A šta ste vi radili sa 14 godina?

Ja sam sa 14 godina veci deo vremena provodio po sklonistima dok su mi uvodili demokratiju... Hvala im na lepe uspomene detinjstva i veliki izbor zabave koji su mi pruzili...

Sa 14 godina sam gledao kako da preživim Miloševića i njegovu ludu ženu sa što manje posledica po moje mentalno zdravlje.

Sta sam radio sa 14 godina?
Kupovao Stari konjak po 2-2,5 marke sverco ga u Madjarsku ili Slovacku (jer nam tada tamo vize nisu bile potrebne) prodavao ga tamo po 5-6 maraka.
Zaradjeni novac sam odmah tamo investirao u robu koju kod nas zbog sankcija nije bilo i ponovo svercovao kod nas.
Cigarete isto svercovao u Srbiju, kupovao marke od dilera, kupovao benzin na litre u plasticnim flasama od preprodavaca.
I da, usput nekako isao u skolu, kasnije se isto to dogadjalo i u srednjoj.

Deo sam proveo u bunkeru, a drugi deo van bunkera, bez struje, pod sirenama...

Vozila biciklo oko zgrade.

Ja sam igrao klikere

Sa 14 godina sam napravio prvu svoju aplikaciju u Basic jeziku za svoj prvi PC (ZX Spectrum 48k), prvi put probao cigarete (orig.US Marlboro iz Free Shopa), prvi put probao Rubinov vinjak, prvi put dobio poljubac od devojke....
Sa 14 godina sam slušao Duran Duran i Depeche Mode i to na stereo kasetofonu sa stereo slušalicama :-)
Slušao starije šta pričaju, bavio se sportom, išao na astronomsku i matematičku sekciju i izbegavao sastanske SSROJ. Mrzeo sam TV Dnevnik kada je neko iz SKJ (ponajviše Vidoje Žarković) pričao o unutrašnjoj politici, neprijateljima socijalizma i samoupravljanja. Čudio se trećoj uzastopnoj smrti predsednika SSSR (Brežnjev, Černjenko, Andropov) i prvi put video Gorbačova.
Sanjao o walkmenu, HiFi sa Dolby B i beta2000 video rekorderu, prvi put video CD player i CD disk ali nisam znao šta je to. Jer nije bilo koga da mi to objasni.
Bio srećan kad sam mogao kupiti TDK MA 90min. audio kasetu, žudio da za rodjendan dobijem Casio sat sa kalkulatorom na dugmiće i džins jaknu uz Varteksove Levis farmerice.
Imali smo čak tri TV kanala + madjarske i rumunske koji nisu bili gledanja vredni.
Na TVBG2 zimi gledao Olimpijadu u našem Sarajevu, leti olimpijadu u L.A.
Bio na domaćem moru (Brač) sa roditeljima i dva puta u inostranstvu (Madjarska, ČSSR, Austrija).

7 godina kasnije, košmar, deziluzija, vreme provedeno po azilantskim centrima a noću sa suzama slušanje vesti iz zaraćene domovine.

Bravo! Zivi svoje snove jer zivot je kratak! Nikome ne dozvoli da ti se nadje na putu. Ja sam igrao klikere, fudbal, zandar-lopov, ali ja sam samo za to i znao. A sad sa svojih 25 - e sada bih uradio isto sto i ti :)

"Da li to uopšte može da se meri sa avanturom mlade Laure Deker?"

Uz duzno postovanje prema podvigu male Holandjanke, Vase pitanje zvuci uvredljivo. Ne znam kako mogu da se mere detinjstva i ne vidim zasto bi moje detinjstvo bilo inferiorno u odnosu na njeno. Svako je usao u svoj zivot na samo njemu svojstven nacin i proziveo detinjstvo u skladu sa tim "pocetnim uslovima". Da su moji roditelji bili bogati avanturisti, da sam rodjen na moru, da sam dobio prvu jedrilicu sa 6 godina mozda bih i ja oplovio svet sa 14.
Rodjen sam u skromnoj radnickoj porodici od vrednih i postenih roditelja koji su mi pruzili koliko su mogli. Moje detinjstvo je nas zajednicki poduhvat koji mi je ostao u najlepsoj uspomeni iako nisam oplovio svet i bio na naslovnim stranama. "Kako te kolevka zaljulja, tako te lopata zakopa" kaze izreka. Ja sam moje detinjstvo proziveo u potpunosti onako kako me je moja "kolevka zaljuljala" i nema razloga da ga smatram inferiornim u odnosu na ostala. Nas zivot je samo nasa "avantura".

Auuu kakav trailer, jedva cekam dokumentarac. Svaka cast djevojcici!!!

Svaka cast! Carica!!!

