Dostojevski nam je potreban i danas

Dostojevski je bio genijalac. Niko nikad nije tako dobro razumeo psihološke mehanizme u čoveku, motive, okolnosti koje pokreću akcije. Niko nikad nije tako umeo opisati atmosferu, ambijent, tako slikovito i sa tolikom erudicijom da ti sve odmah pretače u vizuelni, emotivni i svaki dugi doživljaj, tako da ne osećaš posebno neki napor čitanja. To su ponekad i obimni romani, ali ako vam "legne" njegova naracija, to se čita u dahu maltene, i nagoni na takvo razmišljanje, na udubljivanje u pripovest; u tebi onda bukte borbe njegovih junaka, i kad prvi put čitaš, ostavi te zaprepašćenom piščevom imaginacijom, rečitošću i kako je sve to skladna i zaokružena celina, i sve je u njoj tako povezano, iako vrlo slojevito, i komplikovano. Ali, iz biografije je poznato i da je on vrlo ozbiljno shvatao svoj poziv, da se temeljno i studiozno pripremao, i proučavao pre i tokom pisanja. Nisu to lagana štiva, ali on se svojim spisateljskim darom, i analitičkim umom hvatao u koštac sa svakom psihološkom dilemom i situacijom junaka, bio je veliki um, i car književnosti.

Ne jedan od, već svakako najbolji svetski pisac ikad. Težim da bar jedno njegovo delo pročitam svake godine.

Kada bi se vise citao Dostojevski covecanstvo bi bilo svesnije mnogih sranja koja mu prete, pre svega od samog coveka.

Ne jednim od najvecih vec NAJVECI.

Najveći svih vremena!

Veliki Dostojevski.

Dostojevskog sam jedva citala kao mladja. Mucila sam se. Al sam ga htela. Sada, nmg bez njega!! A mislila sam da su mi Nemci omiljeni, kad ono.

Kao što je i nama Nušić potreban i danas

Свети Јустин Поповић је извршио најдетаљнију анализу Ф. М. Достојевског у свом делу "Философија и религија Ф. М. Достојевског - Достојевски о Европи и словенству".

Ово дело је и у Русији постало запажено и окарактерисано као ремек-дело анализе промене размишљања самог Фјодора након изгнанства у Сибир. Како пише у тексту, као млади бунтовник, био је близак левичарима и нагињао ка нихилизму, да би врло убрзо, проучавањем спознао најлепше чари вере. Након тога, у сваком свом роману он се кроз ликове "бори" са својим личним питањима о егзистенцији Бога, па имамо Ивана Карамазова, док је са друге стране Аљоша, онда Раскољников итд.

Топла препорука за све поштоваоце Достојевског, један викенд у кола, Лелић, манастир Ћелије, прво што ћете се одушевити природном лепотом, па онда самим комплексом манастира, веома пријатним монахињама и на крају у њиховој продавници можете купити ово дело.

Najveći i najbolji pisac ikad. Genije kakav se retko javlja. I te kako je i danas aktuelan, a uvek će i biti, jer njegova dela su univerzalna i vanvremenska. Ko nije čitao dostojevskog je siromašan.

Naravno, ja neću moći čelom da probijem takav zid ako zaista nemam snage da ga probijem.
Ali se neću ni pomiriti s njim samo zato što je preda mnom kameni zid i što nisam imao snage.

