Šta čeka vlasnike splavova u Beogradu?

Poslednje brojanje ugostiteljskih objekata na vodi koji se nalaze u tzv. beogradskom akvatorijumu pokazalo je da ih ima 319. Splavovi su, naravno, postavljani kako je vlasnicima odgovaralo, a gde treba, kako treba da izledaju, koliko da budu veliki i visoki, time se bavi gradska radna grupa, a uključen je Urbanistički zavod.

Marko Stojčić, glavni ubanista Grada Beograda, gostujući na RTS-u, najavio je da će se sutra pred poslanicima Skupštine Grada naći prvi dokument, plan postavljanja plutajućih objekata za beogradski akvatorijum.

"Tu ćemo videti gde su zone gde mogu da se postavljaju splavovi a gde ne mogu, i gde su zone gde uslovno mogu da se postavljaju u odnosu na neke dodatne uslove ili prepreke koje moraju da izdaju ili republička ili gradska javna preduzeća", objasnio je Stojčić.

Naveo je da će svi splavovi imati mnogo uslova koje će morati da ispune, pre svega oko bezbednosti, i da je to osnov da taj objekat može da funkcioniše s obzirom na to da je najveći broj objekata postavljen, odnosno izgrađen, u komercijalne svrhe, prenosi RTS. Visina splava oko sedam metara

"Sledeći element je protivpožarna zaštita i uveli smo jedan novi element, a to je arhitektura. Mnogi objekti neće moći da izgledaju ovako kako danas izgledaju. Naravno da to podrazumeva gabarite, pre svega visinu, imaćemo nekoliko kategorija visine. To znači da ukoliko se iza reda splavova nalazi neki spomenik i ili neka zaštićena zona, ti splavovi ne mogu da ugrožavaju svojom visinom te vizure", rekao je glavni urbanista.

U praksi će to, kako je objasnio, biti da je splav visine oko sedam metara, što znači da neće više moći u tim zonama da se pojavljuju splavovi koji su viši od dva nivoa. Postoje slučajevi sa tri i četiri nivoa i za njih će biti određene zone gde mogu da se postave.

Intencija je, kaže, da se sve potpuno raščisti i utvrdi da li postoje negde lokacije gde splavovi moraju da se uklone.

Stojčić dodaje i da će biti određeni kriterijumi delatnosti, gde je moguća klupska u smislu buke, gde su splavovi restorani, za stanovanje, kancelarijska delatnost...

Takođe, ukazao je da je veoma važna tema buka sa splavova u oblasti stanovanja, gde su obavezne zvučne barijere. Vlasnicima dve godine da se prilagode propisima

"Drugi korak u propisima je izmena Zakona o vodama koji treba da propiše dodatno neke elemente za uslove postavljanja tih splavova. Treća kategorija je dodavanje dozvola za konkretne lokacije. Potrudićemo se da oni koji su već puno investirali ostanu na tim lokacijama ukoliko ispune sve kriterijume", istakao je Stojčić.

Naglasio je da će svi morati da uđu u režim naplate u zavisnosti od zone i namene i da plaćaju naknadu po kvadratnom metru splava.

Stojčić je najavio i da će se Grad u narednim godina pozabaviti najtežom temom, a to je tretman otpadnih voda.

Plovna dozvola će definisati opterećenje koje može da ima jedan plutajući objekat, što znači definisaće se koliki je broj osoba maksimalan.

"Najvažnija je stvar što će vlasnici splavova dobiti dve godine da se prilagode svim propisima", istakao je Marko Stojčić.