Srpske "brze kuće" od lakog betona

I koliko kosta 1 m2 takve kuce .
(bb, 12. novembar 2014 11:33)

Pa 1200 evra kvadrat, sta si mislio, ovo je Srbija! I da izgradnja kosta 20 evra po kvadratu cena ce mu biti 1200 evra...

Pricamo o siporeksu samo izlivenom na licu mesta u velike kalupe? To jeste novost ako danas pisemo 1920 godinu.

колико је то у парама? нигде не пише. Без везе

I koliko kosta 1 m2 takve kuce .

Sest puta su lakse?
Da li to znaci i da ce ih voda 6 puta brze odneti?

siporeks je kao GMO zitarice,postoje ali niko nema konkretan odgovor o uticaju na coveka!
cigla-opeka je zakon.

@Ivan
To nije siporeks, mnogo je čvršći, a siporeks se koristi uglavnom za pregradne zidove.

Kaze covek:
"Takođe, gradnja je i jeftinija, jer smanjuje obim završnih radova na podignutim objektima, recimo nije potrebno malterisanje već samo farbanje, odnosno krečenje,"
A izolacija zidova ne treba??? O Srbijo!

Hm, izneseni podaci su na granici istine. Težina tih gas-betona (u koje spadaju nama najpoznatiji "Siporex" i "Ytong") može da bude i do 6 puta manja (400 kg/m3 napram 2400 kg/m3 betona), ali takav gas beton se obično koristi za ispune - glavni gas-betonski zidovi obično imaju specifičnu težinu oko 600-700 kg/m3. Malterisanje je nepotrebno - takođe je diskutabilno. Tačno je da se može malterisati sa tanjim slojem maltera, jer su gas-betonski zidovi ravniji od običnih, takođe je moguće unutrašnje zidove samo gletovati, ali razlike nisu tako velike. Takođe je diskutabilno da ne treba spoljna izolacija, ima ljudi koji i tako rade, ali ne preporučujem. Ostaviti spoljni zid neizolovan i neomalterisan (često se viđa u našim krajevima) uopšte nije preporučljivo u našim krajevima (možda u Africi to može da prođe, ali kod nas to nije preporučljivo zbog mržnjenja). Gas-betoni upijaju više vodu od betonskih ili ciglanih, i ako se ostave nazaštićeni (bez neke pristojne fasade), mogu zimi da se smrznu (i to više puta tokom zime), a to utiče dosta na trajnost konstrukcije.
Da budem jasan: gas-betoni su vrlo lepo i elegantno rešenje u odnosu na klasičnu gradnju. Uglavnom su i jeftiniji, ali to ne znači da su čudotvorni. Potrebni su vam bolji majstori za rad s time, a kad vidite da ni proizvođači ne znaju (ili neće da kažu) potencijalne nedostatke, onda morate biti vrlo oprezni sa ovakvim materijalima. Prednost im je da čitavi zidovi mogu biti izliveni u fabrici i sklopljeni na licu mesta.

Koliko je to zdravo sve zavisi kakav je sastav aditiva koji stvara penu dali je od naftnih derivata što je u većini slučaj pa će onda u vrelim letnjim danima da dolazi do isparenja tog aditiva koga ima u velikim koli čizama sobzirom da su svi zidovi od betona tretirani tim aditivom..Kao primer da se mnogo građevinari i inspekcije za zaštitu prirodne okoline i zdravlja ne uzbuđuju što se još uvek koristi ter papir na krovu ispod crepa i ako je kancerogen pogotovo leti kada se potkrovlja usijaju i iz ter papira isparavaju kancerogeni teški ugljovodonici. Još jedan primer da navedem kada sam kupio TA peć staklena vuna nije bila izolovana od kanala gde ventilator izbacuje topli vazduh a poeni blok sa šuplinama bio je ugrađen od materijala koji je takođe bio izrađen šuplikav sa penom od aditiva slično siporeksu. Kada sam uključio TA peć više od nedelju dana sam udisao isparenja naftnih derivata od sličnog aditiva . Rastavio sam TA peć i taj poni blok sa cirkulacionim kanalima zamenio sa betonskim blokom koji sam sam napravio posle čega više nije bilo smrada. Prema tome treba biti veoma obazriv kada su u pitanju na prvi pogled jeftini materijali jer nas posle to mnogo više košta u zdravstvenom smislu.

Mogu se kuce i od papira praviti.

Kuća niče za nedelju dana, a otkliza i otplovi za noć, to je dobro samo ako uz nju isporuče i meredov pa da je vatamo nizvodno.

Ovo o čemu je u tekstu reč je najobičnija prefabrikovana gradnja, koja zahteva tipske projekte i velike serije. Na malo- nije isplativo, to vam odmah kažem. Tehnički gledano, temelj i dalje mora da se radi na klasičan način, tu uštede nema, osim u armaturi. Bez obzira na to da paneli mogu da budu noseći, ostaje obaveza da se rade vertikalni betonski antiseizmički serklaži, što nas dovodi do pitanja rešavanja spojeva i hladnog mosta, da ne gnjavim dalje. Uglavnom, ono što je važno je da smo u Srbiji došli do toga da nam se krov nad glavom rešava na isti način na koji afričke vlade rešavaju probleme slamova na obodima svojih gradova. Opet neko hoće da se ogrebe o državne pare...

