Da li ljudi imaju slobodnu volju?

Zanimljiv eksperiment, ali pogrešan zaključak. Tzv ''pozadinska buka'' u mozgu nije nasumična. Ona je proizvod strukture mozga, povezanosti neurona, hemijskog balansa i drugih faktora... Nema ništa slučajno. Sve je posledica nekih uzroka.

Ono u cemu ne mozemo da pronadjemo zakon (uzrocnost) je samo ono sto dovoljno ne poznajemo. Sve funkcionise na osnovu zakona. Postoje subatomske cestice koje se naizgled toga ne pridrzavaju, ali samo iz naseg ugla, jer jos uvek ne mozemo da ih shvatimo. Ljudi su nekad mislili da munje imaju slobodnu volju, danas znamo da to bas i nije tako, samo zato sto ih mnogo bolje poznajemo. Nase odluke moraju na necemu da se baziraju. Ako ta baza nije uzrocnost, onda moze biti samo slucajnost. Slucajnost opet nije slobodna volja, a nije ni nesto za ponos. Ako odemo jos dublje u to pitanje, cak i slucajnost mora da se na necemu bazira. Kada programer napravi neki program i napravi da to on bude "random", on nije zaista random, vec tako izgleda u ocima posmatraca, ali iza njega i dalje funkcionise zakon. Programer moze do sitnica da predvidi kako ce taj "random" funkcionisati, ali posmatrac moze samo da posvecenim posmatranjem pokusa da pronadje zakonitost. Univerzum nam izgleda "random" samo zato sto smo beskrajno manji od njega pa ne mozemo do kraja da ga shvatimo. Cak i nase misli i odluke se ne razlikuju od toga. Uostalom, pitanje slobodne volje nikako ne udara u nas kvalitet zivota, udara samo u nas bolesni ego. Kada budemo shvatili da niko nema slobodnu volju bolje cemo razumeti sebe, ljude oko sebe, imati zdraviji odnos prema uzorima, ali i ljudima koje smatramo nizim od sebe bez pravog razloga, i moci cemo da kvalitetnije zivimo, sa manje sudjenja i presudjivanja, a vise zivota.

Slobodnu volju da radi šta i kako hoće može da ima svaki čovek, ali tek od onog trenutka kada više nema šta da izgubi (osim sopstvenog golog života), drugim rečima kada ostane bez ičega...

Begson kaže da rad "ubacuje nasumični efekat koji nam omogućava da budemo slobodni od jednostavnog uzročno posledičnog efekta".
###
Ovo je igra reči ili tumačenje sa "predrasudom" ... ukoliko naše odluke nisu determinisane (uzrok-posledica) već imaju i nasumičan efekat to nije potvrda slobodne volje jer ne postoji kontrola fluktacija ... iluzija "slobodne volje" može tumačiti krajnji rezultat kao svesnu odluku ali realno svest samo dobija servirane rezultate koji su direktna posledica ulaza (uzrok) i zabeleženih posledica ... obzirom da je svako jednistven u iskustvu posledica, ta razlika u konačnom reagovanju se pogrešno naziva "slobodna volja" ... sve vat toga bo značilo da postoji neka neobjašnjiva sila van svih fizičkih zakona univerzuma a znamo kuda to vodi ... originalni eksperiment je definsao da se odluke donose pre upoznavanja svenog o istoj ... ono čega se ljudi "plaše" je eventualna posledica janog negiranja slobodne volje ... ponašanje svakog od nas je definisano ponašanjem svega oko nas ... nema razlike da li smo elektron ili ljudi ... razlika je što elektron "živi" u skladu sa okruženjem a ljudi misle da oni kreiraju okruženje ...

Naravno da ne...cak i kad misle da biraju nesto zapravo se odigrava neka hemijska reakcija u njihovom telu zbog koje odlucuju tako kako odlucuju...

@ Marko Odlican komentar!

U nasoj civilizaciji covek je sebe daleko precenio i pripisao sebi niz sposobnosti i osobina koje realno nema. Tako je i sa slobodnom voljom. Ako pazljivo pokusamo da analiziramo i razumemo kako mi i ljudi u okruzenju pravimo izbore, uvek cemo doci do uzrocno-posledicnog niza koji seze daleko u proslost, ali kog naravno inace nismo svesni. Kako uopste mozemo da pomislimo da imamo slobodnu volju, ako nam cak i nasa nauka kaze da je u nasoj psihi svest samo vrh ledenog brega a ostalo je nesvesno prostranstvo, i ako znamo da su nase licnosti mehanizmi nastali uslovljavanjem. Kakva je to slobodna volja ako nas vode impulsi i motivi kojih uopste nismo svesni? Ako ne verujete, setite se samo koliko je tesko menjati navike, koliko je tesko odupirati se culnim iskusenjima, odrzati obecanja pred sobom, drzati se svojih odluka, koliko puta se nadjemo u situaciji da nakon reakcije ne znamo zasto smo tako odreagovali, koliko puta ponavljamo iste greske verujuci svaki put da cemo iduci put uraditi drugacije... Mozete li da odlucite da vam neko bude seksualno privlacan? Da covek ima slobodnu volju, da li bi svet u kom zivimo bio ovakav, pun nasilja, siromastva, paradoksa, nerazumevanja, autodestruktivnosti? Naravno da ne bi, potpuno je ocigledno da nas vode neke sile i zakoni pred kojima smo nemocni, na prvom mestu jer ih ne priznajemo. Najzarobljeniji i najmehanicniji su oni koji su sigurni da drze uzde u svojim rukama i vladaju sobom i svojim zivotom.

Ja nikada nisam ni mislio da neki drugi organ donosi odluke i onda ostatku tela izdaje komande, do sam mozak. U ostalom, šta smo mi nego mozak (ta smeša materije, fizike, hemije, biologije..)? Ostak tela su periferije koje obezbeđuju postojanje, funkcionisanje i ostalo potrebno za život/rad - mozgu. Svest je po mom osećaju takođe produkt postojanja mozga (čovekovog u ovom slučaju).

Nije ovo prva takva studija.
Nisam siguran ni da autori dolaze do zaključka kao i u ovom popularnom tekstu.
Naime, sasvim je prirodno da moždana reakcija dolazi pre bihevioralnog (spoljašnjeg) čina kojim se manifestuje izbor jedne od dve mogućnosti. Drugim rečima, to što se javlja moždana reakcija PRE donošenja odluke, sasvim je normalno i ukazuje da neurološka aktivnost motiviše psihološko ponašanje.
Ideja da je ta neurološka aktivnost samo "buka" u mozgu, koja je potpuno "slučajna" (random) već prelazi u teren neosnovane, čak bih rekao opasne, spekulacije. Posledice olakog prihvatanja jedne takve teze ("sve je slučajno, nema slobodne volje..."), makar ona bila i implicitno izrečena, kao "naučne", jako zabrinjavaju.

