Službeni put često bez dnevnica

Možda je takva praksa kod poslodavaca koji nisu iz javnog sektora, ali se zato u državnom sektoru deli i kad treba i kad ne treba. Većina za par sati van mesta prebivališta naplaćuje pune dnevnice.

U Srbiji se dnevnice "isplaćuju" više nego što možete da zamislite. Radio sam u knjigovodstvenim agencijama, pa najjednostavniji način da podižete novac je da pravite putne naloge. Pa ispadne da je gazda putovao 4 puta nedeljno, a u automobil može da stane po 4 čoveka, onda svi "putuju", svi imaju dnevnice. Naravno, piše se preko 12 sati, da ide cela dnevnica a ne pola. I tako, ko je lud da plaća 10% lakše je taj novac opravdati islatom dnevnica na fiktivnim poslovnim putovanjima. Pa ispadne da je automobil za godinu dana napravio više kilometara nego što će da napravi tokom svoj veka trajanja.

2086 dinara...za sprdnju, za za........., za trangefrange..

Apsolutno nije istina da u drugim državama ne postoje dnevnice - treba samo malo potražiti, koristeći "Per diem rates" / "daily expense allowances", i evo rezultata:
Slovenija: http://www.potninalog.info/dnevnice
Nemačka: http://www.dfg.de/formulare/30_03e/30_03e.pdf
SAD: http://www.gsa.gov/portal/category/100120

Tamo ne daj Bože da poslodavac to ne isplati, sleduje mu kazna, kao i za svako drugo nepoštovanje radnika i/ili države. Samo kod nas može da ne isplaćuje ni doprinose, ni plate, da deli otkaze, a da zbog toga ne bude kažnjen...

Znate li vi šta je potrebno za isplatu iste?!!
Za poresku upravu je potrebna karta(avionska,autobuska), putarina?!
Radnik treba da napravi dnevnik šta je radio na tom službenom putu(gde je bio, sa kim se sastajao,imena,kontakti,... )-što znači da ne možete da imate ni poslovnu tajnu.
U slučaju da nemate sve navedeno, poreska uprava će naplatiti dnevnice kao isplatu zarade, što znači porez od 60%.
to je dovoljan razlog što ljudi izbegavaju, kao što znate u ovo doba krize firme se trude da smanje admin.troškove i neće da se bave ovime.
firme su krive za bilo šta, dok se ne dokaže suprotno- to je po poreskoj upravi, jer da je drugačije ne bi imali ovakav pravilnik.

@(Ha ha ha ha, 24. april 2013 11:07)
sve sto poreska uprava trazi je odluka o sluzbenom putu (1x A4) i obracun sluzbenog puta (opet 1x A4)... svaka iole normalna firma ima 2 obrasca u Word-u (ili nekom drugom formatu) koja za cas menja.

i za gospodu koja tvrde da u inostranstvu nema dnevnica, gresite itekako... per-diems postoje a zaposleni koji putuju za potrebe firme uglavnom imaju i korporativnu kreditnu karticu koju koriste.

Kakve crne dnevnice, pa to nigde u EU ne postoji. To sto ste smislili nacin da muzete drzavnu kasu dajuci partijskim poslusnicima preko cinovnickog posla jos i dzeparac je jedno. Ali da i privatnike terate u to, to je neshvatljivo. I posle se pitate sto niko nece da investira u zemlju koja ima propise jos od druga tite.

Radim u privatnoj firmi i cesto putujem u inostranstvo. Ne dobijam dnevnice, ali sve sto pojedem i popijem i opravdam računima, bude mi plaćeno. Firma se domaćinski odnosi prema meni, pa i ja tako prema firmi, pa ne pijem šampanjce i sve ok :-)

U belom svetu pojam dnevnice za sluzbeni put ne postoji. Verovatno ni u jednoj zemlji. Troskovi putovanja ukljucujuci lokalni prevoz i smestaj se posebno placaju. Hrana i ostalo se nikome ne placa. Sluzbenjaci vec primaju platu za svoje troskove hrane i pranja. Cemu onda Dnevnica?

