Da li pamtite omiljenu priču za laku noć?

Ja se najbolje secam crtanog filma pre dnevnika tarzana,himena,strumfova...
Sta ce vam bolja bajka,jednom nedeljno crtac u 7,pa mastas celu nedelju o sledecoj epizodi :)

Najjaci utisak su ostavile na mene price moje nane. Nikada nije pricala istu, izmisljala ih je u trenutku.Mesavina fikcije i realnosti, pre svega jako duhovito. Neponovoljivo.

Čista glupost. Niti mi je ko čitao niti sam htela da slušam (kako su mi kasnije rekli). Naravno da mi danas ništa ne fali, sa roditeljima imam mnogo prisniji odnos od svih mojih prijatelja (tačnije ne poznajem nikog ko je toliko blizak s roditeljima), a završila sam i društveni fakultet, hoću reći načitala sam se kroz život "za sve pare". Tako da, manite se ovih gluposti iz filmova.

nisu sva deca iata i ne vole ,sva iste stvari. a kad imate više dece onda je čitanje pred spavanje teško izvodljivo. kako da spojim priče za dete od 2,4,6 i 10 god?! pokušala sam ali ne ide. čitamo i slušamo u drugo vremw a pred spavanje se grlimo, ljubimo, izvinimo i oprostimo pa pomirimo ako smo se svađali toga dana...svi lakše odu na spavanje.

Moj cale je znao dobro da izvrce price za decu i da ih napravi krajnje komicnim,da danas npr kada pricam decku u sali,on misli da pricam vic a ne neku deciju pricu :)

Naravno da se secam ( pamtim i kakav je omot imala knjiga!) Mama je meni i sestri citala price za laku noc, jedno vece po mom izboru, sledece vece po sestrinom.Citanje je dolazilo posle crtaca ( nedeljom je crtac bio u 19h, dugometrazni, a drugim danima u 19.15h).Tako je bilo otprilike do polaska u skolu, i ne vidim da nam danas nesto fali.
@vesna : verujem da su nanine price bile fenomenalne,to je najbolja opcija!

Ja se ne secam nijedne price za laku noc i to zato sto je meni i burazeru cale citao Platona i Aristotela. Ne salim se, stvarno je to radio. I keva mi je potvrdila.

I meni su deka i nana pričali priče, mada mi je majka kupovala divne slikovnice koje su bile u moje vreme. Pa deka mi je pričao priču o Baš Čeliku, on je radio u fabrici, a nana je uvek pričala priču o pilićima koje je hteo da odnese kobac.

Velika knjižurina, "365 priča". Arapske, grčke, nordijske, kineske, srpske bajke, basne, realistične pričice. Kao mali odredim sebi da pročitam samo jednu na veče, ali ne ide. Ide se od Biberčeta, preko Odina i priče kako je u bunaru izgubio oko, do priče o vezirovom slugi, odličnom matematičaru i detektivu, koga je, kako sam kasnio otkrio, Umberto Eko koristio za uzor svome Viljemu iz Baskervila. I danas, šurnajst godina posle čitanja te knjige, mislim da ni iz jednog drugog teksta nisam naučio više o svetskoj i književnosti uopšte.

Биберче!

Roditelji mi nisu pricali ni citali bajke pred spavanje. Sama sam citala iz onih slikovnica. Secam se da mi je baka pricala "Vuk i sedam jarica".

Kao dete sam bio jako nezgodan za spavanje, kao na klanje da su me slali, a i dernjao sam se tako da svima stavim do znanja sta mi se desava :) Price mi uglavnom nisu pricali, nego citali, sto je mene kasnije navelo da citam kao nenormalan vec od prvog razreda kada smo dobili kao deca besplatnu clanarinu u obliznjoj biblioteci. U svakom slucaju, prica koja mi je ostala urezana je bas celik, kao i jedna decija knjiga koju mi je otac citao... 1000 puta (toliko me je opcinila). Nazalost, ime knjige sam zaboravio, ali ne i radnju... :) Keva je imala momente kada bi izmislila neku pricu, jednu i danas pamtim, ali posto sam bio nezgodan i mrzeo spavanje, uglavnom sam dobijao po dupetu umesto price za laku noc :)

Ovo mozda i nema mnogo veze, ali mozda ce neko (ako objave komentar) znati i hteti da mi nesto kaze. Vidim da svi pominju "nanu". Naravno, znam sta je to, koristilo se i kad sam ja bila mala, ali samo u nekim krajevima i znatno manje. Za vecinu to je bila "baka" ili "baba".Da li se to promenilo?

Пошла кока на пазар, испрљала ножицу.
Срела она један грм: бриши грме ову ногу!
- Нећу!

итд. итд. :))

И ова: http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Jarac_zivoderac_.pdf

Причала баба, прије 37 година ;)

Hm, verujem da su glavni zakljucci tog istrazivanja dobri, ali mi je potpuno nejasno zasto su uzeli samo majke. Bilo koje smisleno istrazivanje ciji cilj nije ispitivanje bas osobina nekog pola, mora uzeti oba pola, razna godista, socio-ekonomski status...

