Kako je živeti sa MS u Srbiji?

Moj brat ima MS vec 13 godina, i svaku rec ovog coveka potpisujem, uz kritiku da je bio veoma blag. Kompletan sistem je duskriminisuci, bez empatije,krenuvsi od postavljanja dijagnoze, preko lecenja, do toga da se raznorazni parkiraju na mesto za invalida, i kao ne vide vas da nosite stap i tesko hodate bas u banci ili nekom slicnom redu. Moj brat ima srece kad je poslodavac u pitanju, zaista ga svi paze kao "malo vode na dlanu". Mi kao porodica se borimo svakodnevno, zajedno sa njim. I evo javno kazem, mama i tata, svaka vam cast.

Poptpuno poštovanje za ovog čoveka...ako to nešto znači...a nadam se da će više da znači zato što moramo da počnemo da se borimo za sve nas...i zdrave a posebno za ljude koji imaju probleme!!! Pozdrav gospodinu Drenči kao i svima kojima je stalo!

Kakav tekst, ma zadovoljstvo ga je citati od slova do slova.
Opshta kritika drushtva i njenog sistema.

Odlican tekst. U moru nebulozu koje citamo svaki dan.

Spletom okolnosti poznajem nekolicinu ljudi kojima je dijagnostikovan MS. Ono sto oni primaju kao terapiju je sramota. Pristup lekara isto tako. Ogledalo propasti u kojoj zivimo. Nedostatak empatije je ovde "de facto" stanje poslednjih 20tak godina. Moramo nekako da rastresemo ovaj sistem.

Dok se ne resetujemo, kao ljudi i sistem, sto po mom misljenju nece biti narednih 100 godina, nasi sugradjani/prijatelji moraju da pomognu sami sebi. Da se edukuju, raspituju, promene nacin zivota, ishranu, itd...

Voleo bih da neko upuceniji u problematiku, uputi kako mi kao pojedinci mozemo da pomognemo. Neka organizacija, drustvo, grupe...

Aca

moju tastu su 7god.lecili od navodne reume,a prvi lekar kome se obratila je takodje rekao da se folira zbog bolovanja,i tek kad je promenila jos jednog lekara dijagnostikovana joj je MS,za to vreme bolest je uznapredovala i vec preko 10god je u kolicima.Koliko tu nepravde i traljavosti ima js nemam reci.

Moja sestra ima MS nekih 5 godina, nema nikakvih vidljivih simptoma, tako da ne zeli da drugi znaju za dijagnozu, jer za nju ne postoje gotovo nikakva ogranicenja, a nasi zatucani ljudi bi je posmatrali sa zaljenjem ili bi vrsili diskriminaciju. Inace, njoj su doktori veoma brzo otkrili o cemu se radi. Hocu da kazem da mnogi pacijenti nisu onesposobljeni, iako ih cesto tako prikazuju. Najbitnije je da se spreci progresija bolesti, tako da se mora obezbediti lecenje sto vecem broju ljudi, kao i da se novi lekovi sto pre registruju u nasoj zemlji, jer je sramota da 90 posto obolelih kod nas ne koristi nikakvu terapiju. Katastrofa je to sto im se uskracuje pravo na zdravstvenu zastitu, a svi mi izdvajamo pozamasne sume na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Dobar tekst, nadam se da ce ga vise ljudi procitati..

Procitala....naravno zacutala kao i za mnoge lose stvari. Ono sto zelim da Vam preporucim (jer pretpostavljam da cete citati komentare) je da, sto i sami verovatno znate,pomognete sebi sami,jer na zalost na mnoge necete moci. Zato Vam preporucujem JOGU. Pronadjite dobrog ucitelja klasicne joge i vezbajte...necete ozdraviti, to i sami znate, ali cete odloziti za duze vreme mnoge lose simptome.

Kakav tekst... Da se samo 20% medijskog prostora rezervisanog za razne Stanoraje prebaci na ovakve i slicne tekstove gde bi nam bio kraj... Ja autoru teksta mogu preporuciti karnozin u nadi da ce mu pomoci!

Da, u nekom tamo clanku pisu o diskriminaciji "manekenki s oblinama"... Hm....? Ja bolujem od MS, pa ne znam, od 19. godine, a sad mi skoro 36. Moto mi je "keep moving", ali nekad bogme zasuzim. Da li me ljudi gledaju kao slabiju i manje vrijednu?...Pa, neki zasigurno da. Ne dokazujem se vise. Ipak, godine su iza mene. E, problem jeste sto nemamo priliku da se lijecimo i sto nam se cesto to uskracuje, u smislu: Pa, sta hoces nakon toliko godina?! Budi srecna sto jos hodas! Nije me strah nikome reci da imam MS. Iskreno, govorim kad god mislim da treba.Boli me jedino bezdusnost i nehumanost nasih ljekara. Uh, to me bas rasrdi.

Sve pohvale za tekst gosp.Borisa.Nažalost i ja sam jedna od obolelih od MS.Dijagnozu imam 12 godina,a 48 godina života.Sa bolešću se borim svakodnevno;masaže,vežbe,do pokušaja da se zdravo hranim,kao i obavezan boravak u banji Gornja Trepča.Uz to ponekad idem na bioterapiju,a koristim i blagodeti pčela;med,propolis,polen i ubodi pčela.Možda me to sve i održava na nogama,mada klimavim,ali ja hodam.Najteže mi je palo to što sam pre dve godine,nakon 15 godina rada kod poslodavca,dobila otkaz kao tehnološki višak.A pravi razlog je bio MS i povremeno bolovanje.Zašto su poslodavci toliko surovi,zar se zbog dinara isplati svesno uništiti nečiji život.Dragi moji oboleli,pazite na sebe,čuvajte se i zdravo se hranite.Želim Vam svima bolje zdravlje i možda se nekada sretnamo u banji Gornja Trepča.

Lepo kaze covek da treba mnogo pricati. Ja sam trenutno svestan ovih problema,ali cu za koji dan zaboraviti,jer ja nemam tih problema u okruzenju. I jos jedna stvar. Za ovaj tekst 17 komentara trenutno,a za neke nevazne gluposti na stotine...

