Otkrivena najgušća galaksija

Uživao sam u ovom tekstu,hvala vam!:)

Svaka cast na jednom razumnom i pristupacnom tekstu

Svaka cast ljudima koji se ovim bave! Zavidim im...

Tačnije, ona je bila ovako gusta pre 55 miliona godina ;). Kakva je trenutno i da li uopšte postoji saznaćemo za 55 miliona godina ;).

Odlican tekst, zaista uzivanje u citanju i vrlo jednostavno objasnjeno za nas "ne-astronome", one koji volimo da pratimo sva ta cudesna otkrica. Dakle, ako sam dobro razumeo, broj tih galaksija ne mora da bude mali, vec ih je samo jako tesko pronaci? stvarno interesantno. I svi ti novi teleskopi, zasto bas radio teleskopi za daleke galaksije, moze li neko da objasni? hvala

eto i tamo npr da zivi neko inteligentan mi nikada necemo saznati :D

vidi ga sad.. Dinamicko prisustvo tamne materije nije potrebno... kakav zaokret!!!

A kad je Tesla o ovome govorio, niko mu nije verovao.

Ukoliko bi pratili samo jednu galaksiju, ne bi ništa saznali ... proučavanjem što većeg broja galaksija koje su u različitim stadijumima razvoja, dobijamo mnogo širu sliku i mnogo više podataka ... ovo gledanje u prošlost, tj. galaksije koje su od nas udaljene milijardama sg. je za nas plus jer takve podatke ne bi imali, ukoliko bi sve bilo u realnom vremenu ... guste glaksije su, statistički, pogodnije za razvoj inteleigencije i "kosmičke civilizacije" jer su udaljenosti među zvezdama mnogo manje nego što je to slučaj u našoj galaksiji pa je problem dužine putovanja i potrebnih brzina, srazmerno manji... u proseku naš vidljivi univerzum je sastavljen od oko 100 milijardi galaskija sa oko 100 milijardi zvezda u svakoj ... planetarni prosek po zvezdi bi bio na nivou od 5 (+/-) ... naravno, nisu sve zvezde u poziciji da omoguće stabilan život u okruženju ali to je ipak impozantan broj mogućih izvora života ... "zona života" koja se ranije odnosila samo na planete koje su na određenoj daljini od zvezde, verovatno je proširena i na panete koje imaju jaka tekstonska dešavanja ako i satelite masivnih planeta ... sve u svemu, život je verovatnije samo jedno od stanja materije i ukoliko su ispunjeni određeni uslovi on će se "pojaviti" ...

Fascinantno koliko lepih stvari i neotkrivenih ima u ovom nasem prostoru, ovakve vesti i tekstovi zasluzuju mnogo vise medijske paznje nego tamo neki kvazi-rijaliti cirkusanti.

Inace, imam pitanje ako bi neko znao da mi odogovori> da li je moguce pratiti evoluciju galaksija kroz vreme samo jednim teleskopom, na primer optickim? sta se tu desava ako znamo da se svemir stalno siri, kako se to odrazava na te galaksije. Izvinjavam se zbog mozda naivnog pitanja.

Inace sjajno napisan tekst, pohvale redakciji i autoru.

znaci klavikularno binarna je suprotnost gegezle u smelcer dozni??

@Pluton
Radio teleskopi koriste duge valne duljine i kao takvi mogu 'prolaziti' kroz različite oblake prašine koje se nalaze u svemiru. Optičko svjetlo bi bilo apsorbirano u takvim oblacima tj. ne bi moglo proći kroz njih.

@game over

Sudeci po procitanom, zracenje u toliko gistoj galaksiji je preveliko za radjanje zivota. Centralni deo nase galaksije je takodje previse gust za zivot.

Mi se nalazimo na periferiji nase galaksije.

Zivot opstaje na veoma niskim energijama kosmicki gledano.

Ako je na zemlji prosek nekih 20c, na skali temperature to je skoro minimum. Znamo da je minimalna temperatura u univerzumu -250c ili tako nesto a plus smo vec merili do nekoliko miliardi C.

U prevodu, zivot se nalazi tamo gde ga je najteze detektovati.

Na rastojanju od 100 svetlosniih godina, detektovano je postojanje čak 100 miliona zvezda.

Sto ce reci da je prosecno rastojanje izmedju dve zvezde 1.000.000km?
Malo verovatno,s obzirom da je samo precnik naseg Sunca 1.4 miliona km,a Sunce je jedna prilicno mala zvezda.Udaljenost Zemlje od Sunca je 150 miliona km,najbliza zvezda Suncu je udaljena 4ly,sto je nekih 40 bilijardi km.
Takva galaksija ne samo da ne moze dugo da opstane u tom stanju,nego se postavlja pitanje kako je uopste nastala.

@Ivan Grozni
Ako sam dobro razumeo komentar (izvinjavam se ako nisam), radio i UV zraci putuju brze od svetlosti, tj. trenutno. Pa nece bas biti. Sitan detalj koji kvari ovu lepu zamissao je da su radio, IC, vidljivi, UV i ostali zraci jedan te isti zrak samo na drugoj frekvenciji. Te znaci putuju isotm brzinom.