Dostojevski

И пророчански Епилог из "Злочин и казна":
"За време болести причињавало му се као да је цео свет осуђен да буде жртва некаквој страшној, нечувеној и невиђеној куги која иде из дубине Азије на Европу. Сви су морали пропасти осим малог броја изабраних. Појавиле су се некакве нове трихине, бића једва видљива под микроскопом, која су продирала у људска тела. Али та бића су била духови обдарени умом и вољом... Али никад, никад људи нису сматрали себе тако паметним и сигурним у истину као што су мислили о себи ти заражени. Никада свет своје пресуде, научне закључке, своја морална убеђења и веровања није сматрао тако поузданим и чврстим. Читава насеља, читави градови и народи били су заражени и лудели су.
По градовима су цео дан звонили за узбуну, позивали су све, али ко зове и зашто зове, нико није знао, а сви су били неспокојни. Напустили су свакодневна занимања, зато што је свако предлагао своје мисли, своје реформе, а нису се могли сложити; замрла је земљорадња. Понегде су се људи скупљали у гомиле, слагали се заједнички у нечему, али су одмах почињали нешто сасвим друго, од онога што су малопре сами намислили; почињали су кривити један другог... Почели су пожари, настала је глад. Све је пропадало. Куга се ширила све даље и даље. У целом свету могло се спасити само неколико људи; то су били чисти и изабрани, одређени да оснују нов људски род и нов живот, да обнове и очисте земљу, али нико и нигде није видео те људе, није нико чуо њихову реч и глас. Раскољникова је мучило..."

Ko snijeg čitao Dostojevskog nije živeo. Najveći pisac koji je hodao zemljom.

Mogli bi početi da pišete i o piscima koji nisu lektiraška klasika. Ima nas koji smo nastavili da čitamo i poslije gimnazije.
(Srdjan, 11. novembar 2021 21:51)

Čovječe 98% ljudi nije ni čitalo ni razumjelo Dostojevskog jednog od najvećih umova čovječanstva.Kada bi to uradilo samo 10% ljudi svjet bi bio bolje mjesto za život.

Odličan pisac. Pročitao sam sva njegova dela. Najomiljenije: ZLI DUSI. Pa KARAMAZOVI. Pored Dostojevskog omiljeni pisci su mi: Zola, Hemingvej, Šolohov, Vesos, Crnjanski, Rejmont i Sinkler Luis.

Najdraze delo: Jedno posebno slovce o Slovenima.

Genijalan pisac, psiholog medju istima.

Smerdjakovi motivi za ubistvo Fjodora su ostavljeni na tumacenje citaocu

Kad neko kaze da je težak, uvek preporučim ,, Odvratnu pricu'', neverovatna je a ima jos nekoliko veoma duhovitih.

Берђајев каже да се „Достојевски бави дубинским проблемима еротике. Еротике која прелази у разврат. Разврат није физичка, већ метафизичка појава. Својевоља рађа раздвајање. Раздвајање рађа разврат, у њему се губи целовитост. Целовитост је чедност. Разврат је поцепаност. Својом раздвојеношћу, поцепаношћу и развратом човек се затвара у своје „ја“, губи способност да се сједињује са другим, човеково „ја“ почиње да се разлаже, он не воли другог већ саму љубав. Права љубав је увек љубав према другом, разврат је љубав према себи. Разврат је самоограђивање. И то самоограђивање води у самоуништење. Човекову личност јача излазак пред другога, сједињавање са другим. Разврат је дубока усамљеност, смртни ход самоће. Разврат је саблазан бића, кретање према небићу. Стихија сладострашћа је ватрена стихија. Али, када сладострашће пређе у разврат, ватрена стихија се гаси, страст прелази у ледену хладноћу. То је с невероватном снагом показао Достојевски.“

Na 200 godina od rođenja velikog pisca (i mog omiljenog) neću njega citirati, jer ne bi stalo ni u stotine komentara, ali ću citirati deo iz "Dostojevski o Evropi i slovenstvu", Justina Popovića:"Čovek je pravi čovek kada iskreno i opasno postavi sebi probleme. Nijedan problem nije istinski postavljen ako nije postavljen neustrašivo i opasno, toliko opasno da od njega u groznicu pada i razum čovečiji, i duša, i srce. Tako postavljaju probleme samo čelnici ljudske misli. No, za takve ljude konačno rešenje ma kog problema zavisi jedino od apsolutnog smisla i božanskog cilja ljudske istorije... Po Dostojevskom, svi se problemi svode na dva "večna problema", na problem postojanja Boga i problem besmrtnosti duše. Ova dva problema nose u sebi neodoljivu magnetsku silu, kojom privlače i podređuju sve ostale probleme. Od rešenja "večnih problema" zavisi rešenje svih ostalih problema, uči Dostojevski. Rešenje jednog večnog problema sadrži u sebi i rešenje i drugog. Oni se uvek kreću u pravoj srazmeri. Ako ima Boga - duša je besmrtna; ako nema Boga - duša je smrtna. Rešenje "večnih problema" je glavna muka, kojom se voljno i nevoljno muče svi negativni i pozitivni heroji Dostojevskog. Kroz ove probleme oni pristupaju i svim ostalim problemima. Bez njih, oni se ne mogu zamisliti, kao ni sam Dostojevski. Postojanje Boga je glavno pitanje, kojim se Dostojevski celog svog života mučio, svesno i nesvesno. Heroji Dostojevskog su oličenje te glavne muke, ovaploćenje tog glavnog pitanja."

