Zašto tatama nije mesto na porođaju?

Prisustvovao sam porođaju kod oba moja deteta. Nemam nikakvih posledica ni trauma. Bila su to dva najlepša dana u mom životi. Nezaboravno iskustvo i neverovatan osećaj. Plakao sam ko malo dete oba puta od radosti. Ko ima priliku da prisustvuje porođaju, trebalo bi da je iskoristi. Nema šanse da će se pokajati. Pa to su moji anđeli, zar da propustim prvi dah, prvi plač, prvi pokret... Nema sile.

Znaju to nasi u Narodnom Frontu, pa naplacuju prisustvo oca jer "zele da destimulisu oceve da prisustvuju porodjaju, posto im samo smetaju" (citat nacelnika pre jedno tri godine).
Elem tekst govori o KOMPLIKACIJAMA na porodjaju, a ne o normalnom porodjaju i te dve stvari se ne mogu porediti. Iste traume bi covek doziveo da mu dete ide na operaciju srca i sl.
Ja sam bio na oba porodjaja moje zene i ici cu na jos koji ako bude :)

Za koju godinu ovo će izgledati kao uputstva domaćicama iz ranih pedesetih. Ili najbolje objavite članak s nazivom "Deset razloga zašto je bolje da se porodite sami - po mogućstvu u nekoj štali ili na njivi", a otac bebe neka vas prvi put vidi kad dete prohoda, tada neće doživeti nikakav stres garantovano.

Najlepši događaj u mom životu.
Plakao sam kao dete.

Naravno da treba da prisustvuju radjanju svog deteta!!!
Da li su bili prisutni kada se to dete stvaralo? Jesu!! Ne vidim ni jedan razlog da ne budu uz svoje partnerke i ucestvuju u porodjaju.

Naravno, ako kojim slucajem dodje do komplikacija treba sa se udalje, ali obzirom da je vecina porodjaja normalno i bez istih, njihovo prisustvo je vise nego neophodno.

Moj suprug je prisustvovao svim mojim porodjajima (bilo ih je tri) i njegovo prisustvo se podrazumevalo od samog pocetka. Niko nije pao u nesvest, niko nema traume, vec srecu i zadovoljstvo sto je prisustvovao fantasticnom cinu rodjenja svoje dece!

Prisustvovao sam rodjenju moja tri deteta, ja balkanac. Tri najsrecnija trenutka u mom zivotu. Ocevi koji to nisu doziveli, propustili su mnogo u svom zivotu.

Meni je zena rekla koji ces mi moj i tako je bilo oba puta.

Ja sam prisustvovao rodjenju svog sina, mada je to doduse bio carski rez. Bilo je divno a i mojoj zeni je bilo mnogo lakse i lepse. Dobio sam i otiske stopala svog malog sina pravo na hirursku kosulju koju sam morao da nosim. :)

Mislim da trebamo. I ne plasim se.

teski porodjaji, i zene su im zamalo umrle, a oni se bune sto im medicinsko osoblje nije posvetilo paznju umesto da su zahvalni sto je to osoblje bilo toliko skoncentrisano na zenu i dete da im je oboma spasilo zivot. u tim situacijama sekunde su bitne, i ljudi nemaju vremena da objasnjavaju sta se desava. u redu je da muskarci budu prisutni porodjaju, ali moraju da prihvate cinjenicu da su oni u toj situaciji krajnje nebitni, i da je posao osoblja da brine o majci i detetu, a ne o njima. ako mogu da pomognu zeni svojim prisustvom, super, ali ne treba da odmazu tako sto ce traziti paznju. sem toga, vecina njih uopste nema predstavu o tome sta se fizicki desava za vreme porodjaja, i koliko to uzasno moze da izgleda.

Ako se predviđa porođaj sa komplikacijama, onda definitivno nikome osim lekara, osoblja i pacijenta nije mesto u sali, o čemu ovaj tekst i zapravo govori.
Ako je porođaj bez komplikacija, onda je tu zasigurno mesto i očevima. Nema razloga za traume, a utisci se pamte do kraja života.
Ja sam prisustvovao rođenju oba moja deteta, koji su na svet došli putem carskog reza. Sedeo sam sve vreme pored uzglavlja moje žene i razgovarali smo, ona je bila pod lokalnom anestezijom. Sa druge strane paravana, lekari I sestre su radili svoj posao. Po dolasku beba na svet, lekar bi me pozvao da im se pridružim, prihvatio bih bebu od babice i pokazao je majci, a potom pomagao pri merenjima i prvom povijanju.
Prisustvom porođaju, moje poštovanje za majke je samo još veće.

Prisustvovao sam rodjenju cerke i mogu reci da je mojoj zeni mnogo znacilo sto sam celo vreme bio pored nje. Sve to oko porodjaja se zaboravi kad dete uzmes u ruke.

Bio sam na oba porodjaja moje dece. Neponovljivi dozivljaj. Pricali su mi kako se pada u nesvest, kako je traumaticno i slicno - nista od toga. Svima preporucujem. Tekst je mozda licni dozivljaj ali sto se mene tice nemam nikakvih trauma - cak naprotiv.

Da!

Da ne bi mogli da kažu kako je dete premiulo, a oni ga prodali i zamenili i sličćno... Živimo ipak u Srbiji...

Trebaju da prisusvuju jer trebaju da vide kako se zanje sto su posijali

Moj muz je prisustvovao porodjaju i jako mi je puno pomogao. Dogovor je bio kad krene porodjaj i ako ne moze da izdrzi i da to gleda da izadje. Medjutim kad je sve krenulo on je ostao jer je shvatio da tu vise nismo bitni ni on ni ja vec nase dete. Na kraju glava joj se zaglavila u porodjajnom kanalu, a da to ja nisam znala jer mi je doktor samo rekao da glava u sledecem naponu mora da izadje. On mi je onda prisao i sapnuo koliko je situacija kriticna i da zaista moram da se napnem iz sve snage sto sam ja i uradila. Nisam sigurna da bi tako bilo da sam bila bez njega. I on i ja smo danas srecni roditelji jedne prelepe devojcice i zahvalni smo jednom drugom sto smo bili zajedno i u tom sudbonosnom I prelepom zivotnom trenutku.

ja sam prisustvovao na poradjanju oba moja djeteta. najljepsi trenutci u zivotu. manjem djetetu sam i pupcanu vrpcu ja otsjekao,to je neopisivo. a ove gluposti ameericke o traumama nek okace macku o rep, oni su traumatizirani otkad su zaceti ....:-D pozdrav

A nisu se bunili kad su pravili.

Nisam siguran da je pametno da medicinsko osoblje mene vadi iz nesvesti umesto da brine o ženi i bebi. ;-)
I da uputim izvinjenje svima kojima sam "skrolujući" po tač-skrinu slučajno udario minus! B92, molim vas u aplikaciju uvedite "Da li ste sigurni?" za nas nespretne!

Bio oba puta. I nista prestrasno. Vjerovatno mekusci koji dobiju poremecaje, bi ih dobili ovako ili onako. Studia je zato cista glupost.

ja nisam mogao da prisustvujem porođajima, ali sam oba puta pomodreo od napetosti posle višesatnog isčekivanja i neizvesnosti (mada nije bilo posebnih razloga za brigu). Žena mi je dan posle porođaja izgledala mnogo bolje od mene, ja sam bio zelen i žut sa teškim podočnjacima od nespavanja. Pitam se da li bi se manje istraumirao da sam svo vreme bio sa njom i pratio šta se dešava? U svakom slučaju pre ulaska u salu za porođaje bi svako morao biti vrlo detaljno informisan i upućen u to šta ga tamo čeka

Poradjala sam se u vreme kada nije bilo uobicajeno da i tata prisustvuje porodjaju. Mislim da je to individualna odluka, ko zeli, moze, ko nije bas spreman, bolje da ne prisustvuje.
Ja, licno, ne mislim da bi prisustvo moga muza nesto mnogo promenilo, bio je i ostao uz nasu decu i mene celim svojim bicem.
Hvala na prostoru.

Kao lekar mogu da kažem da kod komplikovanih porođaja, kada je frka, svakako nemate vremena da brinete o tati, sva vaša pažnja je usmerena na one kojima je vaša pomoć neophodna, tada niko i ništa drugo ne postoji. Ljudski je reći tatama da se udalje i da radite sve što je u vašoj moći, okrenuti se i nastaviti svoj posao.
Naravno da su tate u takvoj situaciji izbezumljeni, za razliku od onih koji čekaju u hodniku i nemaju pojma šta se dešava.

Odluka o prisustvovanju porođaju treba da je stvar dogovora oba roditelja, bez osuda okoline u bilo kom slučaju.

Porodila Sam se pre 3 meseca,u USA. Ovde se prisustvo oca toliko podrazumeva da su me svi cudno gledali kad Sam rekla da ne zelim da on bude tu dok se poradjam. Bio je sa mnom u porodjajnoj sobi do monenta kad je bas porodjaj poceo,to je trajalo 2 sata I cim su okupali bebu pozvali su ga unutra I dali mu je u ruke. Po meni,to je idealno. Znacilo mi je da bude tu,Ali one najgore momente je preskocio. Moje misljenje: ipak treba jos dugo da ima sex sa mnom,a ne da mu u glavi bude scena porodjaja.
Inace,ovde do 4 osobe koje Sam odaberes (ne ukljucujuci medicinsko osoblje) mogu da prisustvuju tvom porodjaju.

Surpuga mi se porodila pre dva meseca ( hvala Bogu bez komplikacija), a ja sam imao tu srecu i cast da sam joj pomagao oko porodjaja ( dali su mi jedan kraj kanapa a supruzi drugi, i onda smo se natezali što je njoj kako kaze dosta pomoglo prilikom porodjaja, jer joj je olaksalo naprezanje), i da sam posle toga presekao pupcanu vrpcu !! Ja sam bio pod takvim adrenalinom, da Vam ne mogu opisati :-) osecaj je bio fenomenalan! ok, pretpostavljam da je malo gora situacija ako je tezi porodjaj, ali po recima supruge, samo je cula moj glas kad da se napne, i to joj je bila zvezda vodilja !!!

Da zaključim, prisustvo oca na porodjaju je potrebno i majci kao oslonac u tom teškom trenutku, a i samom ocu, jer se jos vise poveze sa svojim detetom !

P.S. supruga se porodila u PA, i imamo samo reči hvale na uslove i negu koju je dobila tamo. Inače, porodilište je skoro renovirano, u akciji bitka za bebe od strane Milana Popovića.

Ovaj text je preuzet iz zapadne stampe gde su u medjuvremenu muskarci takvi mekusci da padaju u neosvest i dada se ubodu na trn.
Prisustvovao sam rodjenju svoje cerkice, neponovljiv dogadjaj.
Pored toga bih preporucio muskarcima da ne presustvuju jer cete posle toga uvek gledati na svoju drugim ocima.
Mislim na odnos muskarca prema zeni.
Barem tako je bilo kod mene.
P. S.
U zemlji Srbiji gde je navodno nestalo toliko dece nakon poradjaja, mozda bi trebalo da prisustvo bude obavezno.

Prisustvovao sam izuzetno teskom porodjaju moje supruge i to je i po njenim i doktorovim recima bilo presudno da se porodi prirodnim putem a ne carskim rezom.
Na dan porodjaja dete se podiglo i skoro da nije bilo sanse da se spusti.
Iskljucili su epidural da bi ona osetila kontrakcije i sama naprezanjem spustila dete.
Ne mogu da vam opisem kako je to izgledalo i koliko se namucila, ali srecom imam sportskog iskustva pa sam mogao da joj kontrolisem stepen naprezanja i disanje da izdrzi nadljudski napor.
Moja supruga je uspela nesto neverovatno, nisam ja.
Ja sam joj samo pomogao.

Zato preporucujem tatama da prisustvuju porodjaju samo ako:
* Samo ako si psihicki spreman da podneses da gledas svoju zenu kako pati a da ne mozes da joj pomognes sem recima (ima ko je strucan da joj pomogne)
* Samo ako shvatas da je tvoje misljenje nebitno i da ima ko je strucan da radi svoj posao
* Samo ako shvatas da tvoja osecanja i uzbudjenje nikoga ne interesuju
* Samo ako si spreman da slepo slusas i radis sve sto ti se kaze
* Samo ako shvatas da je tokom porodjaja svaka zena najblize smrti i da svakog momenta moze doci do komplikacija

Moje iskustvo je sjajno jer imam osecaj da sam ucestvovao u rodjenju mog deteta, i svakom bih pozeleo isto osecanje.
Kada to vidite onda i majku svog deteta vise cenite.

Ali nemojte nikada da svoju zelju pretpostavljate opstem dobru i da se sve zavrsi tako sto doktori umesto da poradjaju, moraju tatu da bude iz nesvesti.