Ha...pa to znaci da je ona takva bila pre 55 miliona godina a kakva je sad nemamo pojma takodje je moguca teza da je takvo stanje trajalo par vekova a onda se citava galaksija urusila u crnu rupu koja je u centru.

Tekst nije najpreciznije prenet i otud konfuzija o 100 miliona zvezda na 100 svetlosnih godina. Radi se naime o tome da je detektovana zracenje ravno masi 100 miliona suncevih u zoni precnika 100 svetlosnih godina. I to oko centra galaksije (gde je koncentracija zvezda najveca). moguce je da uopste nije u pitanju toliki broj zvezda vec odredjen broj veoma velikih objekata...

odgovor za (pluton, 6. oktobar 2013 11:37)

Koriste se radio i ultra ljubičasti, X i neki drugi zraci zato što su oni mlogo moćniji i precizniji od svake optike. Oni slikaju putem svojih termičkih senzora ili elemantarnog hemijskog sastava i kod njih optika ne igra nikakvu ulogu. Čitaj: neuporedivo dalekosežniji i verniji su. Optika u svemiru uvek vara usled crne materije koja je na putu i koja blokira pogled na nebeska tela i tako nam iskrivljuju našu sliku o njima. Obično je nekoliko puta uveličava i od nje pravi fraktale. Zbog toga i imamo lažni pogled u svemu što vidimo na nebu golim okom, znači, optikom, koji se još zove i pogled kroz dno flašice od coca-cole. Zato se optika ni ne koristi više u takve svrhe, jer je pored iskrivljene slike sve što se optikom (okom) može videti na toliku daljinu i za to vreme i vremenski isto toliko SG zastarelo. Dok to sve kod modere tehnologije nije slučaj i ona ne podleže toj deformaciji vremena zbog daljine.
Svemirska telemetrija je danas toliko napredovala kao kad bi ste nekadašnjeg konja po brzini upoređivali sa najbržim mlaznim avionom.

To je ujedno i odgovor za:
- (dovla, 6. oktobar 2013 12:23)
- (zoki, 6. oktobar 2013 14:15)
PS: Vaši se zaključci o zastarelosti tih slika baziraju samo na optičkim slikama, kojima su potrebne te svetlosne godine da do nas stignu, ali to sve ne važi i za ove moderne tehnologije, sa njima je aktuelno stanje svega što uslikaju na toj daljini ~ nuli, što znači vrlo, vrlo približno onom tamo.

(sve sve ali ništa)
zahvaljujem...
kroz suze od smeha...

A kad je Tesla o ovome govorio, niko mu nije verovao.

znaci klavikularno binarna je suprotnost gegezle u smelcer dozni??

odgovor za (pluton, 6. oktobar 2013 11:37)

Koriste se radio i ultra ljubičasti, X i neki drugi zraci zato što su oni mlogo moćniji i precizniji od svake optike. Oni slikaju putem svojih termičkih senzora ili elemantarnog hemijskog sastava i kod njih optika ne igra nikakvu ulogu. Čitaj: neuporedivo dalekosežniji i verniji su. Optika u svemiru uvek vara usled crne materije koja je na putu i koja blokira pogled na nebeska tela i tako nam iskrivljuju našu sliku o njima. Obično je nekoliko puta uveličava i od nje pravi fraktale. Zbog toga i imamo lažni pogled u svemu što vidimo na nebu golim okom, znači, optikom, koji se još zove i pogled kroz dno flašice od coca-cole. Zato se optika ni ne koristi više u takve svrhe, jer je pored iskrivljene slike sve što se optikom (okom) može videti na toliku daljinu i za to vreme i vremenski isto toliko SG zastarelo. Dok to sve kod modere tehnologije nije slučaj i ona ne podleže toj deformaciji vremena zbog daljine.
Svemirska telemetrija je danas toliko napredovala kao kad bi ste nekadašnjeg konja po brzini upoređivali sa najbržim mlaznim avionom.

To je ujedno i odgovor za:
- (dovla, 6. oktobar 2013 12:23)
- (zoki, 6. oktobar 2013 14:15)
PS: Vaši se zaključci o zastarelosti tih slika baziraju samo na optičkim slikama, kojima su potrebne te svetlosne godine da do nas stignu, ali to sve ne važi i za ove moderne tehnologije, sa njima je aktuelno stanje svega što uslikaju na toj daljini ~ nuli, što znači vrlo, vrlo približno onom tamo.

Uživao sam u ovom tekstu,hvala vam!:)

(sve sve ali ništa)
zahvaljujem...
kroz suze od smeha...

Na rastojanju od 100 svetlosniih godina, detektovano je postojanje čak 100 miliona zvezda.

Sto ce reci da je prosecno rastojanje izmedju dve zvezde 1.000.000km?
Malo verovatno,s obzirom da je samo precnik naseg Sunca 1.4 miliona km,a Sunce je jedna prilicno mala zvezda.Udaljenost Zemlje od Sunca je 150 miliona km,najbliza zvezda Suncu je udaljena 4ly,sto je nekih 40 bilijardi km.
Takva galaksija ne samo da ne moze dugo da opstane u tom stanju,nego se postavlja pitanje kako je uopste nastala.

eto i tamo npr da zivi neko inteligentan mi nikada necemo saznati :D

Svaka cast na jednom razumnom i pristupacnom tekstu

Svaka cast ljudima koji se ovim bave! Zavidim im...

vidi ga sad.. Dinamicko prisustvo tamne materije nije potrebno... kakav zaokret!!!

Odlican tekst, zaista uzivanje u citanju i vrlo jednostavno objasnjeno za nas "ne-astronome", one koji volimo da pratimo sva ta cudesna otkrica. Dakle, ako sam dobro razumeo, broj tih galaksija ne mora da bude mali, vec ih je samo jako tesko pronaci? stvarno interesantno. I svi ti novi teleskopi, zasto bas radio teleskopi za daleke galaksije, moze li neko da objasni? hvala

Tačnije, ona je bila ovako gusta pre 55 miliona godina ;). Kakva je trenutno i da li uopšte postoji saznaćemo za 55 miliona godina ;).

Ha...pa to znaci da je ona takva bila pre 55 miliona godina a kakva je sad nemamo pojma takodje je moguca teza da je takvo stanje trajalo par vekova a onda se citava galaksija urusila u crnu rupu koja je u centru.

Tekst nije najpreciznije prenet i otud konfuzija o 100 miliona zvezda na 100 svetlosnih godina. Radi se naime o tome da je detektovana zracenje ravno masi 100 miliona suncevih u zoni precnika 100 svetlosnih godina. I to oko centra galaksije (gde je koncentracija zvezda najveca). moguce je da uopste nije u pitanju toliki broj zvezda vec odredjen broj veoma velikih objekata...

@game over

Sudeci po procitanom, zracenje u toliko gistoj galaksiji je preveliko za radjanje zivota. Centralni deo nase galaksije je takodje previse gust za zivot.

Mi se nalazimo na periferiji nase galaksije.

Zivot opstaje na veoma niskim energijama kosmicki gledano.

Ako je na zemlji prosek nekih 20c, na skali temperature to je skoro minimum. Znamo da je minimalna temperatura u univerzumu -250c ili tako nesto a plus smo vec merili do nekoliko miliardi C.

U prevodu, zivot se nalazi tamo gde ga je najteze detektovati.

@Pluton
Radio teleskopi koriste duge valne duljine i kao takvi mogu 'prolaziti' kroz različite oblake prašine koje se nalaze u svemiru. Optičko svjetlo bi bilo apsorbirano u takvim oblacima tj. ne bi moglo proći kroz njih.

Fascinantno koliko lepih stvari i neotkrivenih ima u ovom nasem prostoru, ovakve vesti i tekstovi zasluzuju mnogo vise medijske paznje nego tamo neki kvazi-rijaliti cirkusanti.

Inace, imam pitanje ako bi neko znao da mi odogovori> da li je moguce pratiti evoluciju galaksija kroz vreme samo jednim teleskopom, na primer optickim? sta se tu desava ako znamo da se svemir stalno siri, kako se to odrazava na te galaksije. Izvinjavam se zbog mozda naivnog pitanja.

Inace sjajno napisan tekst, pohvale redakciji i autoru.

Ukoliko bi pratili samo jednu galaksiju, ne bi ništa saznali ... proučavanjem što većeg broja galaksija koje su u različitim stadijumima razvoja, dobijamo mnogo širu sliku i mnogo više podataka ... ovo gledanje u prošlost, tj. galaksije koje su od nas udaljene milijardama sg. je za nas plus jer takve podatke ne bi imali, ukoliko bi sve bilo u realnom vremenu ... guste glaksije su, statistički, pogodnije za razvoj inteleigencije i "kosmičke civilizacije" jer su udaljenosti među zvezdama mnogo manje nego što je to slučaj u našoj galaksiji pa je problem dužine putovanja i potrebnih brzina, srazmerno manji... u proseku naš vidljivi univerzum je sastavljen od oko 100 milijardi galaskija sa oko 100 milijardi zvezda u svakoj ... planetarni prosek po zvezdi bi bio na nivou od 5 (+/-) ... naravno, nisu sve zvezde u poziciji da omoguće stabilan život u okruženju ali to je ipak impozantan broj mogućih izvora života ... "zona života" koja se ranije odnosila samo na planete koje su na određenoj daljini od zvezde, verovatno je proširena i na panete koje imaju jaka tekstonska dešavanja ako i satelite masivnih planeta ... sve u svemu, život je verovatnije samo jedno od stanja materije i ukoliko su ispunjeni određeni uslovi on će se "pojaviti" ...

@Ivan Grozni
Ako sam dobro razumeo komentar (izvinjavam se ako nisam), radio i UV zraci putuju brze od svetlosti, tj. trenutno. Pa nece bas biti. Sitan detalj koji kvari ovu lepu zamissao je da su radio, IC, vidljivi, UV i ostali zraci jedan te isti zrak samo na drugoj frekvenciji. Te znaci putuju isotm brzinom.