Prisilno lečenje psihički bolesnih?

Jedan normalan i razuman potez.Potrebno je zaštiti psihijatrijske pacijente od spoljnog sveta,jer zdravi mogu da budu agresivni u svojoj odbrani, zatim zaštiti pacijente od auto destrukcije.Samo oni koji su imali priliku da dugo žive i rade sa takvim pacijentim znaju njihove muke.Psihijatrijska bolnica služi za dijagnostilu,lečenje i čuvanje tih pacijenata.NVO IMAJU POSLA DA VOLONTERSKI RADE U TIM BOLNICAMA,TADA BI MOGLI KOMPETENTNO DA DISKUTUJU O PROBLEMU, a mogli bi te pacijente i da vode svojoj kući za vikend kako bi shvatili težinu problema. Možda je ovo što vaši za Nemačku nije za Srbiju

Za neke i trebe prisilno lecenje, da ne bi posle citali po novinama: ubio zenu i dete jer je psihijatrijski slucaj, ali svojom voljom nije hteo na lecenje ili bacio bombu u punom busu...

"...a kritičari smatraju da je važnije pravo pacijenata na samoopredeljenje..."
Samoopredeljenje podrazumeva odlucivanje po slobodnoj volji i zdravom razumu. Ovde je zdrav razum doveden u pitanje. Sta je slobodna volja bez zdravod razuma?

Ja moj grad zelim bez ljudi na ulici koji kolju za vreme doceka nove godine zato jer im je neki glas tako naredio!

aj pa tako...

Potrebno je za prisilno lečenje imati uslove, da se npr u neki nacionalni park ili sl izmesti psihijatriska bolnica, da ima video nadzor gde bi pacijenta pratila lično porodica i još mnogo toga, uz pomoć tehnologije, da bi se olakšalo svima i pacijentu i porodici i lekarima, .... inače imam kod kuće psihičko obolelu osobu i znam kako je , nije lako, stalna borba, negativizam iz dana u dan... živim u nadi da će se nešto promeniti (na bolje) ali teško, još je i gore... više smo izgubili volju ... dolazi do psihičkog mučenja porodice, udaljavanja , stresa, beg od stvarnosti nekad je spas... treba sačuvati i to malo svesnosti što imamo o ovom svetu.... i boriti se za ljubav i pravdu (ljudsku, poštenu) .... jer sami sebe će mo uništiti....

To je krajnje nerazumno i glupo.

Dijagnostifikovanje ljudi od strane psihijatara je nasilno uguravanje u kategorije koje nepostoje od strane ljudi koji su za to potpuno nesposobni. (sve radi profita farmako industrije)

Dobrodošli u Orvelovu 1984...

Van pameti, van svih granica i ljudskih prava...

"Mentalno" poremećena osoba nije nerazumna i nije tačno da nemože da kontroliše svoje ponašanje. Nije tačno da ne može da donosi odluke. Naprotiv.
Oko ovoga nema pregovaranja. Mogu da citiram članke do kraja naredne godine u prilog tome,...

Da ne počinjem o mogućim zloupotrebama, davanju "dijagnoza" i stavaljanju partijskih neprijatelja u "bolnice", gole otoke, brodove ludaka...

To je prljav biznis...
Lekarima u Srbiji (ne tamo nekoj Nemačkoj) farmako kompanije plaćaju dvonedeljna putovanja na "stručne" konferencije o drogiranju ljudi u SAD i Japanu, širom sveta. Za uzvrat taj psihijatar mora npr. mesečno da ispuni kvotu prepisanih lekova baš njihovog brenda.
U SAD se oko ovoga vode broje debate,protesti, uvode zabrane i kontrole..
U Srbiji se ovakvi dilovi lekara i farmako industrije dešavaju u svim oblastima. U psihijatriji je najizraženija jer jedino što psihijatri mogu "stručno" da urade je da provere pregledima da li će nekog ubiti tim lekom, popune upitnik osiguranju i pripišu lek.
Naravno:
isti lek trpaju za 100 različitih poremećaja,
dok isti poremećaj tretiraju sa 50 različitih lekova.
I ovakvi trendovi dovode do novih trendova a to su smrti zbog interakcija lekova..

Licno sam za to da se ljudi koji ne umiju "biti svoji", sto bi se eufeministicki reklo, zbrinu po slovu zakona jer je zivot sa takvim osobama gori od bilo koje robije. I robijasi mogu da spavaju na miru a ljudi koji se brinu o teskim slucajevima nikako. Sa druge strane sam apsolutno prtiv da se psihijatrima da "bozansko pravo" da kljukaju te jadne ljude bez ikakvog nadzora, sto preparatima, sto njihovim idejama. U porodici imam tezak slucaj i za ovih par decenija sam shvatio da ima jako puno psihijatara koji su jednostavno Idioti, sa velikim 'I'. Tu je citava plejada kretena koji su umisljeni genijalci koji kljukaju pacijente neispitanim lijekovima (vjerovatno dobijaju provizije), ili ispitanim ali u takvim dozama da od pacijenata prave dzumbus slucajeve koji na kraju povjeruju da je jedini spas u vecoj doz "necega". Isto tako, naslusao sam se kojekakvih idiotizama raznoraznih "ekperata". Totalno sam ubjedjen da je psihijatrija na jako niskom nivou, bar na prostorima ex-Yu. Malo se nadziru, rade sta hoce, najcesce lose i pogresno, i najcesce se radi o priglupim i sujetnim ljudima koji su preko psihijatrije nasli nacin da iskaljuju licne propuste, da se jako blago izrazim. Cast izuzecima! Ti izuzeci najcesce i ne pozive jer ko to radi posteno i casno, kukala mu majka...skoro po pravilu se ugase sa 40 i nesto godina.

Moraju da postoje neki kriterijumi. Vecina politicara nisu normalni, pa nikom nista. Ljudi mogu da te proglase ludim samo jer se ne slazes sa njima u ovako blesavim vremenima. Onda se slikaj.

Definitivno sve ima svoje prednosti i mane. Osobe koje u svojom neposrednom okruženju ili porodici imaju psihički bolesne osobe znaju da je neophodno. Kada su u pitanju teška oboljena apsurdno je davati pacijentima da odlučuju da li će se lečiti (oni nemaju svest ni da su bolesni) ali takvu odluku moraju doneti članovi porodice.
Blago Nemcima kod nas su ovakvi bolesnici zadnja rupa na svirali a samo porodice koje imaju problem znaju kako je teško nositi se sa stresom koji bolest nosi...
Nemci bar pokušavaju na neki način da pomognu pre svega porodici obolelog jer koliko god apsurdno zvučalo njima je najteže...

Pitajte porodice koje imaju clana sa teskim mentalnim oboljenjem da li bi zelele da postoji prisilno lecenje. Pa tek onda razmislite da li je ono neophodno ili ne. Osim toga, psihijatri su kao i svi ostali ljudi koji svakodnevno idu na posao, mislite da zele sto vise posla, i da im je u interesu da "truju" sto vise ljudi? Ne jure psihijatri ljude po ulici, oni dolaze sami jer imaju odredjeni problem. Uostalom, tvrditi da truju ljude jer dobijaju dva dana putovanja je najveci apsurd.
Ljudi se plase gubitka kontrole i toga da neko drugi odlucuje umesto njih, to je osnova antipsihijatrijskog pokreta.

"Ja moj grad zelim bez ljudi na ulici koji kolju za vreme doceka nove godine zato jer im je neki glas tako naredio!

aj pa tako...
(Petar, 25. januar 2013 14:30)"

Velika je razlika između nekoga ko ima "mentalni" poremećaj i uslovno rečeno ima simptom da "čuje glasove" i nekoga ko je glup i svesno uzima drogu da bi taj efekat postigao.
Da pojednostavim, dakle, razlika je u izboru:
onaj ko zaista ima mentalni poremećaj to nije odabrao, dečko koji je izbo nožem na trgu nekoliko ljudi je imao izbor i svesno je napravio taj izbor - uzeo je drogu.