Ima lekar u NS, ginekolog, koji ima MS preko 20 godina. Neko ga je vec pominjao u komentarima, dr V. Da li zbog bolesti, ali veoma je brizan prema svojim pacijentkinjama. Na njemu se bolest ne vidi, ali sestre kazu da ga kolege veoma diskriminisu zbog bolesti. On je uvek na poslu, nikad na bolovanjima. Prima lekove i ne kosta drzavu, vec joj samo doprinosi. To nikome ne znaci. Izolovali su ga na tom odeljenju, i cekaju da bolest krene. I tako vec decenije. Sta onda da ocekuju drugi, kad se lekari tako ponasaju? Sestra kaze da je sadasnji sef hteo da ga penzionise, da ne smeta. A na njemu se uopste ne vidi da je bolestan.

Osecam potrebu da se javim kao osoba koja boluje od MS-a vec 16 godina i kao netko ko ne zivi u Srbiji. MS je sam po sebi veoma tezak za dijagnozu. Ja zivim u Kanadi i ovde mi 13 godina nisu uspeli uspostaviti dijagnozu. Isto sam tako kao i vi obilazila doktore, homeopate, naturopate, osteopate, kineziologe i jos ponekog kineza, japanca...nebrojeno mnogo sve dok nisam kupila avionsku kartu i otisla u Srbiju, platila i dobila dijagnozu za jedno popodne...prevela sve to kod ovlastenog doktora-prevodioca i pokazala mom doktoru u Kanadi...
To je bio moj trnoviti put do dijagnoze. Mozda vam malo bude lakse kad saznate da nije u Srbiji sve bas tako lose...
posle svega toga konacno sam dobila neurologa koji mi usput receno bas i nije pomogao i gde sam stekla dojam da je ipak najbolje leciti pacijente od bolesti za koju nema leka. Radim 6 sati dnevno. Nemam placeno bolovanje, osim osiguranja koje si sama uplacujem i koje ne pokriva sve moje lekove nemam nista osim svoje zarade.

Imali ste opaku sreću sa brzinom poastavljanja dijagnoze. Ležala sam na neurologiji punoj stručnjaka sa ukočenim okom i nemogućnošću da hodam jer sam zanosila 23 dana bez terapije čekajući magnetnu i da dobijem duple slike za koje su me pitali a ja nisam imala. I kad sam ih dobila onda sam otišla na magnetnu, dali dijagnozu sa komentarom ½prvo udara na oči/vid½, Nem,ojte da pričate nepokretno oko i što se odbijam o zidove bolnice sa teturanjem vam nije bio znak?! A sad što ja zbog njihovog nemara i arogancije da ignorišu nalaz iz doma zdravlja gde mi je oftamolog odmah prepisao pronison koji sam dobila po izlazku iz bolnice, ja imam te duple slike koje me izluđuju već 3 godine, to nikom ništa. Dijagnozu dobila na izlazu sa otpusnom listom kao da je grip bez ikakvih instrukcija sem da se klonim vrućine i da jedem presnu hranu sa sve pesticidima, dovidjenja i za vašu informaciju Brankov most je dole-levo pa desno u slučaju da doživite nervni slom zbog dijagnoze. A dok odluči konzilijum da li treba primeniti terapiju ili ne tebi ode pola mozga. Još su me za 6 meseci opet trovaali kortikosteroidima za džabe i dalje svi simptomi ostali, išla 2 godine na kontrole niko da me snimi opet da vidi šta se dešava, daleko im neodgovorna kuća ja ih ignorišem koliko mogu, pa dokle doguram.

Sta reci ? Mozete da zamislite ljude poput mene koji drugi ljudi vide kao frikove kojeg ne zele da zaposle a sposoban sam i zelim da radim i mogu i hocu ali vide tikujem uplase se sta vec i cao zdravo. Potpuno smo iskrivljen narod zalosno .

Znam neke primere zena koje su dobro iznele trudnocu i cak imaju i dvoje dece. Uz nadzor neurologa i ginekologa, bitna je kontrola. Samo je vazno da se trudnoca planira i naravno, sto pre to bolje. Steta je odlagati i uskracivati to lepo zadovoljstvo zbog glupave bolesti. Podrska partnera je najbitnija. Ako je nema, onda neka otvori karte na vreme, zar ne?

Evo kako sam se ja snasao...
http://multipla-skleroza.blogspot.com/2014/04/uvod.html

Jako dobar tekst, kakvog retko imamo prilike da procitamo! Drustvo je generalno neobrazovano kad su u pitanju bolesti. Retko koja bolesna osoba, od kakve god bolesti da boluje, ima adekvatan tretman. Ako ima epilepsiju, onda je izbegavaju,da se ne prenese slucajno. Ako ima ostecenje sluha, onda je verovatno i glupa, posto mora da joj se ponavlja,da bi čula. Ja imam oslabljen vid jednostrano,posledica boravka u inkubatoru, i kad je mom bratancu receno u 7-oj da mora da pocne da nosi naočare, nastupila je tragedija i plakanje-Tetka mu je kriva što ne vidi, mora da je od nje dobio! :)Sa takvim mentalitetom je teško boriti se, narocito kad su u pitanju ozbiljne bolesti,kao multipla skleroza. Moja tetka ima MS od njene 20-te, danas ima 60,i lavovski se bori, hoda i šali se svakog dana! Ponekad nastupi pogorsanje, nosi stap, i naocare, ali definitivno gura uz pomoc svog humora koji joj je preko potreban,pored lekova. Divljenje svima koji se nose sa MS, posebno u Srbiji!

Konacno neko da progovori o MS-u, jedino u Srbiji i zemljama okruzenja je tabu pricati o MS, ne dao Bog reci javno da je imas! Dosta toga se spekulisalo o tada vodecem politicaru u zemlji da ima MS i ne vidim poentu cutati o tome toliko, mnogo je lakse svima kada se o tome prica..Jer kada se prica i podseca, Drzava odn.ti koji odlucuju o tome koliko sredstava odvojiti za lecenje, imace vecu svest o tome sta su uradili kada su izdvojili sredstva za samo 300 obolelih!! Katastrofalna je situacija i po pitanju zaposljavanja, cutanja obolelih pred poslodavcima... Ma ne znam.. Ljudi treba svakako da pricaju i da se bore za sebe jer ce jedino tako nesto uraditi.