Dodatno me je ovo zbunilo, svakako, jer je meni tata citao bajke, a kad ih vise nije bilo, smisljao :) I naravno da pamtim! :D

Čista glupost. Niti mi je ko čitao niti sam htela da slušam (kako su mi kasnije rekli). Naravno da mi danas ništa ne fali, sa roditeljima imam mnogo prisniji odnos od svih mojih prijatelja (tačnije ne poznajem nikog ko je toliko blizak s roditeljima), a završila sam i društveni fakultet, hoću reći načitala sam se kroz život "za sve pare". Tako da, manite se ovih gluposti iz filmova.

Ja se najbolje secam crtanog filma pre dnevnika tarzana,himena,strumfova...
Sta ce vam bolja bajka,jednom nedeljno crtac u 7,pa mastas celu nedelju o sledecoj epizodi :)

Najjaci utisak su ostavile na mene price moje nane. Nikada nije pricala istu, izmisljala ih je u trenutku.Mesavina fikcije i realnosti, pre svega jako duhovito. Neponovoljivo.

I meni su deka i nana pričali priče, mada mi je majka kupovala divne slikovnice koje su bile u moje vreme. Pa deka mi je pričao priču o Baš Čeliku, on je radio u fabrici, a nana je uvek pričala priču o pilićima koje je hteo da odnese kobac.

Биберче!

nisu sva deca iata i ne vole ,sva iste stvari. a kad imate više dece onda je čitanje pred spavanje teško izvodljivo. kako da spojim priče za dete od 2,4,6 i 10 god?! pokušala sam ali ne ide. čitamo i slušamo u drugo vremw a pred spavanje se grlimo, ljubimo, izvinimo i oprostimo pa pomirimo ako smo se svađali toga dana...svi lakše odu na spavanje.

Naravno da se secam ( pamtim i kakav je omot imala knjiga!) Mama je meni i sestri citala price za laku noc, jedno vece po mom izboru, sledece vece po sestrinom.Citanje je dolazilo posle crtaca ( nedeljom je crtac bio u 19h, dugometrazni, a drugim danima u 19.15h).Tako je bilo otprilike do polaska u skolu, i ne vidim da nam danas nesto fali.
@vesna : verujem da su nanine price bile fenomenalne,to je najbolja opcija!

Moj cale je znao dobro da izvrce price za decu i da ih napravi krajnje komicnim,da danas npr kada pricam decku u sali,on misli da pricam vic a ne neku deciju pricu :)

Velika knjižurina, "365 priča". Arapske, grčke, nordijske, kineske, srpske bajke, basne, realistične pričice. Kao mali odredim sebi da pročitam samo jednu na veče, ali ne ide. Ide se od Biberčeta, preko Odina i priče kako je u bunaru izgubio oko, do priče o vezirovom slugi, odličnom matematičaru i detektivu, koga je, kako sam kasnio otkrio, Umberto Eko koristio za uzor svome Viljemu iz Baskervila. I danas, šurnajst godina posle čitanja te knjige, mislim da ni iz jednog drugog teksta nisam naučio više o svetskoj i književnosti uopšte.

Kao dete sam bio jako nezgodan za spavanje, kao na klanje da su me slali, a i dernjao sam se tako da svima stavim do znanja sta mi se desava :) Price mi uglavnom nisu pricali, nego citali, sto je mene kasnije navelo da citam kao nenormalan vec od prvog razreda kada smo dobili kao deca besplatnu clanarinu u obliznjoj biblioteci. U svakom slucaju, prica koja mi je ostala urezana je bas celik, kao i jedna decija knjiga koju mi je otac citao... 1000 puta (toliko me je opcinila). Nazalost, ime knjige sam zaboravio, ali ne i radnju... :) Keva je imala momente kada bi izmislila neku pricu, jednu i danas pamtim, ali posto sam bio nezgodan i mrzeo spavanje, uglavnom sam dobijao po dupetu umesto price za laku noc :)

Ja se ne secam nijedne price za laku noc i to zato sto je meni i burazeru cale citao Platona i Aristotela. Ne salim se, stvarno je to radio. I keva mi je potvrdila.

Ovo mozda i nema mnogo veze, ali mozda ce neko (ako objave komentar) znati i hteti da mi nesto kaze. Vidim da svi pominju "nanu". Naravno, znam sta je to, koristilo se i kad sam ja bila mala, ali samo u nekim krajevima i znatno manje. Za vecinu to je bila "baka" ili "baba".Da li se to promenilo?

Roditelji mi nisu pricali ni citali bajke pred spavanje. Sama sam citala iz onih slikovnica. Secam se da mi je baka pricala "Vuk i sedam jarica".

Пошла кока на пазар, испрљала ножицу.
Срела она један грм: бриши грме ову ногу!
- Нећу!

итд. итд. :))

И ова: http://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Jarac_zivoderac_.pdf

Причала баба, прије 37 година ;)

Hm, verujem da su glavni zakljucci tog istrazivanja dobri, ali mi je potpuno nejasno zasto su uzeli samo majke. Bilo koje smisleno istrazivanje ciji cilj nije ispitivanje bas osobina nekog pola, mora uzeti oba pola, razna godista, socio-ekonomski status...

Dodatno me je ovo zbunilo, svakako, jer je meni tata citao bajke, a kad ih vise nije bilo, smisljao :) I naravno da pamtim! :D