Da li patite od "krize četvrtine života"?

Suludi tempo zivota tim ljudima je oduzeo detinjstvo. Oni su bili deca sa agendama i laptopovima u tasnama, stalno su ih terali da negde trce, da se s nekim porede i takmice ... Kad su stigli do 25-te shvatili su da sva ta jurnjava nije bila ni stoti deo onoga sto ih ceka u zivotu. A ne znaju gde ce i sta ce, jer je ovo vreme suludo - danas imas, sutra nemas, a mogucnost da napravis pogresan izbor u zivotu je sve veca. Sto je najgore voz zivota je sve brzi, krivine sve ostrije, ceo svet juri i ti ili moras da juris sa svetom ili si puko. Jedini izlaz je da zivis od danas do sutra, da donosis oduke na brzinu i ne razmisljas preterano o smislu svega toga, jer je to provereni recept da se ubedacis i puknes. Tu se muskarci lakse snalaze, jer muskarca u zivotu vode instinkti i refleksi, on razmislja stihijski i haoticno i zivi od sekunde do sekunde. Zene nece biti nikada u stanju da tako zive - one znaju tacno sta ce da obuku sledecih mesec dana, imaju plan karijere za 10 godina, plan porodice za 50. U suludom vremenu gde joj se planovi totalno poremete zena pocne da vristi, sizi, ludi ... muskarac to ne moze da podnese i eto ti svadje. Onda se obrate psiholozima, a oni slegnu ramenima i kazu: kriza cetvrtine zivota. A za par godina bice i kriza teen-godina, gde ce deca od 10 godina gutati zolofte kao bombone.

Jedini spas svima nama je povratak nasoj iskonskoj prirodi - svi na selo, svez vazduh, zivot u ritmu prirode. Tom ludom vozu zivota sami moramo da povucemo kocnicu!

Ja sam se osecao izgubljeno u svakoj cetvtrtini svog zivota,a sada sam u trecoj.Pre sam mislio da sam izuzetak,pa sam poceo da posmatram druge ljude koji su mi delovali normalnije,pametnije i zadovoljnije.Sto sam ih duze posmatrao,primetio sam da su oni jos izgubljeniji od mene i da u tom pogledu sasvim dobro stojim.Stvar je u osetljivoj ljudskoj psihi koja se neprestano menja i kojom najcesce vlada osecanje straha.Resenje bi bilo da se deca odmalena upoznavaju sa mehanizmima ljudske psihe i da shodno znanju koje su stekli,pocnu da adekvatno reaguju na probleme koji stalno nadolaze.Ali,decu ne uce tome,a to je najvaznija stvar ljudskog delovanja.Namerno ih drze u neznanju da bi njima lakse manipulisali.Takav je sistem i to je uzrok loseg stanja u citavom svetu.Dakle,upoznajmo sami sebe,to je jedini pravi lek za dusu!

selo priroda da... a neko drugi nek uci napreduje razvija tehnologiju medicinu i sve ostale stvari koje si koristio da ostavis post ovde i uradis jos stosta ovog jutra...

U ovom ludom brzo promenljivom ubrzavajucem svetu sve teze je mladim ljudima da pronadju svoje mesto .. Medijska manipulacija advertajzing i konstantno agresivno bombardovanje nepotrebnim informacijama i nametanje necega sto bi trebalo da budemo a nismo , nas sve tera da se potpuno odvojimo od onoga sto mi jesmo ..izgubljeni smo u prostoru i vremenu .. Nedostaje nam pravog znanja pre svega o tome koliko je ovaj danasnji sistem bolestan i nepravedan prema 95% ljudi na planeti ! Bacena nam je koska i nametnuto da se borimo oko nje kao sakali umesto da se okrenemo protiv nasih robovlasnika ! Na sve strane gledamo nove x6-ice mercedese dzipove ,ljude koji imaju mnogo para , na tv-u bogatasi , devojke interesuju samo takvi sa parama , drustveni status vam zavisi od toga i kako na kraju da mladi ljudi ne puknu !? Jednostavno i sebe manje vrednuju i osecaju se bespomocno , a ne znaju da za mnoge od njih nema mesta u ovom surovom sistemu . Pamet u glavu , vreme je za promene !