Čuvala decu, čistila kuće, čerupala zaklane piliće za prodaju na pijaci, a onda u fensi školi bila među najboljim učenicama, i krila kao zmija noge kakav mi je život van škole. Kad me neko zeza da sam štreberka i da samo učim pravila sam se da se ljutim da ne bi videli koliko sam srećna što ne znaju kakav mi je život u stvari, i da nikad ne učim jer nemam vremena. Ova mala je puna k'o brod i vozi brod... uz podršku roditelja. Izvinite, ali nisam impresionirana. Kad promrzneš na ulici u dva ujutru jer nemaš gde da ideš pa sijaš i blistaš u školi kao da ništa nije bilo, javi se. Javi se ovom što prenosio robu preko granice kao klinac, javi se šakama jada koje uskaču u kontejnere svaki dan da prehrane porodicu. "Može mi se" je možda sjajan razlog da poguraš svoje granice, ali zamisli da moraš.

Ja sam fascinirana.

Išao u školu.

Roditelji mi nisu imali jedrilicu od 500.000 evra, niti bi mogli da plate račun za potragu i spasavanje ako bi nešto pošlo po zlu nasred okeana. A i da su imali, ne bi mi dozvolili.

Ja sam bija primjeran omladinac i vjerno čuvao samoupravno zajednicu svih naših naroda i narodnosti.

Sta sam radio sa 14? Sedeo u Srbiji pod sankcijama, sa pocepanim starkama od 5 maraka na nogama, ucio uz svecu zbog restrikcija, razmisljao da li mi je otac ziv jer se sa ratista nije javljao mesecima i cekao majku da li ce uspeti da nadje brasno da napravi hleb. A sta ste vi radili?

Ja vodio ljubav sa nastavnicom hemije.

Osvojio 11. po redu takmicenje iz ko zna kog vec predmeta...Sagradio uz pomoc drugova mini branu na maloj reci koja ptotice pored imanja mog deke na selu(jer me je uvek interesovalo graditeljstvo),ucio nemacki jezik samostalno...vozio biciklo svakodnevno po 15km...ucio avio-mehaniku jer sam bio opterecen godinama civilnim avionima i trenirao brake dance.

Prema mojoj statistici, ovu vest procitalo je 98% pripadnika generacije 1985 :) Slazem se da nismo mi krivi za najveci deo muka koje zivimo, ali mislim da treba imati postovanja i prema ovoj devojcici, drzavljanki jedne od bogatijih i slobodnijih zemalja sveta, u kojoj su ljudi ipak mnogo skromniji od prosecnog Balkanca. Uostalom, mogla je uvek da izabere da luduje po klubovima, vozi brza kola, tetovira tetkino ime...

Sa 14 sam bio sedmi-osmi razred. Secam se da smo celo leto igrali basket u kraju i to u vreme kad je vrucina, jer je prajm termin od 6-8 bio rezervisan za matorce. Igrali smo klikere u skoli za vreme odmora. Bio sam bas zaljubljen u jednu Anu, ali nisam znao kako da joj pridjem. Bilo je lepo, sa ove distance kad se pogleda.

Sa 14 godina sam trenirao veslanje kao konj, bilo je izuzetno interesantno ali i naporno. Preko školaske godine kad idem popodne u školu prepodne u 8 trening, prepodne u školu u 17h trening, slobodno vreme koristio sam da učim i da se družim sa drugarima.

A što se tiče avantura mislim da sam kroz magični i čarobni svet GSP-a doživeo više nego što je ova devojčica na proputovanju oko sveta. Može ona da putuje i da se zeza u čamcu al da je vidim kako je 1997. godine išla pedeseticom od prve do poslednje stanice i to na pijačni dan, i to da stoji kod srednjih vrata :P E to je opasna avantura a ne ovo

Krio se od Milosrdnog Andjela, a ona krcka lovu koju su skupili njeni milosrdni dedovi iz kolonija

Ja sam gledao cetrnaesti kongres skj na moj cetrnaesti rodjendan

ja nisam isla u skolu, bezala sam od kuce u bioskop (mama mi nije davala da idem jer se bojala da ce ga bombardovati), spavala u svojoj kuci, jer komsije nisu htele da nas puste u skloniste (jer posto je skloniste ispod njihove zgrade, to znaci da je to skloniste samo za njih-ko je nama kriv sto skloniste nije ispod nase zgrade)

sa 14,sam zadnji put isao u peti razred,i po treci puta hteo da se zenim...

uvek cu pamtiti bas to leto sa mojih 14 leta, neverovatna avantura, bombe pljuste, sedim u sklonistu, ljustim suvu hranu, tople vode nema, struje nema, mogu da putujem po celoj svojoj zemlji, jer me nigde drugde ne pustaju. a i da me pustaju, to se ne moze priustiti. fenomenalno

И ја бих тако да имам пара за једрењак и плус пара за живот на мору ...
Лако је богаташу да се размеће

hahaha..sa 14 godina,letnji raspust,secam se kako da ne..po danu sam uzivao na plazi,a od ponoci do zore radio u pekari...

šta smo radili sa 14 godina? ušuškani u te vaše fotelje ispred kompova ne možete ni da zamislite šta deca rade sa 14 godina.
prekinite na trenutak da buljite u fejsbuk i pogledajte malo decu u brazilskim favelama, u etiopiji, u ruandi, u makau...bez kamere, bez navigacije, bez satelitskog mobilnog

Mi smo sedeli tu i duv.. duvanili smo cigare

Dilovao po kraju

Sa četrnajst godina dobija san novi predmet ,a zva se zdrastveni odgoj.Nije to bilo u školi već više vako fakultativno.
U mojoj ulici se otvorija prvi kafić.Mala jedna prčvarnica sa šankom ,par stolica,zahodom i kod vrata je bija fliper oni sa onim Indijancem.Mi mulci smo smili tu ulazit i igrat na fliper samo ako je untra bija barba Kuco.On je bija nešto ka oni vaš Branko kockica samo šta ja Branka nikad nisan vidija da mlati ljude,a barba Kuco je to redovito činija.Jedan put smo ušli unutra,a barba Kuco je čita neki časopis.Ja san zna za dva časopisa.Burdu šta mi je mater čitala i Sam svoj majistor koji mi je otac kupova pa bi posli sa kumom pokušava primjenit naučeno.Tako je i nasta oni ćeški crtani"A je to".Bilo mi je čudno šta barba Kuco prati burdu i modu ali san ga isto pita za fliper.On me je mutno pogleda spomenija da mi već neke dlake rastu ,a igra bi na fliper.Gurnija mi časopis u ruke i potira nas vanka.
Na vrhu jednog od nebordera počelo je naše zdrastveno i seksualno obrazovanje.Nas pet mulaca smo se dogovorili da će na taj obrazovni časopis svak imat po jedan dan,a ostala dva dana ćemo zajednički diskutirat o naučenom.
Barba Kuce više nema.Nesta je ali ću do kraja života pamtit njegove rići:
Fric(tako su me zvali jer san bija skroz plav)Od švore(časne sestre)neš dobit ni kruva,a ni one stvari.Da nije bilo njega i njegovog poticanja na obrazovanje ko zna bili ja navrime sazna o kojoj on to stvari priča.
Barba Kuco neka ti je laka zemlja.

krao sam orahe

Sa 14 sam ziveo u Slobinoj drzavi koja je ratovala sa susedima i u kojoj za mlade nije bilo nikakvih opcija za ono sto su u normalnim zemljama mladi bezbrizno radili. Mladost sam zbog toga izgubio i sada imam poteskoca da sa 34 prihvatim zivot "odraslih" kada je ostalo toliko toga da se uradi, vidi, proputuje. Imam dvoje male dece i ako neko ovde opet bude ozbiljnije zasrao stvari vodicu ih i na Novi Zeland ako treba. Samo da bar mladost provedu bezbrizno kampujuci i pevajuci.

Te godine je bilo bombardovanje, a ja sam vozio rolere dan-noc....:)

Boze kako je lepa!

Bio sam nesretno zaljubljen, čitao puno tolstoja, igrao jako puno videoigara i trenirao atletiku. :)
@godiste 1970- prekrasan post si napisao.. Spremio sam si ga jer je kvazi-pjesničko svjedočanstvo jednog vremena kojeg nažalost vise nema.. Živio !!

gledao u nebo tražeći bombardere koji su nas milosrdno posećivali.

Pa nista posebno nisam radio sa 14, pokusavao da prezivim drzavu i drustvo ciji sam drzavljanin i clan bio (i jos uvek pokusavam), pokusavao da prezivim osnovnoskolsko obrazovanje ili bolje reci mucenje, jer devedesetih mi je skola vise licila na ustanovu za prevaspitavanje i ukalupljivanje, pa i zaglupljivanje (da vam ne pricam o polaganju zakletve drugu titi i ispiranju mozga od strane matore uciteljice- zaklete komunistkinje) nego li na obrazovnu! Pokusavao da prezivim strahote drustva kao prosirene porodice, ali i strahote sopstvene koja je bila tipicna disfunkcionalna srpska porodica: otac alkos i sadista, bivsi golootocanin, majka u svom svetu u kom je ona jedina mucenica i zrtva, sestra gleda svoje d.pe, a ja prepusten sam sebi otprilike kao i ova curica na otvorenoj pucini. Moze se reci da smo oboje napravili podvig: ostali smo zivi!

A Boško Buha!?

Dobila sam prvi vokmen i išla sa klubom na letnje pripreme u Španiju. Išla sam u Trst sa mamom i tetkom po nove starke (prvomajska putovanja), jer sam tada bila dovoljno "velika" za takvu avanturu. Skijanje na Mavrovu sa školom i sa roditeljima na Tatrama. Išla sam Jadrolinijom iz Splita za Ankonu, a onda sa ujakom u Sijenu kod na žalost nesuđene ujne. Bar sam videla Italiju. Baš komentarišem sa decom članak i prosto ne mogu da verujem gde sam sve bila u periodu januar-sepembar. Posle je krenula gimnazija, nije bilo zezanja. Žao mi je što moji klinci nemaju mogućnost da putuju kao što sam ja mogla.

Mama i tata sigurno dobro zaradjuju...

Znam da ce zvucati potpuno otrcano, ali zaista, o istoj stvari sam i ja sanjao tada! Ali je osamdesetih ovo bila SFRJ(kako da dobijes taj cuveni crveni pasos kad nisi vojsku odsluzio), a mama i tata ... i sad me prodju trnci kad pomoslim kako bih prosao da sam im tako nesto predlozio.

