Sedam razloga zašto morate da posetite Ekvador

E baš super dvoumio sam se gde ću. Samo da primim regres i krećem...

Bio u Quitu.. Lep grad, ali opasno prljav. Jedva sam cekao da dodje vece da taj smog malo ode. Inace pichincha je brutalna. 4000m nadmorske visine, prelep pogled.
Na aerodromu nisu mogli da nadju srbiju u sistemu, pa ko bude isao, nek odmah kaze jugoslavija. Ustedece ~20min. Vazi za ulaz i izlaz.

Ja mogu da vam nabrojim minimum 7 razloga zasto ne mogu, iako zelim, da posetim Ekvador.

Bio, vise puta, predivno, za svaku preporuku, vredi u svakom smislu, ne treba viza, simpa ljudi, odlicna hrana, bogata kultura.

Galapagos ostrva nisu mjesto za ''zabavu'' vec za interesantne posjete i naucne ekspedicije. Zbog svog naucnog znacaja, velikog broja ugrozenih vrsta faune i flore, posjeta ostrvima je ogranicena i uz pratnju a od njih nekoliko samo jedno ostrvo je naseljeno. Zanimljiva zemlja, bogate prirode i istorije, Kito-grad na skoro 3000 metara nadmorske visine, potrebno nekoliko dana aklimatizacije da bi se moglo uopste normalno disati ali okolina je fenomenalna.

Mnostvo neistina moze se procitati u povrsnom clanku ali i u nekim komentarima. Bio sam sa familijom u Ekvadoru krajem 2013.-te. Za pocetak, Quito (Kito, 2850 m nadmorske visine) je daleko od toga da bude "najvisi grad na svetu". Najvisi grad je u Peru-u (La Rinconada) cija je nadmoska visina ~ 5100 metara.
Ako poredimo samo glavne gradove, onda se moze reci da je Quito na drugom mestu (odmah posle La Paz-e -- glavnog grada Bolivije).
Drugo, hrana im je poprilicno jednolika ali je skroz ok. Voce je jeftino i superukusno. Licno, mnogo vise cenim peruansku kuhinju.
Trece, klima je fantasticna, ali je vreme sklono naglim promenama. Mozda najbolja odlika Ekvadora je u tome sto se ne mora daleko putovati da bi se videlo nesto skroz drugacije. Pogledajte na mapi koliki je Ekvador a pritom ima sve, planine preko 5000m, more, djunglu (da pricam o Amazonu).

@Janko
Ne znam na koji si se vrh Pichinche ti penjao, ali visina je oko 4700m.
Ja bih preporucio i Cotopaxi koji je na visini od 5900m. Sto se aerodroma tice, mi smo imali isti problem. Mojoj supruzi su stavili u dokumentu za Galapagos da je iz Ugande :).

@Rosario
Trovanje hranom se moze desiti bilo gde. Slicno se moze reci o meduzama i uganucu clanka. Sto se vatrenog obracuna tice, mogu samo reci da vlada Ekvadora ulaze mnogo novca i energije da ucini Quito sigurnim gradom -- mi smo se osecali u Quito jako sigurno. Definitivno ima mesta gde se ne proporucuje ici, ali tako je svugde.

Bila, posetila domace restorane (otrovala se hranom), plivala u moru (opekla me meduza), setala se glavnim gradom (videla vatreni obracun), penjala se po vulkanskim planinama (uganula zglob)... Vise nikad

Da zavrsim.
@Janko
vazduh u Quitu jeste zagadjen, ali to je zbog toga kako je grad smesten. Naime, grad se nalazi izmedu dva planinska lanca i samim time nema dobrog protoka vazduha.

Ekvador bih preporucio svima koji su fizicki aktivni, koji vole da planinare(mnostvo planina i vulkana), upoznaju drugu kulturu. Za sam Quito, 3-4 dana bi trebala biti dovoljna (obavezno vidite katedrale) -- znaci koristite Quito samo kao usputnu stanicu. Nemojte zaboraviti Amazon.
Ako imate novca, obavezno vidite i Galapagos -- obilazak Galapagosa je jako skup (jednodnevni izleti na odredjena ostrva kostaju oko $150 po osobi). Nedelju dana je dovoljno da steknete dobar utisak o otocima.

Pozdrav.

Stigao sam u Ekvador
Sleteo sam u Kito, glavni grad ove slabo posećene tropske zemlje i bukvalno uleteo kao u košnicu pčela. Trenutno je na sceni jubilarni festival grada. Ljudi se vesele pevajući uz trubače i vozeći se po gradu u šaroliko okićenim i modifikovanim kamionima. Zvuk latinske muzike se čuje iz skoro svake kuće. I sam Nikola Tesla bi pozavideo na moći ekvadorske energije.

Mislim u sebi, nije loša uvertira za početak moje južnoameričke avanture. Pri dolasku, u avionu sam upoznao jednog Kanađanina iz Toronta, koji je na putešestvijama po Južnoj Americi. Sprijateljili smo se i odlučili da zajedno uzmemo taksi do hotela. Smestili smo se u samom centru grada za nekih dvanaestak dolara po glavi, što je ovde pravi luksuz. Na očigled, soba nije ništa naročito, izgleda onako minimalistički. Glen je odlučio da spava u krevetu do vrata, a ja sam izabrao krevet do prozora. Na kraju, to se pokazalo kao kobna greška, jer je festivalska buka nepodnošljivo remetila moj san sve do jutarnjih sati. Ipak, nekako sam uspeo da zaspim.

Grad Kito je na velikoj nadmorskoj visini, čini mi se da je čak na većoj nadmorskoj visini od Triglava. Teško se diše, a još teže pije pivo, jer mu treba malo vremena da se slegne nakon što se otvori. Eto, nedostatak vazduha ima uticaj i na pivopije. Grad je smešten između neverovatno impresivnih planinskih masiva, tako da mi se učinilo da se nalazim negde na moru. Mala varka Kraljevića Marka. Kiša je padala čitav dan. Kanađanin je, čini mi se, malo prolupao. Otišao je da džogira po ulicama Kita čim je ustao. Kad se vratio, reče da su ga ljudi čudno i možda čak sa zaprepašćenjem gledali. Izgledao je bledo i iscrpljeno. Očigledno mu nije bilo jasno da ljudi ne džogiraju tako često na ovim nadmorskim visinama, ako ništa, čekaju par dana da se aklimatizuju.

- Kakav mazgov, mislim u sebi. Mogao je glavu izgubiti u Kitu.

Tuševi u hotelu su dobri. Tople vode ima ali treba čekati jedno pet minuta da nadođe iz bojlera. Istog dana, Glen i ja smo zujali po starom gradu i slikali kulturne znamenitosti. Klopa je vrlo jeftina, raznovrsna i relativno dobrog kvaliteta, mada ni blizu argentinske. Sutra planiram da rezervišem ekskurziju u amazonsku prašumu ili da se popnem na jedan od najvećih vulkana na Planeti. Vreme je za akciju. Jedno je sigurno - put me vodi na jug kontinenta.

Noći su strahovito hladne. Čak ni dva ćebeta mi nisu pomogla. Ustao sam spreman za pokret. Zaboravio sam da ponesem četkicu za zube pa sam se setio da koristim konac za zube dok ne nađem gde da kupim novu četkicu. Dok perem zube prstom, smejem se samom sebi. Osećam se kao davne devedeset prve godine u vozu kojim sam išao na jug Italije u grad Bari na finale Kupa šampiona u fudbalu, da gledam Crvenu zvezdu protiv Marseja. To je stvarno bio neverovatan doživljaj. Elem, danas je u Ekvadoru praznik, tako da je gotovo sve zatvoreno uključujući i proklete turističke agencije. Znači, od Amazona ovoga puta nema ništa. Ne želim da čekam. Odlučio sam da se ne penjem na vulkan jer ću svakako ostati nekoliko dana u La Pazu, što mi nekako zvuči zanimljivije i nalazi se na nešto ispod četiri hiljade metara nadmorske visine.

Posle doručka, Glen reče da mu je već dosadilo u Kitu i da je vreme da krenemo dalje. Ponudio mi je da krenemo zajedno. Predložio je da uhvatimo bus do Gvajakila, nekih deset sati južno. Odlučih da mu se pridružim. Krenusmo oko osam ujutru. Vozna karta košta svega deset dolara i sad smo tu negde na pola puta.

Klizimo busom preko jedva prokrčenih puteva kroz džunglu, ala Kanjon Tare. Probijamo se polako. Još par sati, pa smo tu. Pišem telefonom. GPRS u Ekvadoru šljaka k’o zmaj.

Svasta, pa jel treba viza ili ne?

Pravilno se kaže Ekvator...

Nasha nanny je iz Ekvadora. Divna devojka. Inache, glavni domaci specijalitet je meso od guinea pig - mislim da je to kod nas hrchak ili morsko prase. Sledece godine idemo kod njene majke.

" isto tako je i najviši grad na svetu, gledano po nadmorskoj visini"

Ne, nego je najviši grad na svijetu gledano po jačini magnetnog polja ;)

Inače, ne da nije najviši (to je Cerro de Pasco), već nije ni najviši glavni grad na svijetu (La Paz).

od kada se to u srpskom koriste imenice u izvornom obliku? glavni grad je Kito...

@sinisa vlaisavljevic

Dvoje su se tako smuvali...

Bila, posetila domace restorane (otrovala se hranom), plivala u moru (opekla me meduza), setala se glavnim gradom (videla vatreni obracun), penjala se po vulkanskim planinama (uganula zglob)... Vise nikad

Pravilno se kaže Ekvator...

Nasha nanny je iz Ekvadora. Divna devojka. Inache, glavni domaci specijalitet je meso od guinea pig - mislim da je to kod nas hrchak ili morsko prase. Sledece godine idemo kod njene majke.

E baš super dvoumio sam se gde ću. Samo da primim regres i krećem...

od kada se to u srpskom koriste imenice u izvornom obliku? glavni grad je Kito...

Bio u Quitu.. Lep grad, ali opasno prljav. Jedva sam cekao da dodje vece da taj smog malo ode. Inace pichincha je brutalna. 4000m nadmorske visine, prelep pogled.
Na aerodromu nisu mogli da nadju srbiju u sistemu, pa ko bude isao, nek odmah kaze jugoslavija. Ustedece ~20min. Vazi za ulaz i izlaz.

Da zavrsim.
@Janko
vazduh u Quitu jeste zagadjen, ali to je zbog toga kako je grad smesten. Naime, grad se nalazi izmedu dva planinska lanca i samim time nema dobrog protoka vazduha.

Ekvador bih preporucio svima koji su fizicki aktivni, koji vole da planinare(mnostvo planina i vulkana), upoznaju drugu kulturu. Za sam Quito, 3-4 dana bi trebala biti dovoljna (obavezno vidite katedrale) -- znaci koristite Quito samo kao usputnu stanicu. Nemojte zaboraviti Amazon.
Ako imate novca, obavezno vidite i Galapagos -- obilazak Galapagosa je jako skup (jednodnevni izleti na odredjena ostrva kostaju oko $150 po osobi). Nedelju dana je dovoljno da steknete dobar utisak o otocima.

Pozdrav.

Ja mogu da vam nabrojim minimum 7 razloga zasto ne mogu, iako zelim, da posetim Ekvador.

Bio, vise puta, predivno, za svaku preporuku, vredi u svakom smislu, ne treba viza, simpa ljudi, odlicna hrana, bogata kultura.

" isto tako je i najviši grad na svetu, gledano po nadmorskoj visini"

Ne, nego je najviši grad na svijetu gledano po jačini magnetnog polja ;)

Inače, ne da nije najviši (to je Cerro de Pasco), već nije ni najviši glavni grad na svijetu (La Paz).

Stigao sam u Ekvador
Sleteo sam u Kito, glavni grad ove slabo posećene tropske zemlje i bukvalno uleteo kao u košnicu pčela. Trenutno je na sceni jubilarni festival grada. Ljudi se vesele pevajući uz trubače i vozeći se po gradu u šaroliko okićenim i modifikovanim kamionima. Zvuk latinske muzike se čuje iz skoro svake kuće. I sam Nikola Tesla bi pozavideo na moći ekvadorske energije.

Mislim u sebi, nije loša uvertira za početak moje južnoameričke avanture. Pri dolasku, u avionu sam upoznao jednog Kanađanina iz Toronta, koji je na putešestvijama po Južnoj Americi. Sprijateljili smo se i odlučili da zajedno uzmemo taksi do hotela. Smestili smo se u samom centru grada za nekih dvanaestak dolara po glavi, što je ovde pravi luksuz. Na očigled, soba nije ništa naročito, izgleda onako minimalistički. Glen je odlučio da spava u krevetu do vrata, a ja sam izabrao krevet do prozora. Na kraju, to se pokazalo kao kobna greška, jer je festivalska buka nepodnošljivo remetila moj san sve do jutarnjih sati. Ipak, nekako sam uspeo da zaspim.

Grad Kito je na velikoj nadmorskoj visini, čini mi se da je čak na većoj nadmorskoj visini od Triglava. Teško se diše, a još teže pije pivo, jer mu treba malo vremena da se slegne nakon što se otvori. Eto, nedostatak vazduha ima uticaj i na pivopije. Grad je smešten između neverovatno impresivnih planinskih masiva, tako da mi se učinilo da se nalazim negde na moru. Mala varka Kraljevića Marka. Kiša je padala čitav dan. Kanađanin je, čini mi se, malo prolupao. Otišao je da džogira po ulicama Kita čim je ustao. Kad se vratio, reče da su ga ljudi čudno i možda čak sa zaprepašćenjem gledali. Izgledao je bledo i iscrpljeno. Očigledno mu nije bilo jasno da ljudi ne džogiraju tako često na ovim nadmorskim visinama, ako ništa, čekaju par dana da se aklimatizuju.

- Kakav mazgov, mislim u sebi. Mogao je glavu izgubiti u Kitu.

Tuševi u hotelu su dobri. Tople vode ima ali treba čekati jedno pet minuta da nadođe iz bojlera. Istog dana, Glen i ja smo zujali po starom gradu i slikali kulturne znamenitosti. Klopa je vrlo jeftina, raznovrsna i relativno dobrog kvaliteta, mada ni blizu argentinske. Sutra planiram da rezervišem ekskurziju u amazonsku prašumu ili da se popnem na jedan od najvećih vulkana na Planeti. Vreme je za akciju. Jedno je sigurno - put me vodi na jug kontinenta.

Noći su strahovito hladne. Čak ni dva ćebeta mi nisu pomogla. Ustao sam spreman za pokret. Zaboravio sam da ponesem četkicu za zube pa sam se setio da koristim konac za zube dok ne nađem gde da kupim novu četkicu. Dok perem zube prstom, smejem se samom sebi. Osećam se kao davne devedeset prve godine u vozu kojim sam išao na jug Italije u grad Bari na finale Kupa šampiona u fudbalu, da gledam Crvenu zvezdu protiv Marseja. To je stvarno bio neverovatan doživljaj. Elem, danas je u Ekvadoru praznik, tako da je gotovo sve zatvoreno uključujući i proklete turističke agencije. Znači, od Amazona ovoga puta nema ništa. Ne želim da čekam. Odlučio sam da se ne penjem na vulkan jer ću svakako ostati nekoliko dana u La Pazu, što mi nekako zvuči zanimljivije i nalazi se na nešto ispod četiri hiljade metara nadmorske visine.

Posle doručka, Glen reče da mu je već dosadilo u Kitu i da je vreme da krenemo dalje. Ponudio mi je da krenemo zajedno. Predložio je da uhvatimo bus do Gvajakila, nekih deset sati južno. Odlučih da mu se pridružim. Krenusmo oko osam ujutru. Vozna karta košta svega deset dolara i sad smo tu negde na pola puta.

Klizimo busom preko jedva prokrčenih puteva kroz džunglu, ala Kanjon Tare. Probijamo se polako. Još par sati, pa smo tu. Pišem telefonom. GPRS u Ekvadoru šljaka k’o zmaj.

Svasta, pa jel treba viza ili ne?

Galapagos ostrva nisu mjesto za ''zabavu'' vec za interesantne posjete i naucne ekspedicije. Zbog svog naucnog znacaja, velikog broja ugrozenih vrsta faune i flore, posjeta ostrvima je ogranicena i uz pratnju a od njih nekoliko samo jedno ostrvo je naseljeno. Zanimljiva zemlja, bogate prirode i istorije, Kito-grad na skoro 3000 metara nadmorske visine, potrebno nekoliko dana aklimatizacije da bi se moglo uopste normalno disati ali okolina je fenomenalna.

Mnostvo neistina moze se procitati u povrsnom clanku ali i u nekim komentarima. Bio sam sa familijom u Ekvadoru krajem 2013.-te. Za pocetak, Quito (Kito, 2850 m nadmorske visine) je daleko od toga da bude "najvisi grad na svetu". Najvisi grad je u Peru-u (La Rinconada) cija je nadmoska visina ~ 5100 metara.
Ako poredimo samo glavne gradove, onda se moze reci da je Quito na drugom mestu (odmah posle La Paz-e -- glavnog grada Bolivije).
Drugo, hrana im je poprilicno jednolika ali je skroz ok. Voce je jeftino i superukusno. Licno, mnogo vise cenim peruansku kuhinju.
Trece, klima je fantasticna, ali je vreme sklono naglim promenama. Mozda najbolja odlika Ekvadora je u tome sto se ne mora daleko putovati da bi se videlo nesto skroz drugacije. Pogledajte na mapi koliki je Ekvador a pritom ima sve, planine preko 5000m, more, djunglu (da pricam o Amazonu).

@Janko
Ne znam na koji si se vrh Pichinche ti penjao, ali visina je oko 4700m.
Ja bih preporucio i Cotopaxi koji je na visini od 5900m. Sto se aerodroma tice, mi smo imali isti problem. Mojoj supruzi su stavili u dokumentu za Galapagos da je iz Ugande :).

@Rosario
Trovanje hranom se moze desiti bilo gde. Slicno se moze reci o meduzama i uganucu clanka. Sto se vatrenog obracuna tice, mogu samo reci da vlada Ekvadora ulaze mnogo novca i energije da ucini Quito sigurnim gradom -- mi smo se osecali u Quito jako sigurno. Definitivno ima mesta gde se ne proporucuje ici, ali tako je svugde.

@sinisa vlaisavljevic

Dvoje su se tako smuvali...