Cetvrtina? To je 15 godina?

Čudi me da nema više komentara na ovu vest, tj. čudi me da se više ljudi ne identifikuje sa ovim fenomenom tj. problemom.
Ja npr. doživljavam dati problem dosta drugačije od većine mladih ljudi u Srbiji. Imam posao, završio sam fakultet u roku. Imam i devojku. Ponekog prijatelja, ali me data kriza drma iz dana u dan. Neverovatno je koliko se osećaj promeni od života pre neke 22-23. godine i nakon toga. Tj. pre i posle posla. Neverovatno je koliko je život lagodniji i lepši kada zaš da svaki dan ustaješ i ideš u školu ili fakultet, da ćeš tamo sretati ljude koji su ti dragi. Možda upoznavati nove i deliti mišljenja, iskustva i znanja. Deliti dogodovštine i praviti iste. I naravno učiti.
I onda tras. Dođe ta neka 22-23. godina. Kolege su nas upozoravale da je to leto 2005. naše "zadnje leto u životu". A bili su u pravu. Naravno život nije gotov ali jeste gotov lagodan život kakvog sam ga znao. Sada je svaki dan maltene isti. Ustaneš ideš na posao. Posao isti. Sedim pred računarom 90% dana. Takav mi je i posao šta da radim. Uveče se vidim sa devojkom. Drugare sretnem jako retko. Većinu i mrzi da se viđaju jer su u sličnom sosu ali se niko ne žali. Ima posla ima para kolko treba. Izgleda da je to ono jedino što je bitno u životu.
A ja se pitam da li je to ono za čim sam žudeo 20+ godina? Paradoksalno nije. Stoji to osećanje neispunjenosti, neke tihe tuge i depresije. Traži se smisao u svemu tome. Ko zna, možda smisao na kraju krajeva u ovim godinama i jeste jedino u deci.

U pravu su ovi prethodni ljudi sto kazu, bzvz posebno. Svijet je previse surov i covjek se najmanje gleda.

Nije to ništa, šta će tek da ih čeka u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim!

selo priroda da... a neko drugi nek uci napreduje razvija tehnologiju medicinu i sve ostale stvari koje si koristio da ostavis post ovde i uradis jos stosta ovog jutra...
(bik, 1. avgust 2013 10:41)

Ne znam da li si ikada cuo za jedan zanimljiv matematicki problem, takozvani "problem bezbroj majmuna". Ukratko, ako nam je na raspolaganju beskonacno puno majmuna, kojima podelimo isto tako beskonacno puno pisacih masina, kolika je verovatnoca da ce svi oni zajedno u jednom trenutku uspeti da bez greske otkucaju celog Sekspirovog Hamleta?

Sto duze gledam savremeni svet, sve vise mi se cini da smo svi mi bas ti majmuni. Podelili su nam laptopove, tablete, smartfone da lupetamo kojesta, u nadi da cemo mozda uspeti da napisemo i novog Hamleta. To se u programiranju zove metoda grube sile. Koja retko daje dobre rezultate. A to je upravo ono sto rade danasnjoj deci. Pretvaraju ih u majmunsku radnu snagu!

Kao i u proslosti, progres donose talentovani pojedinci, nekonformisti, avangardisti koji ne slede krdo poput vecine ovaca. Na njima je progres covecanstva i tako treba i da ostane. A ostali? Bolje je da nadju svoj mir i prestanu da sebe lazu pokusavajuci da, ziveci u megapolisima, glume majmune koji kucaju Hamleta, a unapred znaju da im to nece nikada poci za rukom. Bolje je da batale sve i posvete se zivotu na nekom mestu gde ce biti srecniji i ispunjeniji.

Um caruje, a za snagu je bolje da klade valja.

10% cigaretama? u srbiji barem 40% mladjih od 25 godina koje sam poznavao su tukli barem paklu dnevno a sigurno je onih 20% koji puse manje i kriju se. a o alkoholu da ne pricam. tu je situacija jos gora.

Ne znam da li si ikada cuo za jedan zanimljiv matematicki problem, takozvani "problem bezbroj majmuna". Ukratko, ako nam je na raspolaganju beskonacno puno majmuna, kojima podelimo isto tako beskonacno puno pisacih masina, kolika je verovatnoca da ce svi oni zajedno u...

Sto duze gledam savremeni svet, sve vise mi se cini da smo svi mi bas ti majmuni. Podelili su nam laptopove, tablete, smartfone da lupetamo kojesta, u nadi da cemo mozda uspeti da napisemo i novog Hamleta.
(Ludi naucnik, 1. avgust 2013 22:16)

Ovo je cisto banalizovanje... a i jedan drugi problem. ne treba svako da pokupi laptop itd (a ni knjiga nije za baciti..) vec postoji samo selekija. ako ti sam sebe zavaravas onda je to drugi problem, tvoj, i ne smes krivit covecanstvo sto je dozvolilo pristup svemu i svacemu. umi alat za koji mislis da mozes iskoristiti. Druga stvar, pisaca masina i slicni alati, laptop, nije ono o cemu se govori. To su samo alatke. Citanje knjiga, neta, razgovori, upoznavanje tehnologije i ostalih dostiguuca je ono na sta ljudi "gube" vreme, i sinteza svega toga je ono sto moze dovesti do tih otkrica...

dakle resenje nije da te stvari ne ucine dostupnim vec malo realnija samoselekcija... a cak i da spoznas da ne umes time da se bavis, cime ces? u drustvu u kom zivis snadjes se kako umes...
drugo, ne zna svako da li ume da pise hamleta dok mu se ne podeli pisaca masina i ne pruzi sansa...i bas zbog ovoga treba deliti svima i koji imaju i koji nemaju sredstva.

Suludi tempo zivota tim ljudima je oduzeo detinjstvo. Oni su bili deca sa agendama i laptopovima u tasnama, stalno su ih terali da negde trce, da se s nekim porede i takmice ... Kad su stigli do 25-te shvatili su da sva ta jurnjava nije bila ni stoti deo onoga sto ih ceka u zivotu. A ne znaju gde ce i sta ce, jer je ovo vreme suludo - danas imas, sutra nemas, a mogucnost da napravis pogresan izbor u zivotu je sve veca. Sto je najgore voz zivota je sve brzi, krivine sve ostrije, ceo svet juri i ti ili moras da juris sa svetom ili si puko. Jedini izlaz je da zivis od danas do sutra, da donosis oduke na brzinu i ne razmisljas preterano o smislu svega toga, jer je to provereni recept da se ubedacis i puknes. Tu se muskarci lakse snalaze, jer muskarca u zivotu vode instinkti i refleksi, on razmislja stihijski i haoticno i zivi od sekunde do sekunde. Zene nece biti nikada u stanju da tako zive - one znaju tacno sta ce da obuku sledecih mesec dana, imaju plan karijere za 10 godina, plan porodice za 50. U suludom vremenu gde joj se planovi totalno poremete zena pocne da vristi, sizi, ludi ... muskarac to ne moze da podnese i eto ti svadje. Onda se obrate psiholozima, a oni slegnu ramenima i kazu: kriza cetvrtine zivota. A za par godina bice i kriza teen-godina, gde ce deca od 10 godina gutati zolofte kao bombone.

Jedini spas svima nama je povratak nasoj iskonskoj prirodi - svi na selo, svez vazduh, zivot u ritmu prirode. Tom ludom vozu zivota sami moramo da povucemo kocnicu!

Cetvrtina? To je 15 godina?

selo priroda da... a neko drugi nek uci napreduje razvija tehnologiju medicinu i sve ostale stvari koje si koristio da ostavis post ovde i uradis jos stosta ovog jutra...

selo priroda da... a neko drugi nek uci napreduje razvija tehnologiju medicinu i sve ostale stvari koje si koristio da ostavis post ovde i uradis jos stosta ovog jutra...
(bik, 1. avgust 2013 10:41)

Ne znam da li si ikada cuo za jedan zanimljiv matematicki problem, takozvani "problem bezbroj majmuna". Ukratko, ako nam je na raspolaganju beskonacno puno majmuna, kojima podelimo isto tako beskonacno puno pisacih masina, kolika je verovatnoca da ce svi oni zajedno u jednom trenutku uspeti da bez greske otkucaju celog Sekspirovog Hamleta?

Sto duze gledam savremeni svet, sve vise mi se cini da smo svi mi bas ti majmuni. Podelili su nam laptopove, tablete, smartfone da lupetamo kojesta, u nadi da cemo mozda uspeti da napisemo i novog Hamleta. To se u programiranju zove metoda grube sile. Koja retko daje dobre rezultate. A to je upravo ono sto rade danasnjoj deci. Pretvaraju ih u majmunsku radnu snagu!

Kao i u proslosti, progres donose talentovani pojedinci, nekonformisti, avangardisti koji ne slede krdo poput vecine ovaca. Na njima je progres covecanstva i tako treba i da ostane. A ostali? Bolje je da nadju svoj mir i prestanu da sebe lazu pokusavajuci da, ziveci u megapolisima, glume majmune koji kucaju Hamleta, a unapred znaju da im to nece nikada poci za rukom. Bolje je da batale sve i posvete se zivotu na nekom mestu gde ce biti srecniji i ispunjeniji.

Um caruje, a za snagu je bolje da klade valja.

U ovom ludom brzo promenljivom ubrzavajucem svetu sve teze je mladim ljudima da pronadju svoje mesto .. Medijska manipulacija advertajzing i konstantno agresivno bombardovanje nepotrebnim informacijama i nametanje necega sto bi trebalo da budemo a nismo , nas sve tera da se potpuno odvojimo od onoga sto mi jesmo ..izgubljeni smo u prostoru i vremenu .. Nedostaje nam pravog znanja pre svega o tome koliko je ovaj danasnji sistem bolestan i nepravedan prema 95% ljudi na planeti ! Bacena nam je koska i nametnuto da se borimo oko nje kao sakali umesto da se okrenemo protiv nasih robovlasnika ! Na sve strane gledamo nove x6-ice mercedese dzipove ,ljude koji imaju mnogo para , na tv-u bogatasi , devojke interesuju samo takvi sa parama , drustveni status vam zavisi od toga i kako na kraju da mladi ljudi ne puknu !? Jednostavno i sebe manje vrednuju i osecaju se bespomocno , a ne znaju da za mnoge od njih nema mesta u ovom surovom sistemu . Pamet u glavu , vreme je za promene !

Čudi me da nema više komentara na ovu vest, tj. čudi me da se više ljudi ne identifikuje sa ovim fenomenom tj. problemom.
Ja npr. doživljavam dati problem dosta drugačije od većine mladih ljudi u Srbiji. Imam posao, završio sam fakultet u roku. Imam i devojku. Ponekog prijatelja, ali me data kriza drma iz dana u dan. Neverovatno je koliko se osećaj promeni od života pre neke 22-23. godine i nakon toga. Tj. pre i posle posla. Neverovatno je koliko je život lagodniji i lepši kada zaš da svaki dan ustaješ i ideš u školu ili fakultet, da ćeš tamo sretati ljude koji su ti dragi. Možda upoznavati nove i deliti mišljenja, iskustva i znanja. Deliti dogodovštine i praviti iste. I naravno učiti.
I onda tras. Dođe ta neka 22-23. godina. Kolege su nas upozoravale da je to leto 2005. naše "zadnje leto u životu". A bili su u pravu. Naravno život nije gotov ali jeste gotov lagodan život kakvog sam ga znao. Sada je svaki dan maltene isti. Ustaneš ideš na posao. Posao isti. Sedim pred računarom 90% dana. Takav mi je i posao šta da radim. Uveče se vidim sa devojkom. Drugare sretnem jako retko. Većinu i mrzi da se viđaju jer su u sličnom sosu ali se niko ne žali. Ima posla ima para kolko treba. Izgleda da je to ono jedino što je bitno u životu.
A ja se pitam da li je to ono za čim sam žudeo 20+ godina? Paradoksalno nije. Stoji to osećanje neispunjenosti, neke tihe tuge i depresije. Traži se smisao u svemu tome. Ko zna, možda smisao na kraju krajeva u ovim godinama i jeste jedino u deci.

Ja sam se osecao izgubljeno u svakoj cetvtrtini svog zivota,a sada sam u trecoj.Pre sam mislio da sam izuzetak,pa sam poceo da posmatram druge ljude koji su mi delovali normalnije,pametnije i zadovoljnije.Sto sam ih duze posmatrao,primetio sam da su oni jos izgubljeniji od mene i da u tom pogledu sasvim dobro stojim.Stvar je u osetljivoj ljudskoj psihi koja se neprestano menja i kojom najcesce vlada osecanje straha.Resenje bi bilo da se deca odmalena upoznavaju sa mehanizmima ljudske psihe i da shodno znanju koje su stekli,pocnu da adekvatno reaguju na probleme koji stalno nadolaze.Ali,decu ne uce tome,a to je najvaznija stvar ljudskog delovanja.Namerno ih drze u neznanju da bi njima lakse manipulisali.Takav je sistem i to je uzrok loseg stanja u citavom svetu.Dakle,upoznajmo sami sebe,to je jedini pravi lek za dusu!

U pravu su ovi prethodni ljudi sto kazu, bzvz posebno. Svijet je previse surov i covjek se najmanje gleda.

Nije to ništa, šta će tek da ih čeka u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim!

10% cigaretama? u srbiji barem 40% mladjih od 25 godina koje sam poznavao su tukli barem paklu dnevno a sigurno je onih 20% koji puse manje i kriju se. a o alkoholu da ne pricam. tu je situacija jos gora.

Ne znam da li si ikada cuo za jedan zanimljiv matematicki problem, takozvani "problem bezbroj majmuna". Ukratko, ako nam je na raspolaganju beskonacno puno majmuna, kojima podelimo isto tako beskonacno puno pisacih masina, kolika je verovatnoca da ce svi oni zajedno u...

Sto duze gledam savremeni svet, sve vise mi se cini da smo svi mi bas ti majmuni. Podelili su nam laptopove, tablete, smartfone da lupetamo kojesta, u nadi da cemo mozda uspeti da napisemo i novog Hamleta.
(Ludi naucnik, 1. avgust 2013 22:16)

Ovo je cisto banalizovanje... a i jedan drugi problem. ne treba svako da pokupi laptop itd (a ni knjiga nije za baciti..) vec postoji samo selekija. ako ti sam sebe zavaravas onda je to drugi problem, tvoj, i ne smes krivit covecanstvo sto je dozvolilo pristup svemu i svacemu. umi alat za koji mislis da mozes iskoristiti. Druga stvar, pisaca masina i slicni alati, laptop, nije ono o cemu se govori. To su samo alatke. Citanje knjiga, neta, razgovori, upoznavanje tehnologije i ostalih dostiguuca je ono na sta ljudi "gube" vreme, i sinteza svega toga je ono sto moze dovesti do tih otkrica...

dakle resenje nije da te stvari ne ucine dostupnim vec malo realnija samoselekcija... a cak i da spoznas da ne umes time da se bavis, cime ces? u drustvu u kom zivis snadjes se kako umes...
drugo, ne zna svako da li ume da pise hamleta dok mu se ne podeli pisaca masina i ne pruzi sansa...i bas zbog ovoga treba deliti svima i koji imaju i koji nemaju sredstva.