Grejsi - mačka koja je sama našla svog čoveka

Krasno. Moje tri se isto tako muvaju I maze, mlate se, iskoristavaju me, gnjave, sjede maltene na glavi, unistavaju itd. Ali to su KUCNI LJUBIMCI. Pa zato mogu raditi sto god hoce.

Ruznih i odvratnih 1990-tih, dok sam na sve nacine nastojao da me ne "pokupe" (bilo koji) i odvedu negdje na front da branim "nacionalne" interese i buden topovsko meso, prolazio sam izmedju zgrada pokusavajuci koliko toliko da ne naletim "unformisana lica".

Bila je hladna noc i kraj kontejnera izmedju dvije zgrade u cuo da nesto kmeci. Kad sam se priblizio vidio sam da je to bilo jedno malo sivo-tigrasto mace. U to doba ljudi su gladovali a kamoli macka.

Stavio sam mace u veliku dzep od jakne i poveo ga kuci. Taj (ispostavilo se) macak, je postao clan nase porodice, i kad smo konacno uspjeli pobjeci od rata vani, otisao je sa nama (prosvercovan preko granice u autu).

Danas naseg mackora Kvikija nazalost vise nema, ali cemo ga uvijek puno voljeti i sjecati ga se - i ko zna, "mozda negde opet srescemo se jos".

Vjerujem da nista u zivotu nije slucajno, pa ni moj susret sa Kvikijem.

ljubav. God works on mysterious ways

Kako je lepa, a priča mi je nešto "poznata" :)))

Veoma lepa prica i veoma lepa macka.

Ima jedna slicna maca i kod mene u komsiluku, sa pufnastim repom i kratkom dlakom.

Par puta smo i ja i ostali ukucani spasavali macice u ovakvim situacijama, i sad sa vremenske distance, shvatam da su bas te okolnosti dovele do toga da smo imali najnevjerovatnija druzenja sa najnevjerovatnijim macama. Valjda to sto su tako male bile na pragu unistenja je te male mace definisao u prave male macje genijalce kasnije. Da sad pisem nadugo i nasiroko ispalo da bi da izmisljam u rangu barona Minhauzena ali ipak, ne mogu da odolim. Te mace su stvarno imale takve osobine da se covjek najezi. Recimo, neki poznanik ti dodje kuci i pocne drekati i macka se ustremi na njega i "vreba" ga sve dok se ne pokupi. Mozda izgleda smijesno, kao u fazonu sta ta "saka jada" moze da ucini- ali kada ta "saka jada" protrci kao munja okolo par puta, i tvoje oci uopste to ne mogu da isprate, pa onda isuce kandze i pogleda divlje... niti jedan idiot ne ostaje ravnodusan. Taj tigar KONTA. Neke su koristile ljudski WC i izgledale isto tako postidjeno kao cale kad mu uletis u doba velike radje. Jedna macka je redovno "kupila" lopte na tv-u u toku odbojkaskih/kosarkaskih utakmica i jednom sam mislio da cu krepati od silnog smijeha. I svi smo znali da to radi da nas nasmije. Jedna od tih je skocila sa 3-eg sprata kada je doslo vrijeme parenja i taman kada smo je svi skoro pa prezalili- nasli je na haubi naseg auta koji mjesec poslije. Ne znam da li su dosle sa druge planete ali definitivno znam da imaju senzibilitet koji daleko premasuje ljudski.

Tako je i moja macka naisla na mene. Isto oko 2 sata u ponoci - na jednom od glavnih bulevara mog grada. Mjaukala je ispod automobila a kad sam se sagnuo ona je prisla do mene da je pomilujem. Od tada me je pratila do kuce - a u medjuvremenu proveravala skoro svaku kapiju da li tamo stanuje. Prolaznici su se smejali kako ja setam macku :) Do tada sam bio veliki ljubitelj zivotinja, ali ne i macaka. Ova mala crna macka mi je korenito promenila zivot i donela puno srece :)

@DinooNYC

Rasplaka me... nista nije slucajno. Nama su napustene/ulicne macke na vrata dolazile, a ziveli smo u zgradi na 3 spratu...
Ko zna odakle se ti i Kviki znate...

