Sto razloga da se bavite naukom

kolega je ocigledno mlad. a ono sto 99.9% naucnika dozivi kasnije u svojoj karijeri ukljucuje i: niske plate, seljakanje i nomadski zivot, neizvesnost u pogledu uspeha i svrsishodnosti istrazivanja, neizvesnost po pitanju finansiranja, kancelarijska politika, uzasne sujete kolega, licna sujeta i povredjen ego. znacajne doprinose nauci ostvaruje jako jako mali broj naucnika, pa se zapravo moze reci da je posao naucnika konstantno razocaranje sa lokalnim minijaturnim pobedama. zadovoljstvo sobom i sopstvenim zivotom u dobroj meri zavisi od ishoda eksperimenta, uspeha u dokazivanju konzistentnosti teorije, preciznosti simulacije, dokaza teoreme, ispravnosti koda...
pa opet, sve to vredi ako covek nalazi zadovoljstvo u kreativnom poslu i onome sto radi, posto vrlo malo koristi ima van samog posla... porodica naucnika bi imala vise koristi da se on/ona bavi npr. bankarstvom ili politikom.
multikulturalnost, nesto sto mozada moze da fascinira na pocetku i o cemu se u tekstu nasiroko prica - jako brzo dosadi, i jedan je od trivijalnijih delova posla naucnika.

Turizam i dokolica, a nigde nauke...

Naukom se treba baviti jer ce vam svaki dan biti drugaciji, jer ce te se radovati malim uspesima kao svako malo dete, zato sto ce te u sebi sacuvati to dete, zato sto zeli te da pomeri te svoje i granice sveta oko sebe, zato sto zeli te da svet u kome zivi te ucini te boljim mestom za zivot....

Tekst je fantastican, narocito za nas koji nikad nismo bili na mestima gde se okuplja toliko mladih naucnika.
I uvek me je zanimalo kako funkcionise taj svet, ko su ti ljudi...
Hvala autoru na ovom divnom tekstu, ja sam inace citala i neke tekstove na njegovom blogu, i mogu reci da mi je drago da b92 prepoznaje prave vrednosti u drustvu.
shto ovo ne bi bilo zanimljivije od pricha gde se pominju starlete i mafija...

Prepostavljam da se pisac prvog komentara koji nauku povezuje sa dokolicom i turizmom, veoma proslavljen naucnik pa ima pokrice za takvu konstataciju.

Ako nisi shvatio, nemoj lupati...čitaj Alo i gledaj farmu

Ako nije primećeno ovde su nabrojani neki od razloga što se ljudi bave naukom. Da, interesantna stvar je mogućnost upoznavanja različitih ljudi iz svih delova sveta. Ali takođe i to da se može baviti nečim interesantnim, gde su pitanja više nego dobrodošla, gde uvek ima iznenađenja. Gde je potrebno malo uključiti mozak i izaći iz ustaljenih normi. Stalno se nešto novo otkriva, učenju nikad kraja. Da, život naučnika nije uvek divan, neki ne uspeju u tome što su planirali, a dosta ljudi na našim fakultetima koji upisuju naučne oblasti ih upisuju samo da bi imali neki fakultet pa nije čudno što su neuspešni u nauci kao takvoj. A nije ni bitno toliko da sad živimo u izobilju, meni je iskreno dovoljno da živim na pirinču ako to znači da ću se baviti onime što me zanima.

Tekst je preuzet iz ličnog bloga autora. http://klubsapiens.blogspot.com/2011/11/bar-sto-razloga-da-se-bavite-naukom.html

Mislim da neki ljudi uopste nisu razumeli ovaj fantastican clanak. Autor uopste ne nagovara ljude da se bave naukom zbog "toga i toga", ne vidim pretenzije u tom smislu, vec mi deluje da zeli da kroz pauzu jednog seminara/konferencije priblizi obicnom svetu koliko je taj naucni svet u stvari pristupacan onima koji ga ne razumeju.

Ja sam takodje naucnik, i mogu slobodno reci da je ovo pravi nacin da se mladim ljudima sugerise kako da naprave prvi korak u nauku. A uz to je i literarno tekst izuzetan, ne verujem da bi i neki novinari napisali bolji putopis.

Pozdrav svim ljubiteljima nauke!

jos jos jos jos!!!

Poznato je da su se u bifeima velikih ( ne prostorno) pozorista otkrivale obicne neobicnosti glumaca, bez kojih , kako su i sami tvrdili, nisu mogli zamisliti izlazak na scenu. Zasto? se kada je u pitanju nauka MORA, po nekima, govoriti isljucivo jezikom formula.Mislim da i oni piju caj, ili kafu, ne?
P.S. putopis , dragi moj Gospodine, jeste nauka, nemoguce da je Rastko Petrovic uludo potrosio reci na pisanje dela " Ljudi govore."
Bravo, maestro!