Tumačiti ljudsku slobodnu volju stanjem mozga je kao
tumačiti udarac automobila u drvo usmerenošću točkova k drvetu.

* * *

Čovek je od Boga stvoren slobodan, i samo Mu je takav čovek potreban.
Da se življenjem ovog života opredeli da svoju slobodnu volju stavlja u funkciju dobra a da je nikako ne ustupi vršenju zla.
Ljudska sloboda pritom, ipak nije u svemu apsolutna. Samo je navedena sloboda opredeljenja apsolutna.
.

Ljudi su kod nas imali slobodnu volju dok nije dosla demokratija, a tako je i u celom svetu.

Slobodna volja je izraz svakog pojedinca da sam bez SPOLJAŠNJE prisile donosi odluku o delovanju u svojoj okolini. On može poslušati tuđe savete, ali i to je njegova slobodna volja. Može poslušati tuđe naređenje, ili ga ne poslušati, i to je slobodna volja, naravno, sa raznovrsnim posledicama. Može izvršavati naloge sopstvenih nagona, delovati pod uticajem raznovrsnihh zabluda, i sve dok se u njegovim aktivnostima ne vidi jasan spoljašnji NEZAVISNI faktor kojem mora da se povinuje jer drugačije ne može, on ima slobodnu volju, slabu ili jaku, to zavisi isključivo od toga ko je. Slobodna volja je napiti se do neuračunljivosti, sesti za volan i ubiti nekog na pešačkom prelazu. Uzeti drogu, uzeti pištolj, održati govor pred hiljadama napaljenika i napaliti ih još više, ukrasti, slagati, kloniti se nevolja, lošeg društva, biti neko ili postati niko...sve je to slobodna volja. Sa slobodnom voljom bi trebalo da ide i odgovornost za korišćenje iste. Svi hoće slobodu, po mogućnosti bezgraničnu i bezuslovnu, ali niko nije oduševljen što 24 sata na dan mora biti odgovoran. Nacije koje slobodu i odgovornost drže u pristojnoj usklađenosti (što sa nama nije slučaj) su uspešne, ostale nisu. Sve velike religije princip slobodne volje dižu na pijedestal najvećih vrednosti. Ako svemogući Bog voli nejakog Čoveka, nije mu mogao podariti veći dar od slobodne volje, u protivnom bi čovek bio robot. Ako znate nekog poltrona u svojoj okolini koji se i ponaša kao robot...i to je slobodna volja.

Ja biram da ne komentarišem ovaj članak!

Da li ljudi imaju slobodnu volju? - Pa kako ko. Zene definitivno da, a muskarci imaju dok se ne ozene.

@dragana I @marko, hvala na komentarima :-) Slazem se generalno sa vasim stavovima no,ipak... Mislim da u velikoj vecini ne mozemo delovati iz centra sebe jer je podsvest tj uslovljenost velika I debela. Ono sto mozemo su, sitni mali izbori na povrsini koji, ako su pravilno napravljeni, pojacavaju svest koja dalje prodire kroz tamne vilajete.Svest je dakle Svetlost koja prodire I osvetljava. Taj proces je posao za ceo zivot. Dakle, mislim da ne mozemo uticati na ono sto nam se desava ali upornim,cestitim I hrabrim radom na svojoj duhovnosti, mozemo polako menjati percepciju tj dozivljaj onoga sta nam se desava. Tako se u stvari menjamo tj prociscavamo od uslovljenosti. Ta uslovljenost je percepcija,rad mozga, neuroni ...kako god ga nazvali, u svakom slucaju tesko za promenu.Svest je tesko probija. Imamo slobodu izbora kome I cemu cemo da sluzimo tj za sta da se molimo. Duboko verujem da svako od nas to ima. Zasto ljudi ne slusaju svoj unutrasnji glas? Negiraju postojanje Duhovnog. Mislim da je u Duhovnosti razresenje, tek tu imamo slobodu.

@Dragana Hvala, neko me konacno razume :). Slazem se sa vasim komentarom, svest je samo "sofersajbna" naseg bica. Bezbrojni procesi "ispod haube" za koje i ne znamo da postoje "odlucuju" svakog sekunda umesto nas. Mi samo mozemo da primetimo zavrsni proces jednog monstruozno komplikovanog procesa u podsvesti i to zovemo svest. To je jedan toliko sicusan deo nas da je zapravo znacaj samo da nam da osecaj zivota, ali ne i mogucnost odlucivanja. Kada bi priznali pravo slobodnoj volji da postoji oduzeli bi pritom pravo svim prirodnim zakonima na njihovo postojanje.

Imaju ali je jako retko koriste.
Zato vecina i ne zivi vec zivotari cekajuci da umre.

nista se nedogadja slucajno,slobodna volja nepostoji,..

Slobodna volja ne postoji, ali to je beskorisna informacija.

Paradoksalno, mi moramo smatrati da ljudi imaju slobodnu volju, kako bi imali opravdanje (slobodna volja jednako odgovornost za sopstvene postupke) da njihovu slobodnu volju podvrgnemo sistemu povratne sprege nagrade i kazne, kako ne bi dolazilo do nepoželjnih posledica. Tako da na kraju, slobodna volja postoji samo u svetu u kome je beznačajna i bezposledična.

Iz lične perspektive, slobodna volja je kada nemaš osećaj da si prinuđen da se ponašaš drugačije nego što bi činio bez te prinude. U tom slučaju, imaš slobodnu volju sve dok ne počneš da analiziraš i saznaješ kako se i na osnovu čega tvoje mišljenje formira.

Petre, mogu da ispratim tvoju nit razmisljanja, ali tvoji argumenti o jakoj i slaboj slobodnoj volji i zivotnim idealima nimalo ne osporavaju "nasu teoriju". :) Moram da pomenem da zapravo uopste ne pricam teorijski nego iz najlicnijeg iskustva. Do pre deset godina ja bih potpisala svaku tvoju rec i gurnula ruku u vatru da svi imamo slobodnu volju, ali iskustvo je cudo. Nista ne uci tako dobro kao kad tresnes na glavu iz sna o sopstvenoj jakoj volji i suocis se sa tim da nista od svih akcija, izbora, uspeha, neuspeha nisi ucinio i odabrao voljno nego zato sto se tako "slozilo". Jedan od otreznjujucih nacina je recimo jaka depresivna epizoda kada uvidjas da tvoji motivi i do juce celicna volja odjednom mogu da iscile nekud kao da ih nikad nije bilo. Kako to moze biti? Ili imam slobodnu volju ili nemam, zar ne? Ne moze je nekad biti, a nekad ne. Oni trenuci, dani, nedelje, meseci kada ne mozes sebe naterati ni na kakvu akciju, a jasno dajes sebi komande, zaista su strasni. Tesko je zamisliti gradaciju volje... Kako onda objasnjavas, kod onih sa tzv. slabom voljom, ko se pita kad volja zataji? Malo ja, malo preuzme autopilot? Ako je neko naizgled aktivniji, energicniji, pun ideala, spreman da se zrtvuje ili da pati ili umre, to nista ne govori o slobodi volje vec je stvar razlicitih mehanizama licnosti, nivoa energije, nacina na koji se ispoljavamo, vrednosti koje spoljasnjoj stvarnosti pripisuje ego...

Ja biram da ne komentarišem ovaj članak!
(Čveger, 23. jun 2014 18:27)

Odlican primer :). Ako pokusate da analizirate sta je sve uticalo na tu "odluku" shvaticete da to i nije odluka. Covek cita clanak i resi da napise komentar. Zasto? Sta je ono sto nas tera da izrazimo sebe kroz komentar koji ce citati ljudi koje nikad nismo videli? Sta je ono sto nas tera da svakog dana biramo razne komplikovane zivotne aktivnosti umesto da jednostavno lezimo u krevetu, sto je mnogo lakse i jednostavnije. Ako dobro upoznate sebe shvaticete da smo sastavljeni od bezbroj "programa" (nagona) za uzivanje i prezivljavanje koji nas grade, ali koji nam grade i zivot. Hajde da pojednostavimo to "ja biram da ne komentarisem clanak" da bi bilo jasnije. Ja biram da ne disem. Da li je moguce? Ja biram da ne jedem. Ja biram da ne mislim. Ja biram da ne pokazujem svoja razmisljanja drugima. Sve je to mozda i moguce, ali nam se ne isplati. Mi negde u sebi imamo mehanizam koji svake sekunde procenjuje sta nam se vise isplati i za sta dobijamo vecu podsvesnu nagradu. Da li da napisem clanak i izrazim sebe ili da utrosim pet minuta na citanje nesto drugo. Da li je to zaista izbor? Sta je ono sto odredjuje vrednost motivacije za jednu u odnosu na drugu akciju? Cak i iza tako jednostavne odluke stoji podsvesni proces. Nije to tako jednostavna odluka kakvom se cini povrsno gledano.

@Petar, ti pises o Volji a ne o Slobodnoj Volji. Definitivno da se ljudi razlikuju po jacini Volje ali to je vise kvantitet nego kvalitet. Zasto? Covek jake Volje usmeri se na neki cilj, sve svoje snage koncentrise,potrudi se zrtvuje I na kraju osvoji taj cilj. Sta cemo ako taj cilj uopste nije doprineo oslobadjanju Bica od uslovljenosti I priblizavanja percepcije Istini ( sto bi trebao biti smisao zivota)? Sta cemo ako je dakle, a u 99,9% kod voljnih tipova jeste, taj cilj totalno promasen? Druga krajnost su oni inteligentni koji mnogo vide I znaju ali nemaju jaku Volju da ostvare svoje svakako smislene ciljeve.Dolazimo do toga da svako od njih treba da radi na sebi na onome sto im nedostaje. Slobodna Volja je ona koja coveka nepogresivo vodi Istini,a znamo da su Ljudi prilicno slabi prijemnici iliti mutne vode za ogledanje svetlosti, zato je taj put dug,neizvestan I na nekim mestima mracan

Imaju ali je jako retko koriste.
Zato vecina i ne zivi vec zivotari cekajuci da umre.
(aj kuci neandertalci, 24. jun 2014 01:02)

Zbog cega je tako? Imas li valjan razlog, skup razloga ili je eto tako slucajnost? Tako kao ti su razmisljali ljudi davno, a onda su poceli da se pitaju "zasto" i nastala je filozofija, nauka i civilizacija.

@Petar
Odlican primer. Zbog cega neki ljudi imaju jaku, a drugi slabiju volju? Sta je to sto odlucuje kakvu cemu volju imati? Ili hajde da uzmemo nesto jos ociglednije. Da li bi vas zivot bio potpuno drugaciji da ste recimo manje inteligentni? Koliko drugaciji? Mozda potpuno? Da li ste vi odlucili da budete inteligentni? Sta je tu vase? Moze neko da kaze "Ok ali on je vise vezbao, vise truda ulozio, zato ima jaku volju". Ja opet pitam zbog cega je to tako? Zasto neko ulaze vise truda, a neko manje? Zbog cega neko ima uzasno jak motiv da ostvari neki cilj, dok je drugoj osobi taj cilj potpuno nevazan? Verovatno zbog sirine svesti, ali da li mozemo da odlucimo koliko ce nam biti siroka (bogata) svest? Zar ne bi onda svi doneli istu odluku, da imaju sveobuhvatnu svest? Ali ne funkcionise to tako. Mi (nasa svest) smo zbir nasih urodjenih talenata i uticaja okoline (sve sto nam se desava ukljucujuci ljudski i neljudski faktor). Ako idete dovoljno "u dubinu" i za sve postavljate pitanje zasto, na kraju dolazite do samo jednog moguceg zakljucka - da je sve sto se desava predeterminisano, ukljucujuci svaku nasu misao i svaki nas osecaj. Mi imamo slobodnu volju da odlucimo sta god hocemo, nista i niko nas u tome ne sprecava, ali svaka nasa najsitnija odluka je zbir bezbroj sitnih okolnosti koji su tu nasu odluku proizvele. Reci da covek moze nesto da odluci tek tako, ni iz cega, je isto sto i reci da moze da psotoji stan na 56-tom spratu, a da ne postoji nijedan sprat ispod njega.

@Marko
Odlicno!!

@Marko @Dragana

Slobodna volja postoji, ali nemaju svi ljudi istu SNAGU slobodne volje.

Iako danas vecina ljudi ima veoma slabu snagu slobodne volje, to ne znaci da se zbog takve vecine moze tvrditi da "slobodna volja ne postoji", jer ako postoji makar jedan covek sa zaista slobodnom voljom to je dovoljno da obori vasu teoriju o nepostojanju slobodne volje.

Definitivno postoje ljudi koji su spremni i na veliku sopstvenu zrtvu samo zbog nekih svojih zivotnih ideala. Npr. neko je spreman da strajkuje gladju do smrti, da ide u zatvor i da ga muce samo zato sto nece da se odrekne svojih ideala ili slicno. U takvim situacijama vecina ljudi bi pokleknula pritisku i odbila da trpe bol, ali postoje ljudi jake volje koji su spremni na sve bolove i muke makar do smrti iako im se nudi druga opcija bez patnji uz uslov da se odreknu svojih ideala.

Slobodna volja postoji samo je treba osnaziti, a to se radi kroz odricanje i vezbanje samokontrole.

@Marko

Ne mislim da inteligencija igra presudnu ulogu u sticanju jake slobodne volje, ali neosporno inteligencija to moze da olaksa.

Za sticanje jake slobodne volje neophodan je jak motiv. Neko stice taj motiv nakon intezivnog razmisljanja o idealima ili zivotnim ciljevima, dok neki drugi bivaju motivisani najcesce zivotnim nedacama itd.

Izraz slobodne volje najbolje se vidi u situaciji kada je neko spreman da se zrtvuje zbog druge osobe ili cak zbog neke ideje, pri cemu u takvoj situaciji uvek postoji i laksa opcija kojom se izbegava zrtva, tj. bol. Znaci od te dve opcije, istinski slobodan covek bi izabrao tezu opciju i time pokazao slobodu svoje volje, a takvih ljudi sigurno ima i danas.

Ako neko cvrsto odluci da u svakoj situaciji bira uvek samo ono sto je dobro, moralno i posteno pa makar i na sopstvenu stetu, da li je to dokaz slobodne volje ili predeterminisanosti?

@Dragana,

Nije zahvalno pricati, a kamoli definisati 'konacne' teorije o slobodnoj volji na osnovu licnog iskustva, jer ogromna vecina nas ima ekstremno slabu volju ma koliko god mi (u mislima) velicali sebe i svoje sposobnosti. Retki su oni koji imaju jaku slobodnu volju. Ali samim tim sto takve osobe ipak postoje to je i dokaz da postoji slobodna volja.

Slobodna volja mora svakodnevno, odnosno svakog minuta da se ojacava i tako celog zivota bez trenutka odmora, jer u suprotnom snaga slobodne volje vrlo brzo ce da se istopi, a onda je veoma tesko krenuti iz pocetka.

Jaka volja je sposobna da kontrolise misli, odnosno da bira izmedju pozitivnih i negativnih misli, tj. da odbacuje negativne misli iz uma. Negativne misli ce se pojavljivati u umu stalno, ali treba osnaziti volju tako da odmah prekida razvoj takvih negativnih misli odnosno da ih saseca u korenu. To je veoma bitno, jer ako se dopusti negativnim mislima da se razvijaju u umu onda ce volja neminovno da oslabi.

Ali naravno nije lako kontrolisati svoje misli. Pre toga je potrebno da se nauci kontrolisanje svog jezika, tj. reci koje izgovaramo. A sa kontrolom jezika treba uspostaviti kontrolu i nad telesnih prohtevima, tj. nagonima.

Sve je to neophodno da bi covek ojacao svoju volju i time je oslobodio od uticaja okoline i telesnih nagona. Bez takve samokontrole iluzorno je pricati o posedovanju jake volje.

Sto se tice 'autopilota', on se moze donekle objasniti Frojdovom strukturom licnosti.

@Dragana,

Nije zahvalno pricati, a kamoli definisati 'konacne' teorije o slobodnoj volji na osnovu licnog iskustva, jer ogromna vecina nas ima ekstremno slabu volju ma koliko god mi (u mislima) velicali sebe i svoje sposobnosti. Retki su oni koji imaju jaku slobodnu volju. Ali samim tim sto takve osobe ipak postoje to je i dokaz da postoji slobodna volja.

Slobodna volja mora svakodnevno, odnosno svakog minuta da se ojacava i tako celog zivota bez pauze, jer u suprotnom snaga slobodne volje vrlo brzo ce da se istopi, a onda je veoma tesko krenuti iz pocetka.

Jaka volja je sposobna da kontrolise misli, odnosno da bira izmedju pozitivnih i negativnih misli, tj. da odbacuje negativne misli iz uma. Negativne misli ce se pojavljivati u umu stalno, ali treba osnaziti volju tako da odmah prekida razvoj negativnih misli odnosno da ih saseca u korenu. To je veoma bitno, jer ako se dopusti negativnim mislima da se razvijaju u umu onda ce volja neminovno da oslabi.

Ali naravno nije lako kontrolisati svoje misli. Pre toga je potrebno da se nauci kontrolisanje svog jezika, tj. reci koje izgovaramo. A sa kontrolom jezika treba takodje uspostaviti kontrolu i nad telesnim prohtevima, tj. nagonima.

Sve je to neophodno da bi covek ojacao svoju volju i time je oslobodio od uticaja okoline i telesnih nagona. Bez takve samokontrole iluzorno je pricati o posedovanju 'celicne' volje.

Sto se tice 'autopilota', on se moze donekle objasniti Frojdovom strukturom licnosti.

Zanimljiva se rasprava ovde razvila hehe...
@Petar ... Iskreno odlican ti je komentar, sve su to sjajni saveti koji mogu bitno da podignu kvalitet zivota. Volja je nesto na cemu vredi raditi. Posebno je bitna volja da se kontrolisu svoje misli. Medjutim ono sto mislim da propustas od poente je sama svest da uopste mozes da kontrolises svoje misli. Pokusaj da pronadjes RAZLOG (izvini zbog velikih slova, ali zelim da naglasim bas tu rec u odnosu na ostale) zbog cega neki ljudi imaju jaku volju, a drugi ne. Zbog cega vecini ljudi uopste ne pada na pamet da moze da utice na svoje misli (tu racunam i sebe dobar deo svog zivota). Da bi poceo da treniras svoje misli moras prvo da znas da je to uopste moguce, zar ne? Odakle dolazi ta informacija? Mi mozemo da obradjujemo samo one informacije koje imamo. Ne mozes zamisliti nista sto nisi na neki nacin doziveo. Sama ta cinjenica determinise i nas razvoj. Dakle poenta je da neki ljudi imaju jaku, a drugi slabu volju, a ja trazim RAZLOG zasto je to tako. Vaspitanje, inteligencija, genetsko nasledje, uticaji okoline...sve to utice na nas, nase misli, nasu volju, nasu licnost i formira nas u hodu. Nase misli su samo reakcije na nasu okolinu. Cak i kada ih disciplinujemo one se i dalje na necemu baziraju, ne mogu nastati ni iz cega. Dakle mi imamo volju da radimo sta hocemo, ali to nastaje iz nasih proslih misli, reakcija, dozivljaja, navika...i samim tim je predeterminisano. Ili to ili ne postoje zakoni, nema trece.

Tumačiti ljudsku slobodnu volju stanjem mozga je kao
tumačiti udarac automobila u drvo usmerenošću točkova k drvetu.

* * *

Čovek je od Boga stvoren slobodan, i samo Mu je takav čovek potreban.
Da se življenjem ovog života opredeli da svoju slobodnu volju stavlja u funkciju dobra a da je nikako ne ustupi vršenju zla.
Ljudska sloboda pritom, ipak nije u svemu apsolutna. Samo je navedena sloboda opredeljenja apsolutna.
.

Ljudi su kod nas imali slobodnu volju dok nije dosla demokratija, a tako je i u celom svetu.

Naravno da ne...cak i kad misle da biraju nesto zapravo se odigrava neka hemijska reakcija u njihovom telu zbog koje odlucuju tako kako odlucuju...

nista se nedogadja slucajno,slobodna volja nepostoji,..

Slobodna volja ne postoji, ali to je beskorisna informacija.

Paradoksalno, mi moramo smatrati da ljudi imaju slobodnu volju, kako bi imali opravdanje (slobodna volja jednako odgovornost za sopstvene postupke) da njihovu slobodnu volju podvrgnemo sistemu povratne sprege nagrade i kazne, kako ne bi dolazilo do nepoželjnih posledica. Tako da na kraju, slobodna volja postoji samo u svetu u kome je beznačajna i bezposledična.

Iz lične perspektive, slobodna volja je kada nemaš osećaj da si prinuđen da se ponašaš drugačije nego što bi činio bez te prinude. U tom slučaju, imaš slobodnu volju sve dok ne počneš da analiziraš i saznaješ kako se i na osnovu čega tvoje mišljenje formira.

Ja nikada nisam ni mislio da neki drugi organ donosi odluke i onda ostatku tela izdaje komande, do sam mozak. U ostalom, šta smo mi nego mozak (ta smeša materije, fizike, hemije, biologije..)? Ostak tela su periferije koje obezbeđuju postojanje, funkcionisanje i ostalo potrebno za život/rad - mozgu. Svest je po mom osećaju takođe produkt postojanja mozga (čovekovog u ovom slučaju).

@Dragana Hvala, neko me konacno razume :). Slazem se sa vasim komentarom, svest je samo "sofersajbna" naseg bica. Bezbrojni procesi "ispod haube" za koje i ne znamo da postoje "odlucuju" svakog sekunda umesto nas. Mi samo mozemo da primetimo zavrsni proces jednog monstruozno komplikovanog procesa u podsvesti i to zovemo svest. To je jedan toliko sicusan deo nas da je zapravo znacaj samo da nam da osecaj zivota, ali ne i mogucnost odlucivanja. Kada bi priznali pravo slobodnoj volji da postoji oduzeli bi pritom pravo svim prirodnim zakonima na njihovo postojanje.

Ono u cemu ne mozemo da pronadjemo zakon (uzrocnost) je samo ono sto dovoljno ne poznajemo. Sve funkcionise na osnovu zakona. Postoje subatomske cestice koje se naizgled toga ne pridrzavaju, ali samo iz naseg ugla, jer jos uvek ne mozemo da ih shvatimo. Ljudi su nekad mislili da munje imaju slobodnu volju, danas znamo da to bas i nije tako, samo zato sto ih mnogo bolje poznajemo. Nase odluke moraju na necemu da se baziraju. Ako ta baza nije uzrocnost, onda moze biti samo slucajnost. Slucajnost opet nije slobodna volja, a nije ni nesto za ponos. Ako odemo jos dublje u to pitanje, cak i slucajnost mora da se na necemu bazira. Kada programer napravi neki program i napravi da to on bude "random", on nije zaista random, vec tako izgleda u ocima posmatraca, ali iza njega i dalje funkcionise zakon. Programer moze do sitnica da predvidi kako ce taj "random" funkcionisati, ali posmatrac moze samo da posvecenim posmatranjem pokusa da pronadje zakonitost. Univerzum nam izgleda "random" samo zato sto smo beskrajno manji od njega pa ne mozemo do kraja da ga shvatimo. Cak i nase misli i odluke se ne razlikuju od toga. Uostalom, pitanje slobodne volje nikako ne udara u nas kvalitet zivota, udara samo u nas bolesni ego. Kada budemo shvatili da niko nema slobodnu volju bolje cemo razumeti sebe, ljude oko sebe, imati zdraviji odnos prema uzorima, ali i ljudima koje smatramo nizim od sebe bez pravog razloga, i moci cemo da kvalitetnije zivimo, sa manje sudjenja i presudjivanja, a vise zivota.

@ Marko Odlican komentar!

U nasoj civilizaciji covek je sebe daleko precenio i pripisao sebi niz sposobnosti i osobina koje realno nema. Tako je i sa slobodnom voljom. Ako pazljivo pokusamo da analiziramo i razumemo kako mi i ljudi u okruzenju pravimo izbore, uvek cemo doci do uzrocno-posledicnog niza koji seze daleko u proslost, ali kog naravno inace nismo svesni. Kako uopste mozemo da pomislimo da imamo slobodnu volju, ako nam cak i nasa nauka kaze da je u nasoj psihi svest samo vrh ledenog brega a ostalo je nesvesno prostranstvo, i ako znamo da su nase licnosti mehanizmi nastali uslovljavanjem. Kakva je to slobodna volja ako nas vode impulsi i motivi kojih uopste nismo svesni? Ako ne verujete, setite se samo koliko je tesko menjati navike, koliko je tesko odupirati se culnim iskusenjima, odrzati obecanja pred sobom, drzati se svojih odluka, koliko puta se nadjemo u situaciji da nakon reakcije ne znamo zasto smo tako odreagovali, koliko puta ponavljamo iste greske verujuci svaki put da cemo iduci put uraditi drugacije... Mozete li da odlucite da vam neko bude seksualno privlacan? Da covek ima slobodnu volju, da li bi svet u kom zivimo bio ovakav, pun nasilja, siromastva, paradoksa, nerazumevanja, autodestruktivnosti? Naravno da ne bi, potpuno je ocigledno da nas vode neke sile i zakoni pred kojima smo nemocni, na prvom mestu jer ih ne priznajemo. Najzarobljeniji i najmehanicniji su oni koji su sigurni da drze uzde u svojim rukama i vladaju sobom i svojim zivotom.

Imaju ali je jako retko koriste.
Zato vecina i ne zivi vec zivotari cekajuci da umre.

Slobodna volja je izraz svakog pojedinca da sam bez SPOLJAŠNJE prisile donosi odluku o delovanju u svojoj okolini. On može poslušati tuđe savete, ali i to je njegova slobodna volja. Može poslušati tuđe naređenje, ili ga ne poslušati, i to je slobodna volja, naravno, sa raznovrsnim posledicama. Može izvršavati naloge sopstvenih nagona, delovati pod uticajem raznovrsnihh zabluda, i sve dok se u njegovim aktivnostima ne vidi jasan spoljašnji NEZAVISNI faktor kojem mora da se povinuje jer drugačije ne može, on ima slobodnu volju, slabu ili jaku, to zavisi isključivo od toga ko je. Slobodna volja je napiti se do neuračunljivosti, sesti za volan i ubiti nekog na pešačkom prelazu. Uzeti drogu, uzeti pištolj, održati govor pred hiljadama napaljenika i napaliti ih još više, ukrasti, slagati, kloniti se nevolja, lošeg društva, biti neko ili postati niko...sve je to slobodna volja. Sa slobodnom voljom bi trebalo da ide i odgovornost za korišćenje iste. Svi hoće slobodu, po mogućnosti bezgraničnu i bezuslovnu, ali niko nije oduševljen što 24 sata na dan mora biti odgovoran. Nacije koje slobodu i odgovornost drže u pristojnoj usklađenosti (što sa nama nije slučaj) su uspešne, ostale nisu. Sve velike religije princip slobodne volje dižu na pijedestal najvećih vrednosti. Ako svemogući Bog voli nejakog Čoveka, nije mu mogao podariti veći dar od slobodne volje, u protivnom bi čovek bio robot. Ako znate nekog poltrona u svojoj okolini koji se i ponaša kao robot...i to je slobodna volja.

Slobodnu volju da radi šta i kako hoće može da ima svaki čovek, ali tek od onog trenutka kada više nema šta da izgubi (osim sopstvenog golog života), drugim rečima kada ostane bez ičega...

Ja biram da ne komentarišem ovaj članak!
(Čveger, 23. jun 2014 18:27)

Odlican primer :). Ako pokusate da analizirate sta je sve uticalo na tu "odluku" shvaticete da to i nije odluka. Covek cita clanak i resi da napise komentar. Zasto? Sta je ono sto nas tera da izrazimo sebe kroz komentar koji ce citati ljudi koje nikad nismo videli? Sta je ono sto nas tera da svakog dana biramo razne komplikovane zivotne aktivnosti umesto da jednostavno lezimo u krevetu, sto je mnogo lakse i jednostavnije. Ako dobro upoznate sebe shvaticete da smo sastavljeni od bezbroj "programa" (nagona) za uzivanje i prezivljavanje koji nas grade, ali koji nam grade i zivot. Hajde da pojednostavimo to "ja biram da ne komentarisem clanak" da bi bilo jasnije. Ja biram da ne disem. Da li je moguce? Ja biram da ne jedem. Ja biram da ne mislim. Ja biram da ne pokazujem svoja razmisljanja drugima. Sve je to mozda i moguce, ali nam se ne isplati. Mi negde u sebi imamo mehanizam koji svake sekunde procenjuje sta nam se vise isplati i za sta dobijamo vecu podsvesnu nagradu. Da li da napisem clanak i izrazim sebe ili da utrosim pet minuta na citanje nesto drugo. Da li je to zaista izbor? Sta je ono sto odredjuje vrednost motivacije za jednu u odnosu na drugu akciju? Cak i iza tako jednostavne odluke stoji podsvesni proces. Nije to tako jednostavna odluka kakvom se cini povrsno gledano.

Nije ovo prva takva studija.
Nisam siguran ni da autori dolaze do zaključka kao i u ovom popularnom tekstu.
Naime, sasvim je prirodno da moždana reakcija dolazi pre bihevioralnog (spoljašnjeg) čina kojim se manifestuje izbor jedne od dve mogućnosti. Drugim rečima, to što se javlja moždana reakcija PRE donošenja odluke, sasvim je normalno i ukazuje da neurološka aktivnost motiviše psihološko ponašanje.
Ideja da je ta neurološka aktivnost samo "buka" u mozgu, koja je potpuno "slučajna" (random) već prelazi u teren neosnovane, čak bih rekao opasne, spekulacije. Posledice olakog prihvatanja jedne takve teze ("sve je slučajno, nema slobodne volje..."), makar ona bila i implicitno izrečena, kao "naučne", jako zabrinjavaju.

Zanimljiv eksperiment, ali pogrešan zaključak. Tzv ''pozadinska buka'' u mozgu nije nasumična. Ona je proizvod strukture mozga, povezanosti neurona, hemijskog balansa i drugih faktora... Nema ništa slučajno. Sve je posledica nekih uzroka.

Begson kaže da rad "ubacuje nasumični efekat koji nam omogućava da budemo slobodni od jednostavnog uzročno posledičnog efekta".
###
Ovo je igra reči ili tumačenje sa "predrasudom" ... ukoliko naše odluke nisu determinisane (uzrok-posledica) već imaju i nasumičan efekat to nije potvrda slobodne volje jer ne postoji kontrola fluktacija ... iluzija "slobodne volje" može tumačiti krajnji rezultat kao svesnu odluku ali realno svest samo dobija servirane rezultate koji su direktna posledica ulaza (uzrok) i zabeleženih posledica ... obzirom da je svako jednistven u iskustvu posledica, ta razlika u konačnom reagovanju se pogrešno naziva "slobodna volja" ... sve vat toga bo značilo da postoji neka neobjašnjiva sila van svih fizičkih zakona univerzuma a znamo kuda to vodi ... originalni eksperiment je definsao da se odluke donose pre upoznavanja svenog o istoj ... ono čega se ljudi "plaše" je eventualna posledica janog negiranja slobodne volje ... ponašanje svakog od nas je definisano ponašanjem svega oko nas ... nema razlike da li smo elektron ili ljudi ... razlika je što elektron "živi" u skladu sa okruženjem a ljudi misle da oni kreiraju okruženje ...

@Marko
Odlicno!!

@dragana I @marko, hvala na komentarima :-) Slazem se generalno sa vasim stavovima no,ipak... Mislim da u velikoj vecini ne mozemo delovati iz centra sebe jer je podsvest tj uslovljenost velika I debela. Ono sto mozemo su, sitni mali izbori na povrsini koji, ako su pravilno napravljeni, pojacavaju svest koja dalje prodire kroz tamne vilajete.Svest je dakle Svetlost koja prodire I osvetljava. Taj proces je posao za ceo zivot. Dakle, mislim da ne mozemo uticati na ono sto nam se desava ali upornim,cestitim I hrabrim radom na svojoj duhovnosti, mozemo polako menjati percepciju tj dozivljaj onoga sta nam se desava. Tako se u stvari menjamo tj prociscavamo od uslovljenosti. Ta uslovljenost je percepcija,rad mozga, neuroni ...kako god ga nazvali, u svakom slucaju tesko za promenu.Svest je tesko probija. Imamo slobodu izbora kome I cemu cemo da sluzimo tj za sta da se molimo. Duboko verujem da svako od nas to ima. Zasto ljudi ne slusaju svoj unutrasnji glas? Negiraju postojanje Duhovnog. Mislim da je u Duhovnosti razresenje, tek tu imamo slobodu.