Gospodo, pre nego sto napisete tekst raspitajte se malo o ovoj problematici. Zakonom o radu cl.118 je predvidjeno da zaposleni ima pravo na naknadu troskova na sluzbenom putu u inostranstvu u skladu sa posebnim propisom. Sto znaci da je trebalo doneti uredbu kojom bi bilo definisano koliko zaposlenom pripada po tom osnovu. U praksi nije nikad doneta uredba na osnovu tog clana i tog zakona, vec se primenjuje Uredba o naknadi troskova drzavnih sluzbenika i namestenika, koja je doneta po osnovu zakona o drzavnoj upravi. U svakom slucaju imamo pravni vakum jer je ministarstvo rada u vise navrata davalo misljenja da se ova druga uredba primenjuje odnosno ne primenjuje u privrednim drustvima. Sud s druge strane ima razlicita tumacenja, od tog da treba primenjivati pomenutu uredbu o drzavnim sluzbenicima, do toga da se primenjuje interni pravilnik svakog pojedinacnog privrednog drustva, a u nedostatku uredbe tj.posebnog propisa koji je trebalo da bude donet na osnovu cl.118 Zakona o radu. I vrapcima je jasno da je u pitanju birokratsko zamesateljstvo, jer ako preslikaju postojecu uredbu o drzavnim cinovnicima na privredu, zakomplikovace poslovanje privrednim subjektima (nacin obracuna je izuzetno komplikovan posto za svaku zemlju, pa cak i za posebne lokacije unutar jedne zemlje postoje posebni iznosi dnevnica). S druge strane ukoliko bi se donela uredba na osnovu zakona o radu, drzavni sluzbenici ne bi mogli da imaju poseban propis, jer bi to bilo protivustavno. Brisel je 103 EUR

Evo malo objasnjenja za ljude koji kazu kako na zapadu (ne) postoje dnevnice. "Zapad" cine razlicite drzave, svaka ima svoje propise. Na primer, u Belgiji ti poslodavac placa put i smestaj, dok ti se sve ostalo (hrana, taksi itd.) refundira. Znaci, na licu mesta placas sam, a skupljas priznanice i racune, pa kad se vratis s puta podnosis zahtev za refundaciju. Ali ne dobijes kao kod nas fiksnu dnevnicu ciji nepotroseni deo mozes da stavis sebi u dzep. Neke firme ti daju avans ili sluzbenu kreditnu karticu, ali i tu je prica ista - sve troskove za koje nemas pokrice ti se po obracunu odbiju od naredne plate. Isto tako moze lako da ti se desi da ti sef ne odobri refundaciju. Na primer, ako u internim propisima firme pise da obican radnik ili sluzbenik ne sme da potrosi vise od 50 evra za rucak, a ti odes u Michelin 3-star restoran, gde narucis lobstera, kavijar i sampanjac za 500 evra, sef ce ti nadoknaditi 50, a 450 ide na tvoj racun. Naravno, za sefove i direktore vaze druga pravila. :)

Medjutim, ima firmi u kojima menadzere mrzi da se bave glupostima i radije se odluce za fiksne dnevnice koje ne treba pravdati. To su te pare koje zovu "per diem". Na zalost, takvih firmi je sve manje, barem u privatnom sektoru. Javni sektor je druga stvar - npr: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/per_diems/documents/update_december_2012.pdf.

Iznosi se definisu kolektivnim ugovorom ili internim aktima firme i radnik jednostavno mora da se uklopi u tu sumu.