Zasto, na primer, nije dozvoljena mogucnost surogat majke u nasoj zemlji. Devojke koje imaju ms, posle porodjaja mogu da ocekuju pogorsanje toka bolesti i zato mislim da bi im ovo mnogo pomoglo i to ne samo njima, nego i mnogim drugim zenama.

ms mije dijagnosticiran 1997 nije bas trebalo puno da dodju do dijagnoze ms da bi nakon 6 godina sefica odjeljenja otpustila me sa klinike jer sam se pobunila zbog nalaza magnetne rezonance ja cekam 37 dana na klinici da dodjem na red za termin a moja cimerka dolazi na red 15-ti dan i otpusta me sa klinike bez dijagnoze jer sam pokretna i foliram i nije mi nista jer me zena nikad ni pregledala nije.Imala sam srecu da sam do prije 10 mjeseci kad sam pala skroz ni rukama ni nogama nisam mogla tad me ista doktorica u viziti mazila i sazaljevala.Od maja 2007 radim kao trgovac i nikad nisamdosad bila na bolovanju,na godisnjem i bila sam bukvalno bez slobodnog dana,ako sam odmarala 1 dan morala sam ga naradit,trenutno se oporavljam i vjerujem da cu biti aktivna jer mi ne pada na pamet vise biti hiper aktivna ovo je skola koju sam skupo platila.

Juce zavrsio sa pulsnom,sve konsultacije zavrsene u hodniku,jer lekari nemaju vremena da se posvete pacijentima,tuga...... Ostaje mi jedino ulazenje u studiju za ispitivanje novog leka,jer se jedino tu doktor posveti vise pacijentu,jer je za njega sve to placeno...

mi oboleli od ms nema potrebe da mnogo negodujemo zbog nedostatka lekova jer oni više štete nego koriste
nuspojave su upala mozga, infarkt i smrt
nama je, pre svega, potrebno adekvatno okruženje bez arhitektonskih prepreka, rehabiliatcija, banjsko lečenje, personalni asistenti
život teče dalje, mnogi više ne računaju na medicinsku pomoć jer medicina nema odgovora za ovu bolest

bravo, gospodine Drenca! edukacija, cemu doprinose vasi tekstovi (citam vas od ranije!), je ono sto je ovde vrlo potrebno. e sad, sto se u Srbiji RZZO igra sa zivim ljudima, to je posebna prica...

Svaka cast autoru na originalnom tekstu.Ja mogu slobodno reci,da ista situacija je i u Makedoniji.
Da se nadamo da ce se situacija u zdravstvu za narednih 100 godina poboljsati.

Pozdrav gosp.Borisu i hvala mu na odlicnom tekstu.Bolujem od MS-a 4 god.i do sada nisam ni cula ni procitala ovako dobar tekst.Niko da se seti za nas.Ja sam jedna od bolesnica na kojoj se ispituju novi lekovi i za sada nije lose.O banji mogu samo da mastam jer Gornja Trepca je previse skupa.Imam veoma lose iskustvo sa ljudima iz bivse firme,zato sam otisla i penzionisana sam.Tesko sam to podnela.Sta reci,postala sam socijalni slucaj.

MS se dilatacijom vena uspesno ne mogu da kazem bas leci, ali niz neuroloskih problema otklanja.Povezanost venske drenaze iz mozga i MS stara je preko 20 godina.CCSVI je dijagnoza koju je prof Paolo Zamboni otkrio i povezao sa MSom.U Srbiji je preko 800 pacijjenata tretirano PTa i iamli su dovre rezultate.Svakom 10.om su se skoro potpuno povukli problemi..U svetu su otisli i dalje sa tretiranjem vena i otkrivanjem uzroka njihovih maloformacija.Uspesno lecenje vena dovodi i do gubljenja simptoma.Provereno i dokazano.Proguglajte malo CCSVI i sve ce vam biti jasno .Niski tim je to uspesno radio, sve dok se neko nije uplasio za nase zdravlje i to stopirao.Hocemo da lecimo vene iako imamo ms ....

Imam jednostavno potrebu da se oglasim. Imam MS, nazalost. Dijagnoza stigla ovog leta -2016. godine ali prve symptome sam imala, davne 1996.godine. Dokumentacija postoji u KC Nis, te su mi tako I objasnili : "Vi zivite sa tim cec 20 godina". I zaista, rodila dvoje divne dece, usput sam imala I spontani sa blizancima. Zavrsila fakultet pre toga, radim vec 11 godina I nastavljam sa tim. Ja nemam terapiju, nemam trenutno nikakve simptome. Magnet je pokazao, primila sam k znanju ALI NASTAVICU sa dobrim zivotom. To zelim svima koji nosite istu, MS, dijagnozu. VEZBAJ,ZDRAVO SE HRAN, SETAJ, SMEJ SE, VOLI I RADI....ZIVI!!!!!

Copaxoni i ostali axoni ...ne samo da ne lece nego imaju i niz losih nuspojava...O studijama koje se vrse nad ms pacijentima da ne govorim....interferon, takodje nije lek i kosta drzavu oko 1200 evra mesecno po pacijentu ...a CCSVI koji ima dokazane veze sa msom i PTA koja kosta oko 150 evra i pride benefite, su stopirani....150 evra...1200 evra....gde je tu racunica i za drzavu i za pacijente

Борисе, хвала ти на овом тексту. Знамо се из Дачине новинарске школе. Овде у Енглеској постоји изрека да ти 'не дао Бог да ти је лекар потребан' (уколико немаш приватно осигурање). Знам да није лако, желим ти све најбоље!

Tekst je sjajan prikaz društva kao celine, ne samo nas osoba sa MS-om. Dodala bih svoje iskustvo i zaključak što se tiče lekova. Lek za MS, znamo ne postoji. Postoje razne vrste imunomodulatora i imunosupresora, koji, pretpostavlja se, nekome, možda, usporavaju tok bolesti. Ovo pretpostavlja se i možda disam ja izmislila nego stoji u opisu tih lekova. Svaki pacijent bi morao da ima pravo da bude upoznat sa svim postojećim lekovima, da bude obavešten koja su moguća dejstva, koje nuspojave (kojih ima mnogo) i da onda, u dogovoru sa svojim neurologom odluči hoće li ili neće da prima neki lek i da prate da li je taj lek najbolji izbor. Kod nas je sistem taj da, ako imaš dobrog neurologa, on te preporuči na komisiju, ako komisija odobri, dobiješ interferon koji oni odobre. Drugi lek, Copaxon je mnogo teže dobiti, naravno njega primaju oboleli lekari i neko s debelom vezom. Ja sam, za naše zdravstvene uslove, "srećnica" koja je brzo posle dijagnoze uspela da dobije odobrenje za interferon, tada Avonex. Ali... Pre svega, niko me nije upozorio da su interferoni zapravo genetski modifikovani životinjski proteini. Ok, kažu lekari i insulin je, pa to mora da se prima. Ali volela bih da sam to znala pre odluke o interferonu.