Da li ljudi imaju slobodnu volju? - Pa kako ko. Zene definitivno da, a muskarci imaju dok se ne ozene.

Zanimljiva se rasprava ovde razvila hehe...
@Petar ... Iskreno odlican ti je komentar, sve su to sjajni saveti koji mogu bitno da podignu kvalitet zivota. Volja je nesto na cemu vredi raditi. Posebno je bitna volja da se kontrolisu svoje misli. Medjutim ono sto mislim da propustas od poente je sama svest da uopste mozes da kontrolises svoje misli. Pokusaj da pronadjes RAZLOG (izvini zbog velikih slova, ali zelim da naglasim bas tu rec u odnosu na ostale) zbog cega neki ljudi imaju jaku volju, a drugi ne. Zbog cega vecini ljudi uopste ne pada na pamet da moze da utice na svoje misli (tu racunam i sebe dobar deo svog zivota). Da bi poceo da treniras svoje misli moras prvo da znas da je to uopste moguce, zar ne? Odakle dolazi ta informacija? Mi mozemo da obradjujemo samo one informacije koje imamo. Ne mozes zamisliti nista sto nisi na neki nacin doziveo. Sama ta cinjenica determinise i nas razvoj. Dakle poenta je da neki ljudi imaju jaku, a drugi slabu volju, a ja trazim RAZLOG zasto je to tako. Vaspitanje, inteligencija, genetsko nasledje, uticaji okoline...sve to utice na nas, nase misli, nasu volju, nasu licnost i formira nas u hodu. Nase misli su samo reakcije na nasu okolinu. Cak i kada ih disciplinujemo one se i dalje na necemu baziraju, ne mogu nastati ni iz cega. Dakle mi imamo volju da radimo sta hocemo, ali to nastaje iz nasih proslih misli, reakcija, dozivljaja, navika...i samim tim je predeterminisano. Ili to ili ne postoje zakoni, nema trece.

Ja biram da ne komentarišem ovaj članak!

Imaju ali je jako retko koriste.
Zato vecina i ne zivi vec zivotari cekajuci da umre.
(aj kuci neandertalci, 24. jun 2014 01:02)

Zbog cega je tako? Imas li valjan razlog, skup razloga ili je eto tako slucajnost? Tako kao ti su razmisljali ljudi davno, a onda su poceli da se pitaju "zasto" i nastala je filozofija, nauka i civilizacija.

@Marko @Dragana

Slobodna volja postoji, ali nemaju svi ljudi istu SNAGU slobodne volje.

Iako danas vecina ljudi ima veoma slabu snagu slobodne volje, to ne znaci da se zbog takve vecine moze tvrditi da "slobodna volja ne postoji", jer ako postoji makar jedan covek sa zaista slobodnom voljom to je dovoljno da obori vasu teoriju o nepostojanju slobodne volje.

Definitivno postoje ljudi koji su spremni i na veliku sopstvenu zrtvu samo zbog nekih svojih zivotnih ideala. Npr. neko je spreman da strajkuje gladju do smrti, da ide u zatvor i da ga muce samo zato sto nece da se odrekne svojih ideala ili slicno. U takvim situacijama vecina ljudi bi pokleknula pritisku i odbila da trpe bol, ali postoje ljudi jake volje koji su spremni na sve bolove i muke makar do smrti iako im se nudi druga opcija bez patnji uz uslov da se odreknu svojih ideala.

Slobodna volja postoji samo je treba osnaziti, a to se radi kroz odricanje i vezbanje samokontrole.

@Petar
Odlican primer. Zbog cega neki ljudi imaju jaku, a drugi slabiju volju? Sta je to sto odlucuje kakvu cemu volju imati? Ili hajde da uzmemo nesto jos ociglednije. Da li bi vas zivot bio potpuno drugaciji da ste recimo manje inteligentni? Koliko drugaciji? Mozda potpuno? Da li ste vi odlucili da budete inteligentni? Sta je tu vase? Moze neko da kaze "Ok ali on je vise vezbao, vise truda ulozio, zato ima jaku volju". Ja opet pitam zbog cega je to tako? Zasto neko ulaze vise truda, a neko manje? Zbog cega neko ima uzasno jak motiv da ostvari neki cilj, dok je drugoj osobi taj cilj potpuno nevazan? Verovatno zbog sirine svesti, ali da li mozemo da odlucimo koliko ce nam biti siroka (bogata) svest? Zar ne bi onda svi doneli istu odluku, da imaju sveobuhvatnu svest? Ali ne funkcionise to tako. Mi (nasa svest) smo zbir nasih urodjenih talenata i uticaja okoline (sve sto nam se desava ukljucujuci ljudski i neljudski faktor). Ako idete dovoljno "u dubinu" i za sve postavljate pitanje zasto, na kraju dolazite do samo jednog moguceg zakljucka - da je sve sto se desava predeterminisano, ukljucujuci svaku nasu misao i svaki nas osecaj. Mi imamo slobodnu volju da odlucimo sta god hocemo, nista i niko nas u tome ne sprecava, ali svaka nasa najsitnija odluka je zbir bezbroj sitnih okolnosti koji su tu nasu odluku proizvele. Reci da covek moze nesto da odluci tek tako, ni iz cega, je isto sto i reci da moze da psotoji stan na 56-tom spratu, a da ne postoji nijedan sprat ispod njega.

@Marko

Ne mislim da inteligencija igra presudnu ulogu u sticanju jake slobodne volje, ali neosporno inteligencija to moze da olaksa.

Za sticanje jake slobodne volje neophodan je jak motiv. Neko stice taj motiv nakon intezivnog razmisljanja o idealima ili zivotnim ciljevima, dok neki drugi bivaju motivisani najcesce zivotnim nedacama itd.

Izraz slobodne volje najbolje se vidi u situaciji kada je neko spreman da se zrtvuje zbog druge osobe ili cak zbog neke ideje, pri cemu u takvoj situaciji uvek postoji i laksa opcija kojom se izbegava zrtva, tj. bol. Znaci od te dve opcije, istinski slobodan covek bi izabrao tezu opciju i time pokazao slobodu svoje volje, a takvih ljudi sigurno ima i danas.

