Ponedeljak, 09.09.2013.

09:35

Uliks Fehmiu: Ono što me čini srećnim

Autor: Izvor: Vreme/Piše: Tamara Nikčević

Uliks Fehmiu: Ono što me èini sreænim IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

7 Komentari

Sortiraj po:

Ivan London

pre 12 godina

Ima nas dosta koji smo bili prinudjeni da odemo iz zemlje u kojoj smo rodjeni i u kojoj smo odrasli. Slicna sam generacija kao i Ulliks i jako se dobro secam Beograda pocetkom '90. Takodje secam kako je izgledala pozorisna scena Ateljea, JDP-a i BDP-a. Nikada necu zaboraviti incident kada je brutalno pretucen glumac Irfan Mensur 1998. Od tada se mnogo toga dogodilo a malo toga promenilo. U proteklih par godine je zabelezen veliki broj napada na strance u centru Beograda. Pretucen je Darko Rundek i ubijen francuski drzavljanin. Ja vise nemam ilizuju da cemo u skorije vreme postati normalno drustvo i divim se Uliksovom optimizmu. A i kako bih nakon susreta sa prijateljem ovog leta u NY-u koji mi je takodje kolega sa fakulteta i posla i saopstio da ce emigrirati sa suprugom i dvoje dece u Isti. Na zalost sve nas je vise razocaranih u mogucnost eventualnog povratka u rodnu zemlju. Deca su nam rodjena u inostranstvu i u potpunosti su integrisana. Moja generacija je u vakumu izmedju vremena i zemlje u kojoj smo sazreli i cinjenice da se nikada necemo u potpunosti integrisati kao nasa deca. To sto smo mi i nasa deca ovde je veliki gubitak za Srbiju i to ce ljudi shvatiti za 20 godina kada budu uvideli da nekada u Titovo vreme je bilo 4 zaposlena na 1 penzionera. Trenutno u Srbiji je 1 zaposleni na 1 penzionera i sistem je neodrziv. Ljudi predstavljalju sistem a ne politicari na vlasti. Bice kasno kada to budu shvatili posto niko od nas nece vise biti u mogucnosti da se vrati nazad.

Preporučujem 14 Ne preporučujem 1
Ivan London

pre 12 godina

Ima nas dosta koji smo bili prinudjeni da odemo iz zemlje u kojoj smo rodjeni i u kojoj smo odrasli. Slicna sam generacija kao i Ulliks i jako se dobro secam Beograda pocetkom '90. Takodje secam kako je izgledala pozorisna scena Ateljea, JDP-a i BDP-a. Nikada necu zaboraviti incident kada je brutalno pretucen glumac Irfan Mensur 1998. Od tada se mnogo toga dogodilo a malo toga promenilo. U proteklih par godine je zabelezen veliki broj napada na strance u centru Beograda. Pretucen je Darko Rundek i ubijen francuski drzavljanin. Ja vise nemam ilizuju da cemo u skorije vreme postati normalno drustvo i divim se Uliksovom optimizmu. A i kako bih nakon susreta sa prijateljem ovog leta u NY-u koji mi je takodje kolega sa fakulteta i posla i saopstio da ce emigrirati sa suprugom i dvoje dece u Isti. Na zalost sve nas je vise razocaranih u mogucnost eventualnog povratka u rodnu zemlju. Deca su nam rodjena u inostranstvu i u potpunosti su integrisana. Moja generacija je u vakumu izmedju vremena i zemlje u kojoj smo sazreli i cinjenice da se nikada necemo u potpunosti integrisati kao nasa deca. To sto smo mi i nasa deca ovde je veliki gubitak za Srbiju i to ce ljudi shvatiti za 20 godina kada budu uvideli da nekada u Titovo vreme je bilo 4 zaposlena na 1 penzionera. Trenutno u Srbiji je 1 zaposleni na 1 penzionera i sistem je neodrziv. Ljudi predstavljalju sistem a ne politicari na vlasti. Bice kasno kada to budu shvatili posto niko od nas nece vise biti u mogucnosti da se vrati nazad.

Preporučujem 14 Ne preporučujem 1
Ivan London

pre 12 godina

Ima nas dosta koji smo bili prinudjeni da odemo iz zemlje u kojoj smo rodjeni i u kojoj smo odrasli. Slicna sam generacija kao i Ulliks i jako se dobro secam Beograda pocetkom '90. Takodje secam kako je izgledala pozorisna scena Ateljea, JDP-a i BDP-a. Nikada necu zaboraviti incident kada je brutalno pretucen glumac Irfan Mensur 1998. Od tada se mnogo toga dogodilo a malo toga promenilo. U proteklih par godine je zabelezen veliki broj napada na strance u centru Beograda. Pretucen je Darko Rundek i ubijen francuski drzavljanin. Ja vise nemam ilizuju da cemo u skorije vreme postati normalno drustvo i divim se Uliksovom optimizmu. A i kako bih nakon susreta sa prijateljem ovog leta u NY-u koji mi je takodje kolega sa fakulteta i posla i saopstio da ce emigrirati sa suprugom i dvoje dece u Isti. Na zalost sve nas je vise razocaranih u mogucnost eventualnog povratka u rodnu zemlju. Deca su nam rodjena u inostranstvu i u potpunosti su integrisana. Moja generacija je u vakumu izmedju vremena i zemlje u kojoj smo sazreli i cinjenice da se nikada necemo u potpunosti integrisati kao nasa deca. To sto smo mi i nasa deca ovde je veliki gubitak za Srbiju i to ce ljudi shvatiti za 20 godina kada budu uvideli da nekada u Titovo vreme je bilo 4 zaposlena na 1 penzionera. Trenutno u Srbiji je 1 zaposleni na 1 penzionera i sistem je neodrziv. Ljudi predstavljalju sistem a ne politicari na vlasti. Bice kasno kada to budu shvatili posto niko od nas nece vise biti u mogucnosti da se vrati nazad.

Preporučujem 14 Ne preporučujem 1