Po zakonu zaposleni ima PRAVO na dnevnicu ali poslodavac nema OBAVEZU da to i isplati i ima mogucnost da na putnom nalogu uopste ne navede dnevnicu vec samo da odobri nadoknadu putnih troskova uz prilozenu kartu za prevoz. Ako se poslodavac tako "dogovori" sa radnikom (tojest radnik pristaje da mu se dnevnica uskrati) sve bude cisto i po zakonu i to poslodavci u privatnom sektoru i te kako koriste. Isto tako zaposleni ima pravo i na regres ali je raspon obracuna istog toliko sirok da je najcesce iznos simbolican i isplacuje se kao deo zarade na mesecnom nivou (npr 500 dinara mesecno). Zakon o radu je, kao i drugi zakoni kod nas, pun rupa i prostora za proizvoljno tumacenje.

Живим у Швајцарској. Пре 2 месеца сам био на службеном путу од 3 дана у Аустрији. Све рачуне сам плаћао приватном кредитном картицом, а онда ми је после више од месец дана утрошен новац уплаћен на рачун заједно са платом. Нисам добио никакву дневницу, нити службену кредитну картицу.
Не пишем ово да бих се жалио јер свима је познато да су примања у Швајцарској врло висока. Ипак желео сам само да овим примером потврдим да је појам "дневнице за службено путовање у иностранство" у скоро свим фирмама у Швајцарској непознат. Чак је и износ дозвољене суме за трошкове вечере ограничен на 30 франака што покрива цену просечне вечере са салатом и безалкохолним пићем. Све остало се сматра луксузом и потпада под личне трошкове.

A kada ce inspektori da proveravaju radnike da li RADE? Kako definisati stetu koju radnik napravi tokom "rada"? Ko ce to da nadoknadi?

Zato se u drzavnim firmama isplacuju dnevnice bez problema jer tu su ovce za zisanje, narod koji cuti iako ga deru!

@Alfa
Kod mene kad dodju u kontrolu prvo traže da vide dnevnice, do pre dve godine bila je dovoljna odluka i obračun sada ne.

Moja firma kao posluje legalno ali kada su u pitanju dnevnice u inostranstvu placa samo polovinu zakonom propisane ukoliko je obezbedjen smestaj.

za (Petar, 24. april 2013 14:37)

Pa, ako nisi znao, u slučaju da imaš plaćen smeštaj, onda ti se plaća samo 50% od dnevnice.

U nekim slučajevima, ako su ti plaćeni i svi obroci, onda imaš prav na samo 30% od zakonske dnevnice.

Tako da tvoja firma posluje u skladu sa zakonom.

Zakon (ili primena zakona) je manjkav i komplikuje stvari do besvesti. Postoji ograniceni broj stvari koji se moze pravdati, sto znaci da ako postoje neki dodatni realni troskovi, to se ne moze jednostavno pravdati ili refundirati radniku. Takodje, ne moze se radniku dati firmina kartica koju ce koristiti, iz istog razloga - neke troskove mozete da pravdate, druge ne mozete. Sta kad radniku zatreba neka oprema koju moze jednostavno da nabavi na licu mesta u inostranstvu - kako se to pravda? Kako isplatiti dnevnice za, recimo, Lihtenstajn koji nije na listi, pa radniku sleduje 41EUR za sve neizlistane drzave, za koje moze eventualno da ode dva puta u McDonalds, ali da ne jede bas mnogo. Sta raditi kad radnik mora da obidje nekoliko zemalja tokom jednog puta, sa nekoliko razlicitih valuta - koliko razlicitih dnevnica, za koliko razlicitih gradova. Da li radnik treba da belezi kad je izasao iz glavnog grada i presao u manji u kome je niza dnevnica? Sta kad u svakom mestu provede ispod 8 sati? Sve mora da se radi odakativno i sve gubi smisao i postaje obicna birokratska glupost. po meni, mnogo je lakse da firma pokrije sve realne troskove radnika na putu i cist racun. Meni je u interesu da se moji zaposleni hrane normalno dok su na putu, a ne da jedu kojekakvo djubre u pokusaju da sacuvaju sto vise od dnevnice.