Ako neko cvrsto odluci da u svakoj situaciji bira uvek samo ono sto je dobro, moralno i posteno pa makar i na sopstvenu stetu, da li je to dokaz slobodne volje ili predeterminisanosti?

Petre, mogu da ispratim tvoju nit razmisljanja, ali tvoji argumenti o jakoj i slaboj slobodnoj volji i zivotnim idealima nimalo ne osporavaju "nasu teoriju". :) Moram da pomenem da zapravo uopste ne pricam teorijski nego iz najlicnijeg iskustva. Do pre deset godina ja bih potpisala svaku tvoju rec i gurnula ruku u vatru da svi imamo slobodnu volju, ali iskustvo je cudo. Nista ne uci tako dobro kao kad tresnes na glavu iz sna o sopstvenoj jakoj volji i suocis se sa tim da nista od svih akcija, izbora, uspeha, neuspeha nisi ucinio i odabrao voljno nego zato sto se tako "slozilo". Jedan od otreznjujucih nacina je recimo jaka depresivna epizoda kada uvidjas da tvoji motivi i do juce celicna volja odjednom mogu da iscile nekud kao da ih nikad nije bilo. Kako to moze biti? Ili imam slobodnu volju ili nemam, zar ne? Ne moze je nekad biti, a nekad ne. Oni trenuci, dani, nedelje, meseci kada ne mozes sebe naterati ni na kakvu akciju, a jasno dajes sebi komande, zaista su strasni. Tesko je zamisliti gradaciju volje... Kako onda objasnjavas, kod onih sa tzv. slabom voljom, ko se pita kad volja zataji? Malo ja, malo preuzme autopilot? Ako je neko naizgled aktivniji, energicniji, pun ideala, spreman da se zrtvuje ili da pati ili umre, to nista ne govori o slobodi volje vec je stvar razlicitih mehanizama licnosti, nivoa energije, nacina na koji se ispoljavamo, vrednosti koje spoljasnjoj stvarnosti pripisuje ego...

@Petar, ti pises o Volji a ne o Slobodnoj Volji. Definitivno da se ljudi razlikuju po jacini Volje ali to je vise kvantitet nego kvalitet. Zasto? Covek jake Volje usmeri se na neki cilj, sve svoje snage koncentrise,potrudi se zrtvuje I na kraju osvoji taj cilj. Sta cemo ako taj cilj uopste nije doprineo oslobadjanju Bica od uslovljenosti I priblizavanja percepcije Istini ( sto bi trebao biti smisao zivota)? Sta cemo ako je dakle, a u 99,9% kod voljnih tipova jeste, taj cilj totalno promasen? Druga krajnost su oni inteligentni koji mnogo vide I znaju ali nemaju jaku Volju da ostvare svoje svakako smislene ciljeve.Dolazimo do toga da svako od njih treba da radi na sebi na onome sto im nedostaje. Slobodna Volja je ona koja coveka nepogresivo vodi Istini,a znamo da su Ljudi prilicno slabi prijemnici iliti mutne vode za ogledanje svetlosti, zato je taj put dug,neizvestan I na nekim mestima mracan

@Dragana,

Nije zahvalno pricati, a kamoli definisati 'konacne' teorije o slobodnoj volji na osnovu licnog iskustva, jer ogromna vecina nas ima ekstremno slabu volju ma koliko god mi (u mislima) velicali sebe i svoje sposobnosti. Retki su oni koji imaju jaku slobodnu volju. Ali samim tim sto takve osobe ipak postoje to je i dokaz da postoji slobodna volja.

Slobodna volja mora svakodnevno, odnosno svakog minuta da se ojacava i tako celog zivota bez trenutka odmora, jer u suprotnom snaga slobodne volje vrlo brzo ce da se istopi, a onda je veoma tesko krenuti iz pocetka.

Jaka volja je sposobna da kontrolise misli, odnosno da bira izmedju pozitivnih i negativnih misli, tj. da odbacuje negativne misli iz uma. Negativne misli ce se pojavljivati u umu stalno, ali treba osnaziti volju tako da odmah prekida razvoj takvih negativnih misli odnosno da ih saseca u korenu. To je veoma bitno, jer ako se dopusti negativnim mislima da se razvijaju u umu onda ce volja neminovno da oslabi.

Ali naravno nije lako kontrolisati svoje misli. Pre toga je potrebno da se nauci kontrolisanje svog jezika, tj. reci koje izgovaramo. A sa kontrolom jezika treba uspostaviti kontrolu i nad telesnih prohtevima, tj. nagonima.

Sve je to neophodno da bi covek ojacao svoju volju i time je oslobodio od uticaja okoline i telesnih nagona. Bez takve samokontrole iluzorno je pricati o posedovanju jake volje.

Sto se tice 'autopilota', on se moze donekle objasniti Frojdovom strukturom licnosti.

@Dragana,

Nije zahvalno pricati, a kamoli definisati 'konacne' teorije o slobodnoj volji na osnovu licnog iskustva, jer ogromna vecina nas ima ekstremno slabu volju ma koliko god mi (u mislima) velicali sebe i svoje sposobnosti. Retki su oni koji imaju jaku slobodnu volju. Ali samim tim sto takve osobe ipak postoje to je i dokaz da postoji slobodna volja.

Slobodna volja mora svakodnevno, odnosno svakog minuta da se ojacava i tako celog zivota bez pauze, jer u suprotnom snaga slobodne volje vrlo brzo ce da se istopi, a onda je veoma tesko krenuti iz pocetka.

Jaka volja je sposobna da kontrolise misli, odnosno da bira izmedju pozitivnih i negativnih misli, tj. da odbacuje negativne misli iz uma. Negativne misli ce se pojavljivati u umu stalno, ali treba osnaziti volju tako da odmah prekida razvoj negativnih misli odnosno da ih saseca u korenu. To je veoma bitno, jer ako se dopusti negativnim mislima da se razvijaju u umu onda ce volja neminovno da oslabi.

Ali naravno nije lako kontrolisati svoje misli. Pre toga je potrebno da se nauci kontrolisanje svog jezika, tj. reci koje izgovaramo. A sa kontrolom jezika treba takodje uspostaviti kontrolu i nad telesnim prohtevima, tj. nagonima.

Sve je to neophodno da bi covek ojacao svoju volju i time je oslobodio od uticaja okoline i telesnih nagona. Bez takve samokontrole iluzorno je pricati o posedovanju 'celicne' volje.

Sto se tice 'autopilota', on se moze donekle objasniti Frojdovom strukturom licnosti.