Banje Srbije daleko od privatizacije

On je rekao da je privatizacija društvene svojine, odnosno hotela u banjama ili završena ili je u postupku. Najveća mogućnost da hoteli ostanu u državnom vlasništvu su hoteli u banji Koviljači i Sokobanji. U Vranjačkoj banji nije rešen problem imovine i tu spor još traje.

Za ostatak imovine u banjama jos se traži pravo rešenje. Ipak ni taj model ne bi mogao da se primeni u svim banjama, a kako je rekao, jasno je da se država neće baviti hotelijerstvom. To može biti samo prolazna faza na putu ka privatizaciji.

Nisu isključene ni ranije najave da će se tražiti strateški partner koji će zajedno sa državom ulagati u banje. Cilj je, kako kaže Petković, da se se pomiri turizam i zdravstvo. Najinteresantnije banje za strana ulaganja mogle bi da budu Banja Koviljača, Sokobanja i Bukovička banja.

Prema ranijim najavama, za ulaganja u banje Srbije zainteresovane su neke banje iz Engleske, dok su za ulaganja u vanpansaonski sadržaj zaintersovani Slovenci, koji u svojim banjama dosta polažu u taj segement – parkovi, golf tereni, sportski tereni i druge načine da zadrže goste.

Banja Koviljača na probi

Nedavno je najavljeno da će u banji Koviljači biti spojeno hotelsko preduzeće sa Specijalnom bolnicom i tako zajedno ponuđeno na prodaju budućem investititoru.

Međutim, to je dovelo do nezadovoljstva zaposlenih u banji, dok su u HTP zadovoljni predviđenim načinom privatizacije, sindikat Specijalne bolnice usprotivio se najavljenom modelu, jer, kako navode, prodaja u paketu ugrožava interese bolnice, koja će biti na gubitku. Čini se da je ovaj model već u startu naišao na prepreke, tako da će biti teško završiti privatizaciju o ovom osetljivom sektoru. Hotelsko turističko preuzeće Banja Koviljača, koje je u postupku privatizacije od 2002. godine, nije moglo da bude ponuđeno na prodaju zbog isprepletanosti imovinsko pravnih odnosa sa Specijalnom bolnicom. Imovinski odnosi jedna su od najvećih prepreka i u privatizaciji drugih banja u Srbiji.

Neophodna Strategija razvoja banja Srbije

Eksperimentisanju sa prodajom banja usprotivilo se i Udruženje banja i klimatskih mesta Srbije, jer smatraju da je sa banjama potrebno pažljivo postupati i pre svega napraviti strategiju razvoja banja. Prirodni lekoviti faktor mora ostati u vlasništvu države.

Udruženje banja i klimatskih mesta Srbije navodi da je u slučaju prodaje banja neophodno očuvanje i postojećeg posteljnog fonda za rehabilitaciju u specijalnim bolnicama, jer će na taj način biti zaštićena prava ljudi sa invaliditetom. Kako navode, za uspešnu privatizaciju potrebno je izmeniti Zakon o privatizaciji, usvojiti strategiju ravoja banja i zakon o banjama i uspešno privatizavati hotele u banjskim i klimatskim mestima.

Jedan od zahteva je i očuvanje delatnosti i ravnomeran regionalni razvoj Srbije, jer je većina tih bolnica poluga razvoja i neuspešna privatizacija ugrozila bi razvoj tog dela Srbije. Takođe potrebno je i rešenje imovinsko pravnih odnosa sa Penzijsko-invalidskim fondom Srbije.

Kako navode u tom fondu, krajem 2005. godine Upravni odbor doneo je odluku da se evidentira, klasifikuje i zaštiti imovina Fonda, u okviru koje je i 29 rehabilitacionih centara u banjama Srbije. Samo u izgranju RH centara uloženo je 400 miliona evra.

Fond je tokom poslednjih godina inicirao je donošenje Zakona o imovini Fonda PIO i pokrenuto je više od 20 sudskih postupaka u kojima se traži utvrđivanje prava svojine nad zavodima za rehabilitaciju, odnosno specijalnim bolnicama u banjama Srbije.

Privatizacija počela, pa stala

Vlada Srbije početekom 2008, godine dala je saglasnost za pokretanje postupka privatizacije 13 banja - "Zlatibor", "Zlatar", Niška Banja, Vrnjačka banja, Sokobanja, Banja Koviljača, "Termal" iz Vrdnika, "Žubor" iz Kuršumlije, Ribarska banja, Gejzer iz Medveđe, Bujanovačka banja, Vranjska Banja i Beograd-Vrmac.

Proces privatizacije tih banja i dalje tapka u mestu. U Agenciji za privatizaciju navode da je za Vrnjačku banju, Sokobanju, Banju Koviljaču bio pokrenut postupak izbora privatizacionog savetnika, ali je propao je niko nije ispunio uslove. Sada se čeka inicijativa Ministarstva zdravlja, kako bi taj postupak ponovo bio pokrenut.

Kako navode u Agenciji, izabran je konsultant za banje Vrmac i Kuršumlijsku banju.

U septembru je na aukciji podata Banja Gornja Trepča, a novi vlasnik je obećao da će nastaviti delatnost. Pre mesec dana državni sekretar Goran Petković prisustvovao otvaranju te prve privatizovane banje u Srbiji, koja je u međuvremenu renovirana i istakao da je reč o primeru uspešne privatizacije u banjskom sektoru.

Firma „Bonida“, koja je kupila banju, preuzela je obavezu investicije od šest miliona dinara, ali je ta obavezna investicija oko pet puta premašena.

Petković je rekao da je primer ove privatizacije pravi model koji Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podržava i zastupa kada je reč o privatizaciji banja. On je naglasio da je u slučaju ove banje vrlo pohvalno to što investicije dolaze iz privatnog sektora, bez oslanjanja na budžet, te je zato ovakav model potrebno podržati.

Mataruška i Bogutovačka banja opet na aukciji

Prirodno lečilište i odmaralište Mataruška i Bogutovačka banja biće ponuđene na prodaju 29. maja 2009. Aukcija je već nekoliko puta odlagana, a poslednji put aukcija je bila zakazana za 24. april, po početnoj ceni od 134,46 miliona dinara. Najveći problem su nerešeni imovinsko pravni odnosi i zbog toga niko od potencijanih inevestitora nije bio spreman da kupi tu banju.

Procenjena vrednost 70 odsto kapitala je 841 miliona dinara.

Najvažniji objekti su zgrada hotela Termal, Mineral, Žiča, restoran Jugoslavija, zgrada starog kupatila, Depadans Mineral i picerija Kapica. To preduzeće zapošljava 146 radnika, a prema podacima Agencije za privatizaciju, u 2007. ostvarila je prihode od 125,7 miliona dinara, a rashodi su bili 160,3 miliona dinara.

Mataruška banja se nalazi na osam kilometara od Kraljeva, bogata je izvorima mineralne vode bogate sumporom. Bogutovačka banja je 23 kilometara udaljena od Kraljeva i ima mineralnu vodu bogatu silicijumskom kiselinom, radioaktivnim elementima i sumpor-vodonikom.

Privatizacija Bukovičke Banje iz Aranđelovca ponovo je odložena, a neizvesno je i da li će i na koji način ikada biti prodata, jer se za veliki deo imovine ne zna ko je vlasnik, a u sastavu ovog preduzeća nalaze se objekti koji su pod zaštitom države.