Drugo, to što dečko koji je izbo ljude nožem na trgu, i koji se to veče svesno nadrogirao ko zna čime i izjavio da je čuo glasove nema veze sa menatalnim poremećajem. To što je on uradio je namerno izazvano mentalno stanje uzimanjem droge.
Njegova izjava o glasovima, možda dečko misli da je to popularno i da će se tako lakše izvući. O tome može da polemiše jedino forenzički psiholog nakog procene, i to ne sa sigurnošću nego samo u smislu toga koliko je verovatno da se to zaista desilo na taj način.

Dalje, lekovi koje pripisuju psihijatri su ta ista hemija kojom se taj dečko drogirao samo što nema mišomor (i ostale "aditive" kućne proizvodnje, lepše pakovanje i rok trajanja.

Savetujem ljudima koji sebi daju za pravo da komentarišu ovakvu temu da se prvo dooobro obrazuju, i pre svega posavetuju sa stručnjacima. Lupanjem etiketa može svako da se bavi... i radnik u maloprodaji...

Naravno da bolesne treba leciti i bez pristanka posebno ako predstavljajun opasnost za okolinu i svoje najblize. Da je tako i kod nas ne bi bilo toliko tragicnih slucajeva pa ack i masovnih ubistava, setimo se slucaja iz Jabukovca, Jagodine..... Ali mi uvek kasnimo jer oni koji odlucuju o tome ne zele da brinu o dugima sve dok i njih nesto tako ne zadesi sto je strasno i nehumano. Jeste nehumano zivljenje u Srbiji jer oni koji imaju NECE da vide one druge koih je svakim danom sve vise pa zato ima toliko kriminala, pljacki, ubistava, zivot u srbiji skoro da nista ne vredi, nazalost. Clanovi porodice ubijaju jedni druge jer ne vide gde je u stvari problem a problem stvaraju losi zakoni na svim nivoima, oblastima, njihovo parcijalno sprovodjenje jer u Parlamentu sede uglavnom muskarci umesto da je zastupljenost oba pola podjednaka kao npr. u Svajcarskoj. Zene su humanije, manje ratoborne, pravednije i njihov uticaj na odlucivanje u Srbiji bi pretvorilo Srbiju u drugu Svajcarsku jer jeste nasa zemlja bogata, gradjani su takvi kakvi jesu upravo zbog lose organizacije odozgo nanize. Nema nam boljitka dok se navedeno ne promeni!!

Blesavi Nemci.

Prvo, psihijatri nemaju nikakvog znanja da vrše odgovarajuće procene - ustanovljeno na vrhovnom sudu SAD kada se udruženje psihologa tužilo psihijatre za maltretman ljudi, jer nemaju metodologiju niti znanja da obavljaju tu vrstu posla. Demonstrirano u javnosti dekumentarnim filmovima (poput "Psychiatry The Industry of Death"). A postoje i brojna udruženja koja se naukom bore za ukidanje psihijatrije..

Drugo, od tih, jadno uspostavljenih i još gore dijagnostifikovanih, 182 poremećaja (npr. prema DSM klasifikaciji) samo 12 ima utvrđenu organsku osnovu. Drugim rečima, validno medicinski obučena osoba sme da tretira medicinskim metodama samo tih 12 "mentalnih" poremećaja (npr. Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i sl.) je samo oni spadaju u sferu biološkog, tj. medicinskog.

Drugim rečima, 170 "poremećaja" su čisto psihološki.
Za tretman tih 170 "poremećaja" psihijatri nemaju nemaju nikakvu obuku. Obuku o psihološkom i tretmanu psihološkog imaju samo i isključivo psiholozi (između ostalog pametniji psihijatri to i sami priznaju, npr. D. Kecmanović).