Dostojevski je veliki književnik, ali ne i - filozof i sociolog. Da bi živeli i preživeli potrebo nam je ono što se tradicionalno zove - smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam, gledani iz ugla sociologije, nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Našu orjentaciju i identitet Dostojevsk vezuje za „povratak hrišćanskoj veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani, u gradovima i mnogim državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije. Ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Verovanje u Boga je jedna od iluzija koja je zasnovana na infantilnoj emocionalnoj potrebi za moćnim, natprirodnim pater familias – ta nas vera "oslobađa" odgovrnosti za ono što mi činimo. Verski "aposlutizam (vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta)" se preneo na komunizam i nacionalizam. Da bismo psihološki razumeli Marksa, treba koristiti sledeći rečnik (B.Rasel): Jahve = dijalektički materijalizam; Mesija = Marks; Izabrani = Proletarijat; Crkva = Komunistička partija; Drugi dolazak = Revolucija; Pakao = kazna kapitalista; Milenijum = Komunistički Komonvelt (!) Slično preslikavanje postoji izmeću "vere" i "nacije". Evo danas je "dan primirja (I svetski rat)" – ubijanje u ime "nacionalnih apsoluta" (slično kao nekada ubijanje u ime verskih istina).

P. S. Ako bih na brzinu izdvojila tri pisca kao najbolja od svega što sam čitala, to bi za mene bili Dostojevski, naš Pavić je isto bio veoma dobar i krativan pisac, i Emili Bronte, za mene najbolja spisateljica.

Mogli bi početi da pišete i o piscima koji nisu lektiraška klasika. Ima nas koji smo nastavili da čitamo i poslije gimnazije.

Genijalan,ali Andric i Selimovic u tom rangu!

Ako niste, procitajte njegov Dnevnik pisca. Preporuka.

Najveci pesnik ikada...U dnevniku pisca 1877-1881 imate zapazanja na svet koja su tada bas kao i danas bila aktuelna. Čovek je na genijalan način prvo rekao samim Rusima šta treba prvo da budu?, pa tek onda evropljani. U toj knjizi ima i niz njegovih pripovedačkih dela, jedna od pripovetki je " san smešnog čoveka" u kojoj na neverovatan način opisuje svoja samoubilačka osećanja, strašnu okolinu i svakodnevnicu, trenutno stanje ljudskog društva i ono kakvo bi ono trebalo da bude! Navede na kraju; " Zakoni života su iznad samog života, i zakoni sreće su iznad same sreće".

Dobro jutro Srbijo.

Samo ako je ocuvan.

