CROSS-REIS – EU Horizon projekat o regenerativnoj ekonomiji na Ekonomskom fakultetu u Nišu

Pun naziv projekta je CROSS-disciplinary network for research excellence in Regenerative Economy Innovation eco-Systems – CROSS-REIS, u okviru kog su okupljene obrazovne i istraživačke institucije kako iz zemalja regiona - Srbija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska i Albanija, tako i vodeće istraživačke institucije u ovoj oblasti iz Španije, Norveške i Italije.

Implementacija projekta započela je danas, 29.01,2024. godine, uvodnim sastancima kojima prisustvuju predstavnici partnerskih institucija, predstavnici lokalnih i nacionalnih institucija, nevladinih organizacija i medija. Koordinator projekta, dr Jelena Stanković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu, ističe da je CROSS-REIS naučno fokusiran na tri teme regenerativne ekonomije – cirkularnu ekonomiju, upravljanje otpadom i urbani biodiverzitet – sa ciljem da se smanji jaz u istraživanjima između visoko razvijenuh EU zemalja i zemalja regiona. U petogodišnjem periodu, tim CROSS-REIS istraživača će se baviti i predlogom politika za tranziciju ka regenerativoj ekonomiji na makro nivou, zasnovano na naučno analiziranim podacima, angažovanjem akademskih i neakademskih aktera - kreatora politike, privrede i građana. U rad na projektu su uključene i ključne institucije, koje se bave ovim pitanjima, u zemlji i regionu, kao što su Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, Hrvatska gospodarska komora, Ministarstvo gospodarstva UNDP Srbija, Eko-fond Crne Gore, Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore, te Grad Rijeka.

Regenerativna ekonomija, cirkularnost i inkluzivni razvoj igraju ključnu ulogu u promovisanju i postizanju održivosti, otpornosti i pravičnosti u savremenim ekonomskim sistemima. Regenerativna ekonomija se fokusira na obnavljanje i unapređenje prirodnih resursa i ekosistema, a ne samo na jednostavno minimiziranje negativnih uticaja privrednih tokova. Ovaj pristup uključuje usvajanje praksi koje promovišu i društvenu odgovornost, inkluziju, urbani biodiverzitet, zdravlje zemljišta i kvalitet vode, između ostalog. Regenerativne prakse mogu pomoći, i to dugoročno, ublažavanju klimatskih promjena, smanjenju zagađenja poboljšanju sigurnosti hrane i promovisanju dobrobiti zajednice.

Očekivani rezultati projekta su, između ostalog i pokretanje naučnog časopisa “Regenerative Economics”, organizacija godišnjeg, regionalnog biznis foruma na ovu temu, prikupljanje podataka o neformalnom sektoru sakupljača otpada i predlog mera za poboljšanje socio-ekonomskog položaja građana i porodica, koji kroz ovu delatnost ostvaruju svoje prihode, kao i više treninga za predstavnike lokalnih samouprava kako im bi se prenela iskustva partnera iz Barselone, Milana i Osla, istakla je professor Stanković.

Prof. dr Aura Reggiani, član naučnog saveta projekta, redovni professor Alma Mater Studiorum - Università di Bologna, najstarijeg univerziteta na svetu, istakla je značaj društvene komponente i umrežavanja, kada je reč o regenerativnoj ekonomiji, posebno u segmentu analize razlika u razvijenosti regija unutar zemalja, ali i komparativnih analiza na evropskom nivou.

Foto: Privatna arhiva, prof. dr Jelena Stankoviæ

Prof. dr Žiga Turk, redovni profesor Univerziteta u Ljubljani, ukazuje da su rezultati Slovenije u statistikama odrzive ekonomije, cirkularne ekonomije, zaštite životne sredine i sl. relativno dobri, pogotovo u poređenju sa jugoistočnom i istočnom Evropom. Ovo objašnjava visokim nivoom privrednog razvoja i visinom BDP-a, u smislu da bogatija drušva nemaju potrebu da pozajmljuju od budućih generacija. Drugi faktor je, da u Slovenii ljudi vole svoj kraj, poštuju svoju otadžbinu, cene baštinu koja im je ostavljena ii žele nešto ostaviti za svoju decu. Regenativna ekonomija ide još korak dalje, njena je funkcija da ljudima poboljša život. Profesor ipak ukazuje da su neke stvari u prošlosti bile bolje nego što su danas, tj. da neke stvari treba vratiti u stanje u kojem smo ih zatekli - na primer, vratiti prostor rekama, vodi i ekosistemima, umesto izgradnje zaštitnih nasipa protiv poplava. Slična regeneracija je verovatno potrebna i na netehničkim područjima.

Prof. dr Saša Drezgić, redovni professor i dekan Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, istakao je da je projekat CROSS-REIS nastavak uspešne saradnje sa Ekonomskim fakultetom iz Niša. “Smatramo da ćemo upravo kroz suradnju na ovom projektu značajno unaprijediti naše znanstvene kapacitete, ali i kreirati nove modele i oblike suradnje sa privatnim sektorom, u novom području regenerativne ekonomije. Iako su principi održivog razvoja već značajno implementirani u praksu hrvatskih institucija i poduzeća, koncepti regenerativne ekonomije još su u povoju te se nadamo da će upravo rezultati ovog projekta ostvariti značajan doprinos u razvoju i primjeni novih koncepata obnove prirodnog okoliša i resursa”, naveo je professor Drezgić.

U svojoj izjavi, dr Vladislav Marjanović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, član projektnog tima i Gradski većnik za privredu i održivi razvoj Grada Niša, ističe značaj CROSS-REIS projekta za lokalne samouprave, ne samo za Grad Nis, jer LS uglavnom nemaju mogućnost da se bave fundamentalnim multidisciplinarnim istraživanjima, koja su neophodna baza za kreiranje i kasniju implementaciju lokalnih politika razvoja. Rezultati projekta biće dostupni Gradu, jer nam je svima u iinteresu da sto pre otpočnemo implementaciju tranzicionog procesa ka regenerativnoj ekonomiji.

Ivana Putnik, viši savetnik u Centaru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, istakla je značaj ove vrste projekata za PKS i spremnost da se aktivno učestvuje u kreiranju baze podataka, ali i dele rezultati, kroz podizanje svesti o ovim pitanjima, ali i uspešnu implementaciju predloženih mera i politika koji su proistekli kao rezultati projekta.

Foto: Privatna arhiva, prof. dr Jelena Stankoviæ