Ričard Gir je zamalo odbio ulogu u jednom od najboljih filmova u karijeri: "Bio je previše emotivan"

Gir je prvi put je privukao pažnju krajem 1970-ih u filmu Looking for Mr. Goodbar, a potom i u prvoj glavnoj ulozi u ostvarenju Terensa Malika Days of Heaven.

Početkom 1980-ih usledila je prava prekretnica za Ričarda Gira – ulogom u filmu Američki žigolo. Samo dve godine kasnije učvrstio je status glavnog glumca u filmu Oficir i džentlmen.

• Ričard Gir otkrio jedan uslov za nastavak Zgodne žene: Moguće je?
• Ričard Gir posle 35 godina otkrio tajnu sa snimanja "Zgodne žene"

Režiserski debi Tejlora Hakforda doneo je Giru ulogu Zeka Meja, pitomca Mornarice. Tokom obuke zaljubljuje se u civilku Paulu (Debra Vinger), a film u romantičnom maniru prikazuje njegovu unutrašnju borbu između karijere i ljubavi, piše Far Out Magazin.

Ovo je bila prava odluka za Gira u tom trenutku – pokazao je da može da iznese originalnu priču i pretvori je u uspeh, što mu je otvorilo vrata za brojne naredne projekte. Ikonična završna scena, u kojoj Zek u naručju iznosi Paulu iz njene fabrike, postala je deo kulturne filmske baštine, rame uz rame s poznatim scenama poput podignutog radija ispod prozora ili zaledjenog kadra s podignutom pesnicom.

Ipak, Gir je zamalo odbio ulogu. Kako je ispričao za Golden Globes, scenario mu je na prvo čitanje delovao suviše sentimentalan:

"Nisam bio siguran da je to nešto što želim da radim; tada smo svi pokušavali da snimamo mnogo tvrđe filmove. A ovo je delovalo mekano. Ali to je bio moj prvi utisak."

Na kraju su ga poverenje u Hakforda i njegovo prethodno dokumentarno iskustvo podstakli da prihvati projekat.

"Svideo mi se Tejlor, znao sam njegove dokumentarce i verovao sam da zna šta radi. Zato smo zajedno sa scenaristom Dagom Dej Stjuartom proveli dve nedelje, možda i mesec dana, potpuno prepravljajući scenario. Mislim da smo ga učinili malo čvršćim."

Stjuart je scenario zasnovao na ličnim iskustvima iz mornarice, a lik Paule na ženi s kojom je bio u vezi. Gir je doprineo da film izgubi deo suvišne sentimentalnosti i postane realističniji, što je mnogo pomoglo.

Film je postao ogroman finansijski uspeh – uz budžet od 6 do 7 miliona dolara, zaradio je čak 190 miliona. Doneo je i nekoliko prestižnih nagrada: Luis Goset Mlađi je ušao u istoriju kao prvi Afroamerikanac koji je osvojio Oskara za najboljeg sporednog glumca (za ulogu strogog narednika Emilija Folija), dok je pesma Up Where We Belong u izvođenju Džoa Kokera i Dženifer Vorns nagrađena Oskarom za najbolju originalnu pesmu.

Kritičko priznanje tim je značajnije jer su tokom snimanja kružile razne problematične priče iza kamera. Iako nije bilo lako naslutiti da će film postati klasik, sreća je da je Gir uočio njegov potencijal – jer bez Oficira i džentlmena njegova karijera možda nikada ne bi dostigla takve visine.