Drugo, država svojim sistemom nabavke tih skupih lekova baca pare i na njih, i ne pomaže nikome. Reći ću kako to teče, pa zaključite da li sam u pravu. Svuda na svetu je primena interferona u kontinuitetu, dok god lek "deluje" ili dok nuspojave ne postanu previše ozbiljne, pa se trada traži drugi lek. Reč je o imunomodulatorima - znači oni potpuno menjaju imuni sistem. Period privikavanja na te lekove je prilično težak, za neke i dramatičan, ali posle nekog vremena čovek se navikne. I taman se navikneš, kad jave - u toku je tender, ovog meseca nemojte dolaziti po lek. U toku dve godine imali su tri tendera, kod svakog su imali pauze od dva do tri meseca. Posle drugog tendera, samo su nas obavestili - sada primate Rebif, a ne Avonex. Isto nisu napomenuli da su, zbog jeftinije nabavke, izabrali dozu koja je za adolescente ili odrasle koji jako teško podnose interferon, odnosno pola preporučene doze. Moje osnovno logičko rasuđivanje govori da nikom ne može biti korisno da se nekoliko meseci menja imuni sistem organizma, pa onda pauzira, pa se opet menja, pa pauzira. Tvrdim da su pare potrošene na nas 5% srećnika koji primamo tu terapiju bačene (a mesečna doza svakog od tih lekova je po nekoliko hiljada eura)

Šta reći o ovome? Bolest nije smrtonosna, bar ne prebrzo nakon postavljanja dijagnoze ali, ima puno obolelih - koji bi radije da umru nego sa njom da žive: oni niti jedu, niti govore, ne vide, ništa samostalno ne mogu...godinama leže i plaču. A dekubit je propratna pojava. Šta lekari rade? Kao da ne shvataju naše psihičke probleme, kao da nisu i psihijatri. Podvrgavaju nas experimentima na godinu - dve, strpaju zaradu u džep i..ćao. Ne postojimo više. O svojoj dr napisala sam pesmu zbog koje mi je okrenula leđa. Ne znam zašto- ja sam bila brža. Sadda sam ovo : http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/438064/Iz-invalidskih-kolica-skuplja-novac-za-bolesne (ako ima grešaka u tekstu , izvinite- i ruke su me izdale)

Ispitivanje raznoraznih lekova za ms u Sbiji nije problem ali dilatacija vena jeste. O stetnosti lekova iz studija niko ne govori, njihovim nuspojavama, neurolozi su jedino sigurni da PTA ne pomaze, nije li to malo cudno??? Prof. Vojinovic poznaje pacijente a neki su i njegovi kojima je pomogla dilatacija. Sta mislite zasto je otpor medju neurolozima tako velik!!!

imam MS trinaest godina i 34 godine zivota nista mi nije a sve mi jeste... radim ljubim, volim,nerviram se smejem se. Primam svakakve lekove i nista zivim.MS je mnogo zafrknuta i nije nisam jedini i neko je morao da je dobije pa eto meni se zalimilo DA IMAM MS

Gledaj u sunce, veruj u izlečenje posti i bićeš izlečen.Uzrok bolesti je veliki stres zbog straha od smrti tokom rata u Srbiji

@dr.seuse: usled potrebe za podsmehom, niste shvatili suštinu -naglasila sam diskriminaciju u nasem drustvu i prema mnogo manjim zdravstvenim problemima, a pogotovo sa tako ozbiljnim bolestima kao MS. pozdrav...

Pošto sam dobio dosta pozitivne kritike za svoj blog koji sam ovde postovao, postovaću link ponovo uz kratak uvod, jer verujem da je mnogo pacijenata preletelo preko prethodnog posta ne obrativši pažnju:

Dimetil fumarat (DMF) se pokazao kao jako dobra terapija za multiplu sklerozu. Odobren je u USA prošle godine, a u EU ove godine, pod tržišnim imenom Tecfidera (proizvođač Biogen Idec). Usporava napredak bolesti oko 50% u proseku.

Tecfidera košta 36.000 E godišnje. Međutim, možete sami u svojoj kući napraviti Tecfidera analog za 300E godišnje.

http://multipla-skleroza.blogspot.com/2014/04/uvod.html

Ne prodajem ništa nikome, samo delim informacije iz svog praktičnog iskustva. Kome se ne sviđa moj pristup, nek ga zaobiđe, nemam uopšte želju da se raspravljam ili ubeđujem bilo koga u bilo šta.

Niacinamid
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2651433/

Zbog vremena i drugih ograničenja nisam rekao neke stvari sada to ispravljam
http://blog.b92.net/text/24112/Sta-nisam-rekao/

ljudi,razlika je sto se sa nekim bolestima zivi normalno,sa nekim ne toliko dobro a od neki se umire,razlike su ogromne.MS je ozbiljna bolest,samo pozitivno!

asparagus,ti se nalupeta,ajooj! svaka bolest ima svoju kategoriju i generalno ms spada u najteze

Nisam citao tekst ali u ziveti sa MS u Srbiji je sve teze i teze jer su subvencije za veoma skupe terapije smanjene sa 50% na 30%.

Meni riječi "Oni su krivi. Bez krivice." zvuče kao metafora za MS koju doživljavam kao pucanje veze i nesigurnost, zadržavanje na tom.

Imam MS 17god.Sem pulsne i vit.nisam koristila druge lekove.Do pre 3god.se nije ni primecivalo,sem mene.Niko nije verovao da sam bolesna,a samo ja znam koliko puta sam se osećala bespomoćno,pa prodje i idem dalje.Pre 3 god.sam pala slomila burnu kost,sada se teško krećem sa štakama,šipku ne vade zbog korone.Više svog dr.o lekovima i ne pitam,jer ga dovodim u situaciju da ne zna šta da mi kaže.Kome dati lek ako si ograničen sa brojevima.Uvek sam se nadala da ćemo dočekati lekove,sada sve više sumnjam jer ova država ima za sve sem za bolesne.Takva diskriminacija,takva neodgovornost toliko bezosecajnosti da normalni um to ne može da prihvati.Uostalom zašto bi kupovali skupe lekove kad ce priroda (smrt)rešiti problem i više nikome nećemo biti na teretu,jer sve je više popularna Hitlerova parola "sve što je bolesno i nesposobno ne treba da zivi".Možda sam bila previše surova,ali sa svojih 56 god.i posle svega i svačega mogu da kažem neka nam je Bog na pomoći.