"...ruska pravoslavna vera" ne postoji. Kao ni srpska niti bilo čija druga. To je podmetanje.
Dostojevski. Genije. Jedan od najvećih pisaca ikada. On i Balzak su mi omiljeni. Zapravo jedina stalnost u njegovom delu je Savršena vera. Celo delo Genija služi da bi obasjalo ljudima shvatanje da je Savršena vera uvek bolje rešenje u životu. Svako delo ima poruku koja jasno odvraća ljude od zla a nudi Savršenu veru u svoj njenoj veličanstvenosti. Dostojevski je pre svega - bio Hrišćanin. Naravno, kao i mnogi njegovog i našeg vremena bio je zatrovan zločinačkom, komunističkom propagandom o Inkviziciji, koja je zapravo bila Božji blagoslov, kao i o Rimokatoličkoj Crkvi u celini - ali to nije zloba u njegovom slučaju nego samo zabluda. Veličanstven, veličanstven pisac i mislilac. Da l' rekoh Genije? :)
"Jer šta je on prepatio onda, kada je vašem bratu ruke ljubio i dovikivao mu: "Oprostite tatici, oprostite tatici" - to samo jedan bog zna, i ja" ("Braća Karamazovi", kada kapetan Snegirjov govori kako ga je Mitja Karamazov ponizio a Iljuša Snegirjov, njegov sin molio da ga pusti)
Mitje Karamazove ovog sveta treba tući dok im kosti ne popucaju... Da nauče da nisu posebni. "Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom" (Prva Kor. 1, 29) A kaznu treba da izvrše Aljoše Karamazovi ovog sveta... Pripaziti na Ivana Karamazova. Jadan Iljuša...

simpaticno, kako ovde neki piskaraju kao da su stvarno shvatili dostojevskog?
ne, ne moze se razumeti dostojevski ako se ne razume i kvantna stvaostost, ne
ne moze ni jeduci meso, ne moze, sve dok covek ne uzme sam sebe u svoje ruke.

Samo nam jos on fali.

..da ali samo za potkusurivanje.

I baba bi da bude deda.

Ima Srbija i svoje metuzaleme.

@Zoran Stokic

Problem sa Marksom je sto je bio svestan i prevazisao svaki psihologizam koji je jedno od najgorih oblika nerazumevanja.Svesti onoliku analizu kapitala kao jedinog subjekta kapitalizma koji postvaruje i kapitalistu i radnika na analogiju sa religijom, koja ne dokazuje nista, ali je majka "originalnosti" danas, i jos gore psihologizam, je zastok promasaj.A, B.Rasel nije imao pojma o filozofiji.

Samo nam jos on fali.

Ima Srbija i svoje metuzaleme.

..da ali samo za potkusurivanje.

I baba bi da bude deda.

Mogli bi početi da pišete i o piscima koji nisu lektiraška klasika. Ima nas koji smo nastavili da čitamo i poslije gimnazije.

Samo ako je ocuvan.

Dostojevski je veliki književnik, ali ne i - filozof i sociolog. Da bi živeli i preživeli potrebo nam je ono što se tradicionalno zove - smisao života i orjentacija u stvarnosti. Šta nam, gledani iz ugla sociologije, nudi Dostojevski? Spasonosnu iracionalnu iluziju. Našu orjentaciju i identitet Dostojevsk vezuje za „povratak hrišćanskoj veri i produbljivanju ove vere“; Međutim već u njegovo vreme građani, u gradovima i mnogim državama Evrope, su shvatili da moralna pravila nisu apsolutne božije istine, nego da su voljne prirode, da su stvar konvencije. Ne u božijim, već u njihovim rukama bila je njihova sociološka evolucija. Verovanje u Boga je jedna od iluzija koja je zasnovana na infantilnoj emocionalnoj potrebi za moćnim, natprirodnim pater familias – ta nas vera "oslobađa" odgovrnosti za ono što mi činimo. Verski "aposlutizam (vera u apsolutnu istinu – rat u ime tog apsoluta)" se preneo na komunizam i nacionalizam. Da bismo psihološki razumeli Marksa, treba koristiti sledeći rečnik (B.Rasel): Jahve = dijalektički materijalizam; Mesija = Marks; Izabrani = Proletarijat; Crkva = Komunistička partija; Drugi dolazak = Revolucija; Pakao = kazna kapitalista; Milenijum = Komunistički Komonvelt (!) Slično preslikavanje postoji izmeću "vere" i "nacije". Evo danas je "dan primirja (I svetski rat)" – ubijanje u ime "nacionalnih apsoluta" (slično kao nekada ubijanje u ime verskih istina).

Dobro jutro Srbijo.

Genijalan,ali Andric i Selimovic u tom rangu!