Pozdrav!

Naravno da nije mesto ocu tu. Po toj logici mogao bi da se krug prisutnih proširi na porodiljinu sestru, majku (žena sa iskustvom rađanja) itd. Ne bi me začudilo da se neko u budućnosti seti da prisustvuje i starije dete.

" ... Moj suprug je prisustvovao svim mojim porodjajima (bilo ih je tri) i njegovo prisustvo se podrazumevalo od samog pocetka ...
(Hana, 14. april 2013 21:01) "

Ma OK je to za supruga, ali članak je o očevima, ne o supruzima. Javi nam šta je na kraju bilo sa ocem - da li je i on bio prisutan porođajima ??? :-)

Imam troje dece, pristustvovao sam porođaju treći put. Nikada u životu nisam osetio ništa divnije i snažnije od onog trenutka kada sam ugledao svoju kćer kako izlazi na svetlost dana i udiše po prvi put! To osećanje ne može se prepričati; tada sam prvi put shvatio kako to izgleda plakati od sreće.

Naravno, očevi ne treba da prisustvuju onda kada je porođaj opasan ili komplikovan (verovatno tada samo smetaju medicinskom osoblju), a ne bi trebalo da prisustvuju ljudi koji su neizgrađene ličnosti, ili imaju problem u prihvatanju stvarnosti (takvih je nažalost mnogo).

Zasto tatama nije mesto na porodjaju?

Zato sto su CAVE!!!

Najlepši trenutak u mom životu je trenutak rađanja naše ćerkice koji smo podelili ja i supruga. To se ne može ni ispričati ni opisati to je jenostavno trenutak u životu gde prvi put ste na jednom mestu vi, ljubav vašeg života i čudo prirode (plod vaše ljubavi)

био, лично и персонално. "студија" је или тотална глупост, или рађена у потпуно другачијем културном миљеу (а заправо је и једно и друго). зар је мањи стрес стрепети у ходнику, чекајући новост?

Prisustvovao porodjaju deteta pre 20 godina. Ma kakav stres, kakvi bakraci...Bilo je fenomenalno i zeni i meni. Sjajan osecaj. Preporucio bih svakom buducem ocu.

Ја био на порођају супруге и све је било кул. Препоручујем сваком оцу!

Ja sam za, apsolutno. Slatke su mi ove žene što su u fazonu "treba da imamo seks i posle porođaja, a ne da mu u glavi budu scene sa porođaja". Vest za njih: tate na porođaju obično gledaju ženu u oči, tako da to i nisu neke gadne scene. Ne znam što bi mu scene s porođaje bile u glavi dok imamo seks, nisu ni meni scene seksa bile u glavi dok sam se porađala.

Bio sam na oba porođaja. Trauma: nula, lepih uspomena: dva. Meni je bilo drago što sam bio, suprugi takođe i išao bih ponovo.

Jednostavno, lepo je da ste tu kada vam se dete rađa i to je prvi zajednički trenutak koji ne treba propustiti.

@(Mama, 14. april 2013 22:00)
Prisustovao sam porodjaju sva tri moj deteta i verujte da zbog toga ne smatram moju zenu ni malo manje izazovnu. Sta vise, ta iskustva su samo ojacala nas brak i dala nasem odnosu novu dimeziju koja do tada nije postojala.

Ma ti americki i evropski muskarci su karikature :)))

Bio sam na zeninom porodjaju, jedino me uslovno receno malo uplasila kad mi je rekla nije mi dobro reci babici da mi nije dobro ( s obzirom da se vec poradjala, mislio sam da zna sta je dobro a sta ne) al kad mi je babica rekla ma znam poradja se, laknulo mi je. Drzao sam suprugi nogu dok se poradjala i gledao u direktnom prenosu. Rodjenje mog deteta je nesto najlepse sto sam video u svom zivotu. kad sam mu isekao pupcanu vrpcu prvo su ga dali meni u ruke pa onda majci kad je malo dosla sebi :) nije mi bilo traumaticno nego prelepo. Gledas kako se radja novi zivot i to tvoje dete.

Hvala svim normalnim muskarcima koji u 21 veku, normalno sa svojom zenom docekaju na ovaj svet NJIHOVOZAJEDNICKO DETE i ne lupaju gluposti ko u ovom tekstu. Ne gade se krvi u ratovima, tucama, igricama... A svi su ih barem jednom doziveli.Po ovome onda nebi trebali ni da imamo ginekologe i oni su muskarci pa da im se ne smuce zene i sta vec.Moj muz prisustvovao , preziveo i uvek bi ponovio.Ja presrecna jer mi je mnogo pomoglo i osoblje je bilo bolje prema meni,jer im bila frka,nego one jadne zene same tamo.A necu ni da pricam o okicama moje cerke kada je dovoljno porasla i pitala da li je i tata bio tu i dobila odgovor Da i taj zagrljaj koji je dobio ....

koje papuče.

Neshvaćena i pogrešno interpretirana studija očito preuzeta iz strane štampe i zloupotrebljena za izmišljanje kontroverze.

Porođaj nekada može da bude traumatičan za sve koji su na bilo koji način zainteresovani za njegov ishod, da. Citirani primeri upravo govore o tome da je očevima bilo najteže kada su bili odgurnuti od svojih supruga bez objašnjenja. Zaključak studije samo govori o tome da i očevima treba podrška nakon teškog porođajnog iskustva, ne samo majci.

ja imam stres nakon sudjelovanja na porodu... od sreće!!! proživjeh, hvala bogu, toliko toga lijepog u životu, ali rođenje mog djeteta je nešto meni najljepše... porod je iscrpljujuć za žene pa tako i moju suprugu, ali mi je priznala da bi joj bilo puno teže da me nije bilo. da mogu, sve bih to ponovio... prema tome, svi na porod :DDDD

Vecu glupost skoro nisam cula. Hajde jos malo odvajajte oceve od svoje dece i saljite ih na front, taj ptsp je prihvatljiviji. I ostavljajte zene u paklu same.

Prisustvovao sam rodjenju oba svoja deteta i to su mi najsretniji trenuci u zivotu. Nista ne moze da se uporedi sa prvim placem i prvim dodirom bebe.

Eto to je moje (predivno) iskustvo.

Pozdrav svima

@student: slazem se s tobom. treba da se porodim kroz mesec dana i najveca frka mi je da mi ne ukradu, zamene ili proglase dete mrtvim. zato ima suprug da bude tu sve vreme. ipak je srbija stocna pijaca...

Bila sam sama na porođaju. Jedva smo preživele. To su mi najteži trenutci u životu.
Sigurno bi mi bilo lakše da je suprug bio samnom.

Kad očevi neće da prisustvuju, ja mislim da i majke ne treba da prisustvuju. Neka se čuju i majke.

Uzasnuta sam komentarima pojedinih muskaraca koji pricaju sa gadjenjem o porodjaju. Porodjaj moze biti tezak, komplikovan i dug, da bi mi zene ovo lakse prezivele potrebna nam je neznost i podrska oceva nase dece i buducih partnera u resavanju mnogobrojnih izazova koje roditeljstvo podrazumeva. Ako padnete na ovom ispitu, kako cete sutra biti uz nas kada ostarimo, kada deca budu bolesna, itd. Vasi odgovori samo pokazuju egoizam, balkanski muski sindrom koji je cak i u 21. veku itekako zastupljen! Sramota!

@(žena služi za uživanje., 15. april 2013 01:11)
Ti sa svojom zenom mora da imas vrlo dubok odnos pun ljubavi, postovanja i takoreci duhovne povezanosti.

Sto se porodjaja tice, ne znam zasto se ljudi koji ocigledno nemaju pojma javljaju da prokomentarisu kako je jedini razlog za to pomodarstvo. E pa nije. Ja sam muza na prvi porodjaj povela sa sobom ne zbog pomodarstva, nego zato sto sam bila preplasena i mnogo mi je znacilo da imam njega pored sebe. On je takodje bio preplasen i znacilo mu je da bude pored mene, nije hteo da budemo razdvojeni i da me ostavi samu. Na drugi porodjaj je dosao sa mnom jer mu je na prvom bilo lepo i zeleo je da opet dozivi to.
Ako imate toliko povrsne odnose sa svojim muzevima/partnerima da necete s njim da podelite taj neverovatni trenutak jer se plasite da mu vise necete biti privlacne (i,jos gore, ako se toga plasite sa osnovom), ne znam sta da vam kazem... Mozda nije ni trebalo da imate dete s tim covekom. Zbog takve povrsnosti i ogranicenosti propustate neke od najdragocenijih momenata ekstaticne ciste srece i povezanosti kakvu cete retko kad doziveti u zivotu.

imam dvoje dece... i prisustvovao sam na oba porodjaja i presekao pupcane vrpce.... najbolji, njalpesi, najdivniji momenti u mom zivotu !!!!! nikada i nista sa tim se ne moze meriti !!!!!!

Posttraumatski stresni sindrom (PTSS) je dijagnostifikovan i kod žena koje su imale težak porođaj. Na svu sreću, većina porođaja uglavnom prođe sasvim ok. Istina, ima raznih ljudi, pa tako sigurno i tata, a i mama, koji porođaj dožive sasvim kretenski (s tim što mame, nažalost, nemaju izbor da ne prisustvuju porođaju).

Moj porođaj je bio predivan i neverovatno sam srećna što sam to iskustvo podelila sa ocem svog deteta. Pokušajte samo da zamislite zagrljaje i poljubce dvoje ljudi čije je detence upravo došlo na svet. Upravo su ti poljupci i njegov zagrljaj učinili da sam, čak i uz manje komplikacije i nimalo prijatne lekarske zahvate, uživala u svakom trenutku. Za to ću mu biti večno zahvalna, šta god da se desi. Nisam primetila da je on sada ikako istraumiran, niti ga proganja moja placenta, naprotiv, baš se rado prisetimo svih detalja.

Mozda bi bolje bilo da se napise neki tekst o katastrofalnim uslovima u bolnicama, pocev od neljubaznog i bezobraznog osobalja, nego o necemu sto bi trebalo da bude dobro promisljena odluka i dogovor dve odrasle osobe?

Ovo su totalne nebuloze. Imao sam srecu da prisustvujem porodjaju svoga deteta u inostranstvu. Informacija da ste neobavesteni je potpuno netacna. Mi smo nedeljama pred porodjaj isli na casove gde je sve objasnjeno u detalje. Ide se cak u detalje gde stoji doktor a gde babice tokom porodjaja, sta se desava kod komplikacija, ko preuzima bebu itd. Cak smo to i uvezbavali. :)

Bio sam na porodjaju obe moje cerke i mislim da bi svaki muskarac trebao da bude prisutan porodjaju svoje dece. Kao prvo je to sasvim prirodno da otac bude pored majke svoje dece, kada mu se deca radjaju. Drugo, posle porodjaja jos vise cenite svoju zenu, jer ruku na srce junacine, da je na nama muskarcima radjanje dece davno bi smo izumrli. I trece, shvatite koliku ljubav i zrtvu je podnela i vasa majka. U svakom slucaju cenite sve svoje zene (zenu, majku) mnogo, mnogo vise.

I naravno, taj osecaj kada se dete rodi i vi ga vidite... mislim sta dodati.

A ove budalastine o kako ste vec nazvali taj stres, daj majke vam zaobidjite me tih gluposti.

Pozdrav i uzivajte.

Naravno da ocevima apsolutno i bezuslovno MORA da se omoguci da prisustvuju rodjenju SVOJE dece, samo ako oni to hoce. Ovi kojima je kao zlo od porodjaja neka sede kod kuce. Isto bi im tako lose bilo i kada bi gledali vadjenje zuba ili krvi. Prisustvao sam rodjenju svakom mom detetu a imam ih cetvoro. Licno sam im troma njima presekao pupcanik i odvojio od majke. Jedan porodjaj je bio tezak i radjen je carski rez u veoma hitnim i kriticnim uslovima. Ceo tim je bio fantastican. I danas posle 12 godina mi podju suze na oci kada se toga setim. Definitivno fantasticno i ne mogu da zamislim da mi je neko to uskratio. I zena i ja smo bili kao jedno telo a to smo i dan danas. Pa naravno da tako ne moze niko da me isfolira kukala mu majka i da mi slucajno kazu da mi je dete umrlo a da ga ne vidim i sl. Pratio sam svako moje dete iz prostorije u prostoriju, iz minuta u minut, sve vreme 24 sata od obicno 2 dana koliko zena boravi u porodilistu. I majka i beba imaju narukvicu odnosno ogrlicu sa brojem i imenom i nikakva se greska ni u teoriji ne moze zamisliti. Nema tu nikakve velike nauke. A ko ce zeni najbolje da pomogne ako nece njen muz?! Naravno da moze da prisustvoje i zenina majka pa i sastra ili bilo ko drugi. Pravilo je da ne bi trebalo da bude vise od dve osobe od familije pored doktora i babica. Nikakva posebna garderoba samo pravilo kratanja i pranja ruku. Porodjajima nasih baka u proslosti je po nekada prisustvovalo pola komsiluka. Pa to je najnormalnija svar ljudi moji.

Bio oba puta i ako da bog bicu jos. Zeni je puno znacilo i ja sam joj bio podrska. Lepo iskustvo iako prvi porodjaj nije bio lak. Misljenja sam da je ovo stvar licne prirode. Nisu svi muskarci isti i nekima stvarno verovatno treba vise voditi racuna nego o zeni. Ali pozeljno je da bar budu u blizini ako ne mogu da budu u porodjajnoj sali. Takodje oni koji to zele toplo preporucujem, to je ipak velika priviliegija biti u trenutku kad se radja tvoje dete, nezaboravan trenutak bez ikakvih posttraumatskih trenutaka kao sto pise u ovom tekstu.

Predraze,, buducim tatama koji ma je mesto u kafani,, nije mesto pored dece i u porodici uopste. Za njih je u pravu si nije porodiliste vec centar za lecenje od alkoholizma.

Slazem se i nista ne bih dodao. Kod mene je potpuno sve isto bilo, kod oba deteta sam prisustvovao.

"Prisustvovao sam porođaju kod oba moja deteta. Nemam nikakvih posledica ni trauma. Bila su to dva najlepša dana u mom životi. Nezaboravno iskustvo i neverovatan osećaj. Plakao sam ko malo dete oba puta od radosti. Ko ima priliku da prisustvuje porođaju, trebalo bi da je iskoristi. Nema šanse da će se pokajati. Pa to su moji anđeli, zar da propustim prvi dah, prvi plač, prvi pokret... Nema sile.
(Ponosni Tata, 14. april 2013 21:17)"

Pre 6 godina narodnom frontu pohadjao sam skolu roditeljstva zajedno sa zenom u nameri da prisustvujem porodjaju, medjutim to tadasnjem nacelmiki nije odgovaralo pa je nabio cenu od 20000 din za prisustvo oca a ja para nisam imao posto sam vec sve dao lekaru i anesteziologu

Dva puta sam se porađala uslovno rečeno sama, tj okružena samo medicinskim osobljem, treći put uz prisustvo supruga. Iz ugla neposrednog aktera porođaja neuporedivo mi je bilo lakše uz supruga. S obzirom da mi je bio treći porođaj znala sam sve šta me čeka, a vreme mi je prolazilo mnogo brže i odvlačio mi je pažnju razgovorom i šalama.
Kod najtežeg dela porođaja sam bila fokusirana na babicu i ono što mi ona govori, tako da se nisam obazirala ni na koga.
Posle porođaja mi je takođe značilo da neizmernu sreću podelim sa njim, jer se po pravilu ostaje oko dva sata po porođaju u sali, da se prati stanje porodilje. Prva dva puta sam bila sama ta dva sata, a treći put smo vreme proveli ćaskajući, prepričavajući upravo doživljeno, telefonirali starijoj deci.

Budalaština, prisustvovao sam porođaju oba svoja deteta i mislim da ništa nije lepše, prirodnije i bolje nego da otac bude tu kada mu se deca rađaju, naravno ako je na to spreman. Ja sam od prvog trenutka kada sam saznao da mi je žena trudna hteo da budem uz nju i ništa me ne bi sprečilo u tome. Stvar je u tome što ima muškaraca koji to ne mogu da podnesu i ne trebaju biti na porođaju, ali oni kojima je do toga stalo ne treba ih u tome sprečavati. To znači da je otac odmah diskriminisan stereotipom da će mu pozliti ako bude prisutan. To je budalaština. To je individualna stvar i tako tome treba i pristupiti. Bože, pa tolike žene danas se plaše porođaja, šta to znači da ne trebaju da se porode? Ostavite se stereotipa i priča tipa naučnici su utvrdili. Svašta su naučnici utvrdili pa nije sve tačno, ponekad je to samo senazacionalizam i privlačenje medijske pažnje. Pustite oca da bude uz svoju ženu i dete ako to želi. Kraj.

Zeleo, bio, prisustvovao... Veoma, veoma pozitivno iskustvo.

I naravno, prisustvo porodjaju nije za one koji ne osecaju zelju da tamo budu - to nije nikakva falinka, svi smo razliciti. Ako ne osecas da to zelis, ne brini, sve je u redu isto kao i u slucaju da zena ne zeli da budes tamo. Samo kazite svoju zelju i ispostujte zelju onog drugog, pa procenite. Da biste bili tamo, naravno, treba da to bude i zelja majke - ako ona smatra da ce joj smetati (bez obzira sto mislim da gresi), najbolje je da odustanete od ideje.

Prisustvo porodjaju definitivno nije za:

- porodjaje sa ocekivanim komplikacijama
- tate koje smatraju da su oni centar sveta
- maco tipove koji padaju u nesvest kad im vade krv

Zapravo, nije za sve one koji su sebi najbitniji na planeti. U ovoj prici mi malo smeta teorija tate kojem niko nije govorio sta se desava dok su pomagali njegovoj zeni i detetu. Da li bi mu bilo lakse da su odvojili deo vremena za njega? Ja bih prvi rekao ne govorite mi nista, samo gledajte njih dvoje!

Strašno, kakve gluposti. Prisustvo porođaju je najlepše iskustvo koje tata može da doživi. Nema dalje.

Razmazene zene i meki muskarci.

Muškarac treba da zna šta ga čeka i sam da odluči. Ako pada u nesvest kada vidi krv i kada se neko poseče, onda bolje da ne ide na porođaj. Meni lično je to prelep čin, dolazak na svet jednog bića, ništa uznemirujuće i stresno...sa strane posmatrača.

Laž! Nisam se istraumirao posle rodjenja mohe dve ćerke! Najsrećniji dani mog života i svakom ocu savetujem da prisustvuhe rodjenju svoje dece!!!a o novom poštovanju za ženu da i ne govorim!

sigurno da je to najlepsi trenutak u zivotu, i verujem da mnogi ocevi i ne znaju sta propustaju, ali brate mili, ne da mi muz nije nedostajao na porodjaju, nego mislim da bi mi samo smetao. ne zbog padanja u nesvest i toga, vec bi me samo davio jel ti dobro, sta ti je, jel te boli, kako se osecas, hoces da ti donesem nesto... makar moj muz tako reaguje - totalno pogubljeno - kada je neka frkasta situacija... mozda i gresim, mozda bi mi bilo bolje i lepse, ali i ovako mi je bilo super, epidural sljaka, potpuno opusteno, evo ga nase zlato posle nekog vremena... ono sto me jos vise uverava da je bolje sto nije bio na porodjaju je kako je reagovao kada mu je doktorka donela da vidi dete - po sopstvenim recima bio je prepadnut do koske - naravno i presrecan do izbezumljenja - da se nije usudio odmah da je prihvati u ruke, nego je samo dodirnuo po nozi...

Porodila Sam se pre 3 meseca,u USA. Ovde se prisustvo oca toliko podrazumeva da su me svi cudno gledali kad Sam rekla da ne zelim da on bude tu dok se poradjam. Bio je sa mnom u porodjajnoj sobi do monenta kad je bas porodjaj poceo,to je trajalo 2 sata I cim su okupali bebu pozvali su ga unutra I dali mu je u ruke. Po meni,to je idealno. Znacilo mi je da bude tu,Ali one najgore momente je preskocio. Moje misljenje: ipak treba jos dugo da ima sex sa mnom,a ne da mu u glavi bude scena porodjaja.
Inace,ovde do 4 osobe koje Sam odaberes (ne ukljucujuci medicinsko osoblje) mogu da prisustvuju tvom porodjaju.
(Mama, 14. april 2013 22:00)

NE razumem, ako ti suprug nije bio na porodjaju to znaci da on nece imati pojma kako je to dete doslo na svet? Pa da je elementarno pismen zna iz knjiga kako deca dolaze na svet, a na samom licu mesta nece videti nista "strasno", odnosno nista vise nego ti sto ces videti iz svoje perspektive. Da se nisi i ti traumizirala za do kraja zivota tim prizorom?

Moja supruga I ja smo od samog pocetka imali jasnu zelju I opredeljenje da zajedno budemo n'a porodjaju. Posmatrajuci unazad to je jedna od najvaznijih odluka koje smo doneli a za mene jedno od mojih najvecih iskustava I jedan od najlepsih momenta u mom zivotu.

Zaista Bih svakom ocu preporucio da iskusi taj dogadjaj neposredno, uz jedan vazan uslov: obavestite se dragi ocevi sta se sve dogadja tokom porodjaja I dobro proucite - naravno uz razgovor sa suprugom ( I llekarom ako treba) - kako najbolje mozete da pomognete!

Moja supruga I ja smo to vece poceli sa sushijem u sobi a zavrsili sa njenim herojskim prolaskom kroz sve faze porodjaja te sa mojim presecanjem pupcane vrpce, I evo ga nas sin uskoro 4 godine I nas troje neraskidivo povezani tim fascinantnim I nezaboravnim dogadjajem. Nezamenljivo!

Neposredno pre nego sto mi se supruga porodila sam pricao s kolegom s posla o odluci mene i supruge da prisustvujem porodjaju.
Tad mi nije nista rekao.
A onda me je uvece pozvao da idemo na pice. I rekao mi je da nakon sto je pre oko 2 godine prisustvovao prodjaju svoje supruge, ima velikih problema s libidom. Godinu dana nakon toga nisu imali sex. Situacija je potpuno poremetila i brak. A onda su krenuli s terapijom, psiholog je radio najpre odvojeno s njima a posle par meseci su poceli da idu u paru. I tada, 2 godine nakon porodjaja i psihoterapije, stanje je bilo daleko od idealnog.
Ispricao sam supruzi i bez ikakve dileme smo odustali od te ideje. Naravno, i tada i pri drugom porodjaju sam bio uz nju sve do samog porodjaja a onda sam cekao ispred sale.
Jednostavno, zeleo sam da ne rizikujem i zelim da mi supruga bude privlacna celog zivota!!!

prisustvovao dva puta na porodjaju... za mene su to bili unikatni emotivni momenti. mogu preporuciti svim ocevima da skupe hrabrost i prisustvuju porodjaju partnerke (ako je to izvodljivo). jedino je bitno da su svesni svoje "posmatracke" uloge i da zbilja nemogu aktivno uticati na dogadjaj.

PRISUTNI su bili kad su pravili...:)

O ovome treba majka da odluci da li da otac prisustvuje ili ne. Mislim da je ona ovde najvaznije pored deteta koje treba da se rodi.

Ја морам да кажем своје лично искуство:

Био сам присутан на оба порођаја и уопште немам пост трауматски стрес.
По мени је најприродније да муж и отац присуствује порођају његове деце, уколико се мајка са тим слаже.
Ја и моја супруга смо једно тело, али да не улазим у хришћанско поимање брака.

Поента је: Уколико супруга изрази жељу да супруг присуствује порођају, супруг треба активно да прихвати. Ја сам био од користи,ишао сам са њом на припрему за порођај, бројао трајање контракција са њом, влажио јој усне са водом, позивао особље када је то било неопходно. И било ми је сјајно!!!

Porodila sam se prosle godine uz epidural i moj muz je prisustvovao porodjaju. Iskustvo je divno, pola dana smo sedeli i caskali a on je kljucnu ulogu odigrao u krajnjoj fazi kada mi je pomogao da zauzmem bolji polozaj tela pri naponima, dakle nista ruzno ni strasno doziveo nije a da je prvi ugledao svoju cerkicu koja inace jako licina njega stalno ponavlja. Kada je porodjaj problematican ili uopste kada se zena poradja bez epidurala nikako ne ih preporucila prisustvo ali uz epidural mi imamo jedno bozanstveno zivotno iskustvo!

Imali smo veliku dilemu, ja i supruga, pre porodjaja...na kraju je ona prelomila i trazila da ne prisustvujem. Verujem da je divno kada sve prodje "glatko", pozitivni komentari se odnose na takvu situaciju, ali sta se desava kada nije tako!? Moja sesta je imala komplikacije na oba porodjaja, umotala se pupcana vrpca pa se trcalo iz sale za porodjaj u hirursku salu, svi smo se tresli sledecih nekoliko dana zbog mogucih kompikacija jer je dete ostalo bez kiseonika. Srecom prekid je trajao manje o 7-8 sekundi, period posle kog nastaju trajna ostecenja, i sve se zavrsilo dobro. U renutku kada dolazi do komplikacija muza izbace iz sale, zapravo mu ne dozvole da predje u hirursku salu, bar je tako u bolnici u kojoj smo se "mi" poradjali. Da li bih sasvim mirno presao u hodnik ili bi insistirao da ostanem sa suprugom i time napravio problem, zapravo kako bih reagovao u toj situaciji....hm.... Moja sestra smatra da se akuser u situaciji u kojoj se ona nasla nije ponasao korektno (ovo nije izraz koji bi ona upotrebila) i da je zapravo babica spasila dete. U situasiji koju je ona opisivala, vas cu postedeti detalja, ja bih ga (doktora) verovatno uhvatio za gusu i samim tim napravio jos veci problem. Porodjaj moje supruge je prosao skolski (komentar doktora) i sada mi je zao sto nisam bio prisutan.

Porođaj nije pozorišna predstava koju neko želi da gleda ili ne. Već godinama se organizuju psihofizičke pripreme tokom trudnoće koje pomažu i majci i bebi da što lakše dođe na svet. Potrebno je da majka bude skoncentrisana i primenjuje naučeno, a ne da razmišlja o partneru i njegovim reakcijama.
Niko ne može da predvidi tok porođaja, uvek postoji mogućnost da dođe do komplikacija i medicinsko osoblje su jedine osobe koje žena zaista treba u tim trenucima.
Tate imaju kad da se pokažu koliko im je stalo do deteta i žene, prilika za to posle porođaja ima napretek.

Imam dvoje dece, rodila sam ih van Srbije. Na oba porođaja prisutna je bila moja majka, a muž je bio u blizini, ali ne u sobi gde se porođaj odvijao. Išli smo na savetovanje pre prvog porođaja i tada nam je lekarka skrenula pažnju da oko 20% muškaraca ne može psihički da prevaziđe traumu prisustvovanja porođaju i da postane seksualno nezainteresovano za partnerku. I pri tome nam je skrenula pažnju da nam to "nije rekla" jer bi zbog takvog saveta imala velikih problema. Niti ja volim muža manje zbog toga, niti on voli dete manje zbog toga. A meni realno stvarno nije trebao tamo.

Bio i mogu da kazem da je to jedno od mojih nalepsih iskustava u zivotu.

pomodarstvo

Prisustvovao sam porodjaju oba svoja deteta, bilo mi je jako interesantno, posebno me je iznenadilo kako je beba, skoro bukvalno, izletela iz mame ... Inače sve je prošlo ok, mada verujem da ima svakakvih primera.

Ja imam osecaj da bih smetao vise nego sto bih doprineo porodjaju, takodje kada vidim krv u isto vreme kad i bele mantile u nesvest padam odma(nije me sramota da priznam), s tim u vezi mislim da ne treba da budem tu, da me doktori ne bi preskakali na podu i onda na kraju mislim da bi to sto ne bih bio tu, doprinelo tome da moje prvo dete dobije brze brata ili sestru, sto ipak mislim da je vaznije nego to da li sam ja bio tu, jer ono se svakako nece secati svog rodjenja. S tim u vezi mesto mi je u kafani.

Buducim tatama je mesto u kafani sa drustvom, a ne u bolnici :)

Po meni je ovo pomodarstvo. Mozda nekome jeste lepo,nekome je grozno,ali mislim da rizike treba svesti na najmanju mogucu meru i da niko osim med.osoblja ne sme da prisustvuje porodjaju. Nikada se ne zna da li ce nesto da krene lose ili ne i ne razumem ljude koji su spremni da rizikuju zivot zene/deteta zbog nekog lepog osecanja.

neverovatan osecaj kada presecas pupcanu vrpcu i uzmes ono malo u narucje dok mami srede posteljicu.... naravno ako sve ide po planu.... kod prvorodki je bitan detalj je da se od personala zahteva epidural (ako je to moguce posto u Srbiji verovatno traze ekstra kesh za to) ako bolovi postanu nepodnosljivi... to je u inostranstvu moguce a prisustvo oca pozeljno

Meni je oba puta bila prisutna sestra bliznakinja.Muza nisam pustila jer oni nisu ni od kakve pomoci u tim trenucima a i kasnije bi mogli da pricaju kako porodjaj nije nista strasan.

Nije samo to, zenama treba svedok sa porodjaja, tako je u normalnom svetu, inace njena rec protiv njihove.

Prisustvoao rodjenju drugog deteta, prvog nazalost ne jer je rodjeno davno u Srbiji kada nije bilo te mogucnosti. Izuzetno iskustvo, dan za secanje do kraja zivota. Videvsi kroz sta je supruga prosla ne daje mi za pravo da se pozalim na mnoge stvari. Zadovoljan sto bio kraj nje. Verovatno je slika kompletno drugacija u slucaju roditelja koji su preziveli zaplet pri porodjaju i mislim da izbog treba ostaviti samim roditeljima, znaci dozvoliti mogucnost pa neka sami biraju! U sve treba ici svesno i pomisliti i na najgore, nazalost takav je zivot...

Prisustvo muža na porodjaju....U Srbiji bi to bilo ovako opisano: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Klasično pomodarstvo i malogradjanština pridošlica u Beograd, vlasnika pustih njiva po Srbiji.

Zene ne zele da prisustvuju sopstvenom porodjaju, zasto bi to muskarci radili ako ne moraju! To je strasno iskustvo proslo dobro ili ne!!!

Ne treba

Imajuci u vidu sta se sve dogadjalo sa "nestalim" bebama u zadnjih cetrdesetak godina, nije zgorega da jos neko osim majke vidi dete cim se rodi. Nekako mi je najnormalnije da to bude otac.
E, sad valjda svaka zena zna s kim zivi, pa ako je lik kome samo ona sa naslovnice izgleda sexy i lepo, onda on i nije za porodjajnu salu, a pitanje je da li je i za realan zivot koji takodje nije onaj sa naslovnih strana.

Opcija za mora da postoji, a ko hoce da je koristi licna je odluka.

Smatram da treba da bude pored mene,ali me plase sa pričama kako cu biti drugačija u njegovim očima? Da li se stvarno gubi sex.želja kad sve to vidite (mislim na zenu vašeg deteta)
? On hoce da prisustvuje,ja još razmišljam. Molim za savet?

mislim da ne treba.
ta ženska stvar mi treba za zabavu, i ne nemaravam da mi je ogade krvlju,cepanjem, placentama.
treba to ljubiti kasnije i uživati u tome.
eventualno da sedim iza ledja doktorima i pogledam samo bebu.
ali opet,krv,zvukovi, ne hvala..

@dzoki,
Po meni je ovo pomodarstvo. Mozda nekome jeste lepo,nekome je grozno,ali mislim da rizike treba svesti na najmanju mogucu meru i da niko osim med.osoblja ne sme da prisustvuje porodjaju. Nikada se ne zna da li ce nesto da krene lose ili ne i ne razumem ljude koji su spremni da rizikuju zivot zene/deteta zbog nekog lepog osecanja.
Ubij me ako mi je jasno kako si zaključio da se prisustvom oca na porođaju rizikuju život žene ili deteta! Svašta!
Čitam komentare, i sve mi se čini da to iskustvo stvarno nije za glupe ljude (i mame i tate).

Ja sam svoju decu rodila pocetkom osamdesetih. I tada sam imala svoje misljenje na ovu temu i nisam ga promenila do sada.
Prvo dete sam rodila sa 24 godine, sto predstavlja optimalno vreme za radjanje prvog deteta. Bila sam mlada i zdrava, trudnoce sam dozivljavala kao jedno od prirodnih i pozeljnih stanja u kojima zena treba da se nadje. Zivela sam normalno i aktivno ( sa prvim detom studirala, sa drugim radila do 15 dana pred porodjaj).
Porodila sam se prirodnim putem, bez ikakve anestezije.To je bilo jedno nezaboravno (mada pomalo bolno) i predivno iskustvo, koje me je neraskidivim nitima vezalo za moju decu.
Istovremeno se u tom trenutku poradjalo jos nekoliko zena. Sasvim sigurno mogu da posvedocim da nije bilo nikakve dernjave, vristanja i zapomaganja.(scene iz filmova samo plase devojcice, buduce majke).
Kako sam se osecala u porodilstu? Pa pomalo prepustena sama sebi. Povremeno bi me uznemirila misao "sta ako nesto krene lose", ali bih se onda setila njih 100 ili hiljadu ili jos vise koje su radjale da bih se rodila ja i ta uznemirenost bi nestajala. Ipak je ovo dvadeseti vek.
Sada mogu da kazem da bih volela da je na porodjaju uz mene bila mama, ili sestra, ili najbolja drugarica (samo da mi cuvaju strah). Muz NIKAKO. Muskarci su previse svileni za takav prizor i samo bi falilo da u celoj toj zbrci pocnu da padaju u nesvest. Radanje je ipak "zenski posao".
Po mom misljenju, za mene, je bilo najbolje ovako. Ne tvrdim da za neku drugu nije dobro i drugacije.

Sada će da krene svadja, kao kada se javljaju neki "genijalci" iz Mense da svojim primerom opovrgnu tvrđenje da su dojena deca u proseku pametnija, jer su eto oni podignuti na mleku u prahu).
Previše je tu faktora i iskustva ima raznih, i prirodno su rasporedjena pa Gausovoj krivulji, tj. najviše je prosečnih-netraumatičnoj, majmanje ekstremno dobrih i loših.
Tema kojoj će najverovatnije konvergirati ova rasprava je da je prisustvo oca okidač za kasnije seksualne probleme. Ali ajde, budite dovoljno realni, iskreni i intuitivni (previše zahteva za one bez roditeljskog iskustva), pa shvatite da U PROSEKU sledu drastičan pad kvantiteta i kvaliteta seksualnih aktivnosti. Tako da ako nemate nameru napuštati monogamiju, onda je bolje prihvatiti tu činjenicu, tj. prerasporediti prioritete u životu. A teško da postoji veći prioritet od dece ("gle čuda", baš tada da se javi..). Što se ostalih stvari tiče, trebalo bi valjda da je stvar dogovora. Kako sad jedni druge da ubedite? Čak i kad ne bismo bili tvrdoglavi kao što jesmo, to ne bi uspelo.
Lični utisak (i naravno da takođe ne važi u svim slučajevima) je da prisustvo utiče na povezivanje sa detetom (ovo se teško može dokazati samo racionalnim razlozima).
U ostalom , što se toga tiče ni majci nije svejedno da li je u "baby friendly" ili "mother-friendly" programu.
Ono što bih ja konkretno predložio je (za one koji se dvoume) da izvučete (najbolje ličnu) statistku onih očeva koji su bili prisutni da li bi išli ponovo.

Jako retko ko prisustvuje porodjaju... uglavnom came po hodnicima i grizu nokte dok ne dobiju informaciju da je zena i dete dobro... Zatim ako vide zenu i dete pa odmah obrtanje telefona i sakuplja se ekipa za cepanje oceve odece i prepariranje od alkohola! :-) Taj rad!

Pocev od toga da poludim kad god cujem izraz "mi smo trudni" (izvinite, KO je trudan), neke stvari mi stvarno nikada nece biti jasne. Trudnoca je "lepa" ali je i veoma naporna i poprilicno neprijatna i za majku i za oca, koji je hteo ne hteo, u sve to ukljucen. Nisam bas sigurna da neprijatnosti te vrste i ucestvovanje oca preko neke razumne mere, a prema odluci samog para i bez uplitanja mode, dovode do "zblizavanja" buducih roditelja. Stoga, iskreno verujem da vecina muskaraca NE ZELI da prisustvuje porodjaju, ali to cini zbog "novih tendencija". Cinjenica je da su muzevi u proslosti cesto bili jedine "babice" svojim zenama, jer je tako moralo biti a i shvatanja i prihvatanja nekih stvari su bili mnogo prirodniji, ali ne vidim cemu oni uopste u danasnje vreme sluze u pordjajnoj sali sa svim svojim (razumljivim) strahovima i panikama, kad je tamo vec sasvim dovoljni panicno i bez njih. A nisam sigurna ni da su zene, sem zbog mode, preterano odusevljene tom idejom.

Stvar izbora pojedinca, vise pomodarstvo nego potreba, a vrhunac ljigavosti je kad tata preseca pupcanu vrpcu.

...aaaa, da li gej brakovi treba da imaju decu ?


Mislim, to je u svetu vec uobicajeno...

Daci: iskreno i svaka cast. Subjektivna odluka pojedinca, biti otac i majka je predivno a priroda je ipak odredila tok zbivanja, na kraju najbitnije je pruziti obostranu ljubav deci.

Zene imaju porodjaj a muskarci idu u vojsku... po istrazivanjima, bol je identican... rece Djordje Cvarkov! :) :) :D

Ne budite smiješni, to jedan od najljepših događaja u mom životu. Malo sam u međuvremenu ogladnio ali boljelo me je manje nego kod zubara. A i prvi sam vidio bebu! Ne propuštajte nipošto!

ma pali, odvratno je

Naravno da nije mesto ocu tu. Po toj logici mogao bi da se krug prisutnih proširi na porodiljinu sestru, majku (žena sa iskustvom rađanja) itd. Ne bi me začudilo da se neko u budućnosti seti da prisustvuje i starije dete.

" ... Moj suprug je prisustvovao svim mojim porodjajima (bilo ih je tri) i njegovo prisustvo se podrazumevalo od samog pocetka ...
(Hana, 14. april 2013 21:01) "

Ma OK je to za supruga, ali članak je o očevima, ne o supruzima. Javi nam šta je na kraju bilo sa ocem - da li je i on bio prisutan porođajima ??? :-)

Trebaju da prisusvuju jer trebaju da vide kako se zanje sto su posijali

Buducim tatama je mesto u kafani sa drustvom, a ne u bolnici :)

koje papuče.

mislim da ne treba.
ta ženska stvar mi treba za zabavu, i ne nemaravam da mi je ogade krvlju,cepanjem, placentama.
treba to ljubiti kasnije i uživati u tome.
eventualno da sedim iza ledja doktorima i pogledam samo bebu.
ali opet,krv,zvukovi, ne hvala..

Zasto tatama nije mesto na porodjaju?

Zato sto su CAVE!!!

Porodila Sam se pre 3 meseca,u USA. Ovde se prisustvo oca toliko podrazumeva da su me svi cudno gledali kad Sam rekla da ne zelim da on bude tu dok se poradjam. Bio je sa mnom u porodjajnoj sobi do monenta kad je bas porodjaj poceo,to je trajalo 2 sata I cim su okupali bebu pozvali su ga unutra I dali mu je u ruke. Po meni,to je idealno. Znacilo mi je da bude tu,Ali one najgore momente je preskocio. Moje misljenje: ipak treba jos dugo da ima sex sa mnom,a ne da mu u glavi bude scena porodjaja.
Inace,ovde do 4 osobe koje Sam odaberes (ne ukljucujuci medicinsko osoblje) mogu da prisustvuju tvom porodjaju.

pomodarstvo

Bio oba puta. I nista prestrasno. Vjerovatno mekusci koji dobiju poremecaje, bi ih dobili ovako ili onako. Studia je zato cista glupost.

Prisustvo muža na porodjaju....U Srbiji bi to bilo ovako opisano: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Klasično pomodarstvo i malogradjanština pridošlica u Beograd, vlasnika pustih njiva po Srbiji.

Po meni je ovo pomodarstvo. Mozda nekome jeste lepo,nekome je grozno,ali mislim da rizike treba svesti na najmanju mogucu meru i da niko osim med.osoblja ne sme da prisustvuje porodjaju. Nikada se ne zna da li ce nesto da krene lose ili ne i ne razumem ljude koji su spremni da rizikuju zivot zene/deteta zbog nekog lepog osecanja.

Ovaj text je preuzet iz zapadne stampe gde su u medjuvremenu muskarci takvi mekusci da padaju u neosvest i dada se ubodu na trn.
Prisustvovao sam rodjenju svoje cerkice, neponovljiv dogadjaj.
Pored toga bih preporucio muskarcima da ne presustvuju jer cete posle toga uvek gledati na svoju drugim ocima.
Mislim na odnos muskarca prema zeni.
Barem tako je bilo kod mene.
P. S.
U zemlji Srbiji gde je navodno nestalo toliko dece nakon poradjaja, mozda bi trebalo da prisustvo bude obavezno.

A nisu se bunili kad su pravili.

Razmazene zene i meki muskarci.

Za koju godinu ovo će izgledati kao uputstva domaćicama iz ranih pedesetih. Ili najbolje objavite članak s nazivom "Deset razloga zašto je bolje da se porodite sami - po mogućstvu u nekoj štali ili na njivi", a otac bebe neka vas prvi put vidi kad dete prohoda, tada neće doživeti nikakav stres garantovano.

Naravno da treba da prisustvuju radjanju svog deteta!!!
Da li su bili prisutni kada se to dete stvaralo? Jesu!! Ne vidim ni jedan razlog da ne budu uz svoje partnerke i ucestvuju u porodjaju.

Naravno, ako kojim slucajem dodje do komplikacija treba sa se udalje, ali obzirom da je vecina porodjaja normalno i bez istih, njihovo prisustvo je vise nego neophodno.

Moj suprug je prisustvovao svim mojim porodjajima (bilo ih je tri) i njegovo prisustvo se podrazumevalo od samog pocetka. Niko nije pao u nesvest, niko nema traume, vec srecu i zadovoljstvo sto je prisustvovao fantasticnom cinu rodjenja svoje dece!

Meni je zena rekla koji ces mi moj i tako je bilo oba puta.

Stvar izbora pojedinca, vise pomodarstvo nego potreba, a vrhunac ljigavosti je kad tata preseca pupcanu vrpcu.

...aaaa, da li gej brakovi treba da imaju decu ?


Mislim, to je u svetu vec uobicajeno...

Neposredno pre nego sto mi se supruga porodila sam pricao s kolegom s posla o odluci mene i supruge da prisustvujem porodjaju.
Tad mi nije nista rekao.
A onda me je uvece pozvao da idemo na pice. I rekao mi je da nakon sto je pre oko 2 godine prisustvovao prodjaju svoje supruge, ima velikih problema s libidom. Godinu dana nakon toga nisu imali sex. Situacija je potpuno poremetila i brak. A onda su krenuli s terapijom, psiholog je radio najpre odvojeno s njima a posle par meseci su poceli da idu u paru. I tada, 2 godine nakon porodjaja i psihoterapije, stanje je bilo daleko od idealnog.
Ispricao sam supruzi i bez ikakve dileme smo odustali od te ideje. Naravno, i tada i pri drugom porodjaju sam bio uz nju sve do samog porodjaja a onda sam cekao ispred sale.
Jednostavno, zeleo sam da ne rizikujem i zelim da mi supruga bude privlacna celog zivota!!!

Prisustvovao sam porođaju kod oba moja deteta. Nemam nikakvih posledica ni trauma. Bila su to dva najlepša dana u mom životi. Nezaboravno iskustvo i neverovatan osećaj. Plakao sam ko malo dete oba puta od radosti. Ko ima priliku da prisustvuje porođaju, trebalo bi da je iskoristi. Nema šanse da će se pokajati. Pa to su moji anđeli, zar da propustim prvi dah, prvi plač, prvi pokret... Nema sile.

Porodila Sam se pre 3 meseca,u USA. Ovde se prisustvo oca toliko podrazumeva da su me svi cudno gledali kad Sam rekla da ne zelim da on bude tu dok se poradjam. Bio je sa mnom u porodjajnoj sobi do monenta kad je bas porodjaj poceo,to je trajalo 2 sata I cim su okupali bebu pozvali su ga unutra I dali mu je u ruke. Po meni,to je idealno. Znacilo mi je da bude tu,Ali one najgore momente je preskocio. Moje misljenje: ipak treba jos dugo da ima sex sa mnom,a ne da mu u glavi bude scena porodjaja.
Inace,ovde do 4 osobe koje Sam odaberes (ne ukljucujuci medicinsko osoblje) mogu da prisustvuju tvom porodjaju.
(Mama, 14. april 2013 22:00)

NE razumem, ako ti suprug nije bio na porodjaju to znaci da on nece imati pojma kako je to dete doslo na svet? Pa da je elementarno pismen zna iz knjiga kako deca dolaze na svet, a na samom licu mesta nece videti nista "strasno", odnosno nista vise nego ti sto ces videti iz svoje perspektive. Da se nisi i ti traumizirala za do kraja zivota tim prizorom?

Meni je oba puta bila prisutna sestra bliznakinja.Muza nisam pustila jer oni nisu ni od kakve pomoci u tim trenucima a i kasnije bi mogli da pricaju kako porodjaj nije nista strasan.

Mislim da trebamo. I ne plasim se.

Znaju to nasi u Narodnom Frontu, pa naplacuju prisustvo oca jer "zele da destimulisu oceve da prisustvuju porodjaju, posto im samo smetaju" (citat nacelnika pre jedno tri godine).
Elem tekst govori o KOMPLIKACIJAMA na porodjaju, a ne o normalnom porodjaju i te dve stvari se ne mogu porediti. Iste traume bi covek doziveo da mu dete ide na operaciju srca i sl.
Ja sam bio na oba porodjaja moje zene i ici cu na jos koji ako bude :)

Pocev od toga da poludim kad god cujem izraz "mi smo trudni" (izvinite, KO je trudan), neke stvari mi stvarno nikada nece biti jasne. Trudnoca je "lepa" ali je i veoma naporna i poprilicno neprijatna i za majku i za oca, koji je hteo ne hteo, u sve to ukljucen. Nisam bas sigurna da neprijatnosti te vrste i ucestvovanje oca preko neke razumne mere, a prema odluci samog para i bez uplitanja mode, dovode do "zblizavanja" buducih roditelja. Stoga, iskreno verujem da vecina muskaraca NE ZELI da prisustvuje porodjaju, ali to cini zbog "novih tendencija". Cinjenica je da su muzevi u proslosti cesto bili jedine "babice" svojim zenama, jer je tako moralo biti a i shvatanja i prihvatanja nekih stvari su bili mnogo prirodniji, ali ne vidim cemu oni uopste u danasnje vreme sluze u pordjajnoj sali sa svim svojim (razumljivim) strahovima i panikama, kad je tamo vec sasvim dovoljni panicno i bez njih. A nisam sigurna ni da su zene, sem zbog mode, preterano odusevljene tom idejom.

Zene ne zele da prisustvuju sopstvenom porodjaju, zasto bi to muskarci radili ako ne moraju! To je strasno iskustvo proslo dobro ili ne!!!

Ne treba

Da!

Da ne bi mogli da kažu kako je dete premiulo, a oni ga prodali i zamenili i sličćno... Živimo ipak u Srbiji...

Prisustvovao sam rodjenju moja tri deteta, ja balkanac. Tri najsrecnija trenutka u mom zivotu. Ocevi koji to nisu doziveli, propustili su mnogo u svom zivotu.

ja sam prisustvovao na poradjanju oba moja djeteta. najljepsi trenutci u zivotu. manjem djetetu sam i pupcanu vrpcu ja otsjekao,to je neopisivo. a ove gluposti ameericke o traumama nek okace macku o rep, oni su traumatizirani otkad su zaceti ....:-D pozdrav

Nisam siguran da je pametno da medicinsko osoblje mene vadi iz nesvesti umesto da brine o ženi i bebi. ;-)
I da uputim izvinjenje svima kojima sam "skrolujući" po tač-skrinu slučajno udario minus! B92, molim vas u aplikaciju uvedite "Da li ste sigurni?" za nas nespretne!

Ja sam prisustvovao rodjenju svog sina, mada je to doduse bio carski rez. Bilo je divno a i mojoj zeni je bilo mnogo lakse i lepse. Dobio sam i otiske stopala svog malog sina pravo na hirursku kosulju koju sam morao da nosim. :)

Najlepši događaj u mom životu.
Plakao sam kao dete.

Zene imaju porodjaj a muskarci idu u vojsku... po istrazivanjima, bol je identican... rece Djordje Cvarkov! :) :) :D

Ja imam osecaj da bih smetao vise nego sto bih doprineo porodjaju, takodje kada vidim krv u isto vreme kad i bele mantile u nesvest padam odma(nije me sramota da priznam), s tim u vezi mislim da ne treba da budem tu, da me doktori ne bi preskakali na podu i onda na kraju mislim da bi to sto ne bih bio tu, doprinelo tome da moje prvo dete dobije brze brata ili sestru, sto ipak mislim da je vaznije nego to da li sam ja bio tu, jer ono se svakako nece secati svog rodjenja. S tim u vezi mesto mi je u kafani.

Ja sam svoju decu rodila pocetkom osamdesetih. I tada sam imala svoje misljenje na ovu temu i nisam ga promenila do sada.
Prvo dete sam rodila sa 24 godine, sto predstavlja optimalno vreme za radjanje prvog deteta. Bila sam mlada i zdrava, trudnoce sam dozivljavala kao jedno od prirodnih i pozeljnih stanja u kojima zena treba da se nadje. Zivela sam normalno i aktivno ( sa prvim detom studirala, sa drugim radila do 15 dana pred porodjaj).
Porodila sam se prirodnim putem, bez ikakve anestezije.To je bilo jedno nezaboravno (mada pomalo bolno) i predivno iskustvo, koje me je neraskidivim nitima vezalo za moju decu.
Istovremeno se u tom trenutku poradjalo jos nekoliko zena. Sasvim sigurno mogu da posvedocim da nije bilo nikakve dernjave, vristanja i zapomaganja.(scene iz filmova samo plase devojcice, buduce majke).
Kako sam se osecala u porodilstu? Pa pomalo prepustena sama sebi. Povremeno bi me uznemirila misao "sta ako nesto krene lose", ali bih se onda setila njih 100 ili hiljadu ili jos vise koje su radjale da bih se rodila ja i ta uznemirenost bi nestajala. Ipak je ovo dvadeseti vek.
Sada mogu da kazem da bih volela da je na porodjaju uz mene bila mama, ili sestra, ili najbolja drugarica (samo da mi cuvaju strah). Muz NIKAKO. Muskarci su previse svileni za takav prizor i samo bi falilo da u celoj toj zbrci pocnu da padaju u nesvest. Radanje je ipak "zenski posao".
Po mom misljenju, za mene, je bilo najbolje ovako. Ne tvrdim da za neku drugu nije dobro i drugacije.