Ko god želi da se usavršava u svom poslu, bio on istraživački ili ne, doći će u priliku da boravi kraće ili duže u multikulturalnom okruženju. I to je zaista divno iskustvo. Moje iskustvo jeste da se upoznavajaću druge kulture uče i različiti pogledi na svet. Na taj način sam ja naučila da sagledavam različite probleme iz nekoliko uglova. Biti istraživač ne znači svaki dan otkrivati nešto novo u nauci, nego biti strpljiv i raditi i neke poslove, procedure i korake koji brzo postanu dosadni, ali su nezaobilazni. Bitan je krajnji rezultat. Zbog njega vredi biti strpljiv i istrajan i u dosadnim stvarima. Možda život istraživača nije uvek kao u filmovima ili serijama, ni jedan nije, ali većina istraživača koje ja poznajem ume da učini svoj život interesantnim na bezbroj načina.

Ovo su uglavnom razlozi da se bavite naukom otprilike onoliko koliko i autor teksta koji deluje mlad, bez mnogo iskustva i lako ga je impresionirati. Na primer, autor govori o bogatstvu razlicitosti tako sto opisuje koliko su ovi mladi ljudi ustvari slicni. U vecini srednjih skola sa relativno inteligentnom decom ima mnogo vise razlicitosti (jer su svi STVARNO razliciti i cekaju ih veoma razliciti zivotni putevi) nego kod mladih pri naucnim institutima.

Ako se npr. nikada niste druzili sa inteligentnim mladim strancima, onda vam to moze biti dovoljan razlog da se sa njima druzite i po naucnim institucijama i slusate njihove zivotne price. Ako se niste najeli sladoleda i kolaca, onda vam to moze biti dovoljan razlog da ih jedete i po naucnim institucijama.

Razloge za bavljenje naukom na duge staze mogao bi da opise i neko malo stariji. To bi bilo vise fer prema mladima koji mozda razmisljaju da li da provedu godine zivota uceci i baveci se naukom.

Veoma lep tekst koji moze da zavede...
Pre daljih razmatranja bilo bi uputno procitati tekst o finansiranju nauke u Srbiji na istom portalu.

Turizam i dokolica, a nigde nauke...

kolega je ocigledno mlad. a ono sto 99.9% naucnika dozivi kasnije u svojoj karijeri ukljucuje i: niske plate, seljakanje i nomadski zivot, neizvesnost u pogledu uspeha i svrsishodnosti istrazivanja, neizvesnost po pitanju finansiranja, kancelarijska politika, uzasne sujete kolega, licna sujeta i povredjen ego. znacajne doprinose nauci ostvaruje jako jako mali broj naucnika, pa se zapravo moze reci da je posao naucnika konstantno razocaranje sa lokalnim minijaturnim pobedama. zadovoljstvo sobom i sopstvenim zivotom u dobroj meri zavisi od ishoda eksperimenta, uspeha u dokazivanju konzistentnosti teorije, preciznosti simulacije, dokaza teoreme, ispravnosti koda...
pa opet, sve to vredi ako covek nalazi zadovoljstvo u kreativnom poslu i onome sto radi, posto vrlo malo koristi ima van samog posla... porodica naucnika bi imala vise koristi da se on/ona bavi npr. bankarstvom ili politikom.
multikulturalnost, nesto sto mozada moze da fascinira na pocetku i o cemu se u tekstu nasiroko prica - jako brzo dosadi, i jedan je od trivijalnijih delova posla naucnika.

Prepostavljam da se pisac prvog komentara koji nauku povezuje sa dokolicom i turizmom, veoma proslavljen naucnik pa ima pokrice za takvu konstataciju.

Ovo su uglavnom razlozi da se bavite naukom otprilike onoliko koliko i autor teksta koji deluje mlad, bez mnogo iskustva i lako ga je impresionirati. Na primer, autor govori o bogatstvu razlicitosti tako sto opisuje koliko su ovi mladi ljudi ustvari slicni. U vecini srednjih skola sa relativno inteligentnom decom ima mnogo vise razlicitosti (jer su svi STVARNO razliciti i cekaju ih veoma razliciti zivotni putevi) nego kod mladih pri naucnim institutima.

Ako se npr. nikada niste druzili sa inteligentnim mladim strancima, onda vam to moze biti dovoljan razlog da se sa njima druzite i po naucnim institucijama i slusate njihove zivotne price. Ako se niste najeli sladoleda i kolaca, onda vam to moze biti dovoljan razlog da ih jedete i po naucnim institucijama.