.... a cime se bave njeni roditelji ?

Želja i hrabrost su potreban, ali ne i dovoljan uslov.

ispade da su svi komentatori imali 14 godina baš '99. ??
nebitno.., bravo za devojčicu, ona bi to uradila i da je živela u srbiji, '99.

Mi malo matoriji sa 14 godina smo pomagali matorima na selu posto nije moglo da se prezivi sa 5 maraka, kolika je bila plata u prosveti. Eto tako smo provodili letnje raspuste!

Cackao nos, i pikao basket... Svaka cas maloj...

Imao tezgu na pijaci i prodavao u nesretna vremena.

ma mladost je mladost uvek je se rado setim,a sta sam radio? sta nisam je*ote...

Dete imalo zanimljiv hobi... Da li znate okvirno koliko košta jedrenjak te veličine sa opremom koju ima na njemu? Okvirno? Pa... previše za dete, par miliona previše...

Jooj odmah se jave ovi sto su bili po bunkerima. Koliko ste dugo bili bombardovani? Godinu, dvije, tri. Kad krene prica ispade da je cijeli grad srusen. Ni Dresden vam nije ravan. Veliko postovanje za ovu djevojcicu. Heb grote waardering voor wat ze gedaan heeft.

ej bre ljudi, ovo dete je samo preplovilo tri okeana. no comment...

meni ovo zvuči prosto neverovatno

Nije ovo nista, ja sam otplovio oko Neptuna nekoliko meseci pre 6-tog rodjendana. Secam se kao da je juce bilo.

Sa 14 sam se krio od NATO bombi ! Sto je bila veca avantura od ove gluposti njene.

Živim u jednom malom mestu u Banatu i sa 14 sam se upustio u svoju veću avanturu. Stopom sam zapalio u 600 km udaljeni Zagreb na koncert Dire Straits. Za mene bila i ostala neviđena odiseja.

Sa 14 sam otisla na prvo samostalno letovanje u Zadar i upoznala drugaricu sa kojom sam ludovala,išle smo u pidzamama u grad, citale Dilan Doga, ja sam nju ucila Remi, ona mene Briškule...Zajedno smo prvi put stopirale na dugom putu do plaže i oba puta zaustavile BMW, lude male...Vozile smo se u ludom crvenom kabrioletu koji kao da je bio sklapan iz vise izvora,sa irskim seterom i uz Terens Trent Darbija. Danas smo u kontaktu preko facea. Druzila sam se i sa jednom bakom koja je zivela u Sakramentu,skolovala se na Sorboni i jedina u vreme kraljice Marije je imala kola. Njena sestra je bila devojka Ive Lole Ribara i njen život sa 74 je tek bio avantura, meni sa 14.

sa četrnaest sam se prvi put poljubila...,bilo je bezveze...

Isao na svirke sa starijima iz kraja, zapalio prvu pljugu, zaljubio se i imao prvu devojku, probao Kajzer pivo, prvi put kampovao sa drustvom.

Sta sam radio? Bio u sklonistu, igrao basket, muvao sa komsinicom Aleksandrom

sa 14 god sam bila ludo zaljubljena u decka kog sam videla na moru i spremala se da u 15. udjem kao zgodno devojce da bih ga scepala kad odem na leto. danas ne bih bila to sto jesam da nije bilo njega, na greskama se uci.

@ (Voždovac, 17. januar 2014 17:40) - Citajuci tvoj komentar sam se skroz najezio. Srodna duso moja, dao sam ti samo jedan plus jer nema opcije da ti ih dam 100. Svaka ti je recenica kao da sam je ja smislio i napisao.

izbjegla u drugi grad. trudila se uklopiti u drustvo. gledala kolone izbjeglica. citala uz svijece. zeljela normalan zivot. cekala da dodje struja nakon 40 dana. strahovala. zeljela kvalitetan sampon. bila dijete...s mozgom odrasle osobe.
divim se ovoj djevojcici, neka zivi i uziva!

Borio sam se sa samim sobom, jer sam bio gay u Srbiji, trudio da samog sebe prihvatim bez ičije podrske, pokusavao da ne napustim sebi, isao na pripremnu nastavu i odvalio se od učenja kako bih upisao Filolosku gimnaziju. Od mene 1 dosta!

@Voždovac
Kapa do poda i želim ti sve najbolje u životu jer to zaslužuješ.Nikad nisan osjetija neimaštinu i borbu za goli život i baš zato cjenim osobe poput tebe.

Sa 14 godina sam prvi put posecivao oca u zatvoru, slusao starije sta govore i uvek malo ganjo devojke. Moglo je biti sve lepse, al sva iskustva koja steknes u zivotu te ucine tom osobom koja jesi na kraju krajeva!

All is not lost:)

Evo meni teče 14.. videćemo šta ce biti u 15 pa analiziramo
za sada naporno treniram fudbal u slobodno vreme ucenje i nešto oko kompa cackam.. što se tice ove devojke nemam šta pametno prokomentarisati, da imam para, da živim na moru da imam jedrenjak mozda bih i ja to radio

Ja sam igrao rupica i zmurke. A devojcici svaka cast, jedva cekam dokumentarac.

Jooj odmah se jave ovi sto su bili po bunkerima. Koliko ste dugo bili bombardovani? Godinu, dvije, tri. Kad krene prica ispade da je cijeli grad srusen. Ni Dresden vam nije ravan. Veliko postovanje za ovu djevojcicu. Heb grote waardering voor wat ze gedaan heeft.

Ja sam sa 14 godina veci deo vremena provodio po sklonistima dok su mi uvodili demokratiju... Hvala im na lepe uspomene detinjstva i veliki izbor zabave koji su mi pruzili...

Sa 14 sam se krio od NATO bombi ! Sto je bila veca avantura od ove gluposti njene.

Sa 14 godina sam gledao kako da preživim Miloševića i njegovu ludu ženu sa što manje posledica po moje mentalno zdravlje.

ispade da su svi komentatori imali 14 godina baš '99. ??
nebitno.., bravo za devojčicu, ona bi to uradila i da je živela u srbiji, '99.

Deo sam proveo u bunkeru, a drugi deo van bunkera, bez struje, pod sirenama...

Krio se od Milosrdnog Andjela, a ona krcka lovu koju su skupili njeni milosrdni dedovi iz kolonija

Boze kako je lepa!

Auuu kakav trailer, jedva cekam dokumentarac. Svaka cast djevojcici!!!

Svaka cast! Carica!!!

Sta sam radio sa 14 godina?
Kupovao Stari konjak po 2-2,5 marke sverco ga u Madjarsku ili Slovacku (jer nam tada tamo vize nisu bile potrebne) prodavao ga tamo po 5-6 maraka.
Zaradjeni novac sam odmah tamo investirao u robu koju kod nas zbog sankcija nije bilo i ponovo svercovao kod nas.
Cigarete isto svercovao u Srbiju, kupovao marke od dilera, kupovao benzin na litre u plasticnim flasama od preprodavaca.
I da, usput nekako isao u skolu, kasnije se isto to dogadjalo i u srednjoj.

Čuvala decu, čistila kuće, čerupala zaklane piliće za prodaju na pijaci, a onda u fensi školi bila među najboljim učenicama, i krila kao zmija noge kakav mi je život van škole. Kad me neko zeza da sam štreberka i da samo učim pravila sam se da se ljutim da ne bi videli koliko sam srećna što ne znaju kakav mi je život u stvari, i da nikad ne učim jer nemam vremena. Ova mala je puna k'o brod i vozi brod... uz podršku roditelja. Izvinite, ali nisam impresionirana. Kad promrzneš na ulici u dva ujutru jer nemaš gde da ideš pa sijaš i blistaš u školi kao da ništa nije bilo, javi se. Javi se ovom što prenosio robu preko granice kao klinac, javi se šakama jada koje uskaču u kontejnere svaki dan da prehrane porodicu. "Može mi se" je možda sjajan razlog da poguraš svoje granice, ali zamisli da moraš.

Ja vodio ljubav sa nastavnicom hemije.

gledao u nebo tražeći bombardere koji su nas milosrdno posećivali.

И ја бих тако да имам пара за једрењак и плус пара за живот на мору ...
Лако је богаташу да се размеће

Išao u školu.

Roditelji mi nisu imali jedrilicu od 500.000 evra, niti bi mogli da plate račun za potragu i spasavanje ako bi nešto pošlo po zlu nasred okeana. A i da su imali, ne bi mi dozvolili.

Ja sam fascinirana.

Osvojio 11. po redu takmicenje iz ko zna kog vec predmeta...Sagradio uz pomoc drugova mini branu na maloj reci koja ptotice pored imanja mog deke na selu(jer me je uvek interesovalo graditeljstvo),ucio nemacki jezik samostalno...vozio biciklo svakodnevno po 15km...ucio avio-mehaniku jer sam bio opterecen godinama civilnim avionima i trenirao brake dance.

Bravo! Zivi svoje snove jer zivot je kratak! Nikome ne dozvoli da ti se nadje na putu. Ja sam igrao klikere, fudbal, zandar-lopov, ali ja sam samo za to i znao. A sad sa svojih 25 - e sada bih uradio isto sto i ti :)

šta smo radili sa 14 godina? ušuškani u te vaše fotelje ispred kompova ne možete ni da zamislite šta deca rade sa 14 godina.
prekinite na trenutak da buljite u fejsbuk i pogledajte malo decu u brazilskim favelama, u etiopiji, u ruandi, u makau...bez kamere, bez navigacije, bez satelitskog mobilnog

uvek cu pamtiti bas to leto sa mojih 14 leta, neverovatna avantura, bombe pljuste, sedim u sklonistu, ljustim suvu hranu, tople vode nema, struje nema, mogu da putujem po celoj svojoj zemlji, jer me nigde drugde ne pustaju. a i da me pustaju, to se ne moze priustiti. fenomenalno

Te godine je bilo bombardovanje, a ja sam vozio rolere dan-noc....:)

ja nisam isla u skolu, bezala sam od kuce u bioskop (mama mi nije davala da idem jer se bojala da ce ga bombardovati), spavala u svojoj kuci, jer komsije nisu htele da nas puste u skloniste (jer posto je skloniste ispod njihove zgrade, to znaci da je to skloniste samo za njih-ko je nama kriv sto skloniste nije ispod nase zgrade)

Mama i tata sigurno dobro zaradjuju...

Sta sam radio sa 14? Sedeo u Srbiji pod sankcijama, sa pocepanim starkama od 5 maraka na nogama, ucio uz svecu zbog restrikcija, razmisljao da li mi je otac ziv jer se sa ratista nije javljao mesecima i cekao majku da li ce uspeti da nadje brasno da napravi hleb. A sta ste vi radili?

"Da li to uopšte može da se meri sa avanturom mlade Laure Deker?"

Uz duzno postovanje prema podvigu male Holandjanke, Vase pitanje zvuci uvredljivo. Ne znam kako mogu da se mere detinjstva i ne vidim zasto bi moje detinjstvo bilo inferiorno u odnosu na njeno. Svako je usao u svoj zivot na samo njemu svojstven nacin i proziveo detinjstvo u skladu sa tim "pocetnim uslovima". Da su moji roditelji bili bogati avanturisti, da sam rodjen na moru, da sam dobio prvu jedrilicu sa 6 godina mozda bih i ja oplovio svet sa 14.
Rodjen sam u skromnoj radnickoj porodici od vrednih i postenih roditelja koji su mi pruzili koliko su mogli. Moje detinjstvo je nas zajednicki poduhvat koji mi je ostao u najlepsoj uspomeni iako nisam oplovio svet i bio na naslovnim stranama. "Kako te kolevka zaljulja, tako te lopata zakopa" kaze izreka. Ja sam moje detinjstvo proziveo u potpunosti onako kako me je moja "kolevka zaljuljala" i nema razloga da ga smatram inferiornim u odnosu na ostala. Nas zivot je samo nasa "avantura".

Borio sam se sa samim sobom, jer sam bio gay u Srbiji, trudio da samog sebe prihvatim bez ičije podrske, pokusavao da ne napustim sebi, isao na pripremnu nastavu i odvalio se od učenja kako bih upisao Filolosku gimnaziju. Od mene 1 dosta!

Dete imalo zanimljiv hobi... Da li znate okvirno koliko košta jedrenjak te veličine sa opremom koju ima na njemu? Okvirno? Pa... previše za dete, par miliona previše...

Sa 14 godina sam trenirao veslanje kao konj, bilo je izuzetno interesantno ali i naporno. Preko školaske godine kad idem popodne u školu prepodne u 8 trening, prepodne u školu u 17h trening, slobodno vreme koristio sam da učim i da se družim sa drugarima.

A što se tiče avantura mislim da sam kroz magični i čarobni svet GSP-a doživeo više nego što je ova devojčica na proputovanju oko sveta. Može ona da putuje i da se zeza u čamcu al da je vidim kako je 1997. godine išla pedeseticom od prve do poslednje stanice i to na pijačni dan, i to da stoji kod srednjih vrata :P E to je opasna avantura a ne ovo

Pa nista posebno nisam radio sa 14, pokusavao da prezivim drzavu i drustvo ciji sam drzavljanin i clan bio (i jos uvek pokusavam), pokusavao da prezivim osnovnoskolsko obrazovanje ili bolje reci mucenje, jer devedesetih mi je skola vise licila na ustanovu za prevaspitavanje i ukalupljivanje, pa i zaglupljivanje (da vam ne pricam o polaganju zakletve drugu titi i ispiranju mozga od strane matore uciteljice- zaklete komunistkinje) nego li na obrazovnu! Pokusavao da prezivim strahote drustva kao prosirene porodice, ali i strahote sopstvene koja je bila tipicna disfunkcionalna srpska porodica: otac alkos i sadista, bivsi golootocanin, majka u svom svetu u kom je ona jedina mucenica i zrtva, sestra gleda svoje d.pe, a ja prepusten sam sebi otprilike kao i ova curica na otvorenoj pucini. Moze se reci da smo oboje napravili podvig: ostali smo zivi!

Ja sam gledao cetrnaesti kongres skj na moj cetrnaesti rodjendan

.... a cime se bave njeni roditelji ?

Želja i hrabrost su potreban, ali ne i dovoljan uslov.

Evo meni teče 14.. videćemo šta ce biti u 15 pa analiziramo
za sada naporno treniram fudbal u slobodno vreme ucenje i nešto oko kompa cackam.. što se tice ove devojke nemam šta pametno prokomentarisati, da imam para, da živim na moru da imam jedrenjak mozda bih i ja to radio

Znam da ce zvucati potpuno otrcano, ali zaista, o istoj stvari sam i ja sanjao tada! Ali je osamdesetih ovo bila SFRJ(kako da dobijes taj cuveni crveni pasos kad nisi vojsku odsluzio), a mama i tata ... i sad me prodju trnci kad pomoslim kako bih prosao da sam im tako nesto predlozio.

Sa 14 godina sam napravio prvu svoju aplikaciju u Basic jeziku za svoj prvi PC (ZX Spectrum 48k), prvi put probao cigarete (orig.US Marlboro iz Free Shopa), prvi put probao Rubinov vinjak, prvi put dobio poljubac od devojke....
Sa 14 godina sam slušao Duran Duran i Depeche Mode i to na stereo kasetofonu sa stereo slušalicama :-)
Slušao starije šta pričaju, bavio se sportom, išao na astronomsku i matematičku sekciju i izbegavao sastanske SSROJ. Mrzeo sam TV Dnevnik kada je neko iz SKJ (ponajviše Vidoje Žarković) pričao o unutrašnjoj politici, neprijateljima socijalizma i samoupravljanja. Čudio se trećoj uzastopnoj smrti predsednika SSSR (Brežnjev, Černjenko, Andropov) i prvi put video Gorbačova.
Sanjao o walkmenu, HiFi sa Dolby B i beta2000 video rekorderu, prvi put video CD player i CD disk ali nisam znao šta je to. Jer nije bilo koga da mi to objasni.
Bio srećan kad sam mogao kupiti TDK MA 90min. audio kasetu, žudio da za rodjendan dobijem Casio sat sa kalkulatorom na dugmiće i džins jaknu uz Varteksove Levis farmerice.
Imali smo čak tri TV kanala + madjarske i rumunske koji nisu bili gledanja vredni.
Na TVBG2 zimi gledao Olimpijadu u našem Sarajevu, leti olimpijadu u L.A.
Bio na domaćem moru (Brač) sa roditeljima i dva puta u inostranstvu (Madjarska, ČSSR, Austrija).

7 godina kasnije, košmar, deziluzija, vreme provedeno po azilantskim centrima a noću sa suzama slušanje vesti iz zaraćene domovine.

Dilovao po kraju

A Boško Buha!?

Nije ovo nista, ja sam otplovio oko Neptuna nekoliko meseci pre 6-tog rodjendana. Secam se kao da je juce bilo.

Sa 14 sam ziveo u Slobinoj drzavi koja je ratovala sa susedima i u kojoj za mlade nije bilo nikakvih opcija za ono sto su u normalnim zemljama mladi bezbrizno radili. Mladost sam zbog toga izgubio i sada imam poteskoca da sa 34 prihvatim zivot "odraslih" kada je ostalo toliko toga da se uradi, vidi, proputuje. Imam dvoje male dece i ako neko ovde opet bude ozbiljnije zasrao stvari vodicu ih i na Novi Zeland ako treba. Samo da bar mladost provedu bezbrizno kampujuci i pevajuci.

Sa četrnajst godina dobija san novi predmet ,a zva se zdrastveni odgoj.Nije to bilo u školi već više vako fakultativno.
U mojoj ulici se otvorija prvi kafić.Mala jedna prčvarnica sa šankom ,par stolica,zahodom i kod vrata je bija fliper oni sa onim Indijancem.Mi mulci smo smili tu ulazit i igrat na fliper samo ako je untra bija barba Kuco.On je bija nešto ka oni vaš Branko kockica samo šta ja Branka nikad nisan vidija da mlati ljude,a barba Kuco je to redovito činija.Jedan put smo ušli unutra,a barba Kuco je čita neki časopis.Ja san zna za dva časopisa.Burdu šta mi je mater čitala i Sam svoj majistor koji mi je otac kupova pa bi posli sa kumom pokušava primjenit naučeno.Tako je i nasta oni ćeški crtani"A je to".Bilo mi je čudno šta barba Kuco prati burdu i modu ali san ga isto pita za fliper.On me je mutno pogleda spomenija da mi već neke dlake rastu ,a igra bi na fliper.Gurnija mi časopis u ruke i potira nas vanka.
Na vrhu jednog od nebordera počelo je naše zdrastveno i seksualno obrazovanje.Nas pet mulaca smo se dogovorili da će na taj obrazovni časopis svak imat po jedan dan,a ostala dva dana ćemo zajednički diskutirat o naučenom.
Barba Kuce više nema.Nesta je ali ću do kraja života pamtit njegove rići:
Fric(tako su me zvali jer san bija skroz plav)Od švore(časne sestre)neš dobit ni kruva,a ni one stvari.Da nije bilo njega i njegovog poticanja na obrazovanje ko zna bili ja navrime sazna o kojoj on to stvari priča.
Barba Kuco neka ti je laka zemlja.

Vozila biciklo oko zgrade.

hahaha..sa 14 godina,letnji raspust,secam se kako da ne..po danu sam uzivao na plazi,a od ponoci do zore radio u pekari...

meni ovo zvuči prosto neverovatno

Cackao nos, i pikao basket... Svaka cas maloj...

Mi smo sedeli tu i duv.. duvanili smo cigare

Prema mojoj statistici, ovu vest procitalo je 98% pripadnika generacije 1985 :) Slazem se da nismo mi krivi za najveci deo muka koje zivimo, ali mislim da treba imati postovanja i prema ovoj devojcici, drzavljanki jedne od bogatijih i slobodnijih zemalja sveta, u kojoj su ljudi ipak mnogo skromniji od prosecnog Balkanca. Uostalom, mogla je uvek da izabere da luduje po klubovima, vozi brza kola, tetovira tetkino ime...

sa 14 god sam bila ludo zaljubljena u decka kog sam videla na moru i spremala se da u 15. udjem kao zgodno devojce da bih ga scepala kad odem na leto. danas ne bih bila to sto jesam da nije bilo njega, na greskama se uci.