Bio sam na oba porodjaja moje dece. Neponovljivi dozivljaj. Pricali su mi kako se pada u nesvest, kako je traumaticno i slicno - nista od toga. Svima preporucujem. Tekst je mozda licni dozivljaj ali sto se mene tice nemam nikakvih trauma - cak naprotiv.

ja nisam mogao da prisustvujem porođajima, ali sam oba puta pomodreo od napetosti posle višesatnog isčekivanja i neizvesnosti (mada nije bilo posebnih razloga za brigu). Žena mi je dan posle porođaja izgledala mnogo bolje od mene, ja sam bio zelen i žut sa teškim podočnjacima od nespavanja. Pitam se da li bi se manje istraumirao da sam svo vreme bio sa njom i pratio šta se dešava? U svakom slučaju pre ulaska u salu za porođaje bi svako morao biti vrlo detaljno informisan i upućen u to šta ga tamo čeka

Imam dvoje dece, rodila sam ih van Srbije. Na oba porođaja prisutna je bila moja majka, a muž je bio u blizini, ali ne u sobi gde se porođaj odvijao. Išli smo na savetovanje pre prvog porođaja i tada nam je lekarka skrenula pažnju da oko 20% muškaraca ne može psihički da prevaziđe traumu prisustvovanja porođaju i da postane seksualno nezainteresovano za partnerku. I pri tome nam je skrenula pažnju da nam to "nije rekla" jer bi zbog takvog saveta imala velikih problema. Niti ja volim muža manje zbog toga, niti on voli dete manje zbog toga. A meni realno stvarno nije trebao tamo.

Poradjala sam se u vreme kada nije bilo uobicajeno da i tata prisustvuje porodjaju. Mislim da je to individualna odluka, ko zeli, moze, ko nije bas spreman, bolje da ne prisustvuje.
Ja, licno, ne mislim da bi prisustvo moga muza nesto mnogo promenilo, bio je i ostao uz nasu decu i mene celim svojim bicem.
Hvala na prostoru.

teski porodjaji, i zene su im zamalo umrle, a oni se bune sto im medicinsko osoblje nije posvetilo paznju umesto da su zahvalni sto je to osoblje bilo toliko skoncentrisano na zenu i dete da im je oboma spasilo zivot. u tim situacijama sekunde su bitne, i ljudi nemaju vremena da objasnjavaju sta se desava. u redu je da muskarci budu prisutni porodjaju, ali moraju da prihvate cinjenicu da su oni u toj situaciji krajnje nebitni, i da je posao osoblja da brine o majci i detetu, a ne o njima. ako mogu da pomognu zeni svojim prisustvom, super, ali ne treba da odmazu tako sto ce traziti paznju. sem toga, vecina njih uopste nema predstavu o tome sta se fizicki desava za vreme porodjaja, i koliko to uzasno moze da izgleda.

био, лично и персонално. "студија" је или тотална глупост, или рађена у потпуно другачијем културном миљеу (а заправо је и једно и друго). зар је мањи стрес стрепети у ходнику, чекајући новост?

Porođaj nije pozorišna predstava koju neko želi da gleda ili ne. Već godinama se organizuju psihofizičke pripreme tokom trudnoće koje pomažu i majci i bebi da što lakše dođe na svet. Potrebno je da majka bude skoncentrisana i primenjuje naučeno, a ne da razmišlja o partneru i njegovim reakcijama.
Niko ne može da predvidi tok porođaja, uvek postoji mogućnost da dođe do komplikacija i medicinsko osoblje su jedine osobe koje žena zaista treba u tim trenucima.
Tate imaju kad da se pokažu koliko im je stalo do deteta i žene, prilika za to posle porođaja ima napretek.

Prisustvovao sam rodjenju cerke i mogu reci da je mojoj zeni mnogo znacilo sto sam celo vreme bio pored nje. Sve to oko porodjaja se zaboravi kad dete uzmes u ruke.

Hvala svim normalnim muskarcima koji u 21 veku, normalno sa svojom zenom docekaju na ovaj svet NJIHOVOZAJEDNICKO DETE i ne lupaju gluposti ko u ovom tekstu. Ne gade se krvi u ratovima, tucama, igricama... A svi su ih barem jednom doziveli.Po ovome onda nebi trebali ni da imamo ginekologe i oni su muskarci pa da im se ne smuce zene i sta vec.Moj muz prisustvovao , preziveo i uvek bi ponovio.Ja presrecna jer mi je mnogo pomoglo i osoblje je bilo bolje prema meni,jer im bila frka,nego one jadne zene same tamo.A necu ni da pricam o okicama moje cerke kada je dovoljno porasla i pitala da li je i tata bio tu i dobila odgovor Da i taj zagrljaj koji je dobio ....

@student: slazem se s tobom. treba da se porodim kroz mesec dana i najveca frka mi je da mi ne ukradu, zamene ili proglase dete mrtvim. zato ima suprug da bude tu sve vreme. ipak je srbija stocna pijaca...

Moj muz je prisustvovao porodjaju i jako mi je puno pomogao. Dogovor je bio kad krene porodjaj i ako ne moze da izdrzi i da to gleda da izadje. Medjutim kad je sve krenulo on je ostao jer je shvatio da tu vise nismo bitni ni on ni ja vec nase dete. Na kraju glava joj se zaglavila u porodjajnom kanalu, a da to ja nisam znala jer mi je doktor samo rekao da glava u sledecem naponu mora da izadje. On mi je onda prisao i sapnuo koliko je situacija kriticna i da zaista moram da se napnem iz sve snage sto sam ja i uradila. Nisam sigurna da bi tako bilo da sam bila bez njega. I on i ja smo danas srecni roditelji jedne prelepe devojcice i zahvalni smo jednom drugom sto smo bili zajedno i u tom sudbonosnom I prelepom zivotnom trenutku.

Imam troje dece, pristustvovao sam porođaju treći put. Nikada u životu nisam osetio ništa divnije i snažnije od onog trenutka kada sam ugledao svoju kćer kako izlazi na svetlost dana i udiše po prvi put! To osećanje ne može se prepričati; tada sam prvi put shvatio kako to izgleda plakati od sreće.

Naravno, očevi ne treba da prisustvuju onda kada je porođaj opasan ili komplikovan (verovatno tada samo smetaju medicinskom osoblju), a ne bi trebalo da prisustvuju ljudi koji su neizgrađene ličnosti, ili imaju problem u prihvatanju stvarnosti (takvih je nažalost mnogo).

Smatram da treba da bude pored mene,ali me plase sa pričama kako cu biti drugačija u njegovim očima? Da li se stvarno gubi sex.želja kad sve to vidite (mislim na zenu vašeg deteta)
? On hoce da prisustvuje,ja još razmišljam. Molim za savet?

Ja sam za, apsolutno. Slatke su mi ove žene što su u fazonu "treba da imamo seks i posle porođaja, a ne da mu u glavi budu scene sa porođaja". Vest za njih: tate na porođaju obično gledaju ženu u oči, tako da to i nisu neke gadne scene. Ne znam što bi mu scene s porođaje bile u glavi dok imamo seks, nisu ni meni scene seksa bile u glavi dok sam se porađala.

sigurno da je to najlepsi trenutak u zivotu, i verujem da mnogi ocevi i ne znaju sta propustaju, ali brate mili, ne da mi muz nije nedostajao na porodjaju, nego mislim da bi mi samo smetao. ne zbog padanja u nesvest i toga, vec bi me samo davio jel ti dobro, sta ti je, jel te boli, kako se osecas, hoces da ti donesem nesto... makar moj muz tako reaguje - totalno pogubljeno - kada je neka frkasta situacija... mozda i gresim, mozda bi mi bilo bolje i lepse, ali i ovako mi je bilo super, epidural sljaka, potpuno opusteno, evo ga nase zlato posle nekog vremena... ono sto me jos vise uverava da je bolje sto nije bio na porodjaju je kako je reagovao kada mu je doktorka donela da vidi dete - po sopstvenim recima bio je prepadnut do koske - naravno i presrecan do izbezumljenja - da se nije usudio odmah da je prihvati u ruke, nego je samo dodirnuo po nozi...

O ovome treba majka da odluci da li da otac prisustvuje ili ne. Mislim da je ona ovde najvaznije pored deteta koje treba da se rodi.

Ma ti americki i evropski muskarci su karikature :)))

Bio sam na zeninom porodjaju, jedino me uslovno receno malo uplasila kad mi je rekla nije mi dobro reci babici da mi nije dobro ( s obzirom da se vec poradjala, mislio sam da zna sta je dobro a sta ne) al kad mi je babica rekla ma znam poradja se, laknulo mi je. Drzao sam suprugi nogu dok se poradjala i gledao u direktnom prenosu. Rodjenje mog deteta je nesto najlepse sto sam video u svom zivotu. kad sam mu isekao pupcanu vrpcu prvo su ga dali meni u ruke pa onda majci kad je malo dosla sebi :) nije mi bilo traumaticno nego prelepo. Gledas kako se radja novi zivot i to tvoje dete.

Surpuga mi se porodila pre dva meseca ( hvala Bogu bez komplikacija), a ja sam imao tu srecu i cast da sam joj pomagao oko porodjaja ( dali su mi jedan kraj kanapa a supruzi drugi, i onda smo se natezali što je njoj kako kaze dosta pomoglo prilikom porodjaja, jer joj je olaksalo naprezanje), i da sam posle toga presekao pupcanu vrpcu !! Ja sam bio pod takvim adrenalinom, da Vam ne mogu opisati :-) osecaj je bio fenomenalan! ok, pretpostavljam da je malo gora situacija ako je tezi porodjaj, ali po recima supruge, samo je cula moj glas kad da se napne, i to joj je bila zvezda vodilja !!!

Da zaključim, prisustvo oca na porodjaju je potrebno i majci kao oslonac u tom teškom trenutku, a i samom ocu, jer se jos vise poveze sa svojim detetom !

P.S. supruga se porodila u PA, i imamo samo reči hvale na uslove i negu koju je dobila tamo. Inače, porodilište je skoro renovirano, u akciji bitka za bebe od strane Milana Popovića.

imam dvoje dece... i prisustvovao sam na oba porodjaja i presekao pupcane vrpce.... najbolji, njalpesi, najdivniji momenti u mom zivotu !!!!! nikada i nista sa tim se ne moze meriti !!!!!!

Ako se predviđa porođaj sa komplikacijama, onda definitivno nikome osim lekara, osoblja i pacijenta nije mesto u sali, o čemu ovaj tekst i zapravo govori.
Ako je porođaj bez komplikacija, onda je tu zasigurno mesto i očevima. Nema razloga za traume, a utisci se pamte do kraja života.
Ja sam prisustvovao rođenju oba moja deteta, koji su na svet došli putem carskog reza. Sedeo sam sve vreme pored uzglavlja moje žene i razgovarali smo, ona je bila pod lokalnom anestezijom. Sa druge strane paravana, lekari I sestre su radili svoj posao. Po dolasku beba na svet, lekar bi me pozvao da im se pridružim, prihvatio bih bebu od babice i pokazao je majci, a potom pomagao pri merenjima i prvom povijanju.
Prisustvom porođaju, moje poštovanje za majke je samo još veće.

Prisustvovao porodjaju deteta pre 20 godina. Ma kakav stres, kakvi bakraci...Bilo je fenomenalno i zeni i meni. Sjajan osecaj. Preporucio bih svakom buducem ocu.

Najlepši trenutak u mom životu je trenutak rađanja naše ćerkice koji smo podelili ja i supruga. To se ne može ni ispričati ni opisati to je jenostavno trenutak u životu gde prvi put ste na jednom mestu vi, ljubav vašeg života i čudo prirode (plod vaše ljubavi)

Nije samo to, zenama treba svedok sa porodjaja, tako je u normalnom svetu, inace njena rec protiv njihove.