Gledaj u sunce, veruj u izlečenje posti i bićeš izlečen.Uzrok bolesti je veliki stres zbog straha od smrti tokom rata u Srbiji

mi oboleli od ms nema potrebe da mnogo negodujemo zbog nedostatka lekova jer oni više štete nego koriste
nuspojave su upala mozga, infarkt i smrt
nama je, pre svega, potrebno adekvatno okruženje bez arhitektonskih prepreka, rehabiliatcija, banjsko lečenje, personalni asistenti
život teče dalje, mnogi više ne računaju na medicinsku pomoć jer medicina nema odgovora za ovu bolest

Procitala....naravno zacutala kao i za mnoge lose stvari. Ono sto zelim da Vam preporucim (jer pretpostavljam da cete citati komentare) je da, sto i sami verovatno znate,pomognete sebi sami,jer na zalost na mnoge necete moci. Zato Vam preporucujem JOGU. Pronadjite dobrog ucitelja klasicne joge i vezbajte...necete ozdraviti, to i sami znate, ali cete odloziti za duze vreme mnoge lose simptome.

asparagus,ti se nalupeta,ajooj! svaka bolest ima svoju kategoriju i generalno ms spada u najteze

Evo kako sam se ja snasao...
http://multipla-skleroza.blogspot.com/2014/04/uvod.html

Zasto, na primer, nije dozvoljena mogucnost surogat majke u nasoj zemlji. Devojke koje imaju ms, posle porodjaja mogu da ocekuju pogorsanje toka bolesti i zato mislim da bi im ovo mnogo pomoglo i to ne samo njima, nego i mnogim drugim zenama.

Juce zavrsio sa pulsnom,sve konsultacije zavrsene u hodniku,jer lekari nemaju vremena da se posvete pacijentima,tuga...... Ostaje mi jedino ulazenje u studiju za ispitivanje novog leka,jer se jedino tu doktor posveti vise pacijentu,jer je za njega sve to placeno...

Kakav tekst, ma zadovoljstvo ga je citati od slova do slova.
Opshta kritika drushtva i njenog sistema.

Pošto sam dobio dosta pozitivne kritike za svoj blog koji sam ovde postovao, postovaću link ponovo uz kratak uvod, jer verujem da je mnogo pacijenata preletelo preko prethodnog posta ne obrativši pažnju:

Dimetil fumarat (DMF) se pokazao kao jako dobra terapija za multiplu sklerozu. Odobren je u USA prošle godine, a u EU ove godine, pod tržišnim imenom Tecfidera (proizvođač Biogen Idec). Usporava napredak bolesti oko 50% u proseku.

Tecfidera košta 36.000 E godišnje. Međutim, možete sami u svojoj kući napraviti Tecfidera analog za 300E godišnje.

http://multipla-skleroza.blogspot.com/2014/04/uvod.html

Ne prodajem ništa nikome, samo delim informacije iz svog praktičnog iskustva. Kome se ne sviđa moj pristup, nek ga zaobiđe, nemam uopšte želju da se raspravljam ili ubeđujem bilo koga u bilo šta.

Osecam potrebu da se javim kao osoba koja boluje od MS-a vec 16 godina i kao netko ko ne zivi u Srbiji. MS je sam po sebi veoma tezak za dijagnozu. Ja zivim u Kanadi i ovde mi 13 godina nisu uspeli uspostaviti dijagnozu. Isto sam tako kao i vi obilazila doktore, homeopate, naturopate, osteopate, kineziologe i jos ponekog kineza, japanca...nebrojeno mnogo sve dok nisam kupila avionsku kartu i otisla u Srbiju, platila i dobila dijagnozu za jedno popodne...prevela sve to kod ovlastenog doktora-prevodioca i pokazala mom doktoru u Kanadi...
To je bio moj trnoviti put do dijagnoze. Mozda vam malo bude lakse kad saznate da nije u Srbiji sve bas tako lose...
posle svega toga konacno sam dobila neurologa koji mi usput receno bas i nije pomogao i gde sam stekla dojam da je ipak najbolje leciti pacijente od bolesti za koju nema leka. Radim 6 sati dnevno. Nemam placeno bolovanje, osim osiguranja koje si sama uplacujem i koje ne pokriva sve moje lekove nemam nista osim svoje zarade.

Imali ste opaku sreću sa brzinom poastavljanja dijagnoze. Ležala sam na neurologiji punoj stručnjaka sa ukočenim okom i nemogućnošću da hodam jer sam zanosila 23 dana bez terapije čekajući magnetnu i da dobijem duple slike za koje su me pitali a ja nisam imala. I kad sam ih dobila onda sam otišla na magnetnu, dali dijagnozu sa komentarom ½prvo udara na oči/vid½, Nem,ojte da pričate nepokretno oko i što se odbijam o zidove bolnice sa teturanjem vam nije bio znak?! A sad što ja zbog njihovog nemara i arogancije da ignorišu nalaz iz doma zdravlja gde mi je oftamolog odmah prepisao pronison koji sam dobila po izlazku iz bolnice, ja imam te duple slike koje me izluđuju već 3 godine, to nikom ništa. Dijagnozu dobila na izlazu sa otpusnom listom kao da je grip bez ikakvih instrukcija sem da se klonim vrućine i da jedem presnu hranu sa sve pesticidima, dovidjenja i za vašu informaciju Brankov most je dole-levo pa desno u slučaju da doživite nervni slom zbog dijagnoze. A dok odluči konzilijum da li treba primeniti terapiju ili ne tebi ode pola mozga. Još su me za 6 meseci opet trovaali kortikosteroidima za džabe i dalje svi simptomi ostali, išla 2 godine na kontrole niko da me snimi opet da vidi šta se dešava, daleko im neodgovorna kuća ja ih ignorišem koliko mogu, pa dokle doguram.

Da, u nekom tamo clanku pisu o diskriminaciji "manekenki s oblinama"... Hm....? Ja bolujem od MS, pa ne znam, od 19. godine, a sad mi skoro 36. Moto mi je "keep moving", ali nekad bogme zasuzim. Da li me ljudi gledaju kao slabiju i manje vrijednu?...Pa, neki zasigurno da. Ne dokazujem se vise. Ipak, godine su iza mene. E, problem jeste sto nemamo priliku da se lijecimo i sto nam se cesto to uskracuje, u smislu: Pa, sta hoces nakon toliko godina?! Budi srecna sto jos hodas! Nije me strah nikome reci da imam MS. Iskreno, govorim kad god mislim da treba.Boli me jedino bezdusnost i nehumanost nasih ljekara. Uh, to me bas rasrdi.

MS se dilatacijom vena uspesno ne mogu da kazem bas leci, ali niz neuroloskih problema otklanja.Povezanost venske drenaze iz mozga i MS stara je preko 20 godina.CCSVI je dijagnoza koju je prof Paolo Zamboni otkrio i povezao sa MSom.U Srbiji je preko 800 pacijjenata tretirano PTa i iamli su dovre rezultate.Svakom 10.om su se skoro potpuno povukli problemi..U svetu su otisli i dalje sa tretiranjem vena i otkrivanjem uzroka njihovih maloformacija.Uspesno lecenje vena dovodi i do gubljenja simptoma.Provereno i dokazano.Proguglajte malo CCSVI i sve ce vam biti jasno .Niski tim je to uspesno radio, sve dok se neko nije uplasio za nase zdravlje i to stopirao.Hocemo da lecimo vene iako imamo ms ....

Copaxoni i ostali axoni ...ne samo da ne lece nego imaju i niz losih nuspojava...O studijama koje se vrse nad ms pacijentima da ne govorim....interferon, takodje nije lek i kosta drzavu oko 1200 evra mesecno po pacijentu ...a CCSVI koji ima dokazane veze sa msom i PTA koja kosta oko 150 evra i pride benefite, su stopirani....150 evra...1200 evra....gde je tu racunica i za drzavu i za pacijente

ljudi,razlika je sto se sa nekim bolestima zivi normalno,sa nekim ne toliko dobro a od neki se umire,razlike su ogromne.MS je ozbiljna bolest,samo pozitivno!

Ima lekar u NS, ginekolog, koji ima MS preko 20 godina. Neko ga je vec pominjao u komentarima, dr V. Da li zbog bolesti, ali veoma je brizan prema svojim pacijentkinjama. Na njemu se bolest ne vidi, ali sestre kazu da ga kolege veoma diskriminisu zbog bolesti. On je uvek na poslu, nikad na bolovanjima. Prima lekove i ne kosta drzavu, vec joj samo doprinosi. To nikome ne znaci. Izolovali su ga na tom odeljenju, i cekaju da bolest krene. I tako vec decenije. Sta onda da ocekuju drugi, kad se lekari tako ponasaju? Sestra kaze da je sadasnji sef hteo da ga penzionise, da ne smeta. A na njemu se uopste ne vidi da je bolestan.

Moj brat ima MS vec 13 godina, i svaku rec ovog coveka potpisujem, uz kritiku da je bio veoma blag. Kompletan sistem je duskriminisuci, bez empatije,krenuvsi od postavljanja dijagnoze, preko lecenja, do toga da se raznorazni parkiraju na mesto za invalida, i kao ne vide vas da nosite stap i tesko hodate bas u banci ili nekom slicnom redu. Moj brat ima srece kad je poslodavac u pitanju, zaista ga svi paze kao "malo vode na dlanu". Mi kao porodica se borimo svakodnevno, zajedno sa njim. I evo javno kazem, mama i tata, svaka vam cast.

Kakav tekst... Da se samo 20% medijskog prostora rezervisanog za razne Stanoraje prebaci na ovakve i slicne tekstove gde bi nam bio kraj... Ja autoru teksta mogu preporuciti karnozin u nadi da ce mu pomoci!

Sta reci ? Mozete da zamislite ljude poput mene koji drugi ljudi vide kao frikove kojeg ne zele da zaposle a sposoban sam i zelim da radim i mogu i hocu ali vide tikujem uplase se sta vec i cao zdravo. Potpuno smo iskrivljen narod zalosno .

Lepo kaze covek da treba mnogo pricati. Ja sam trenutno svestan ovih problema,ali cu za koji dan zaboraviti,jer ja nemam tih problema u okruzenju. I jos jedna stvar. Za ovaj tekst 17 komentara trenutno,a za neke nevazne gluposti na stotine...

bravo, gospodine Drenca! edukacija, cemu doprinose vasi tekstovi (citam vas od ranije!), je ono sto je ovde vrlo potrebno. e sad, sto se u Srbiji RZZO igra sa zivim ljudima, to je posebna prica...

Drugo, država svojim sistemom nabavke tih skupih lekova baca pare i na njih, i ne pomaže nikome. Reći ću kako to teče, pa zaključite da li sam u pravu. Svuda na svetu je primena interferona u kontinuitetu, dok god lek "deluje" ili dok nuspojave ne postanu previše ozbiljne, pa se trada traži drugi lek. Reč je o imunomodulatorima - znači oni potpuno menjaju imuni sistem. Period privikavanja na te lekove je prilično težak, za neke i dramatičan, ali posle nekog vremena čovek se navikne. I taman se navikneš, kad jave - u toku je tender, ovog meseca nemojte dolaziti po lek. U toku dve godine imali su tri tendera, kod svakog su imali pauze od dva do tri meseca. Posle drugog tendera, samo su nas obavestili - sada primate Rebif, a ne Avonex. Isto nisu napomenuli da su, zbog jeftinije nabavke, izabrali dozu koja je za adolescente ili odrasle koji jako teško podnose interferon, odnosno pola preporučene doze. Moje osnovno logičko rasuđivanje govori da nikom ne može biti korisno da se nekoliko meseci menja imuni sistem organizma, pa onda pauzira, pa se opet menja, pa pauzira. Tvrdim da su pare potrošene na nas 5% srećnika koji primamo tu terapiju bačene (a mesečna doza svakog od tih lekova je po nekoliko hiljada eura)

Ispitivanje raznoraznih lekova za ms u Sbiji nije problem ali dilatacija vena jeste. O stetnosti lekova iz studija niko ne govori, njihovim nuspojavama, neurolozi su jedino sigurni da PTA ne pomaze, nije li to malo cudno??? Prof. Vojinovic poznaje pacijente a neki su i njegovi kojima je pomogla dilatacija. Sta mislite zasto je otpor medju neurolozima tako velik!!!

Poptpuno poštovanje za ovog čoveka...ako to nešto znači...a nadam se da će više da znači zato što moramo da počnemo da se borimo za sve nas...i zdrave a posebno za ljude koji imaju probleme!!! Pozdrav gospodinu Drenči kao i svima kojima je stalo!

Dobar tekst, nadam se da ce ga vise ljudi procitati..

Konacno neko da progovori o MS-u, jedino u Srbiji i zemljama okruzenja je tabu pricati o MS, ne dao Bog reci javno da je imas! Dosta toga se spekulisalo o tada vodecem politicaru u zemlji da ima MS i ne vidim poentu cutati o tome toliko, mnogo je lakse svima kada se o tome prica..Jer kada se prica i podseca, Drzava odn.ti koji odlucuju o tome koliko sredstava odvojiti za lecenje, imace vecu svest o tome sta su uradili kada su izdvojili sredstva za samo 300 obolelih!! Katastrofalna je situacija i po pitanju zaposljavanja, cutanja obolelih pred poslodavcima... Ma ne znam.. Ljudi treba svakako da pricaju i da se bore za sebe jer ce jedino tako nesto uraditi.

ms mije dijagnosticiran 1997 nije bas trebalo puno da dodju do dijagnoze ms da bi nakon 6 godina sefica odjeljenja otpustila me sa klinike jer sam se pobunila zbog nalaza magnetne rezonance ja cekam 37 dana na klinici da dodjem na red za termin a moja cimerka dolazi na red 15-ti dan i otpusta me sa klinike bez dijagnoze jer sam pokretna i foliram i nije mi nista jer me zena nikad ni pregledala nije.Imala sam srecu da sam do prije 10 mjeseci kad sam pala skroz ni rukama ni nogama nisam mogla tad me ista doktorica u viziti mazila i sazaljevala.Od maja 2007 radim kao trgovac i nikad nisamdosad bila na bolovanju,na godisnjem i bila sam bukvalno bez slobodnog dana,ako sam odmarala 1 dan morala sam ga naradit,trenutno se oporavljam i vjerujem da cu biti aktivna jer mi ne pada na pamet vise biti hiper aktivna ovo je skola koju sam skupo platila.

Moja sestra ima MS nekih 5 godina, nema nikakvih vidljivih simptoma, tako da ne zeli da drugi znaju za dijagnozu, jer za nju ne postoje gotovo nikakva ogranicenja, a nasi zatucani ljudi bi je posmatrali sa zaljenjem ili bi vrsili diskriminaciju. Inace, njoj su doktori veoma brzo otkrili o cemu se radi. Hocu da kazem da mnogi pacijenti nisu onesposobljeni, iako ih cesto tako prikazuju. Najbitnije je da se spreci progresija bolesti, tako da se mora obezbediti lecenje sto vecem broju ljudi, kao i da se novi lekovi sto pre registruju u nasoj zemlji, jer je sramota da 90 posto obolelih kod nas ne koristi nikakvu terapiju. Katastrofa je to sto im se uskracuje pravo na zdravstvenu zastitu, a svi mi izdvajamo pozamasne sume na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Tekst je sjajan prikaz društva kao celine, ne samo nas osoba sa MS-om. Dodala bih svoje iskustvo i zaključak što se tiče lekova. Lek za MS, znamo ne postoji. Postoje razne vrste imunomodulatora i imunosupresora, koji, pretpostavlja se, nekome, možda, usporavaju tok bolesti. Ovo pretpostavlja se i možda disam ja izmislila nego stoji u opisu tih lekova. Svaki pacijent bi morao da ima pravo da bude upoznat sa svim postojećim lekovima, da bude obavešten koja su moguća dejstva, koje nuspojave (kojih ima mnogo) i da onda, u dogovoru sa svojim neurologom odluči hoće li ili neće da prima neki lek i da prate da li je taj lek najbolji izbor. Kod nas je sistem taj da, ako imaš dobrog neurologa, on te preporuči na komisiju, ako komisija odobri, dobiješ interferon koji oni odobre. Drugi lek, Copaxon je mnogo teže dobiti, naravno njega primaju oboleli lekari i neko s debelom vezom. Ja sam, za naše zdravstvene uslove, "srećnica" koja je brzo posle dijagnoze uspela da dobije odobrenje za interferon, tada Avonex. Ali... Pre svega, niko me nije upozorio da su interferoni zapravo genetski modifikovani životinjski proteini. Ok, kažu lekari i insulin je, pa to mora da se prima. Ali volela bih da sam to znala pre odluke o interferonu.

Šta reći o ovome? Bolest nije smrtonosna, bar ne prebrzo nakon postavljanja dijagnoze ali, ima puno obolelih - koji bi radije da umru nego sa njom da žive: oni niti jedu, niti govore, ne vide, ništa samostalno ne mogu...godinama leže i plaču. A dekubit je propratna pojava. Šta lekari rade? Kao da ne shvataju naše psihičke probleme, kao da nisu i psihijatri. Podvrgavaju nas experimentima na godinu - dve, strpaju zaradu u džep i..ćao. Ne postojimo više. O svojoj dr napisala sam pesmu zbog koje mi je okrenula leđa. Ne znam zašto- ja sam bila brža. Sadda sam ovo : http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/438064/Iz-invalidskih-kolica-skuplja-novac-za-bolesne (ako ima grešaka u tekstu , izvinite- i ruke su me izdale)

Pozdrav gosp.Borisu i hvala mu na odlicnom tekstu.Bolujem od MS-a 4 god.i do sada nisam ni cula ni procitala ovako dobar tekst.Niko da se seti za nas.Ja sam jedna od bolesnica na kojoj se ispituju novi lekovi i za sada nije lose.O banji mogu samo da mastam jer Gornja Trepca je previse skupa.Imam veoma lose iskustvo sa ljudima iz bivse firme,zato sam otisla i penzionisana sam.Tesko sam to podnela.Sta reci,postala sam socijalni slucaj.

Jako dobar tekst, kakvog retko imamo prilike da procitamo! Drustvo je generalno neobrazovano kad su u pitanju bolesti. Retko koja bolesna osoba, od kakve god bolesti da boluje, ima adekvatan tretman. Ako ima epilepsiju, onda je izbegavaju,da se ne prenese slucajno. Ako ima ostecenje sluha, onda je verovatno i glupa, posto mora da joj se ponavlja,da bi čula. Ja imam oslabljen vid jednostrano,posledica boravka u inkubatoru, i kad je mom bratancu receno u 7-oj da mora da pocne da nosi naočare, nastupila je tragedija i plakanje-Tetka mu je kriva što ne vidi, mora da je od nje dobio! :)Sa takvim mentalitetom je teško boriti se, narocito kad su u pitanju ozbiljne bolesti,kao multipla skleroza. Moja tetka ima MS od njene 20-te, danas ima 60,i lavovski se bori, hoda i šali se svakog dana! Ponekad nastupi pogorsanje, nosi stap, i naocare, ali definitivno gura uz pomoc svog humora koji joj je preko potreban,pored lekova. Divljenje svima koji se nose sa MS, posebno u Srbiji!

