Holivudski glumac u filmu o "Žutoj kući": Ovo nije svet za pravdu FOTO/VIDEO

Dodao je da je neophodno bezvlašće da bi se dogodili užasi poput ilegalne trgovine ljudskim organima na AP Kosovo i Metohija, koji su opisani u filmu "Žetva".

Makfadjen je za Tanjug istakao da je upravo tada prvi put video drastičnu razliku između izveštavanja svetskih medija i realnosti na terenu, što je, kako je istakao, presudno uticalo na njegovu odluku da prihvati ulogu narednika u filmu ''Žetva''.

"Video sam pripadnike OVK, koji su tada bili zaduženi za bezbednost, kako se ponašaju kao siledžije. Video sam grupu devojčica koje su plakale jer im je tip iz OVK zapretio da će im polomiti ruke i noge samo zato što su stajale sa strane i gledale koncert. To su bili ljudi koji su se prema sopstvenom narodu ophodili kao prema najobičnijem smeću. To lično iskustvo me je privuklo ovoj priči", naglasio je on.

Osvrnuo se i na period NATO bombardovanja SR Jugoslavije, ocenivši da je taj čin bio ilegalan i da je pokrenuo lanac sličnih događaja u svetu.

"Bio sam u Kanu kada je počelo bombardovanje i svi smo znali da je to bilo protivzakonito. Kada jednom krenete sa takvim ilegalnim aktom, slede novi, od lažnih tvrdnji o oružju u Iraku, preko Sirije i Libije", upozorio je glumac.

Vreme kontrole

Govoreći o prirodi nasilja, on je istakao da živimo u dobu kada je postalo neophodno "kontrolisati duše ljudi pre nego što kontrolišete njihovo telo".

Prema njegovim rečima, od osamdesetih godina prošlog veka, dolaskom Ronalda Regana i Margaret Tačer, pojačan je nivo propagande koja se oslanja na nepostojanje adekvatnog obrazovanja na Zapadu.

"Ljudi koji žive u Evropi mnogo su inteligentniji, posebno u Istočnoj, oni znaju istinu o tome šta se dešava, što se u školi ne uči. Na Zapadu ljude uče beskorisnim stvarima. Čak je i Robert Maksvel, otac Epstiajnove supruge, šezdesetih godina imao monopol na školske udžbenike, diktirajući šta će deca učiti. To je neverovatna moć", rekao je Makfadjen.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Glumac je povukao paralelu između Srba i Škota, navodeći da su oba naroda kroz istoriju morala da se suočavaju sa strahovima i demonima.

"Vi Srbi znate kakav je osećaj živeti u gradu koji je bombardovan. I Škoti to znaju iz svoje istorije. Ja sam iz Škotske, a o sopstvenoj zemlji nisam znao mnoge stvari dok nisam otišao iz nje, jer su ih Englezi izbrisali iz istorije", rekao je on, navodeći primer Darijen džungle u Panami gde su Škoti pokušali da osnuju trgovački centar, ali su usled engleske sabotaže umrli od gladi, što je dovelo do bankrota Škotske i prisilne unije 1707. godine.

...i kolonizacije

On je ocenio da je glavni problem Škotske što je i danas "kolonizovana", jer bogati zemljoposednici koji ne žive u njoj, zajedno sa monarhijom koju plaćaju osiromašeni poreski obveznici, kontrolišu resurse.

"Bogatiji smo od Norveške po pitanju nafte, gasa, vode i vetroparkova, ali nemamo pristup tom bogatstvu. Prikupimo tri milijarde godišnje, predamo Engleskoj, oni nam vrate milijardu, a dve zadrže. Uprkos tome, imamo besplatno školstvo i bolji socijalni sistem od Engleza, ali nas i dalje uče engleskoj istoriji koja je irelevantna", kaže Makfadjen.

Trgovina organima neminovna u ratovima

Govoreći o tematici trgovine organima, Makfadjen je istakao da nema sumnje da se takvi slučajevi stalno dešavaju u ratnim zonama gde se stvori haos i nestane zakon.

"Potrebno je stvoriti vakum da se iskoristi haos. Kada nema društva i postoji samo egzistencijalni strah, ljudi se boje da bilo šta kažu. To se sada dešava i u Americi. Donald Tramp i njegova ekipa su posadili seme straha, a nasilje se sada odbija o glavu i srednjoj klasi belaca. Takva atmosfera omogućava 'epstiajnovske' stvari, a verujem da je cilj rata u Iranu da se zataška slučaj Epstajn", rekao je glumac.

Upozorio je da je čovečanstvo osuđeno na ponavljanje istorije jer se sećanja brišu.

"Pravda se neće desiti preko noći. Ovo nije svet za pravdu, tu ima nečeg đavolskog u toj obmani u kojoj živimo. Sto godina posle pojave fašizma, prisustvujemo ponavljanju jer ljudi koji su ga doživeli više nisu živi. Budućnost je prošlost i sadašnjost, kao što je Orvel rekao", dodao je on.

• Holivud u panici; Slavni pokušavaju da otkriju ko se krije iza čudnog profila VIDEO
• Požar koji je izbrisao decenije filmske istorije: Vatra je "uništila" bivše zvezde
• Tramp, Obama, sada i Holivud: "Vanzemaljci su tu, a film o njima oduševiće svet" FOTO

Makfadjen je izneo i oštru kritiku savremenog Holivuda, rekavši da je "zlatno doba" filma zamenjeno blokbasterima koji promovišu nasilje i fašističku propagandu.

"Većina glumaca danas su prostitutke koje uzimaju novac, govore protiv oružja na televiziji, a snimaju filmove u kojima se puca. Svi smo postali kurve tog sistema i izgubili samopoštovanje. Ti filmovi sa superjunacima i nasiljem kao iz crtanog filma su zapravo politička propaganda krajnje desnice", ocenio je glumac.

Tokom snimanja filma "Žetva", ekipa je obišla brojne lokacije u Srbiji, a Makfadjenu se, kako kaže, posebno dopao Bor.

"Bor me je impresionirao svojim socijalističkim hotelima sa ogromnim recepcijama i visokim plafonima, iako su sobe bile potpuno raspadnute. Hrana me je oduševila, kao i domaća rakija, koja je fantastično piće", zaključio je Makfadjen.

Radnja filma

Film "Žetva" u režiji Pola Kampfa, potresna je drama/triler inspirisana istinitim događajima i romanom "Srpsko srce Johanovo" Veselina Dželetovića. Priča prati nemačkog barona Johana fon Vagnera koji, nakon transplantacije srca, dobija vizije koje ga vode na Kosovo i Metohiju u potragu za istinom o ilegalnoj trgovini organima.

Johan fon Vagner (Metju Maknalti) počinje da proživljava sećanja donora srca, Srbina ubijenog na Kosovu, što ga vodi do "Žute kuće" i mračne realnosti trgovine organima.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Inspiracija: Film je zasnovan na knjizi koja opisuje istinitu sudbinu srpskog dečaka i Nemca koji je dobio njegovo srce.Glavne uloge tumače međunarodni glumci, uključujući Metjua Maknaltija i Angusa Makfadjena.

Ostvarenje je realizovano uz saradnju sa iskusnom međunarodnom ekipom, a tematizuje ozbiljne teme zločina, odgovornosti i sećanja.