@DinooNYC
А расплака ме човече...Ја сам тако нашао штене вучијака,враћао се као мали из школе,и одједном неко кученце дотрча до мене.Мазио сам га,играо се,а онда није хтело да ме пусти кући.Пратило ме све време,чак је истрчало и лајало да ме "одбрани" од једног великог пса који је био везан.Довео сам га (испоставило се да сам довео "њу") кући,једва сам убедио родитеље да је задржимо.И тако је расла са мном,често сам седео иза куће са њом,загрлим је,исплачем због девојке или неког другог проблема,увек је била ту.Од прошле недеље је више нема...Ево,опет ми сузе крећу,моја длакава љубав.Никада више нећу имати пса,нико не може да је замени,нити могу да поднесем да опет останем без таквог бића

@Milan

Milane, zao mi je sto vase ljubimice vise nema. Samo vrijeme nekako to sve ublazi, a sjecanja ostaju.

Ja sto sam stariji (40 mi je) sve vise radije provodim vrijeme sa nasim ljubimcima (sada imamo jednog malog psa Sparkija i par papagaja) nego li sa ljudima.

Nakon svega, izgubio sam dosta vjeru u ljude, a i zivce pomalo, a zivotinje su postenije i cistije u svom odnosu nego li mnogi ljudi.

Zelim Vam da se oporavite Milane, i da, kad dodje vrijeme, mozda opet pocnete neko novo putovanje kroz zivot sa nekim cetvoronoznim prijateljem/prijateljicom. To ce doci, ako Bog da, kad bude vrijeme.

Svako dobro i pozdrav.

@Mackoljupka

Hvala. Pozdrav i Vama i svim citaocima B92 iz New York-a.

Ista moja Grejs!!! :)) A i na slican nacin smo se pronasle...:) Volim je vise od zivota! :)

Бар су ми остала дивна сећања на њу,и слике када је била мала,па јој пало једно уво због недостатка калцијума,како је била смешна и слатка.Бићу ја добро,проћи ће,све најбоље и Вама,поздрав :)

@Milan
rasplaka me...

Krasno. Moje tri se isto tako muvaju I maze, mlate se, iskoristavaju me, gnjave, sjede maltene na glavi, unistavaju itd. Ali to su KUCNI LJUBIMCI. Pa zato mogu raditi sto god hoce.

ljubav. God works on mysterious ways

Par puta smo i ja i ostali ukucani spasavali macice u ovakvim situacijama, i sad sa vremenske distance, shvatam da su bas te okolnosti dovele do toga da smo imali najnevjerovatnija druzenja sa najnevjerovatnijim macama. Valjda to sto su tako male bile na pragu unistenja je te male mace definisao u prave male macje genijalce kasnije. Da sad pisem nadugo i nasiroko ispalo da bi da izmisljam u rangu barona Minhauzena ali ipak, ne mogu da odolim. Te mace su stvarno imale takve osobine da se covjek najezi. Recimo, neki poznanik ti dodje kuci i pocne drekati i macka se ustremi na njega i "vreba" ga sve dok se ne pokupi. Mozda izgleda smijesno, kao u fazonu sta ta "saka jada" moze da ucini- ali kada ta "saka jada" protrci kao munja okolo par puta, i tvoje oci uopste to ne mogu da isprate, pa onda isuce kandze i pogleda divlje... niti jedan idiot ne ostaje ravnodusan. Taj tigar KONTA. Neke su koristile ljudski WC i izgledale isto tako postidjeno kao cale kad mu uletis u doba velike radje. Jedna macka je redovno "kupila" lopte na tv-u u toku odbojkaskih/kosarkaskih utakmica i jednom sam mislio da cu krepati od silnog smijeha. I svi smo znali da to radi da nas nasmije. Jedna od tih je skocila sa 3-eg sprata kada je doslo vrijeme parenja i taman kada smo je svi skoro pa prezalili- nasli je na haubi naseg auta koji mjesec poslije. Ne znam da li su dosle sa druge planete ali definitivno znam da imaju senzibilitet koji daleko premasuje ljudski.

Tako je i moja macka naisla na mene. Isto oko 2 sata u ponoci - na jednom od glavnih bulevara mog grada. Mjaukala je ispod automobila a kad sam se sagnuo ona je prisla do mene da je pomilujem. Od tada me je pratila do kuce - a u medjuvremenu proveravala skoro svaku kapiju da li tamo stanuje. Prolaznici su se smejali kako ja setam macku :) Do tada sam bio veliki ljubitelj zivotinja, ali ne i macaka. Ova mala crna macka mi je korenito promenila zivot i donela puno srece :)

Kako je lepa, a priča mi je nešto "poznata" :)))

Ruznih i odvratnih 1990-tih, dok sam na sve nacine nastojao da me ne "pokupe" (bilo koji) i odvedu negdje na front da branim "nacionalne" interese i buden topovsko meso, prolazio sam izmedju zgrada pokusavajuci koliko toliko da ne naletim "unformisana lica".

Bila je hladna noc i kraj kontejnera izmedju dvije zgrade u cuo da nesto kmeci. Kad sam se priblizio vidio sam da je to bilo jedno malo sivo-tigrasto mace. U to doba ljudi su gladovali a kamoli macka.

Stavio sam mace u veliku dzep od jakne i poveo ga kuci. Taj (ispostavilo se) macak, je postao clan nase porodice, i kad smo konacno uspjeli pobjeci od rata vani, otisao je sa nama (prosvercovan preko granice u autu).

Danas naseg mackora Kvikija nazalost vise nema, ali cemo ga uvijek puno voljeti i sjecati ga se - i ko zna, "mozda negde opet srescemo se jos".

Vjerujem da nista u zivotu nije slucajno, pa ni moj susret sa Kvikijem.

@DinooNYC

Rasplaka me... nista nije slucajno. Nama su napustene/ulicne macke na vrata dolazile, a ziveli smo u zgradi na 3 spratu...
Ko zna odakle se ti i Kviki znate...

Veoma lepa prica i veoma lepa macka.

Ima jedna slicna maca i kod mene u komsiluku, sa pufnastim repom i kratkom dlakom.

@Mackoljupka

Hvala. Pozdrav i Vama i svim citaocima B92 iz New York-a.

@DinooNYC
А расплака ме човече...Ја сам тако нашао штене вучијака,враћао се као мали из школе,и одједном неко кученце дотрча до мене.Мазио сам га,играо се,а онда није хтело да ме пусти кући.Пратило ме све време,чак је истрчало и лајало да ме "одбрани" од једног великог пса који је био везан.Довео сам га (испоставило се да сам довео "њу") кући,једва сам убедио родитеље да је задржимо.И тако је расла са мном,често сам седео иза куће са њом,загрлим је,исплачем због девојке или неког другог проблема,увек је била ту.Од прошле недеље је више нема...Ево,опет ми сузе крећу,моја длакава љубав.Никада више нећу имати пса,нико не може да је замени,нити могу да поднесем да опет останем без таквог бића

Ista moja Grejs!!! :)) A i na slican nacin smo se pronasle...:) Volim je vise od zivota! :)

@Milan
rasplaka me...

@Milan

Milane, zao mi je sto vase ljubimice vise nema. Samo vrijeme nekako to sve ublazi, a sjecanja ostaju.

Ja sto sam stariji (40 mi je) sve vise radije provodim vrijeme sa nasim ljubimcima (sada imamo jednog malog psa Sparkija i par papagaja) nego li sa ljudima.

Nakon svega, izgubio sam dosta vjeru u ljude, a i zivce pomalo, a zivotinje su postenije i cistije u svom odnosu nego li mnogi ljudi.

Zelim Vam da se oporavite Milane, i da, kad dodje vrijeme, mozda opet pocnete neko novo putovanje kroz zivot sa nekim cetvoronoznim prijateljem/prijateljicom. To ce doci, ako Bog da, kad bude vrijeme.

Svako dobro i pozdrav.

Бар су ми остала дивна сећања на њу,и слике када је била мала,па јој пало једно уво због недостатка калцијума,како је била смешна и слатка.Бићу ја добро,проћи ће,све најбоље и Вама,поздрав :)