Nisam citao tekst ali u ziveti sa MS u Srbiji je sve teze i teze jer su subvencije za veoma skupe terapije smanjene sa 50% na 30%.

Odlican tekst. U moru nebulozu koje citamo svaki dan.

Spletom okolnosti poznajem nekolicinu ljudi kojima je dijagnostikovan MS. Ono sto oni primaju kao terapiju je sramota. Pristup lekara isto tako. Ogledalo propasti u kojoj zivimo. Nedostatak empatije je ovde "de facto" stanje poslednjih 20tak godina. Moramo nekako da rastresemo ovaj sistem.

Dok se ne resetujemo, kao ljudi i sistem, sto po mom misljenju nece biti narednih 100 godina, nasi sugradjani/prijatelji moraju da pomognu sami sebi. Da se edukuju, raspituju, promene nacin zivota, ishranu, itd...

Voleo bih da neko upuceniji u problematiku, uputi kako mi kao pojedinci mozemo da pomognemo. Neka organizacija, drustvo, grupe...

Aca

moju tastu su 7god.lecili od navodne reume,a prvi lekar kome se obratila je takodje rekao da se folira zbog bolovanja,i tek kad je promenila jos jednog lekara dijagnostikovana joj je MS,za to vreme bolest je uznapredovala i vec preko 10god je u kolicima.Koliko tu nepravde i traljavosti ima js nemam reci.

Znam neke primere zena koje su dobro iznele trudnocu i cak imaju i dvoje dece. Uz nadzor neurologa i ginekologa, bitna je kontrola. Samo je vazno da se trudnoca planira i naravno, sto pre to bolje. Steta je odlagati i uskracivati to lepo zadovoljstvo zbog glupave bolesti. Podrska partnera je najbitnija. Ako je nema, onda neka otvori karte na vreme, zar ne?

Sve pohvale za tekst gosp.Borisa.Nažalost i ja sam jedna od obolelih od MS.Dijagnozu imam 12 godina,a 48 godina života.Sa bolešću se borim svakodnevno;masaže,vežbe,do pokušaja da se zdravo hranim,kao i obavezan boravak u banji Gornja Trepča.Uz to ponekad idem na bioterapiju,a koristim i blagodeti pčela;med,propolis,polen i ubodi pčela.Možda me to sve i održava na nogama,mada klimavim,ali ja hodam.Najteže mi je palo to što sam pre dve godine,nakon 15 godina rada kod poslodavca,dobila otkaz kao tehnološki višak.A pravi razlog je bio MS i povremeno bolovanje.Zašto su poslodavci toliko surovi,zar se zbog dinara isplati svesno uništiti nečiji život.Dragi moji oboleli,pazite na sebe,čuvajte se i zdravo se hranite.Želim Vam svima bolje zdravlje i možda se nekada sretnamo u banji Gornja Trepča.

Svaka cast autoru na originalnom tekstu.Ja mogu slobodno reci,da ista situacija je i u Makedoniji.
Da se nadamo da ce se situacija u zdravstvu za narednih 100 godina poboljsati.

Борисе, хвала ти на овом тексту. Знамо се из Дачине новинарске школе. Овде у Енглеској постоји изрека да ти 'не дао Бог да ти је лекар потребан' (уколико немаш приватно осигурање). Знам да није лако, желим ти све најбоље!

Zbog vremena i drugih ograničenja nisam rekao neke stvari sada to ispravljam
http://blog.b92.net/text/24112/Sta-nisam-rekao/

Niacinamid
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2651433/

@dr.seuse: usled potrebe za podsmehom, niste shvatili suštinu -naglasila sam diskriminaciju u nasem drustvu i prema mnogo manjim zdravstvenim problemima, a pogotovo sa tako ozbiljnim bolestima kao MS. pozdrav...

Meni riječi "Oni su krivi. Bez krivice." zvuče kao metafora za MS koju doživljavam kao pucanje veze i nesigurnost, zadržavanje na tom.

imam MS trinaest godina i 34 godine zivota nista mi nije a sve mi jeste... radim ljubim, volim,nerviram se smejem se. Primam svakakve lekove i nista zivim.MS je mnogo zafrknuta i nije nisam jedini i neko je morao da je dobije pa eto meni se zalimilo DA IMAM MS

Imam jednostavno potrebu da se oglasim. Imam MS, nazalost. Dijagnoza stigla ovog leta -2016. godine ali prve symptome sam imala, davne 1996.godine. Dokumentacija postoji u KC Nis, te su mi tako I objasnili : "Vi zivite sa tim cec 20 godina". I zaista, rodila dvoje divne dece, usput sam imala I spontani sa blizancima. Zavrsila fakultet pre toga, radim vec 11 godina I nastavljam sa tim. Ja nemam terapiju, nemam trenutno nikakve simptome. Magnet je pokazao, primila sam k znanju ALI NASTAVICU sa dobrim zivotom. To zelim svima koji nosite istu, MS, dijagnozu. VEZBAJ,ZDRAVO SE HRAN, SETAJ, SMEJ SE, VOLI I RADI....ZIVI!!!!!

Imam MS 17god.Sem pulsne i vit.nisam koristila druge lekove.Do pre 3god.se nije ni primecivalo,sem mene.Niko nije verovao da sam bolesna,a samo ja znam koliko puta sam se osećala bespomoćno,pa prodje i idem dalje.Pre 3 god.sam pala slomila burnu kost,sada se teško krećem sa štakama,šipku ne vade zbog korone.Više svog dr.o lekovima i ne pitam,jer ga dovodim u situaciju da ne zna šta da mi kaže.Kome dati lek ako si ograničen sa brojevima.Uvek sam se nadala da ćemo dočekati lekove,sada sve više sumnjam jer ova država ima za sve sem za bolesne.Takva diskriminacija,takva neodgovornost toliko bezosecajnosti da normalni um to ne može da prihvati.Uostalom zašto bi kupovali skupe lekove kad ce priroda (smrt)rešiti problem i više nikome nećemo biti na teretu,jer sve je više popularna Hitlerova parola "sve što je bolesno i nesposobno ne treba da zivi".Možda sam bila previše surova,ali sa svojih 56 god.i posle svega i svačega mogu da kažem neka nam je Bog na pomoći.