Ovo su totalne nebuloze. Imao sam srecu da prisustvujem porodjaju svoga deteta u inostranstvu. Informacija da ste neobavesteni je potpuno netacna. Mi smo nedeljama pred porodjaj isli na casove gde je sve objasnjeno u detalje. Ide se cak u detalje gde stoji doktor a gde babice tokom porodjaja, sta se desava kod komplikacija, ko preuzima bebu itd. Cak smo to i uvezbavali. :)

Ја био на порођају супруге и све је било кул. Препоручујем сваком оцу!

@dzoki,
Po meni je ovo pomodarstvo. Mozda nekome jeste lepo,nekome je grozno,ali mislim da rizike treba svesti na najmanju mogucu meru i da niko osim med.osoblja ne sme da prisustvuje porodjaju. Nikada se ne zna da li ce nesto da krene lose ili ne i ne razumem ljude koji su spremni da rizikuju zivot zene/deteta zbog nekog lepog osecanja.
Ubij me ako mi je jasno kako si zaključio da se prisustvom oca na porođaju rizikuju život žene ili deteta! Svašta!
Čitam komentare, i sve mi se čini da to iskustvo stvarno nije za glupe ljude (i mame i tate).

@(žena služi za uživanje., 15. april 2013 01:11)
Ti sa svojom zenom mora da imas vrlo dubok odnos pun ljubavi, postovanja i takoreci duhovne povezanosti.

Sto se porodjaja tice, ne znam zasto se ljudi koji ocigledno nemaju pojma javljaju da prokomentarisu kako je jedini razlog za to pomodarstvo. E pa nije. Ja sam muza na prvi porodjaj povela sa sobom ne zbog pomodarstva, nego zato sto sam bila preplasena i mnogo mi je znacilo da imam njega pored sebe. On je takodje bio preplasen i znacilo mu je da bude pored mene, nije hteo da budemo razdvojeni i da me ostavi samu. Na drugi porodjaj je dosao sa mnom jer mu je na prvom bilo lepo i zeleo je da opet dozivi to.
Ako imate toliko povrsne odnose sa svojim muzevima/partnerima da necete s njim da podelite taj neverovatni trenutak jer se plasite da mu vise necete biti privlacne (i,jos gore, ako se toga plasite sa osnovom), ne znam sta da vam kazem... Mozda nije ni trebalo da imate dete s tim covekom. Zbog takve povrsnosti i ogranicenosti propustate neke od najdragocenijih momenata ekstaticne ciste srece i povezanosti kakvu cete retko kad doziveti u zivotu.

Bio sam na oba porođaja. Trauma: nula, lepih uspomena: dva. Meni je bilo drago što sam bio, suprugi takođe i išao bih ponovo.

Jednostavno, lepo je da ste tu kada vam se dete rađa i to je prvi zajednički trenutak koji ne treba propustiti.

Neshvaćena i pogrešno interpretirana studija očito preuzeta iz strane štampe i zloupotrebljena za izmišljanje kontroverze.

Porođaj nekada može da bude traumatičan za sve koji su na bilo koji način zainteresovani za njegov ishod, da. Citirani primeri upravo govore o tome da je očevima bilo najteže kada su bili odgurnuti od svojih supruga bez objašnjenja. Zaključak studije samo govori o tome da i očevima treba podrška nakon teškog porođajnog iskustva, ne samo majci.

Muškarac treba da zna šta ga čeka i sam da odluči. Ako pada u nesvest kada vidi krv i kada se neko poseče, onda bolje da ne ide na porođaj. Meni lično je to prelep čin, dolazak na svet jednog bića, ništa uznemirujuće i stresno...sa strane posmatrača.

PRISUTNI su bili kad su pravili...:)

Vecu glupost skoro nisam cula. Hajde jos malo odvajajte oceve od svoje dece i saljite ih na front, taj ptsp je prihvatljiviji. I ostavljajte zene u paklu same.

@(Mama, 14. april 2013 22:00)
Prisustovao sam porodjaju sva tri moj deteta i verujte da zbog toga ne smatram moju zenu ni malo manje izazovnu. Sta vise, ta iskustva su samo ojacala nas brak i dala nasem odnosu novu dimeziju koja do tada nije postojala.

Bio oba puta i ako da bog bicu jos. Zeni je puno znacilo i ja sam joj bio podrska. Lepo iskustvo iako prvi porodjaj nije bio lak. Misljenja sam da je ovo stvar licne prirode. Nisu svi muskarci isti i nekima stvarno verovatno treba vise voditi racuna nego o zeni. Ali pozeljno je da bar budu u blizini ako ne mogu da budu u porodjajnoj sali. Takodje oni koji to zele toplo preporucujem, to je ipak velika priviliegija biti u trenutku kad se radja tvoje dete, nezaboravan trenutak bez ikakvih posttraumatskih trenutaka kao sto pise u ovom tekstu.

Kad očevi neće da prisustvuju, ja mislim da i majke ne treba da prisustvuju. Neka se čuju i majke.

Moja supruga I ja smo od samog pocetka imali jasnu zelju I opredeljenje da zajedno budemo n'a porodjaju. Posmatrajuci unazad to je jedna od najvaznijih odluka koje smo doneli a za mene jedno od mojih najvecih iskustava I jedan od najlepsih momenta u mom zivotu.

Zaista Bih svakom ocu preporucio da iskusi taj dogadjaj neposredno, uz jedan vazan uslov: obavestite se dragi ocevi sta se sve dogadja tokom porodjaja I dobro proucite - naravno uz razgovor sa suprugom ( I llekarom ako treba) - kako najbolje mozete da pomognete!

Moja supruga I ja smo to vece poceli sa sushijem u sobi a zavrsili sa njenim herojskim prolaskom kroz sve faze porodjaja te sa mojim presecanjem pupcane vrpce, I evo ga nas sin uskoro 4 godine I nas troje neraskidivo povezani tim fascinantnim I nezaboravnim dogadjajem. Nezamenljivo!

Laž! Nisam se istraumirao posle rodjenja mohe dve ćerke! Najsrećniji dani mog života i svakom ocu savetujem da prisustvuhe rodjenju svoje dece!!!a o novom poštovanju za ženu da i ne govorim!

Uzasnuta sam komentarima pojedinih muskaraca koji pricaju sa gadjenjem o porodjaju. Porodjaj moze biti tezak, komplikovan i dug, da bi mi zene ovo lakse prezivele potrebna nam je neznost i podrska oceva nase dece i buducih partnera u resavanju mnogobrojnih izazova koje roditeljstvo podrazumeva. Ako padnete na ovom ispitu, kako cete sutra biti uz nas kada ostarimo, kada deca budu bolesna, itd. Vasi odgovori samo pokazuju egoizam, balkanski muski sindrom koji je cak i u 21. veku itekako zastupljen! Sramota!

Naravno da ocevima apsolutno i bezuslovno MORA da se omoguci da prisustvuju rodjenju SVOJE dece, samo ako oni to hoce. Ovi kojima je kao zlo od porodjaja neka sede kod kuce. Isto bi im tako lose bilo i kada bi gledali vadjenje zuba ili krvi. Prisustvao sam rodjenju svakom mom detetu a imam ih cetvoro. Licno sam im troma njima presekao pupcanik i odvojio od majke. Jedan porodjaj je bio tezak i radjen je carski rez u veoma hitnim i kriticnim uslovima. Ceo tim je bio fantastican. I danas posle 12 godina mi podju suze na oci kada se toga setim. Definitivno fantasticno i ne mogu da zamislim da mi je neko to uskratio. I zena i ja smo bili kao jedno telo a to smo i dan danas. Pa naravno da tako ne moze niko da me isfolira kukala mu majka i da mi slucajno kazu da mi je dete umrlo a da ga ne vidim i sl. Pratio sam svako moje dete iz prostorije u prostoriju, iz minuta u minut, sve vreme 24 sata od obicno 2 dana koliko zena boravi u porodilistu. I majka i beba imaju narukvicu odnosno ogrlicu sa brojem i imenom i nikakva se greska ni u teoriji ne moze zamisliti. Nema tu nikakve velike nauke. A ko ce zeni najbolje da pomogne ako nece njen muz?! Naravno da moze da prisustvoje i zenina majka pa i sastra ili bilo ko drugi. Pravilo je da ne bi trebalo da bude vise od dve osobe od familije pored doktora i babica. Nikakva posebna garderoba samo pravilo kratanja i pranja ruku. Porodjajima nasih baka u proslosti je po nekada prisustvovalo pola komsiluka. Pa to je najnormalnija svar ljudi moji.

Posttraumatski stresni sindrom (PTSS) je dijagnostifikovan i kod žena koje su imale težak porođaj. Na svu sreću, većina porođaja uglavnom prođe sasvim ok. Istina, ima raznih ljudi, pa tako sigurno i tata, a i mama, koji porođaj dožive sasvim kretenski (s tim što mame, nažalost, nemaju izbor da ne prisustvuju porođaju).

Moj porođaj je bio predivan i neverovatno sam srećna što sam to iskustvo podelila sa ocem svog deteta. Pokušajte samo da zamislite zagrljaje i poljubce dvoje ljudi čije je detence upravo došlo na svet. Upravo su ti poljupci i njegov zagrljaj učinili da sam, čak i uz manje komplikacije i nimalo prijatne lekarske zahvate, uživala u svakom trenutku. Za to ću mu biti večno zahvalna, šta god da se desi. Nisam primetila da je on sada ikako istraumiran, niti ga proganja moja placenta, naprotiv, baš se rado prisetimo svih detalja.

Daci: iskreno i svaka cast. Subjektivna odluka pojedinca, biti otac i majka je predivno a priroda je ipak odredila tok zbivanja, na kraju najbitnije je pruziti obostranu ljubav deci.

ja imam stres nakon sudjelovanja na porodu... od sreće!!! proživjeh, hvala bogu, toliko toga lijepog u životu, ali rođenje mog djeteta je nešto meni najljepše... porod je iscrpljujuć za žene pa tako i moju suprugu, ali mi je priznala da bi joj bilo puno teže da me nije bilo. da mogu, sve bih to ponovio... prema tome, svi na porod :DDDD

Strašno, kakve gluposti. Prisustvo porođaju je najlepše iskustvo koje tata može da doživi. Nema dalje.

Porodila sam se prosle godine uz epidural i moj muz je prisustvovao porodjaju. Iskustvo je divno, pola dana smo sedeli i caskali a on je kljucnu ulogu odigrao u krajnjoj fazi kada mi je pomogao da zauzmem bolji polozaj tela pri naponima, dakle nista ruzno ni strasno doziveo nije a da je prvi ugledao svoju cerkicu koja inace jako licina njega stalno ponavlja. Kada je porodjaj problematican ili uopste kada se zena poradja bez epidurala nikako ne ih preporucila prisustvo ali uz epidural mi imamo jedno bozanstveno zivotno iskustvo!

Bio i mogu da kazem da je to jedno od mojih nalepsih iskustava u zivotu.

neverovatan osecaj kada presecas pupcanu vrpcu i uzmes ono malo u narucje dok mami srede posteljicu.... naravno ako sve ide po planu.... kod prvorodki je bitan detalj je da se od personala zahteva epidural (ako je to moguce posto u Srbiji verovatno traze ekstra kesh za to) ako bolovi postanu nepodnosljivi... to je u inostranstvu moguce a prisustvo oca pozeljno

Slazem se i nista ne bih dodao. Kod mene je potpuno sve isto bilo, kod oba deteta sam prisustvovao.

"Prisustvovao sam porođaju kod oba moja deteta. Nemam nikakvih posledica ni trauma. Bila su to dva najlepša dana u mom životi. Nezaboravno iskustvo i neverovatan osećaj. Plakao sam ko malo dete oba puta od radosti. Ko ima priliku da prisustvuje porođaju, trebalo bi da je iskoristi. Nema šanse da će se pokajati. Pa to su moji anđeli, zar da propustim prvi dah, prvi plač, prvi pokret... Nema sile.
(Ponosni Tata, 14. april 2013 21:17)"

Prisustvovao sam rodjenju oba svoja deteta i to su mi najsretniji trenuci u zivotu. Nista ne moze da se uporedi sa prvim placem i prvim dodirom bebe.

Eto to je moje (predivno) iskustvo.

Pozdrav svima

Bio sam na porodjaju obe moje cerke i mislim da bi svaki muskarac trebao da bude prisutan porodjaju svoje dece. Kao prvo je to sasvim prirodno da otac bude pored majke svoje dece, kada mu se deca radjaju. Drugo, posle porodjaja jos vise cenite svoju zenu, jer ruku na srce junacine, da je na nama muskarcima radjanje dece davno bi smo izumrli. I trece, shvatite koliku ljubav i zrtvu je podnela i vasa majka. U svakom slucaju cenite sve svoje zene (zenu, majku) mnogo, mnogo vise.

I naravno, taj osecaj kada se dete rodi i vi ga vidite... mislim sta dodati.

