Utorak, 31.01.2023.

10:45

Zbog rata u Ukrajini ovaj grad u Srbiji je prepun stranih studenata

Zbog rata su morali da napuste studije medicine koje su započeli u Ukrajini, a sada ih nastavljaju u Nišu, na engleskom jeziku.

Izvor: DW/Jelena Đukić Pejić

Zbog rata u Ukrajini ovaj grad u Srbiji je prepun stranih studenata
Foto: Creative Family / Shutterstock.com

Kada je Šinga Čikura odlučio da bude četvrta generacija lekara u porodici, studije medicine upisao je u Ukrajini. Na fakultetima u Velikoj Britaniji odakle dolazi ima, kaže, premalo mesta, piše DW.

A onda je, pred kraj njegovih studija, na šestoj godini medicine – započeo rat. Bio je očajan. Jedva je uspeo da se vrati kući u Englesku.

"Mislio sam, to je bilo to sa studiranjem. Pokušao sam da se prijavim u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i svi su mi rekli da mogu da studiram, ali samo od početka, od prve godine. Bio sam veoma razočaran, mislio sam da sam izgubio vreme", priča dvadesetsedmogodišnji mladić za DW. Ali onda je saznao da ima još opcija – među njima i u Nišu u Srbiji.

"O Srbiji sam mislio – blizu je Ukrajine, moguće je da će biti rata. Ali pogledao sam detalje i popričao s nekima koji su već ovde, i svi su rekli da je sve super i da nema problema", dodao je Čikura.

Najviše ga raduje to što upisom na Medicinski fakultet u Nišu nije morao da krene od početka, već od pete godine. O tome je odlučivalo Naučno-nastavno veće fakulteta, i to na osnovu do sada položenih ispita. Tako je izgubio samo jednu godinu.

Program studiranja medicine na engleskom jeziku za strane studente u Nišu postoji već četiri godine, ali je zaista zaživeo tek od početka rata u Ukrajini. Studenti dolaze iz brojnih zemalja.

Širin Rahmani je iz Saudijske Arabije, ima 22 godine i na petoj je godini studija, zajedno sa kolegom iz Engleske. Za razliku od njega, ona je i ranije htela da napusti Ukrajinu i dođe, kaže, baš u Niš. Dopalo joj se ono što je videla na sajtu fakulteta – veliki broj publikacija profesora i, kako kaže, dobar renome fakulteta. A smetala joj je, dodaje, i hladna ukrajinska zima.

Onda je počeo rat. Usledila je trka za dokazima o završenim godinama fakulteta, trka za slobodnim letom iz Kijeva, trka do skloništa za vreme napada i tako u krug.

"To je bio strašan period. I sada kada čujem vatromet, uvek sebi moram da kažem – to je samo vatromet. A zbog situacije između Srbije i Kosova, uvek je negde u glavi i pomisao da nešto može da se desi. Nadam se da neće biti ništa, ali ta misao je uvek prisutna", priča Širin.

Širin kaže da je imala kompletnu podršku zaposlenih na fakultetu.

"Ja sam bila jedna od prvih iz Ukrajine i pomagali su tokom čitavog procesa. Ni oni tada nisu znali šta treba da se radi i zajedno smo pronalazili rešenja. Možda oni koji su došli posle mene nisu imali taj luksuz, ali za mene kao prvog studenta su bili veoma dobri. Čak su mi pomogli da nađem stan, da se naviknem na život u Srbiji. To mi se svidelo", rekla je Širin.

Među studentima ima i onih koji su direktno došli na studije u Niš, recimo Anika Žober iz Nemačke.

"Bila sam presrećna kada sam položila sa dobrim rezultatima i dobila jedno od 25 mesta", priseća se ona i priča kako se plašila da li će uspeti da položi prijemni ispit na engleskom jeziku.

Anika ima 37 godina i trenutno je na trećoj godini Medicinskog fakulteta u Nišu. Oduvek je želela to da studira, ali su, kaže, troškovi života u Nemačkoj preveliki, iako je školarina niska ili je uopšte nema. Zato je nakon srednje škole godinama radila kao medicinska asistentkinja na različitim odeljenjima, poput maksilofacijalne hirurgije, onkologije i pedijatrije.

"Istražila sam i pronašla da se u Srbiji radi po Bolonji kao i u Nemačkoj. I drugo, postoji taj dogovor o prihvatanju diploma sa obe strane. Shvatila sam da mogu da imam samo prednosti", rekla je Žober.

O Srbiji je, dodaje, čula i pre mnogo godina od svog profesora matematike, Srbina. Na kraju krajeva, kaže, lekari iz Srbije su veoma cenjeni u Nemačkoj.

Nije joj smetalo što je morala da polaže dodatne ispite. Mnogo joj više znači, kako kaže, to što ima mogućnost da radi istraživanja za koja je uvek bila zainteresovana.

"Mnogo mi se sviđa to što se uči u malim grupama, tako da je povezanost profesora i studenata veoma bliska. Imaju dovoljno vremena za nas, da nam objasne stvari ako nam nešto nije jasno. To je velika prednost za sve nas ovde", kaže Žober.

Trenutno na fakultetu u Nišu studira 268 studenata iz inostranstva. Od tog broja, 170 njih došlo je u ovoj školskoj godini sa Medicinskih fakulteta u Ukrajini. Najviše ih je iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Portugalije, Norveške, Finske i Irske, ali ih ima i iz Indije, Saudijske Arabije, Nigerije i drugih zemalja.

Za njih godina studiranja košta 5.500 evra ili 2.750 po semestru. Iako u Beogradu i Novom Sadu ima znatno više stranih studenata na Medicinskim fakultetima, iz Ukrajine je u Novi Sad je otišlo tek njih pedesetak, a u Beograd nijedan.

Sami studenti s kojima je DW razgovarao kažu da su birali Niš jer je manji grad i mogu da se posvete učenju. A da imaju veliku želju za radom i znanjem potvrđuje i njihov profesor na predmetu ginekologija i akušerstvo, doc. dr Milan Trenkić. Osim predavanja, on im drži i praktične vežbe na klinici.

"Ne znam da li je to praksa iz Ukrajine, ali zaista se znatno razlikuju od naših studenata. Pitaju mnogo, zahtevaju vašu punu pažnju. Ako dođe do toga da se nešto ne razumemo, oni su opremljeni ajpedovima, odmah se vade knjige. A i većina termina je na latinskom, pa lako prevazilazimo barijere", kaže dr Trenkić.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

10 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: