Kako činiti razliku

Zaista se retko nadju tekstovi koji (kao ovaj gospodina Pančića) ume da nadje i zadrži "pravu meru"...

Nisam primetio da je negde spomenuto da li je Aleksandar Tijanić odneo u grob tajnu o tome šta se razgovaralo u kabinetu Radomira Markovića gde je prvo doveden Legija, mimo zakona, pošto je sačekao da Koštunica preuzme vlast da bi se predao. Tom famoznom noćnom sastanku prisustvovao je, pored Šefa BIA R. Markovića, Ministra Unutrašnjih dela D. Jočića i Aleksandar Tijanić. Svi znamo da se oko tog događaja digla velika prašina. Pok. Tijanić je u nekoliko navrata bio pitan šta je on tamo tražio, ko ga je i zašto tamo pozvao i šta se u toj prostoriji za tih nekoliko mračnih, noćnih sati dešavalo, ali on, Tijanić, nikada nije dao odgovor. O tome je i, sad pok. Srđa Popović nebrojeno putra javno tražio objašnjenje koje nikada ni od koga nije dobio.

Verovatno da se tu nalazi objašnjenje za političku pozadinu atentata na Premijera jer nema ubistva Predsednika neke Vlade a da iza toga ne stoje politički motivi.

Čak ni Teofil Pančić, u inače odličnom članku, to ne spominje. Da li je zaboravio ili "zaboravio" to može samo on da nam kaže. Mada, možemo da naslutimo zato što je nabacio čuveno "ako Đinđić preživi, Srbija neće sigurno"...

Retko se kada složim sa pisanijem ovoga gospodina ali, za trazliku, mislim da je ovim "rekvijem" dao najpribližniji "kroki" lika i dela gospodina Tijanića. Naravno, svako mu iz svog političkog ugla, može odobravati ili osporavati njegovo političko bitisanje u srpskoj političkoj baruštini ali, niko mu ne može osporiti moć da rečima "ubija" i podiže "iz mrtvih". Gospodin Tijanić je bio mag pisane i izgovorene reči. Njegove reči nikoga nisu ostavljale ravnodušnim a odzvanjale su kao rika lavova.Nije se bojao da udje u duel ni sa sebi ravnima a ni sa "hijenama" koje su cijukale okolo zazirući od njegovog retoričkog "ujeda".Uživao sam u svakoj njegovoj reči. Proći če dosta godina dok vreme ne iznedri ponovo nekog Tijanića Aleksandra.

Kad sam video duzinu teksta, pomislio sam da ce standardno Teofil da posle prve polovine zavrsi "u hejtu" ali sam prijatno iznenadjen. Ceo tekst je na vrhunskom nivou. Sto se tice teme, pokojnog A.Tijanica doslovno nikada nisam imao lepu rec za njega. Takvi ljudi Srbiji apsolutno ne trebaju. Ljudi koji u svojim rezimeima mogu da imaju "Slobin ministar", "provokator na ubistvo premijera", "nekulturan" ili "sklon fizickom obracunavanju" ne zasluzuju ni da zauzimaju ovoliki medijski prostor ni ovolike hvalospeve.

Čini mi se da od devedesetih nije iznosio mišljenje, nego je uvek bio propagandista nečijeg uspona ili nečijeg rušenja, ali redovno iz niskih pobuda i u nečijem interesu. Svoju sposobnos je stavio u funkciju prizemnih ciljeva i zato ne vidim razlog da se ima otklon od realne kvalifikacije njegovog rada, samo zato što je bio pronicljiv i pismen. Možda grešim, ali ko kaže da Gebels i desetine propagandista najrazličitijih zala nisu bili inteligentni i da nisu nikog ostavljali ravnodušnim.

(Mladen Mladenović, 30. oktobar 2013 12:26)

Kad ste već spomenuli, takođe smo primetili da su upravo veliki 'branitelji srpstva' oni koji su najviše štete naneli Srbiji, daleko više od bilo kojeg bombardovanja. Nije bitno da li je u pitanju Tijanić, najveći junak našeg novinarstva koji je svojeručno zaslužan za to što RTS nije uspeo da se iz režimskog medija/zabave za priglupe transformiše u javni servis ,ili patriotski mlatitelji gloginja preko svakog medija spremnog da objavi njihova vantrzanja - poput tebe, princip je isti.

Da ne bi ove rasprave ne bismo ni saznali da biti Srbin u stvari znaci biti kucni prijatelj Mire Markovic; ministar Slobodana Milosevica; telal Vojislava Kostunice; prizivac ubistva premijera drzave (i to ne Zimbabvea, vec Srbije); agitprop Aleksandra Vucica. Ni sam nisam siguran da li mi je jadnije takvo vidjenje "srpstva" ili njegovi propagatori.

Slobodan, 30. oktobar 2013 11:12)
---------------------------------
Vaše poredjenje sa Tijanića sa Gebelsom ima isto toliko smisla kao da ste ga uporedili sa Nikolom Teslom ili Šabanom Bajramovićem?! Njegova jedina "mana" je što se, u sveopštem gradjanskom ratu, koji je vladao na teritoriji bivše Jugoslavije, nije stavio na stranu neprijatelja srpskog naroda, te se tim činom kandidovao za velikog "intelektualca, demokratu i europejca". Zar niste primetili da, svi oni koji su gledali u nebo navijajući za što veću preciznost američkih bombi, "pod obavezno" su velike demokrate i poštovaoci evropskih vrednosti.

@NEMANJA:
"Kad ste već spomenuli, takođe smo primetili da su upravo veliki 'branitelji srpstva' oni koji su najviše štete naneli Srbiji, daleko više od bilo kojeg bombardovanja. Nije bitno da li je u pitanju Tijanić, najveći junak našeg novinarstva koji je svojeručno zaslužan za to što RTS nije uspeo da se iz režimskog medija/zabave za priglupe transformiše u javni servis ,ili patriotski mlatitelji gloginja preko svakog medija spremnog da objavi njihova vantrzanja - poput tebe, princip je isti."
----------------------------------
I ja se slažem da su pojedinci, posebno oni, koji se zalažu za neku "Drugu Srbiju", za neke druge ili "nove vrednosti", za Srbiju kojoj neće biti važne teritorije, naneli više štete Srbiji od bilo kakvog bombardovanja. "Drugosrbijanci" predstavljaju ešalone petokolonaša koji su se "iskrcali" u Srbiju posle "pripreme terena" odnosno bombardovanja. Oni su imali ulogu onih koji treba da "overe" žrtvu. Skoro da su uspeli u tome ali, čini se da im je trebao samo još jedan "turnus". Da, poput čuvenog Mesića izjave "naš zadatak je završen", pored Jugoslavije više ne postoji ni Srbija. Rekoh, jedina mana gospodina Tijanića je ta što je Srbin i što se za vreme "demokratskog bombardovanja" Srbije nije stavio na stranu bombardera, kao pojedinci čija imena ovde neću navoditi jer su opštepoznata.

Retko se kada složim sa pisanijem ovoga gospodina ali, za trazliku, mislim da je ovim "rekvijem" dao najpribližniji "kroki" lika i dela gospodina Tijanića. Naravno, svako mu iz svog političkog ugla, može odobravati ili osporavati njegovo političko bitisanje u srpskoj političkoj baruštini ali, niko mu ne može osporiti moć da rečima "ubija" i podiže "iz mrtvih". Gospodin Tijanić je bio mag pisane i izgovorene reči. Njegove reči nikoga nisu ostavljale ravnodušnim a odzvanjale su kao rika lavova.Nije se bojao da udje u duel ni sa sebi ravnima a ni sa "hijenama" koje su cijukale okolo zazirući od njegovog retoričkog "ujeda".Uživao sam u svakoj njegovoj reči. Proći če dosta godina dok vreme ne iznedri ponovo nekog Tijanića Aleksandra.

Slobodan, 30. oktobar 2013 11:12)
---------------------------------
Vaše poredjenje sa Tijanića sa Gebelsom ima isto toliko smisla kao da ste ga uporedili sa Nikolom Teslom ili Šabanom Bajramovićem?! Njegova jedina "mana" je što se, u sveopštem gradjanskom ratu, koji je vladao na teritoriji bivše Jugoslavije, nije stavio na stranu neprijatelja srpskog naroda, te se tim činom kandidovao za velikog "intelektualca, demokratu i europejca". Zar niste primetili da, svi oni koji su gledali u nebo navijajući za što veću preciznost američkih bombi, "pod obavezno" su velike demokrate i poštovaoci evropskih vrednosti.

@NEMANJA:
"Kad ste već spomenuli, takođe smo primetili da su upravo veliki 'branitelji srpstva' oni koji su najviše štete naneli Srbiji, daleko više od bilo kojeg bombardovanja. Nije bitno da li je u pitanju Tijanić, najveći junak našeg novinarstva koji je svojeručno zaslužan za to što RTS nije uspeo da se iz režimskog medija/zabave za priglupe transformiše u javni servis ,ili patriotski mlatitelji gloginja preko svakog medija spremnog da objavi njihova vantrzanja - poput tebe, princip je isti."
----------------------------------
I ja se slažem da su pojedinci, posebno oni, koji se zalažu za neku "Drugu Srbiju", za neke druge ili "nove vrednosti", za Srbiju kojoj neće biti važne teritorije, naneli više štete Srbiji od bilo kakvog bombardovanja. "Drugosrbijanci" predstavljaju ešalone petokolonaša koji su se "iskrcali" u Srbiju posle "pripreme terena" odnosno bombardovanja. Oni su imali ulogu onih koji treba da "overe" žrtvu. Skoro da su uspeli u tome ali, čini se da im je trebao samo još jedan "turnus". Da, poput čuvenog Mesića izjave "naš zadatak je završen", pored Jugoslavije više ne postoji ni Srbija. Rekoh, jedina mana gospodina Tijanića je ta što je Srbin i što se za vreme "demokratskog bombardovanja" Srbije nije stavio na stranu bombardera, kao pojedinci čija imena ovde neću navoditi jer su opštepoznata.

Kad sam video duzinu teksta, pomislio sam da ce standardno Teofil da posle prve polovine zavrsi "u hejtu" ali sam prijatno iznenadjen. Ceo tekst je na vrhunskom nivou. Sto se tice teme, pokojnog A.Tijanica doslovno nikada nisam imao lepu rec za njega. Takvi ljudi Srbiji apsolutno ne trebaju. Ljudi koji u svojim rezimeima mogu da imaju "Slobin ministar", "provokator na ubistvo premijera", "nekulturan" ili "sklon fizickom obracunavanju" ne zasluzuju ni da zauzimaju ovoliki medijski prostor ni ovolike hvalospeve.

Zaista se retko nadju tekstovi koji (kao ovaj gospodina Pančića) ume da nadje i zadrži "pravu meru"...

(Mladen Mladenović, 30. oktobar 2013 12:26)

Kad ste već spomenuli, takođe smo primetili da su upravo veliki 'branitelji srpstva' oni koji su najviše štete naneli Srbiji, daleko više od bilo kojeg bombardovanja. Nije bitno da li je u pitanju Tijanić, najveći junak našeg novinarstva koji je svojeručno zaslužan za to što RTS nije uspeo da se iz režimskog medija/zabave za priglupe transformiše u javni servis ,ili patriotski mlatitelji gloginja preko svakog medija spremnog da objavi njihova vantrzanja - poput tebe, princip je isti.

Čini mi se da od devedesetih nije iznosio mišljenje, nego je uvek bio propagandista nečijeg uspona ili nečijeg rušenja, ali redovno iz niskih pobuda i u nečijem interesu. Svoju sposobnos je stavio u funkciju prizemnih ciljeva i zato ne vidim razlog da se ima otklon od realne kvalifikacije njegovog rada, samo zato što je bio pronicljiv i pismen. Možda grešim, ali ko kaže da Gebels i desetine propagandista najrazličitijih zala nisu bili inteligentni i da nisu nikog ostavljali ravnodušnim.

Nisam primetio da je negde spomenuto da li je Aleksandar Tijanić odneo u grob tajnu o tome šta se razgovaralo u kabinetu Radomira Markovića gde je prvo doveden Legija, mimo zakona, pošto je sačekao da Koštunica preuzme vlast da bi se predao. Tom famoznom noćnom sastanku prisustvovao je, pored Šefa BIA R. Markovića, Ministra Unutrašnjih dela D. Jočića i Aleksandar Tijanić. Svi znamo da se oko tog događaja digla velika prašina. Pok. Tijanić je u nekoliko navrata bio pitan šta je on tamo tražio, ko ga je i zašto tamo pozvao i šta se u toj prostoriji za tih nekoliko mračnih, noćnih sati dešavalo, ali on, Tijanić, nikada nije dao odgovor. O tome je i, sad pok. Srđa Popović nebrojeno putra javno tražio objašnjenje koje nikada ni od koga nije dobio.

Verovatno da se tu nalazi objašnjenje za političku pozadinu atentata na Premijera jer nema ubistva Predsednika neke Vlade a da iza toga ne stoje politički motivi.

Čak ni Teofil Pančić, u inače odličnom članku, to ne spominje. Da li je zaboravio ili "zaboravio" to može samo on da nam kaže. Mada, možemo da naslutimo zato što je nabacio čuveno "ako Đinđić preživi, Srbija neće sigurno"...

Da ne bi ove rasprave ne bismo ni saznali da biti Srbin u stvari znaci biti kucni prijatelj Mire Markovic; ministar Slobodana Milosevica; telal Vojislava Kostunice; prizivac ubistva premijera drzave (i to ne Zimbabvea, vec Srbije); agitprop Aleksandra Vucica. Ni sam nisam siguran da li mi je jadnije takvo vidjenje "srpstva" ili njegovi propagatori.