P. S. Ako bih na brzinu izdvojila tri pisca kao najbolja od svega što sam čitala, to bi za mene bili Dostojevski, naš Pavić je isto bio veoma dobar i krativan pisac, i Emili Bronte, za mene najbolja spisateljica.

"...ruska pravoslavna vera" ne postoji. Kao ni srpska niti bilo čija druga. To je podmetanje.
Dostojevski. Genije. Jedan od najvećih pisaca ikada. On i Balzak su mi omiljeni. Zapravo jedina stalnost u njegovom delu je Savršena vera. Celo delo Genija služi da bi obasjalo ljudima shvatanje da je Savršena vera uvek bolje rešenje u životu. Svako delo ima poruku koja jasno odvraća ljude od zla a nudi Savršenu veru u svoj njenoj veličanstvenosti. Dostojevski je pre svega - bio Hrišćanin. Naravno, kao i mnogi njegovog i našeg vremena bio je zatrovan zločinačkom, komunističkom propagandom o Inkviziciji, koja je zapravo bila Božji blagoslov, kao i o Rimokatoličkoj Crkvi u celini - ali to nije zloba u njegovom slučaju nego samo zabluda. Veličanstven, veličanstven pisac i mislilac. Da l' rekoh Genije? :)
"Jer šta je on prepatio onda, kada je vašem bratu ruke ljubio i dovikivao mu: "Oprostite tatici, oprostite tatici" - to samo jedan bog zna, i ja" ("Braća Karamazovi", kada kapetan Snegirjov govori kako ga je Mitja Karamazov ponizio a Iljuša Snegirjov, njegov sin molio da ga pusti)
Mitje Karamazove ovog sveta treba tući dok im kosti ne popucaju... Da nauče da nisu posebni. "Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom" (Prva Kor. 1, 29) A kaznu treba da izvrše Aljoše Karamazovi ovog sveta... Pripaziti na Ivana Karamazova. Jadan Iljuša...

Свети Јустин Поповић је извршио најдетаљнију анализу Ф. М. Достојевског у свом делу "Философија и религија Ф. М. Достојевског - Достојевски о Европи и словенству".

Ово дело је и у Русији постало запажено и окарактерисано као ремек-дело анализе промене размишљања самог Фјодора након изгнанства у Сибир. Како пише у тексту, као млади бунтовник, био је близак левичарима и нагињао ка нихилизму, да би врло убрзо, проучавањем спознао најлепше чари вере. Након тога, у сваком свом роману он се кроз ликове "бори" са својим личним питањима о егзистенцији Бога, па имамо Ивана Карамазова, док је са друге стране Аљоша, онда Раскољников итд.

Топла препорука за све поштоваоце Достојевског, један викенд у кола, Лелић, манастир Ћелије, прво што ћете се одушевити природном лепотом, па онда самим комплексом манастира, веома пријатним монахињама и на крају у њиховој продавници можете купити ово дело.

simpaticno, kako ovde neki piskaraju kao da su stvarno shvatili dostojevskog?
ne, ne moze se razumeti dostojevski ako se ne razume i kvantna stvaostost, ne
ne moze ni jeduci meso, ne moze, sve dok covek ne uzme sam sebe u svoje ruke.

Ne jedan od, već svakako najbolji svetski pisac ikad. Težim da bar jedno njegovo delo pročitam svake godine.

Odličan pisac. Pročitao sam sva njegova dela. Najomiljenije: ZLI DUSI. Pa KARAMAZOVI. Pored Dostojevskog omiljeni pisci su mi: Zola, Hemingvej, Šolohov, Vesos, Crnjanski, Rejmont i Sinkler Luis.

Ne jednim od najvecih vec NAJVECI.