U belom svetu pojam dnevnice za sluzbeni put ne postoji. Verovatno ni u jednoj zemlji. Troskovi putovanja ukljucujuci lokalni prevoz i smestaj se posebno placaju. Hrana i ostalo se nikome ne placa. Sluzbenjaci vec primaju platu za svoje troskove hrane i pranja. Cemu onda Dnevnica?

Kakve crne dnevnice, pa to nigde u EU ne postoji. To sto ste smislili nacin da muzete drzavnu kasu dajuci partijskim poslusnicima preko cinovnickog posla jos i dzeparac je jedno. Ali da i privatnike terate u to, to je neshvatljivo. I posle se pitate sto niko nece da investira u zemlju koja ima propise jos od druga tite.

Znate li vi šta je potrebno za isplatu iste?!!
Za poresku upravu je potrebna karta(avionska,autobuska), putarina?!
Radnik treba da napravi dnevnik šta je radio na tom službenom putu(gde je bio, sa kim se sastajao,imena,kontakti,... )-što znači da ne možete da imate ni poslovnu tajnu.
U slučaju da nemate sve navedeno, poreska uprava će naplatiti dnevnice kao isplatu zarade, što znači porez od 60%.
to je dovoljan razlog što ljudi izbegavaju, kao što znate u ovo doba krize firme se trude da smanje admin.troškove i neće da se bave ovime.
firme su krive za bilo šta, dok se ne dokaže suprotno- to je po poreskoj upravi, jer da je drugačije ne bi imali ovakav pravilnik.

A kada ce inspektori da proveravaju radnike da li RADE? Kako definisati stetu koju radnik napravi tokom "rada"? Ko ce to da nadoknadi?

za (Petar, 24. april 2013 14:37)

Pa, ako nisi znao, u slučaju da imaš plaćen smeštaj, onda ti se plaća samo 50% od dnevnice.

U nekim slučajevima, ako su ti plaćeni i svi obroci, onda imaš prav na samo 30% od zakonske dnevnice.

Tako da tvoja firma posluje u skladu sa zakonom.

2086 dinara...za sprdnju, za za........., za trangefrange..

U Srbiji se dnevnice "isplaćuju" više nego što možete da zamislite. Radio sam u knjigovodstvenim agencijama, pa najjednostavniji način da podižete novac je da pravite putne naloge. Pa ispadne da je gazda putovao 4 puta nedeljno, a u automobil može da stane po 4 čoveka, onda svi "putuju", svi imaju dnevnice. Naravno, piše se preko 12 sati, da ide cela dnevnica a ne pola. I tako, ko je lud da plaća 10% lakše je taj novac opravdati islatom dnevnica na fiktivnim poslovnim putovanjima. Pa ispadne da je automobil za godinu dana napravio više kilometara nego što će da napravi tokom svoj veka trajanja.

Живим у Швајцарској. Пре 2 месеца сам био на службеном путу од 3 дана у Аустрији. Све рачуне сам плаћао приватном кредитном картицом, а онда ми је после више од месец дана утрошен новац уплаћен на рачун заједно са платом. Нисам добио никакву дневницу, нити службену кредитну картицу.
Не пишем ово да бих се жалио јер свима је познато да су примања у Швајцарској врло висока. Ипак желео сам само да овим примером потврдим да је појам "дневнице за службено путовање у иностранство" у скоро свим фирмама у Швајцарској непознат. Чак је и износ дозвољене суме за трошкове вечере ограничен на 30 франака што покрива цену просечне вечере са салатом и безалкохолним пићем. Све остало се сматра луксузом и потпада под личне трошкове.

Možda je takva praksa kod poslodavaca koji nisu iz javnog sektora, ali se zato u državnom sektoru deli i kad treba i kad ne treba. Većina za par sati van mesta prebivališta naplaćuje pune dnevnice.

