Voždovac ponovo dobio "ležeće policajce" na problematičnim raskrsnicama

Uspeo sam svojevremeno da izboksujem postavljanje ležećeg policajca, tj. usporivača brzine kako se zvanično naziva, kao i ogledala za vozače u kraju u kojem živim na Zvezdari.
U pitanju je bila rizična i nepregledna raskrsnica na kojoj su se, zbog mrtvog ugla i nepoštovanja prvenstva prolaza, često dešavale saobraćajne nezgode. Vozač iz jednog smera, da bi video drugo vozilo iz suprotnog smera, morao je vozilom jednim delom da izađe na ulicu.
Suština priče je da je proteklo skoro godinu i po dana dok se to nije realizovalo. Postupak kreće prikupljanjem dokumentacije, fotografija i izveštaja o učestalosti nesreća na datoj lokaciji iz SUP-a, preko potpisane peticije stotinak žitelja tog dela grada, završno sa kontaktiranjem Direkcije za saobraćaj u Sekretarijatu za sobraćaj Grada Beograda, plaćanjem taksi i konačnog izlaska na teren JKP Beograd put koji su izvršili postavljanje tog usporivača brzine i odgovarajuće vertikalne signalizacije (znaka za vozače).
Interesantno je da su prvobitno isekli asfalt na pogrešnom mestu i tek na moju intervenciju u trenutku postavljanja (kao da sam znao da će biti neke nepromišljenosti) pomerili ga bliže raskrsnici (jedan od radnika pogrešno ju je locirao na planu koji je držao pred sobom). Isečen deo asfalta (znatno ispod sadašnje lokacije) i dan danas me podseća na taj amaterizam.
Sve u svemu, angažovanjem građana (i upornošću) dosta toga se može uraditi po pitanju bezbednosti u gradu.

Uspeo sam svojevremeno da izboksujem postavljanje ležećeg policajca, tj. usporivača brzine kako se zvanično naziva, kao i ogledala za vozače u kraju u kojem živim na Zvezdari.
U pitanju je bila rizična i nepregledna raskrsnica na kojoj su se, zbog mrtvog ugla i nepoštovanja prvenstva prolaza, često dešavale saobraćajne nezgode. Vozač iz jednog smera, da bi video drugo vozilo iz suprotnog smera, morao je vozilom jednim delom da izađe na ulicu.
Suština priče je da je proteklo skoro godinu i po dana dok se to nije realizovalo. Postupak kreće prikupljanjem dokumentacije, fotografija i izveštaja o učestalosti nesreća na datoj lokaciji iz SUP-a, preko potpisane peticije stotinak žitelja tog dela grada, završno sa kontaktiranjem Direkcije za saobraćaj u Sekretarijatu za sobraćaj Grada Beograda, plaćanjem taksi i konačnog izlaska na teren JKP Beograd put koji su izvršili postavljanje tog usporivača brzine i odgovarajuće vertikalne signalizacije (znaka za vozače).
Interesantno je da su prvobitno isekli asfalt na pogrešnom mestu i tek na moju intervenciju u trenutku postavljanja (kao da sam znao da će biti neke nepromišljenosti) pomerili ga bliže raskrsnici (jedan od radnika pogrešno ju je locirao na planu koji je držao pred sobom). Isečen deo asfalta (znatno ispod sadašnje lokacije) i dan danas me podseća na taj amaterizam.
Sve u svemu, angažovanjem građana (i upornošću) dosta toga se može uraditi po pitanju bezbednosti u gradu.