"Ovde su nedavno stručnjaci beogradskog Institut za razvoj materijala ispitivali i uspešno razvili takve blokove za zidanje"

Da probamo da sumiramo: negde na zapadu su izumeli te aditive koji su u komercijalnoj ponudi i može da ih kupi svako. njima se stvara penu u betonu od koje on postaje lakši što ima svojih prednosti.

A sada su naši "stručnjaci" to ispitivali i "razvili" blokove za zidanje.
Sigurno su na zapadu od tog betona pravili nešto drugo što nije služilo za gradnju i zidanje?

Ovo je kao da pišete o tome kako su Nemci i Italijani izumeli novi 4x4 pogon za terenska vozila a naši stručnjaci to ispitali i sa time napravili novo vozilo koje može da se vozi po planinama.

Penobeton se odavno koristi kod nas.

Evo ovde primer: http://www.ytong.ba/ba/content/bijela_tavanica_2173.php
Nije jeftinije, ali je veoma brža gradnja i jeftinija (lakša) dostava i istovar.
Armirano je, ali treba da se koristi specijalni mikro beton i mikro gredice.
Temelj mora da bude regularan.
Ovo da ne treba malterisanje izvana može samo u Africi, glupost.

Ma braca Kinezi prave kuce za par sati na 3D stampacu! ;) https://www.youtube.com/watch?v=OYqBxEAtXZA

@E moj Nikolicu:
"... poseduje odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, a posebna prednost mu je i, kako mi građevinari kažemo, paropropustljivost."

Iskreno ne znam o čemu se radi ali ovo stoji u tekstu. S obzirom da u sebi ima vazduha moguće je da pruža dobru izolaciju pa dodatna izlolacija nije potrebna.

Koga interesuje vise o ovome moze na ovom linku naci ceo proces.
Ovo nema veze sa gasbetonom (siporeks).

http://www.youtube.com/watch?v=0Z-DH-FQ_rU

Ja sam nadogradjivao kucu ytongom sto je isti materijal i duboko se kajem. Jeste da je bilo lakse za izgradnju, ali danas ne mogu ni postenu policu da prikacim za zid jer ce se odvaliti.

Sest puta su lakse?
Da li to znaci i da ce ih voda 6 puta brze odneti?

Kaze covek:
"Takođe, gradnja je i jeftinija, jer smanjuje obim završnih radova na podignutim objektima, recimo nije potrebno malterisanje već samo farbanje, odnosno krečenje,"
A izolacija zidova ne treba??? O Srbijo!

siporeks je kao GMO zitarice,postoje ali niko nema konkretan odgovor o uticaju na coveka!
cigla-opeka je zakon.

Pricamo o siporeksu samo izlivenom na licu mesta u velike kalupe? To jeste novost ako danas pisemo 1920 godinu.

I koliko kosta 1 m2 takve kuce .
(bb, 12. novembar 2014 11:33)

Pa 1200 evra kvadrat, sta si mislio, ovo je Srbija! I da izgradnja kosta 20 evra po kvadratu cena ce mu biti 1200 evra...

@Ivan
To nije siporeks, mnogo je čvršći, a siporeks se koristi uglavnom za pregradne zidove.

I koliko kosta 1 m2 takve kuce .

Kuća niče za nedelju dana, a otkliza i otplovi za noć, to je dobro samo ako uz nju isporuče i meredov pa da je vatamo nizvodno.

Mogu se kuce i od papira praviti.

Hm, izneseni podaci su na granici istine. Težina tih gas-betona (u koje spadaju nama najpoznatiji "Siporex" i "Ytong") može da bude i do 6 puta manja (400 kg/m3 napram 2400 kg/m3 betona), ali takav gas beton se obično koristi za ispune - glavni gas-betonski zidovi obično imaju specifičnu težinu oko 600-700 kg/m3. Malterisanje je nepotrebno - takođe je diskutabilno. Tačno je da se može malterisati sa tanjim slojem maltera, jer su gas-betonski zidovi ravniji od običnih, takođe je moguće unutrašnje zidove samo gletovati, ali razlike nisu tako velike. Takođe je diskutabilno da ne treba spoljna izolacija, ima ljudi koji i tako rade, ali ne preporučujem. Ostaviti spoljni zid neizolovan i neomalterisan (često se viđa u našim krajevima) uopšte nije preporučljivo u našim krajevima (možda u Africi to može da prođe, ali kod nas to nije preporučljivo zbog mržnjenja). Gas-betoni upijaju više vodu od betonskih ili ciglanih, i ako se ostave nazaštićeni (bez neke pristojne fasade), mogu zimi da se smrznu (i to više puta tokom zime), a to utiče dosta na trajnost konstrukcije.
Da budem jasan: gas-betoni su vrlo lepo i elegantno rešenje u odnosu na klasičnu gradnju. Uglavnom su i jeftiniji, ali to ne znači da su čudotvorni. Potrebni su vam bolji majstori za rad s time, a kad vidite da ni proizvođači ne znaju (ili neće da kažu) potencijalne nedostatke, onda morate biti vrlo oprezni sa ovakvim materijalima. Prednost im je da čitavi zidovi mogu biti izliveni u fabrici i sklopljeni na licu mesta.