@ (Voždovac, 17. januar 2014 17:40) - Citajuci tvoj komentar sam se skroz najezio. Srodna duso moja, dao sam ti samo jedan plus jer nema opcije da ti ih dam 100. Svaka ti je recenica kao da sam je ja smislio i napisao.

Sa 14 sam otisla na prvo samostalno letovanje u Zadar i upoznala drugaricu sa kojom sam ludovala,išle smo u pidzamama u grad, citale Dilan Doga, ja sam nju ucila Remi, ona mene Briškule...Zajedno smo prvi put stopirale na dugom putu do plaže i oba puta zaustavile BMW, lude male...Vozile smo se u ludom crvenom kabrioletu koji kao da je bio sklapan iz vise izvora,sa irskim seterom i uz Terens Trent Darbija. Danas smo u kontaktu preko facea. Druzila sam se i sa jednom bakom koja je zivela u Sakramentu,skolovala se na Sorboni i jedina u vreme kraljice Marije je imala kola. Njena sestra je bila devojka Ive Lole Ribara i njen život sa 74 je tek bio avantura, meni sa 14.

Isao na svirke sa starijima iz kraja, zapalio prvu pljugu, zaljubio se i imao prvu devojku, probao Kajzer pivo, prvi put kampovao sa drustvom.

Sa 14 godina sam prvi put posecivao oca u zatvoru, slusao starije sta govore i uvek malo ganjo devojke. Moglo je biti sve lepse, al sva iskustva koja steknes u zivotu te ucine tom osobom koja jesi na kraju krajeva!

izbjegla u drugi grad. trudila se uklopiti u drustvo. gledala kolone izbjeglica. citala uz svijece. zeljela normalan zivot. cekala da dodje struja nakon 40 dana. strahovala. zeljela kvalitetan sampon. bila dijete...s mozgom odrasle osobe.
divim se ovoj djevojcici, neka zivi i uziva!

Ja sam igrao klikere

Ja sam bija primjeran omladinac i vjerno čuvao samoupravno zajednicu svih naših naroda i narodnosti.

ma mladost je mladost uvek je se rado setim,a sta sam radio? sta nisam je*ote...

sa 14,sam zadnji put isao u peti razred,i po treci puta hteo da se zenim...

Sa 14 sam bio sedmi-osmi razred. Secam se da smo celo leto igrali basket u kraju i to u vreme kad je vrucina, jer je prajm termin od 6-8 bio rezervisan za matorce. Igrali smo klikere u skoli za vreme odmora. Bio sam bas zaljubljen u jednu Anu, ali nisam znao kako da joj pridjem. Bilo je lepo, sa ove distance kad se pogleda.

Mi malo matoriji sa 14 godina smo pomagali matorima na selu posto nije moglo da se prezivi sa 5 maraka, kolika je bila plata u prosveti. Eto tako smo provodili letnje raspuste!

Bio sam nesretno zaljubljen, čitao puno tolstoja, igrao jako puno videoigara i trenirao atletiku. :)
@godiste 1970- prekrasan post si napisao.. Spremio sam si ga jer je kvazi-pjesničko svjedočanstvo jednog vremena kojeg nažalost vise nema.. Živio !!

ej bre ljudi, ovo dete je samo preplovilo tri okeana. no comment...

krao sam orahe

sa četrnaest sam se prvi put poljubila...,bilo je bezveze...

@Voždovac
Kapa do poda i želim ti sve najbolje u životu jer to zaslužuješ.Nikad nisan osjetija neimaštinu i borbu za goli život i baš zato cjenim osobe poput tebe.

Ja sam igrao rupica i zmurke. A devojcici svaka cast, jedva cekam dokumentarac.

Dobila sam prvi vokmen i išla sa klubom na letnje pripreme u Španiju. Išla sam u Trst sa mamom i tetkom po nove starke (prvomajska putovanja), jer sam tada bila dovoljno "velika" za takvu avanturu. Skijanje na Mavrovu sa školom i sa roditeljima na Tatrama. Išla sam Jadrolinijom iz Splita za Ankonu, a onda sa ujakom u Sijenu kod na žalost nesuđene ujne. Bar sam videla Italiju. Baš komentarišem sa decom članak i prosto ne mogu da verujem gde sam sve bila u periodu januar-sepembar. Posle je krenula gimnazija, nije bilo zezanja. Žao mi je što moji klinci nemaju mogućnost da putuju kao što sam ja mogla.

Imao tezgu na pijaci i prodavao u nesretna vremena.

All is not lost:)

Sta sam radio? Bio u sklonistu, igrao basket, muvao sa komsinicom Aleksandrom

Živim u jednom malom mestu u Banatu i sa 14 sam se upustio u svoju veću avanturu. Stopom sam zapalio u 600 km udaljeni Zagreb na koncert Dire Straits. Za mene bila i ostala neviđena odiseja.