Apsolutno nije istina da u drugim državama ne postoje dnevnice - treba samo malo potražiti, koristeći "Per diem rates" / "daily expense allowances", i evo rezultata:
Slovenija: http://www.potninalog.info/dnevnice
Nemačka: http://www.dfg.de/formulare/30_03e/30_03e.pdf
SAD: http://www.gsa.gov/portal/category/100120

Tamo ne daj Bože da poslodavac to ne isplati, sleduje mu kazna, kao i za svako drugo nepoštovanje radnika i/ili države. Samo kod nas može da ne isplaćuje ni doprinose, ni plate, da deli otkaze, a da zbog toga ne bude kažnjen...

Gospodo, pre nego sto napisete tekst raspitajte se malo o ovoj problematici. Zakonom o radu cl.118 je predvidjeno da zaposleni ima pravo na naknadu troskova na sluzbenom putu u inostranstvu u skladu sa posebnim propisom. Sto znaci da je trebalo doneti uredbu kojom bi bilo definisano koliko zaposlenom pripada po tom osnovu. U praksi nije nikad doneta uredba na osnovu tog clana i tog zakona, vec se primenjuje Uredba o naknadi troskova drzavnih sluzbenika i namestenika, koja je doneta po osnovu zakona o drzavnoj upravi. U svakom slucaju imamo pravni vakum jer je ministarstvo rada u vise navrata davalo misljenja da se ova druga uredba primenjuje odnosno ne primenjuje u privrednim drustvima. Sud s druge strane ima razlicita tumacenja, od tog da treba primenjivati pomenutu uredbu o drzavnim sluzbenicima, do toga da se primenjuje interni pravilnik svakog pojedinacnog privrednog drustva, a u nedostatku uredbe tj.posebnog propisa koji je trebalo da bude donet na osnovu cl.118 Zakona o radu. I vrapcima je jasno da je u pitanju birokratsko zamesateljstvo, jer ako preslikaju postojecu uredbu o drzavnim cinovnicima na privredu, zakomplikovace poslovanje privrednim subjektima (nacin obracuna je izuzetno komplikovan posto za svaku zemlju, pa cak i za posebne lokacije unutar jedne zemlje postoje posebni iznosi dnevnica). S druge strane ukoliko bi se donela uredba na osnovu zakona o radu, drzavni sluzbenici ne bi mogli da imaju poseban propis, jer bi to bilo protivustavno. Brisel je 103 EUR

@(Ha ha ha ha, 24. april 2013 11:07)
sve sto poreska uprava trazi je odluka o sluzbenom putu (1x A4) i obracun sluzbenog puta (opet 1x A4)... svaka iole normalna firma ima 2 obrasca u Word-u (ili nekom drugom formatu) koja za cas menja.

i za gospodu koja tvrde da u inostranstvu nema dnevnica, gresite itekako... per-diems postoje a zaposleni koji putuju za potrebe firme uglavnom imaju i korporativnu kreditnu karticu koju koriste.

Po zakonu zaposleni ima PRAVO na dnevnicu ali poslodavac nema OBAVEZU da to i isplati i ima mogucnost da na putnom nalogu uopste ne navede dnevnicu vec samo da odobri nadoknadu putnih troskova uz prilozenu kartu za prevoz. Ako se poslodavac tako "dogovori" sa radnikom (tojest radnik pristaje da mu se dnevnica uskrati) sve bude cisto i po zakonu i to poslodavci u privatnom sektoru i te kako koriste. Isto tako zaposleni ima pravo i na regres ali je raspon obracuna istog toliko sirok da je najcesce iznos simbolican i isplacuje se kao deo zarade na mesecnom nivou (npr 500 dinara mesecno). Zakon o radu je, kao i drugi zakoni kod nas, pun rupa i prostora za proizvoljno tumacenje.

Radim u privatnoj firmi i cesto putujem u inostranstvo. Ne dobijam dnevnice, ali sve sto pojedem i popijem i opravdam računima, bude mi plaćeno. Firma se domaćinski odnosi prema meni, pa i ja tako prema firmi, pa ne pijem šampanjce i sve ok :-)

Moja firma kao posluje legalno ali kada su u pitanju dnevnice u inostranstvu placa samo polovinu zakonom propisane ukoliko je obezbedjen smestaj.

@Alfa
Kod mene kad dodju u kontrolu prvo traže da vide dnevnice, do pre dve godine bila je dovoljna odluka i obračun sada ne.

Evo malo objasnjenja za ljude koji kazu kako na zapadu (ne) postoje dnevnice. "Zapad" cine razlicite drzave, svaka ima svoje propise. Na primer, u Belgiji ti poslodavac placa put i smestaj, dok ti se sve ostalo (hrana, taksi itd.) refundira. Znaci, na licu mesta placas sam, a skupljas priznanice i racune, pa kad se vratis s puta podnosis zahtev za refundaciju. Ali ne dobijes kao kod nas fiksnu dnevnicu ciji nepotroseni deo mozes da stavis sebi u dzep. Neke firme ti daju avans ili sluzbenu kreditnu karticu, ali i tu je prica ista - sve troskove za koje nemas pokrice ti se po obracunu odbiju od naredne plate. Isto tako moze lako da ti se desi da ti sef ne odobri refundaciju. Na primer, ako u internim propisima firme pise da obican radnik ili sluzbenik ne sme da potrosi vise od 50 evra za rucak, a ti odes u Michelin 3-star restoran, gde narucis lobstera, kavijar i sampanjac za 500 evra, sef ce ti nadoknaditi 50, a 450 ide na tvoj racun. Naravno, za sefove i direktore vaze druga pravila. :)

Medjutim, ima firmi u kojima menadzere mrzi da se bave glupostima i radije se odluce za fiksne dnevnice koje ne treba pravdati. To su te pare koje zovu "per diem". Na zalost, takvih firmi je sve manje, barem u privatnom sektoru. Javni sektor je druga stvar - npr: http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/per_diems/documents/update_december_2012.pdf.

Iznosi se definisu kolektivnim ugovorom ili internim aktima firme i radnik jednostavno mora da se uklopi u tu sumu.

Zato se u drzavnim firmama isplacuju dnevnice bez problema jer tu su ovce za zisanje, narod koji cuti iako ga deru!

Zakon (ili primena zakona) je manjkav i komplikuje stvari do besvesti. Postoji ograniceni broj stvari koji se moze pravdati, sto znaci da ako postoje neki dodatni realni troskovi, to se ne moze jednostavno pravdati ili refundirati radniku. Takodje, ne moze se radniku dati firmina kartica koju ce koristiti, iz istog razloga - neke troskove mozete da pravdate, druge ne mozete. Sta kad radniku zatreba neka oprema koju moze jednostavno da nabavi na licu mesta u inostranstvu - kako se to pravda? Kako isplatiti dnevnice za, recimo, Lihtenstajn koji nije na listi, pa radniku sleduje 41EUR za sve neizlistane drzave, za koje moze eventualno da ode dva puta u McDonalds, ali da ne jede bas mnogo. Sta raditi kad radnik mora da obidje nekoliko zemalja tokom jednog puta, sa nekoliko razlicitih valuta - koliko razlicitih dnevnica, za koliko razlicitih gradova. Da li radnik treba da belezi kad je izasao iz glavnog grada i presao u manji u kome je niza dnevnica? Sta kad u svakom mestu provede ispod 8 sati? Sve mora da se radi odakativno i sve gubi smisao i postaje obicna birokratska glupost. po meni, mnogo je lakse da firma pokrije sve realne troskove radnika na putu i cist racun. Meni je u interesu da se moji zaposleni hrane normalno dok su na putu, a ne da jedu kojekakvo djubre u pokusaju da sacuvaju sto vise od dnevnice.