pre 12 godina
Nijednog nismo nesto posebno dresirali-a svaki je vremenom naucio svasta da radi, reaguje na nase glasove i reci (primer, ja kazem "'ajde peremo ruke!" i on se kao metak stvori na mom ramenu i posle igra u kuatilu, baca stvari sa police, prska vodom i, omiljeno, stoji na mojoj cetkici dok perem zube)
pre 12 godina
imao sam papagaja dugo. kavez mu je bio za spavanje, ostalo vreme je bio na mom ramenu. u kući, u kolima,na ulici... ako ga ostavim na nekom drvetu poleteo bi i tražio me i kreštao da ga ne ostavim. ponekad bi doleteo u krevet i zavukao se ispod jorgana i stavio glavu na jastuk i tako spavao pored mene. papagaj me je voleo, ma kako to mnogima glupo zvučalo. za nedelju dana sam ga naučio(ne dresirao)da ubacuje loptice u koš. i to je radio da bi meni udovoljio. sve imam na slikama i filmovima. bio je član porodice a ne ptica.
pre 12 godina
Više od godinu dana u našoj porodici živi i papagaj vrste Mali Aleksandar, koji niti je "ručno hranjen" da bi bio pitom u ljudskim rukama niti je dresiran na bilo koji način. Prelepo je posmatrati kako se vremenom ptica prilagođava "porodici" kao i ona njemu. Proces "dresure" kod nas će trajati koliko i ptica u kući i iz dana u dan ćemo se družiti i otkrivati novo, uvek zanimljivo ponašanje svih nas. Sve ovo u nekim trenucima čak nije prijatno, naročito kada papagaj vrišti u 6h ujutro ili gricne uvo ili prst, ali su sve to prelepi trenuci.
Da li ste znali da prica hrče, priča u snu, igra fudbal sa ljudima, rasprema sto itd, a da nema ni jedan minut dresure? Bilo bi previše sumorno kada bi se životinja ponašala samo kako je to čovek propisao. U tom slučaju, ko je tu životinja?
pre 12 godina
imam papagaje od detinjstva (sada imam 35 godina) i smatram da pticu treba u kavezu ostaviti na miru, to je njena sigurnost. držati je isključivo van kaveza (ako nemate uslova za to, onda i ne uzimajte papagaja za ljubmca) a kavez da bude njena kuća, kao što i pas ima svoju, u koju će ulaziti i izlazitii tokom dana po svojoj slobodnoj volji. SVE ptice koje su kod mene živele, nisam podvrgavao nikakvim "dresurama" , već su se sve od reda same pripitomljavale zato što sam poštovao jedno opšte pravilo, a to je da se ptica nikako ne dovodi u situacije uplašenosti, ugroženosti. NIKADA nisam podrezao perje na krilima ptici, niti ću podržati tako nešto. Isto tako možete psu i mački privezati noge da ne mogu hodati. I NIKADA nisam hvatao pticu u ruke, mrežice, krpe... Kada se pripitome i oslobode, onda već SAME dolaze u ruke. Ptica nije igračka, već živo biće sa osećajem straha ili ljubavi. Na vama je da odlučite šta želite da joj pričinite.
pre 12 godina
imam papagaje od detinjstva (sada imam 35 godina) i smatram da pticu treba u kavezu ostaviti na miru, to je njena sigurnost. držati je isključivo van kaveza (ako nemate uslova za to, onda i ne uzimajte papagaja za ljubmca) a kavez da bude njena kuća, kao što i pas ima svoju, u koju će ulaziti i izlazitii tokom dana po svojoj slobodnoj volji. SVE ptice koje su kod mene živele, nisam podvrgavao nikakvim "dresurama" , već su se sve od reda same pripitomljavale zato što sam poštovao jedno opšte pravilo, a to je da se ptica nikako ne dovodi u situacije uplašenosti, ugroženosti. NIKADA nisam podrezao perje na krilima ptici, niti ću podržati tako nešto. Isto tako možete psu i mački privezati noge da ne mogu hodati. I NIKADA nisam hvatao pticu u ruke, mrežice, krpe... Kada se pripitome i oslobode, onda već SAME dolaze u ruke. Ptica nije igračka, već živo biće sa osećajem straha ili ljubavi. Na vama je da odlučite šta želite da joj pričinite.
pre 12 godina
imao sam papagaja dugo. kavez mu je bio za spavanje, ostalo vreme je bio na mom ramenu. u kući, u kolima,na ulici... ako ga ostavim na nekom drvetu poleteo bi i tražio me i kreštao da ga ne ostavim. ponekad bi doleteo u krevet i zavukao se ispod jorgana i stavio glavu na jastuk i tako spavao pored mene. papagaj me je voleo, ma kako to mnogima glupo zvučalo. za nedelju dana sam ga naučio(ne dresirao)da ubacuje loptice u koš. i to je radio da bi meni udovoljio. sve imam na slikama i filmovima. bio je član porodice a ne ptica.
