Motor čak i nakon dužeg vremena ne postiže optimalnu radnu temperaturu – u čemu je problem?

Jedan od problema koji vozači često ignorišu je slučaj kada motor čak i nakon dužeg vremena ne postiže optimalnu radnu temperaturu. Situaciju otežava i nedostatak pokazivača temperature motora u mnogim vozilima dostupnim na tržištu.

U njihovom slučaju, vozač je obavešten samo o mogućem pregrevanju motora.

Većina vozača je svesna negativnih posledica vožnje sa previsokom temperaturom motora. Njegovo pregrevanje u kratkom vremenu može dovesti do nepovratnih oštećenja i potrebe za skupom popravkom pogonske jedinice, piše sajt Automobili.ba.

Sa druge strane, malo vozača je svesno lošeg uticaja nepostizanja optimalne radne temperature. Primećuje samo veću potrošnju goriva ili slabije grejanje.

Tu nastaje problem, jer će zanemarivanje uznemirujućih simptoma dovesti do skupih kvarova i problema.

Proizvođači određuju optimalnu radnu temperaturu motora na oko 90 stepeni Celzijusa (temperatura rashladne tečnosti).

Tek nakon što je dostignu, zagrejani elementi motora izrađeni od raznih metalnih legura postižu odgovarajuću veličinu, dok ulje odgovorno za podmazivanje pokretnih komponenata tada radi u optimalnim uslovima. Postiže odgovarajuću gustoću i omogućava slobodan protok u uljnim kanalima dosežući sve uglove pogonske jedinice.

Spomenuta radna temperatura određuje povoljne uslove za podmazivanje, što zauzvrat garantuje efikasnu zaštitu od razorne sile trenja.

Gde su uzroci problema

Uzroke problema treba tražiti u sistemu za hlađenje.

Prvi "osumnjičeni" je termostat koji upravlja temperaturom tečnosti u sistemu. Put rashladne tečnosti zavisi od njegove "odluke".

Ako je motor premalo zagrejan, termostat može da se zaglavi u otvorenom položaju za dugotrajno kruženje tećnosti.

Tada hladnjak neće dopustiti da se tečnost zagreje. Nuspojave su izrazito povećanje potrošnje goriva i loše performanse grejanja kabine.

To bi trebalo da odmah primetimo. Pogotovo kod dizelaša primećujemo porast potrošnja ulja. Međutim, to ne znači kraj problema koji nas očekuju u bliskoj budućnosti.

Iznenađujuće, nepostizanje optimalne radne temperature uzrokuje neravnomernu raspodelu temperatura unutar pogonske jedinice.

To, posledično, dovodi do različitih stopa trošenja pojedinih metalnih delova.

Niska temperatura podstiče taloženje naslaga ugljenika, koji bi u optimalnim uslovima sagoreo, a zatim bio izbačen iz motora.

Nakon nekog vremena, rezultiraće značajnim smanjenjem kapaciteta ulaznih kanala, začepljenjem ventila za recirkulaciju izduvnih gasova, pa čak i samozapaljenjem smeše goriva.

Ključni problem je što je temperatura motornog ulja preniska, što ne garantuje dejstvo podmazivanja koje zahteva proizvođač tek nakon postizanja optimalnih 90 stepeni.

Ispod ove vrednosti gustina ulja ostaje veća, što otežava pristup vitalnim komponentama. Od toga pate injektori i turbopunjači, koji su danas sve popularniji.

Šteta na njima dovodi do vrlo skupih popravki. Zamena sistema ubrizgavanja je prilično veliki trošak.

Skupi DPF filteri

U modernim dizel motorima, a odnedavno i u benzinskim motorima, filter čestica (DPF) postao je praktično obavezan.

Njegov efikasan rad zahteva visoku temperaturu izduvnih gasova. Nažalost, ako jedinica konstantno radi na preniskoj temperaturi, izduvni gasovi koje ispušta ne zadovoljavaju zahteve DPF filtera.

To zatim dovodi do brzog začepljenja.

Takođe je važno napomenuti da je ovo vrlo skup kvar.

Problem nepostizanja oprimalne radne temperature je lako rešiv

U većini situacija popravka će koštati nekoliko desetina evra.

U ovom slučaju je rešenje zamena pregorelog osigurača ili releja. Račun će se povećati ako je potrebno instalirati novi termostat.

Dakle, relativno malim ulaganjem vratićemo potpunu efikasnosti motora, izbegavajući skupe servise koji dolaze kao rezultat višegodišnjeg zanemarivanja.