Razloge za bavljenje naukom na duge staze mogao bi da opise i neko malo stariji. To bi bilo vise fer prema mladima koji mozda razmisljaju da li da provedu godine zivota uceci i baveci se naukom.

Ako nisi shvatio, nemoj lupati...čitaj Alo i gledaj farmu

jos jos jos jos!!!

Poznato je da su se u bifeima velikih ( ne prostorno) pozorista otkrivale obicne neobicnosti glumaca, bez kojih , kako su i sami tvrdili, nisu mogli zamisliti izlazak na scenu. Zasto? se kada je u pitanju nauka MORA, po nekima, govoriti isljucivo jezikom formula.Mislim da i oni piju caj, ili kafu, ne?
P.S. putopis , dragi moj Gospodine, jeste nauka, nemoguce da je Rastko Petrovic uludo potrosio reci na pisanje dela " Ljudi govore."
Bravo, maestro!

Naukom se treba baviti jer ce vam svaki dan biti drugaciji, jer ce te se radovati malim uspesima kao svako malo dete, zato sto ce te u sebi sacuvati to dete, zato sto zeli te da pomeri te svoje i granice sveta oko sebe, zato sto zeli te da svet u kome zivi te ucini te boljim mestom za zivot....

Tekst je preuzet iz ličnog bloga autora. http://klubsapiens.blogspot.com/2011/11/bar-sto-razloga-da-se-bavite-naukom.html

Tekst je fantastican, narocito za nas koji nikad nismo bili na mestima gde se okuplja toliko mladih naucnika.
I uvek me je zanimalo kako funkcionise taj svet, ko su ti ljudi...
Hvala autoru na ovom divnom tekstu, ja sam inace citala i neke tekstove na njegovom blogu, i mogu reci da mi je drago da b92 prepoznaje prave vrednosti u drustvu.
shto ovo ne bi bilo zanimljivije od pricha gde se pominju starlete i mafija...

Ako nije primećeno ovde su nabrojani neki od razloga što se ljudi bave naukom. Da, interesantna stvar je mogućnost upoznavanja različitih ljudi iz svih delova sveta. Ali takođe i to da se može baviti nečim interesantnim, gde su pitanja više nego dobrodošla, gde uvek ima iznenađenja. Gde je potrebno malo uključiti mozak i izaći iz ustaljenih normi. Stalno se nešto novo otkriva, učenju nikad kraja. Da, život naučnika nije uvek divan, neki ne uspeju u tome što su planirali, a dosta ljudi na našim fakultetima koji upisuju naučne oblasti ih upisuju samo da bi imali neki fakultet pa nije čudno što su neuspešni u nauci kao takvoj. A nije ni bitno toliko da sad živimo u izobilju, meni je iskreno dovoljno da živim na pirinču ako to znači da ću se baviti onime što me zanima.

Veoma lep tekst koji moze da zavede...
Pre daljih razmatranja bilo bi uputno procitati tekst o finansiranju nauke u Srbiji na istom portalu.

Ko god želi da se usavršava u svom poslu, bio on istraživački ili ne, doći će u priliku da boravi kraće ili duže u multikulturalnom okruženju. I to je zaista divno iskustvo. Moje iskustvo jeste da se upoznavajaću druge kulture uče i različiti pogledi na svet. Na taj način sam ja naučila da sagledavam različite probleme iz nekoliko uglova. Biti istraživač ne znači svaki dan otkrivati nešto novo u nauci, nego biti strpljiv i raditi i neke poslove, procedure i korake koji brzo postanu dosadni, ali su nezaobilazni. Bitan je krajnji rezultat. Zbog njega vredi biti strpljiv i istrajan i u dosadnim stvarima. Možda život istraživača nije uvek kao u filmovima ili serijama, ni jedan nije, ali većina istraživača koje ja poznajem ume da učini svoj život interesantnim na bezbroj načina.

Mislim da neki ljudi uopste nisu razumeli ovaj fantastican clanak. Autor uopste ne nagovara ljude da se bave naukom zbog "toga i toga", ne vidim pretenzije u tom smislu, vec mi deluje da zeli da kroz pauzu jednog seminara/konferencije priblizi obicnom svetu koliko je taj naucni svet u stvari pristupacan onima koji ga ne razumeju.

Ja sam takodje naucnik, i mogu slobodno reci da je ovo pravi nacin da se mladim ljudima sugerise kako da naprave prvi korak u nauku. A uz to je i literarno tekst izuzetan, ne verujem da bi i neki novinari napisali bolji putopis.

Pozdrav svim ljubiteljima nauke!