pre 12 godina
Više od godinu dana u našoj porodici živi i papagaj vrste Mali Aleksandar, koji niti je "ručno hranjen" da bi bio pitom u ljudskim rukama niti je dresiran na bilo koji način. Prelepo je posmatrati kako se vremenom ptica prilagođava "porodici" kao i ona njemu. Proces "dresure" kod nas će trajati koliko i ptica u kući i iz dana u dan ćemo se družiti i otkrivati novo, uvek zanimljivo ponašanje svih nas. Sve ovo u nekim trenucima čak nije prijatno, naročito kada papagaj vrišti u 6h ujutro ili gricne uvo ili prst, ali su sve to prelepi trenuci.
Da li ste znali da prica hrče, priča u snu, igra fudbal sa ljudima, rasprema sto itd, a da nema ni jedan minut dresure? Bilo bi previše sumorno kada bi se životinja ponašala samo kako je to čovek propisao. U tom slučaju, ko je tu životinja?
pre 12 godina
Nijednog nismo nesto posebno dresirali-a svaki je vremenom naucio svasta da radi, reaguje na nase glasove i reci (primer, ja kazem "'ajde peremo ruke!" i on se kao metak stvori na mom ramenu i posle igra u kuatilu, baca stvari sa police, prska vodom i, omiljeno, stoji na mojoj cetkici dok perem zube)
pre 12 godina
imam papagaje od detinjstva (sada imam 35 godina) i smatram da pticu treba u kavezu ostaviti na miru, to je njena sigurnost. držati je isključivo van kaveza (ako nemate uslova za to, onda i ne uzimajte papagaja za ljubmca) a kavez da bude njena kuća, kao što i pas ima svoju, u koju će ulaziti i izlazitii tokom dana po svojoj slobodnoj volji. SVE ptice koje su kod mene živele, nisam podvrgavao nikakvim "dresurama" , već su se sve od reda same pripitomljavale zato što sam poštovao jedno opšte pravilo, a to je da se ptica nikako ne dovodi u situacije uplašenosti, ugroženosti. NIKADA nisam podrezao perje na krilima ptici, niti ću podržati tako nešto. Isto tako možete psu i mački privezati noge da ne mogu hodati. I NIKADA nisam hvatao pticu u ruke, mrežice, krpe... Kada se pripitome i oslobode, onda već SAME dolaze u ruke. Ptica nije igračka, već živo biće sa osećajem straha ili ljubavi. Na vama je da odlučite šta želite da joj pričinite.
pre 12 godina
Nijednog nismo nesto posebno dresirali-a svaki je vremenom naucio svasta da radi, reaguje na nase glasove i reci (primer, ja kazem "'ajde peremo ruke!" i on se kao metak stvori na mom ramenu i posle igra u kuatilu, baca stvari sa police, prska vodom i, omiljeno, stoji na mojoj cetkici dok perem zube)
pre 12 godina
Više od godinu dana u našoj porodici živi i papagaj vrste Mali Aleksandar, koji niti je "ručno hranjen" da bi bio pitom u ljudskim rukama niti je dresiran na bilo koji način. Prelepo je posmatrati kako se vremenom ptica prilagođava "porodici" kao i ona njemu. Proces "dresure" kod nas će trajati koliko i ptica u kući i iz dana u dan ćemo se družiti i otkrivati novo, uvek zanimljivo ponašanje svih nas. Sve ovo u nekim trenucima čak nije prijatno, naročito kada papagaj vrišti u 6h ujutro ili gricne uvo ili prst, ali su sve to prelepi trenuci.
Da li ste znali da prica hrče, priča u snu, igra fudbal sa ljudima, rasprema sto itd, a da nema ni jedan minut dresure? Bilo bi previše sumorno kada bi se životinja ponašala samo kako je to čovek propisao. U tom slučaju, ko je tu životinja?
pre 12 godina
imao sam papagaja dugo. kavez mu je bio za spavanje, ostalo vreme je bio na mom ramenu. u kući, u kolima,na ulici... ako ga ostavim na nekom drvetu poleteo bi i tražio me i kreštao da ga ne ostavim. ponekad bi doleteo u krevet i zavukao se ispod jorgana i stavio glavu na jastuk i tako spavao pored mene. papagaj me je voleo, ma kako to mnogima glupo zvučalo. za nedelju dana sam ga naučio(ne dresirao)da ubacuje loptice u koš. i to je radio da bi meni udovoljio. sve imam na slikama i filmovima. bio je član porodice a ne ptica.
4 Komentari
Sortiraj po: