Zašto se neki ljudi plaše sreće?

(Vaše ime*, 19. mart 2014 15:56)

I ja sam bio....

Setaj, setaj, puno setaj, pogotovo u prirodi...

Slusaj muziku, setaj i slusaj muziku...

Druzi se sa pozitivnim ljudima...

Bavi se nekim hobijem, onim sto si uvek volela i zelela...


I veruj mi, mnogo je bolje, barem meni...mozda ( ni )sam srecan ( i kako definisati srecu ), al definitivno vise nisam depresivan !!!

Sve najbolje !

Ja sam depresivna, i ne mogu da se setim kad sam bila stvarno srećna u životu, čak ni ne poznajem srećne ljude. Kada je neki srećni momenat i kada osetim nešto što može da bude "srećan trenutak", ja se uplašim, ne znam kako da se ponašam, mislim da sam previše glasna ili napadna i počnem da osećam anksioznost. To je meni jedno tako strano osećnje.

Za srecu je potrebna hrabrost, ali I cvrsta odluka. Covek mora da presece ustaljeni sumorni nacin zivota I da odluci da ce danas biti zadovoljan onim sto jeste I sto je oko njega. I tako svakog dana, dok ovaj stav ne usvoji kao nacin gledanja na zivot.
Meni je poslo za rukom.

Mi smo uzasno isprepadan narod, cak imamo i izreku 'ne smej se toliko, oplakaces'..

Zato sto su se ususkali u takav zivot. To im je poznato, znaju sta ih ocekuje, sta ne, plasi ih promena, a uvereni su da su slabi da bi preziveli nove zivotne lekcije...i sto kaze pesma "...kad krenu bitke dodju porazi"

(Grim, 19. mart 2014 16:38)Mislis "Igracka-placka"? Sto srpski? Devojka mi je Grkinja i to kod njih isto postoji,eto znam...Kazu Srbi se boje promaje? Da ne navodim devojku i Grke opet..:) Pouzdano znam iz prilozenog da su posetioci sajta B92 ljubitelji serije The Big Bang Theory..Sta je sa genijalcem Sheldonom koji se uzasava Draft-a tj. promaje? :)Ako je nesto srpski sindrom to je ponizavanje samih sebe i auto-sovinizam.Jedinstveno u svetu.

Amerikanci I sreca.... Da ,zato otimaju I napadaju slabije po svetu.... Da bi bili srecniji

Da, zanimljivo, zapadne kulture zaista teze uvecanju srece i smanjenju tuge. Samo sto ne primecuju da je to apsurd. Kao kad bismo proglasili pozeljnim jedan pol baterije, na primer. Nema srece bez tuge, i obrnuto. Teznja da se stalno bude u jednom od ekstrema u svetu polarnosti vodi jedino patnji. Oprez prema pozitivnim osecanjima i stanjima je zato vise nego pozeljan. A posebna je prica sto sama konstrukcija "teznja za srecom" podrazumeva zelju za nekim stanjem u buducnosti, ocigledno nakon sto se ispune odgovarajuci uslovi, i to ocito spoljasnji uslovi. Ako je tzv. sreca odraz prihvatanja sadasnjeg stanja, onda je to nesto sasvim drugo i nema veze sa teznjama, zeljama i potrebama za odredjenim emocionalnim stanjem. Imati stalno svest o tome da je svaka emocija prolazna i da joj ne treba pridavati znacaj i vezivati se za nju kakva god da je, bila bi dakle odlika velike zrelosti.

Srpski sindrom...

E, tuge li....

A sta je sa onim grafikonom gde sto je veca pamet to je manja sreca i obrnuto? Mada ako pazar pobedi vojvodinu ja cu biti srecan.

Misle da izgledaju otmenenije u nesreci.

bravo kokili

Narvno da se ljudi ne plaše sreće, već nesreće. Niko se ne plaši da će mu život biti previše lep, već koliko dugo će taj period blagostanja potrajati. Kao što je strah od smrt u stvari - strah od života, odnosno neproživljenog života, tako je i ovde prisutan strah da će stanje sreće odjednom nestati. Sve to, naravno, iz pogrešne pretpostavke da bi sreća trebalo da traje večno. Mnogi ljudi osećanje sreće mešaju sa uzbuđenjem, pa onda kada nestane prvobitno ushićenje i ekstaza, onda sledi daun. Promena je jedina sigurna stvar u našim životima, prihvatite to. Zaboravite na trenutne okidače sreće. Ono što Vas je nekada radovalo sada možda više nema uticaja na Vas npr. Zato je bitna suština, kao uostalom, i uvek. Sreća je izbor; morate da imate "sigurnu podlogu" unutrašnjeg mira i jednostavno da budete srećni možda samo zbog toga što ste živi i sada ovo čitate. Taj osećaj ispunjenosti mora da bude celina vašeg osećajnog bića. Sve ostalo što dobijete, novi posao, nova kola; i sve veze koje ostvarite sa ljudima smatrajte kao BONUS, odnosno dodatak Vašoj već POSTOJEĆOJ sreći. Tako nećete (skoro) nikada zavisiti ni od koga i ni od čega. Nije lako ostvarljivo, ali nije nemoguće. Nije tu samo harmonija u pitanju. Izvor Vaše sreće morate biti Vi sami, a ne iPhone, devojka, seks, pivo, čips, čak ni dete, cipele, čokolada, dečko, lajkovi na socijalnim mrežama itd. Ne govorim da bi neko trebalo da se odrekne navedinih stvari/osoba, ali one ne smeju da budu jedini izvor Vaše sreće.

Moras da pripadas odredjenoj kasti da bi sebi dozvolio da budes srecan. Nije ovo otvoreno drustvo.

Ne tražim sreću nego zadovoljstvo naročito u malim stvarima... Šetnja u park sa sinčićem da šutamo loptu , pecanje, vožnja biciklom, pravljenje jela ( jaja, špagete)... i malo sex na eks.... Šta mi više treba

Strah od srece je posledica hriscanske kulture, hriscanstvo velica patnju i bol, a srecu i zadovoljstvo povezuje s grehom.

Licno sam pozitivan i sobom zadovoljan covek iako imam puno razloga da ne budem takav. Sa bratom, njegovom familijom, vec godinama nemam nikakav kontakt vise. Doslo je do raskola (ne meni zahvaljujuci),a posle 22 god. braka (dvoje dece, 20 i 17 god.) nalazim se, odgovorno tvrdim, ne mojom krivicom, pred razvodom. Uprkos svemu tome nisam niti ogorcen niti depresivan. Imam samo osecaj da sam izdat, izdat od ljudi kojima sam verovao, a u slucaju brata i mnogo pomagao. Uprkos nepovoljnim spoljnim okolnostima uspevam da budem srecan baveci se onim sto me je svih ovih decenija ionako cinilo srecnim. Mnogo citam (oduvek), najradije biografije poznatih ljudi, filozofska dela, budisticke knjige, a polako ponovo otkrivam nase velikane, Andrica, Selimovica, Crnjanskog..., slusam aktivno muziku (ne ono usput), sviram gitaru (po meni ne lose) a vikendom popijem dve, tri, cetiri preko zedji, vratim se kuci, odvalim moje Yamaha pojacalo (2x150W),ne do daske, onako na pola i slusam muziku moje mladosti.
Eto to je moj put za odrzavanje srece, kakav god on bio.

Amerikanci I sreca.... Da ,zato otimaju I napadaju slabije po svetu.... Da bi bili srecniji

Misle da izgledaju otmenenije u nesreci.

Srpski sindrom...

Ja sam depresivna, i ne mogu da se setim kad sam bila stvarno srećna u životu, čak ni ne poznajem srećne ljude. Kada je neki srećni momenat i kada osetim nešto što može da bude "srećan trenutak", ja se uplašim, ne znam kako da se ponašam, mislim da sam previše glasna ili napadna i počnem da osećam anksioznost. To je meni jedno tako strano osećnje.

Moras da pripadas odredjenoj kasti da bi sebi dozvolio da budes srecan. Nije ovo otvoreno drustvo.

(Grim, 19. mart 2014 16:38)Mislis "Igracka-placka"? Sto srpski? Devojka mi je Grkinja i to kod njih isto postoji,eto znam...Kazu Srbi se boje promaje? Da ne navodim devojku i Grke opet..:) Pouzdano znam iz prilozenog da su posetioci sajta B92 ljubitelji serije The Big Bang Theory..Sta je sa genijalcem Sheldonom koji se uzasava Draft-a tj. promaje? :)Ako je nesto srpski sindrom to je ponizavanje samih sebe i auto-sovinizam.Jedinstveno u svetu.

A sta je sa onim grafikonom gde sto je veca pamet to je manja sreca i obrnuto? Mada ako pazar pobedi vojvodinu ja cu biti srecan.

Da, zanimljivo, zapadne kulture zaista teze uvecanju srece i smanjenju tuge. Samo sto ne primecuju da je to apsurd. Kao kad bismo proglasili pozeljnim jedan pol baterije, na primer. Nema srece bez tuge, i obrnuto. Teznja da se stalno bude u jednom od ekstrema u svetu polarnosti vodi jedino patnji. Oprez prema pozitivnim osecanjima i stanjima je zato vise nego pozeljan. A posebna je prica sto sama konstrukcija "teznja za srecom" podrazumeva zelju za nekim stanjem u buducnosti, ocigledno nakon sto se ispune odgovarajuci uslovi, i to ocito spoljasnji uslovi. Ako je tzv. sreca odraz prihvatanja sadasnjeg stanja, onda je to nesto sasvim drugo i nema veze sa teznjama, zeljama i potrebama za odredjenim emocionalnim stanjem. Imati stalno svest o tome da je svaka emocija prolazna i da joj ne treba pridavati znacaj i vezivati se za nju kakva god da je, bila bi dakle odlika velike zrelosti.

Zato sto su se ususkali u takav zivot. To im je poznato, znaju sta ih ocekuje, sta ne, plasi ih promena, a uvereni su da su slabi da bi preziveli nove zivotne lekcije...i sto kaze pesma "...kad krenu bitke dodju porazi"

E, tuge li....

Za srecu je potrebna hrabrost, ali I cvrsta odluka. Covek mora da presece ustaljeni sumorni nacin zivota I da odluci da ce danas biti zadovoljan onim sto jeste I sto je oko njega. I tako svakog dana, dok ovaj stav ne usvoji kao nacin gledanja na zivot.
Meni je poslo za rukom.

Strah od srece je posledica hriscanske kulture, hriscanstvo velica patnju i bol, a srecu i zadovoljstvo povezuje s grehom.

bravo kokili

Mi smo uzasno isprepadan narod, cak imamo i izreku 'ne smej se toliko, oplakaces'..

Narvno da se ljudi ne plaše sreće, već nesreće. Niko se ne plaši da će mu život biti previše lep, već koliko dugo će taj period blagostanja potrajati. Kao što je strah od smrt u stvari - strah od života, odnosno neproživljenog života, tako je i ovde prisutan strah da će stanje sreće odjednom nestati. Sve to, naravno, iz pogrešne pretpostavke da bi sreća trebalo da traje večno. Mnogi ljudi osećanje sreće mešaju sa uzbuđenjem, pa onda kada nestane prvobitno ushićenje i ekstaza, onda sledi daun. Promena je jedina sigurna stvar u našim životima, prihvatite to. Zaboravite na trenutne okidače sreće. Ono što Vas je nekada radovalo sada možda više nema uticaja na Vas npr. Zato je bitna suština, kao uostalom, i uvek. Sreća je izbor; morate da imate "sigurnu podlogu" unutrašnjeg mira i jednostavno da budete srećni možda samo zbog toga što ste živi i sada ovo čitate. Taj osećaj ispunjenosti mora da bude celina vašeg osećajnog bića. Sve ostalo što dobijete, novi posao, nova kola; i sve veze koje ostvarite sa ljudima smatrajte kao BONUS, odnosno dodatak Vašoj već POSTOJEĆOJ sreći. Tako nećete (skoro) nikada zavisiti ni od koga i ni od čega. Nije lako ostvarljivo, ali nije nemoguće. Nije tu samo harmonija u pitanju. Izvor Vaše sreće morate biti Vi sami, a ne iPhone, devojka, seks, pivo, čips, čak ni dete, cipele, čokolada, dečko, lajkovi na socijalnim mrežama itd. Ne govorim da bi neko trebalo da se odrekne navedinih stvari/osoba, ali one ne smeju da budu jedini izvor Vaše sreće.

(Vaše ime*, 19. mart 2014 15:56)

I ja sam bio....

Setaj, setaj, puno setaj, pogotovo u prirodi...

Slusaj muziku, setaj i slusaj muziku...

Druzi se sa pozitivnim ljudima...

Bavi se nekim hobijem, onim sto si uvek volela i zelela...


I veruj mi, mnogo je bolje, barem meni...mozda ( ni )sam srecan ( i kako definisati srecu ), al definitivno vise nisam depresivan !!!

Sve najbolje !

Licno sam pozitivan i sobom zadovoljan covek iako imam puno razloga da ne budem takav. Sa bratom, njegovom familijom, vec godinama nemam nikakav kontakt vise. Doslo je do raskola (ne meni zahvaljujuci),a posle 22 god. braka (dvoje dece, 20 i 17 god.) nalazim se, odgovorno tvrdim, ne mojom krivicom, pred razvodom. Uprkos svemu tome nisam niti ogorcen niti depresivan. Imam samo osecaj da sam izdat, izdat od ljudi kojima sam verovao, a u slucaju brata i mnogo pomagao. Uprkos nepovoljnim spoljnim okolnostima uspevam da budem srecan baveci se onim sto me je svih ovih decenija ionako cinilo srecnim. Mnogo citam (oduvek), najradije biografije poznatih ljudi, filozofska dela, budisticke knjige, a polako ponovo otkrivam nase velikane, Andrica, Selimovica, Crnjanskog..., slusam aktivno muziku (ne ono usput), sviram gitaru (po meni ne lose) a vikendom popijem dve, tri, cetiri preko zedji, vratim se kuci, odvalim moje Yamaha pojacalo (2x150W),ne do daske, onako na pola i slusam muziku moje mladosti.
Eto to je moj put za odrzavanje srece, kakav god on bio.

Ne tražim sreću nego zadovoljstvo naročito u malim stvarima... Šetnja u park sa sinčićem da šutamo loptu , pecanje, vožnja biciklom, pravljenje jela ( jaja, špagete)... i malo sex na eks.... Šta mi više treba