колико је то у парама? нигде не пише. Без везе

Koliko je to zdravo sve zavisi kakav je sastav aditiva koji stvara penu dali je od naftnih derivata što je u većini slučaj pa će onda u vrelim letnjim danima da dolazi do isparenja tog aditiva koga ima u velikim koli čizama sobzirom da su svi zidovi od betona tretirani tim aditivom..Kao primer da se mnogo građevinari i inspekcije za zaštitu prirodne okoline i zdravlja ne uzbuđuju što se još uvek koristi ter papir na krovu ispod crepa i ako je kancerogen pogotovo leti kada se potkrovlja usijaju i iz ter papira isparavaju kancerogeni teški ugljovodonici. Još jedan primer da navedem kada sam kupio TA peć staklena vuna nije bila izolovana od kanala gde ventilator izbacuje topli vazduh a poeni blok sa šuplinama bio je ugrađen od materijala koji je takođe bio izrađen šuplikav sa penom od aditiva slično siporeksu. Kada sam uključio TA peć više od nedelju dana sam udisao isparenja naftnih derivata od sličnog aditiva . Rastavio sam TA peć i taj poni blok sa cirkulacionim kanalima zamenio sa betonskim blokom koji sam sam napravio posle čega više nije bilo smrada. Prema tome treba biti veoma obazriv kada su u pitanju na prvi pogled jeftini materijali jer nas posle to mnogo više košta u zdravstvenom smislu.

Koga interesuje vise o ovome moze na ovom linku naci ceo proces.
Ovo nema veze sa gasbetonom (siporeks).

http://www.youtube.com/watch?v=0Z-DH-FQ_rU

Ovo o čemu je u tekstu reč je najobičnija prefabrikovana gradnja, koja zahteva tipske projekte i velike serije. Na malo- nije isplativo, to vam odmah kažem. Tehnički gledano, temelj i dalje mora da se radi na klasičan način, tu uštede nema, osim u armaturi. Bez obzira na to da paneli mogu da budu noseći, ostaje obaveza da se rade vertikalni betonski antiseizmički serklaži, što nas dovodi do pitanja rešavanja spojeva i hladnog mosta, da ne gnjavim dalje. Uglavnom, ono što je važno je da smo u Srbiji došli do toga da nam se krov nad glavom rešava na isti način na koji afričke vlade rešavaju probleme slamova na obodima svojih gradova. Opet neko hoće da se ogrebe o državne pare...

Ja sam nadogradjivao kucu ytongom sto je isti materijal i duboko se kajem. Jeste da je bilo lakse za izgradnju, ali danas ne mogu ni postenu policu da prikacim za zid jer ce se odvaliti.

@E moj Nikolicu:
"... poseduje odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, a posebna prednost mu je i, kako mi građevinari kažemo, paropropustljivost."

Iskreno ne znam o čemu se radi ali ovo stoji u tekstu. S obzirom da u sebi ima vazduha moguće je da pruža dobru izolaciju pa dodatna izlolacija nije potrebna.

Penobeton se odavno koristi kod nas.

Evo ovde primer: http://www.ytong.ba/ba/content/bijela_tavanica_2173.php
Nije jeftinije, ali je veoma brža gradnja i jeftinija (lakša) dostava i istovar.
Armirano je, ali treba da se koristi specijalni mikro beton i mikro gredice.
Temelj mora da bude regularan.
Ovo da ne treba malterisanje izvana može samo u Africi, glupost.

Ma braca Kinezi prave kuce za par sati na 3D stampacu! ;) https://www.youtube.com/watch?v=OYqBxEAtXZA

"Ovde su nedavno stručnjaci beogradskog Institut za razvoj materijala ispitivali i uspešno razvili takve blokove za zidanje"

Da probamo da sumiramo: negde na zapadu su izumeli te aditive koji su u komercijalnoj ponudi i može da ih kupi svako. njima se stvara penu u betonu od koje on postaje lakši što ima svojih prednosti.

A sada su naši "stručnjaci" to ispitivali i "razvili" blokove za zidanje.
Sigurno su na zapadu od tog betona pravili nešto drugo što nije služilo za gradnju i zidanje?

Ovo je kao da pišete o tome kako su Nemci i Italijani izumeli novi 4x4 pogon za terenska vozila a naši stručnjaci to ispitali i sa time napravili novo vozilo koje može da se vozi po planinama.