona evra, ali za razvoj poslovanja na tržištu Rusije. _