И пророчански Епилог из "Злочин и казна":
"За време болести причињавало му се као да је цео свет осуђен да буде жртва некаквој страшној, нечувеној и невиђеној куги која иде из дубине Азије на Европу. Сви су морали пропасти осим малог броја изабраних. Појавиле су се некакве нове трихине, бића једва видљива под микроскопом, која су продирала у људска тела. Али та бића су била духови обдарени умом и вољом... Али никад, никад људи нису сматрали себе тако паметним и сигурним у истину као што су мислили о себи ти заражени. Никада свет своје пресуде, научне закључке, своја морална убеђења и веровања није сматрао тако поузданим и чврстим. Читава насеља, читави градови и народи били су заражени и лудели су.
По градовима су цео дан звонили за узбуну, позивали су све, али ко зове и зашто зове, нико није знао, а сви су били неспокојни. Напустили су свакодневна занимања, зато што је свако предлагао своје мисли, своје реформе, а нису се могли сложити; замрла је земљорадња. Понегде су се људи скупљали у гомиле, слагали се заједнички у нечему, али су одмах почињали нешто сасвим друго, од онога што су малопре сами намислили; почињали су кривити један другог... Почели су пожари, настала је глад. Све је пропадало. Куга се ширила све даље и даље. У целом свету могло се спасити само неколико људи; то су били чисти и изабрани, одређени да оснују нов људски род и нов живот, да обнове и очисте земљу, али нико и нигде није видео те људе, није нико чуо њихову реч и глас. Раскољникова је мучило..."

Na 200 godina od rođenja velikog pisca (i mog omiljenog) neću njega citirati, jer ne bi stalo ni u stotine komentara, ali ću citirati deo iz "Dostojevski o Evropi i slovenstvu", Justina Popovića:"Čovek je pravi čovek kada iskreno i opasno postavi sebi probleme. Nijedan problem nije istinski postavljen ako nije postavljen neustrašivo i opasno, toliko opasno da od njega u groznicu pada i razum čovečiji, i duša, i srce. Tako postavljaju probleme samo čelnici ljudske misli. No, za takve ljude konačno rešenje ma kog problema zavisi jedino od apsolutnog smisla i božanskog cilja ljudske istorije... Po Dostojevskom, svi se problemi svode na dva "večna problema", na problem postojanja Boga i problem besmrtnosti duše. Ova dva problema nose u sebi neodoljivu magnetsku silu, kojom privlače i podređuju sve ostale probleme. Od rešenja "večnih problema" zavisi rešenje svih ostalih problema, uči Dostojevski. Rešenje jednog večnog problema sadrži u sebi i rešenje i drugog. Oni se uvek kreću u pravoj srazmeri. Ako ima Boga - duša je besmrtna; ako nema Boga - duša je smrtna. Rešenje "večnih problema" je glavna muka, kojom se voljno i nevoljno muče svi negativni i pozitivni heroji Dostojevskog. Kroz ove probleme oni pristupaju i svim ostalim problemima. Bez njih, oni se ne mogu zamisliti, kao ni sam Dostojevski. Postojanje Boga je glavno pitanje, kojim se Dostojevski celog svog života mučio, svesno i nesvesno. Heroji Dostojevskog su oličenje te glavne muke, ovaploćenje tog glavnog pitanja."

Ko snijeg čitao Dostojevskog nije živeo. Najveći pisac koji je hodao zemljom.

Dostojevskog sam jedva citala kao mladja. Mucila sam se. Al sam ga htela. Sada, nmg bez njega!! A mislila sam da su mi Nemci omiljeni, kad ono.

Najveći svih vremena!

Dostojevski je bio genijalac. Niko nikad nije tako dobro razumeo psihološke mehanizme u čoveku, motive, okolnosti koje pokreću akcije. Niko nikad nije tako umeo opisati atmosferu, ambijent, tako slikovito i sa tolikom erudicijom da ti sve odmah pretače u vizuelni, emotivni i svaki dugi doživljaj, tako da ne osećaš posebno neki napor čitanja. To su ponekad i obimni romani, ali ako vam "legne" njegova naracija, to se čita u dahu maltene, i nagoni na takvo razmišljanje, na udubljivanje u pripovest; u tebi onda bukte borbe njegovih junaka, i kad prvi put čitaš, ostavi te zaprepašćenom piščevom imaginacijom, rečitošću i kako je sve to skladna i zaokružena celina, i sve je u njoj tako povezano, iako vrlo slojevito, i komplikovano. Ali, iz biografije je poznato i da je on vrlo ozbiljno shvatao svoj poziv, da se temeljno i studiozno pripremao, i proučavao pre i tokom pisanja. Nisu to lagana štiva, ali on se svojim spisateljskim darom, i analitičkim umom hvatao u koštac sa svakom psihološkom dilemom i situacijom junaka, bio je veliki um, i car književnosti.

Kao što je i nama Nušić potreban i danas

Najveci pesnik ikada...U dnevniku pisca 1877-1881 imate zapazanja na svet koja su tada bas kao i danas bila aktuelna. Čovek je na genijalan način prvo rekao samim Rusima šta treba prvo da budu?, pa tek onda evropljani. U toj knjizi ima i niz njegovih pripovedačkih dela, jedna od pripovetki je " san smešnog čoveka" u kojoj na neverovatan način opisuje svoja samoubilačka osećanja, strašnu okolinu i svakodnevnicu, trenutno stanje ljudskog društva i ono kakvo bi ono trebalo da bude! Navede na kraju; " Zakoni života su iznad samog života, i zakoni sreće su iznad same sreće".

Kada bi se vise citao Dostojevski covecanstvo bi bilo svesnije mnogih sranja koja mu prete, pre svega od samog coveka.

Veliki Dostojevski.

Najveći i najbolji pisac ikad. Genije kakav se retko javlja. I te kako je i danas aktuelan, a uvek će i biti, jer njegova dela su univerzalna i vanvremenska. Ko nije čitao dostojevskog je siromašan.

Берђајев каже да се „Достојевски бави дубинским проблемима еротике. Еротике која прелази у разврат. Разврат није физичка, већ метафизичка појава. Својевоља рађа раздвајање. Раздвајање рађа разврат, у њему се губи целовитост. Целовитост је чедност. Разврат је поцепаност. Својом раздвојеношћу, поцепаношћу и развратом човек се затвара у своје „ја“, губи способност да се сједињује са другим, човеково „ја“ почиње да се разлаже, он не воли другог већ саму љубав. Права љубав је увек љубав према другом, разврат је љубав према себи. Разврат је самоограђивање. И то самоограђивање води у самоуништење. Човекову личност јача излазак пред другога, сједињавање са другим. Разврат је дубока усамљеност, смртни ход самоће. Разврат је саблазан бића, кретање према небићу. Стихија сладострашћа је ватрена стихија. Али, када сладострашће пређе у разврат, ватрена стихија се гаси, страст прелази у ледену хладноћу. То је с невероватном снагом показао Достојевски.“

Smerdjakovi motivi za ubistvo Fjodora su ostavljeni na tumacenje citaocu

Najdraze delo: Jedno posebno slovce o Slovenima.

Genijalan pisac, psiholog medju istima.

Kad neko kaze da je težak, uvek preporučim ,, Odvratnu pricu'', neverovatna je a ima jos nekoliko veoma duhovitih.

Naravno, ja neću moći čelom da probijem takav zid ako zaista nemam snage da ga probijem.
Ali se neću ni pomiriti s njim samo zato što je preda mnom kameni zid i što nisam imao snage.

Dostojevski

Mogli bi početi da pišete i o piscima koji nisu lektiraška klasika. Ima nas koji smo nastavili da čitamo i poslije gimnazije.
(Srdjan, 11. novembar 2021 21:51)

Čovječe 98% ljudi nije ni čitalo ni razumjelo Dostojevskog jednog od najvećih umova čovječanstva.Kada bi to uradilo samo 10% ljudi svjet bi bio bolje mjesto za život.

@Zoran Stokic

Problem sa Marksom je sto je bio svestan i prevazisao svaki psihologizam koji je jedno od najgorih oblika nerazumevanja.Svesti onoliku analizu kapitala kao jedinog subjekta kapitalizma koji postvaruje i kapitalistu i radnika na analogiju sa religijom, koja ne dokazuje nista, ali je majka "originalnosti" danas, i jos gore psihologizam, je zastok promasaj.A, B.Rasel nije imao pojma o filozofiji.

Ako niste, procitajte njegov Dnevnik pisca. Preporuka.