A ove budalastine o kako ste vec nazvali taj stres, daj majke vam zaobidjite me tih gluposti.

Pozdrav i uzivajte.

Imajuci u vidu sta se sve dogadjalo sa "nestalim" bebama u zadnjih cetrdesetak godina, nije zgorega da jos neko osim majke vidi dete cim se rodi. Nekako mi je najnormalnije da to bude otac.
E, sad valjda svaka zena zna s kim zivi, pa ako je lik kome samo ona sa naslovnice izgleda sexy i lepo, onda on i nije za porodjajnu salu, a pitanje je da li je i za realan zivot koji takodje nije onaj sa naslovnih strana.

Opcija za mora da postoji, a ko hoce da je koristi licna je odluka.

Jako retko ko prisustvuje porodjaju... uglavnom came po hodnicima i grizu nokte dok ne dobiju informaciju da je zena i dete dobro... Zatim ako vide zenu i dete pa odmah obrtanje telefona i sakuplja se ekipa za cepanje oceve odece i prepariranje od alkohola! :-) Taj rad!

Sada će da krene svadja, kao kada se javljaju neki "genijalci" iz Mense da svojim primerom opovrgnu tvrđenje da su dojena deca u proseku pametnija, jer su eto oni podignuti na mleku u prahu).
Previše je tu faktora i iskustva ima raznih, i prirodno su rasporedjena pa Gausovoj krivulji, tj. najviše je prosečnih-netraumatičnoj, majmanje ekstremno dobrih i loših.
Tema kojoj će najverovatnije konvergirati ova rasprava je da je prisustvo oca okidač za kasnije seksualne probleme. Ali ajde, budite dovoljno realni, iskreni i intuitivni (previše zahteva za one bez roditeljskog iskustva), pa shvatite da U PROSEKU sledu drastičan pad kvantiteta i kvaliteta seksualnih aktivnosti. Tako da ako nemate nameru napuštati monogamiju, onda je bolje prihvatiti tu činjenicu, tj. prerasporediti prioritete u životu. A teško da postoji veći prioritet od dece ("gle čuda", baš tada da se javi..). Što se ostalih stvari tiče, trebalo bi valjda da je stvar dogovora. Kako sad jedni druge da ubedite? Čak i kad ne bismo bili tvrdoglavi kao što jesmo, to ne bi uspelo.
Lični utisak (i naravno da takođe ne važi u svim slučajevima) je da prisustvo utiče na povezivanje sa detetom (ovo se teško može dokazati samo racionalnim razlozima).
U ostalom , što se toga tiče ni majci nije svejedno da li je u "baby friendly" ili "mother-friendly" programu.
Ono što bih ja konkretno predložio je (za one koji se dvoume) da izvučete (najbolje ličnu) statistku onih očeva koji su bili prisutni da li bi išli ponovo.

Ја морам да кажем своје лично искуство:

Био сам присутан на оба порођаја и уопште немам пост трауматски стрес.
По мени је најприродније да муж и отац присуствује порођају његове деце, уколико се мајка са тим слаже.
Ја и моја супруга смо једно тело, али да не улазим у хришћанско поимање брака.

Поента је: Уколико супруга изрази жељу да супруг присуствује порођају, супруг треба активно да прихвати. Ја сам био од користи,ишао сам са њом на припрему за порођај, бројао трајање контракција са њом, влажио јој усне са водом, позивао особље када је то било неопходно. И било ми је сјајно!!!

prisustvovao dva puta na porodjaju... za mene su to bili unikatni emotivni momenti. mogu preporuciti svim ocevima da skupe hrabrost i prisustvuju porodjaju partnerke (ako je to izvodljivo). jedino je bitno da su svesni svoje "posmatracke" uloge i da zbilja nemogu aktivno uticati na dogadjaj.

Imali smo veliku dilemu, ja i supruga, pre porodjaja...na kraju je ona prelomila i trazila da ne prisustvujem. Verujem da je divno kada sve prodje "glatko", pozitivni komentari se odnose na takvu situaciju, ali sta se desava kada nije tako!? Moja sesta je imala komplikacije na oba porodjaja, umotala se pupcana vrpca pa se trcalo iz sale za porodjaj u hirursku salu, svi smo se tresli sledecih nekoliko dana zbog mogucih kompikacija jer je dete ostalo bez kiseonika. Srecom prekid je trajao manje o 7-8 sekundi, period posle kog nastaju trajna ostecenja, i sve se zavrsilo dobro. U renutku kada dolazi do komplikacija muza izbace iz sale, zapravo mu ne dozvole da predje u hirursku salu, bar je tako u bolnici u kojoj smo se "mi" poradjali. Da li bih sasvim mirno presao u hodnik ili bi insistirao da ostanem sa suprugom i time napravio problem, zapravo kako bih reagovao u toj situaciji....hm.... Moja sestra smatra da se akuser u situaciji u kojoj se ona nasla nije ponasao korektno (ovo nije izraz koji bi ona upotrebila) i da je zapravo babica spasila dete. U situasiji koju je ona opisivala, vas cu postedeti detalja, ja bih ga (doktora) verovatno uhvatio za gusu i samim tim napravio jos veci problem. Porodjaj moje supruge je prosao skolski (komentar doktora) i sada mi je zao sto nisam bio prisutan.

Prisustvovao sam izuzetno teskom porodjaju moje supruge i to je i po njenim i doktorovim recima bilo presudno da se porodi prirodnim putem a ne carskim rezom.
Na dan porodjaja dete se podiglo i skoro da nije bilo sanse da se spusti.
Iskljucili su epidural da bi ona osetila kontrakcije i sama naprezanjem spustila dete.
Ne mogu da vam opisem kako je to izgledalo i koliko se namucila, ali srecom imam sportskog iskustva pa sam mogao da joj kontrolisem stepen naprezanja i disanje da izdrzi nadljudski napor.
Moja supruga je uspela nesto neverovatno, nisam ja.
Ja sam joj samo pomogao.

Zato preporucujem tatama da prisustvuju porodjaju samo ako:
* Samo ako si psihicki spreman da podneses da gledas svoju zenu kako pati a da ne mozes da joj pomognes sem recima (ima ko je strucan da joj pomogne)
* Samo ako shvatas da je tvoje misljenje nebitno i da ima ko je strucan da radi svoj posao
* Samo ako shvatas da tvoja osecanja i uzbudjenje nikoga ne interesuju
* Samo ako si spreman da slepo slusas i radis sve sto ti se kaze
* Samo ako shvatas da je tokom porodjaja svaka zena najblize smrti i da svakog momenta moze doci do komplikacija

Moje iskustvo je sjajno jer imam osecaj da sam ucestvovao u rodjenju mog deteta, i svakom bih pozeleo isto osecanje.
Kada to vidite onda i majku svog deteta vise cenite.

Ali nemojte nikada da svoju zelju pretpostavljate opstem dobru i da se sve zavrsi tako sto doktori umesto da poradjaju, moraju tatu da bude iz nesvesti.

Pozdrav!

Predraze,, buducim tatama koji ma je mesto u kafani,, nije mesto pored dece i u porodici uopste. Za njih je u pravu si nije porodiliste vec centar za lecenje od alkoholizma.

Ne budite smiješni, to jedan od najljepših događaja u mom životu. Malo sam u međuvremenu ogladnio ali boljelo me je manje nego kod zubara. A i prvi sam vidio bebu! Ne propuštajte nipošto!

Kao lekar mogu da kažem da kod komplikovanih porođaja, kada je frka, svakako nemate vremena da brinete o tati, sva vaša pažnja je usmerena na one kojima je vaša pomoć neophodna, tada niko i ništa drugo ne postoji. Ljudski je reći tatama da se udalje i da radite sve što je u vašoj moći, okrenuti se i nastaviti svoj posao.
Naravno da su tate u takvoj situaciji izbezumljeni, za razliku od onih koji čekaju u hodniku i nemaju pojma šta se dešava.

Odluka o prisustvovanju porođaju treba da je stvar dogovora oba roditelja, bez osuda okoline u bilo kom slučaju.

Pre 6 godina narodnom frontu pohadjao sam skolu roditeljstva zajedno sa zenom u nameri da prisustvujem porodjaju, medjutim to tadasnjem nacelmiki nije odgovaralo pa je nabio cenu od 20000 din za prisustvo oca a ja para nisam imao posto sam vec sve dao lekaru i anesteziologu

Budalaština, prisustvovao sam porođaju oba svoja deteta i mislim da ništa nije lepše, prirodnije i bolje nego da otac bude tu kada mu se deca rađaju, naravno ako je na to spreman. Ja sam od prvog trenutka kada sam saznao da mi je žena trudna hteo da budem uz nju i ništa me ne bi sprečilo u tome. Stvar je u tome što ima muškaraca koji to ne mogu da podnesu i ne trebaju biti na porođaju, ali oni kojima je do toga stalo ne treba ih u tome sprečavati. To znači da je otac odmah diskriminisan stereotipom da će mu pozliti ako bude prisutan. To je budalaština. To je individualna stvar i tako tome treba i pristupiti. Bože, pa tolike žene danas se plaše porođaja, šta to znači da ne trebaju da se porode? Ostavite se stereotipa i priča tipa naučnici su utvrdili. Svašta su naučnici utvrdili pa nije sve tačno, ponekad je to samo senazacionalizam i privlačenje medijske pažnje. Pustite oca da bude uz svoju ženu i dete ako to želi. Kraj.

Bila sam sama na porođaju. Jedva smo preživele. To su mi najteži trenutci u životu.
Sigurno bi mi bilo lakše da je suprug bio samnom.

Dva puta sam se porađala uslovno rečeno sama, tj okružena samo medicinskim osobljem, treći put uz prisustvo supruga. Iz ugla neposrednog aktera porođaja neuporedivo mi je bilo lakše uz supruga. S obzirom da mi je bio treći porođaj znala sam sve šta me čeka, a vreme mi je prolazilo mnogo brže i odvlačio mi je pažnju razgovorom i šalama.
Kod najtežeg dela porođaja sam bila fokusirana na babicu i ono što mi ona govori, tako da se nisam obazirala ni na koga.
Posle porođaja mi je takođe značilo da neizmernu sreću podelim sa njim, jer se po pravilu ostaje oko dva sata po porođaju u sali, da se prati stanje porodilje. Prva dva puta sam bila sama ta dva sata, a treći put smo vreme proveli ćaskajući, prepričavajući upravo doživljeno, telefonirali starijoj deci.

Prisustvovao sam porodjaju oba svoja deteta, bilo mi je jako interesantno, posebno me je iznenadilo kako je beba, skoro bukvalno, izletela iz mame ... Inače sve je prošlo ok, mada verujem da ima svakakvih primera.

Zeleo, bio, prisustvovao... Veoma, veoma pozitivno iskustvo.

I naravno, prisustvo porodjaju nije za one koji ne osecaju zelju da tamo budu - to nije nikakva falinka, svi smo razliciti. Ako ne osecas da to zelis, ne brini, sve je u redu isto kao i u slucaju da zena ne zeli da budes tamo. Samo kazite svoju zelju i ispostujte zelju onog drugog, pa procenite. Da biste bili tamo, naravno, treba da to bude i zelja majke - ako ona smatra da ce joj smetati (bez obzira sto mislim da gresi), najbolje je da odustanete od ideje.

Prisustvo porodjaju definitivno nije za:

- porodjaje sa ocekivanim komplikacijama
- tate koje smatraju da su oni centar sveta
- maco tipove koji padaju u nesvest kad im vade krv

Zapravo, nije za sve one koji su sebi najbitniji na planeti. U ovoj prici mi malo smeta teorija tate kojem niko nije govorio sta se desava dok su pomagali njegovoj zeni i detetu. Da li bi mu bilo lakse da su odvojili deo vremena za njega? Ja bih prvi rekao ne govorite mi nista, samo gledajte njih dvoje!

ma pali, odvratno je

Prisustvoao rodjenju drugog deteta, prvog nazalost ne jer je rodjeno davno u Srbiji kada nije bilo te mogucnosti. Izuzetno iskustvo, dan za secanje do kraja zivota. Videvsi kroz sta je supruga prosla ne daje mi za pravo da se pozalim na mnoge stvari. Zadovoljan sto bio kraj nje. Verovatno je slika kompletno drugacija u slucaju roditelja koji su preziveli zaplet pri porodjaju i mislim da izbog treba ostaviti samim roditeljima, znaci dozvoliti mogucnost pa neka sami biraju! U sve treba ici svesno i pomisliti i na najgore, nazalost takav je zivot...

Mozda bi bolje bilo da se napise neki tekst o katastrofalnim uslovima u bolnicama, pocev od neljubaznog i bezobraznog osobalja, nego o necemu sto bi trebalo da bude dobro promisljena odluka i dogovor dve odrasle osobe?