Treće, ali najvažnije, nema osnova da psihijatar svaku osobu koja ima "dijagnostifikovan" poremećaj (na taj veoma retardiran način) proglasi nesposobnom da odlučuje za sebe ili da ugrožava druge. Stotine studija pokazuju da je ovo netačno. Psihijatar sa svojim "znanjem" nije sposoban da donosi tu vrstu procene, a psiholozi su dokazali veliki broj puta i to između ostalog, i da osobe sa poremećajem nisu opasne.

ozbiljan problem se pojavlja u Sloveniji,iza rijeci stojim,ovde psihiatri,kad pocnes lecenje,ispitaju te o zivotnom putu,onda stotine lekova primenjuju na tebi,ne moze poznavati psihiatar bolje mene,nego ja sam sebe,ubiju te metaforicki kazano,da se do poda saginjes,a naprimer svo vreme mu hoces utupiti u glavu da si sa zivcima na kraju,da si probao te i te tablete i pomazu,a oni onda preokrenu pa kazu od tih tableta mozes ostati zavisnik,pa sta njega briga,ako covek trosi te lekove i zna jih jako dobro i zavadis se sa svim doktorima,a opet psihiatri pisu na stranicama medicine da bolje predpisati lek za zivce nego da se covek pati,licno sam i dozivljavam to,doktor se zacudijo otkud ja znam toliko lekova za zivce on jadan morao gledati knjigu o lekovima,rekoh njemu samo recite dr.reci cu vam tako i bi,predpisao je a bore se doktori da ukinu sve te lekove za zivce,onda mislim da je Brankov most za mene spas

Mislim da bi svako, ko nađe za shodno da podržava agresivni pristup, trebalo malo da se upozna s radom s tim ljudima i vidi da nije jedini pristup agresivnost i ubeđenje da "normalni" znaju bolje i više, već strpljenje, upoznavanje, komunikacija. I trpanje nekome lekova niz grlo nije nešto čime bi trebalo da se ijedna institucija ponosi. Uvek postoji drugi pristup, samo su ljudi vrlo lenji da ga traže, ja to vidim svakoga dana. A, to što u novinama čitamo o ovome i onome koji je ubio svoju porodicu jer je imao psihičko oboljenje, problem je prvo i jedino Srbije i svih zemalja koje ne ulažu dovoljno u lečenje svojih stanovnika. Em imamo gomilu ljudi koji s Daunom ili autizmom, teškim, žive kod kuće u takvom položaju da im je i običan odlazak u wc pravi izazov, jer je bilo kakva oprema za ljude s posebnim potrebama preskupa, em nemamo nijedan centar koji bi se bavio i pomagao porodicama i ljudima kojima je to potrebno. A onda imamo i gomilu ljudi s psihičkim oboljenjima na ulici, za koje većina komentariše samo "ma, pusti njega, on je ceo život s kerovima na ulici, mator i lud", i ništa ne preduzimaju vlade, niti građani. I, da, nije fer mešati klince koji svesno gutaju raznorazna sranja s ljudima kojima protiv njihove volje daju lekove koji su toliko jaki da posle toga ne mogu da ostanu budni, ne mogu da ih pomere s mesta koliko budu drogirani i vidi im se da nakon popijenog leka više nisu tu.

cek, cek, cek...kako se zvao onaj nemacki doktor???
Mengele.

Mnogi nisu za porodicu, a neki Bogme ni za socijum, hard kor monstrume i u zatvoru treba držati isključivo u samnici, zbog lošeg uticaja po okolinu. Ali eto, živimo u civilizovano vreme kad je sasvim na mestu postavljati suštinska pitanja o genezi zla, gde civilizovano valja postupati sa takvim počiniocima, dok žrtvama nikad više ništa neće biti isto. Nikad.

ozbiljan problem se pojavlja u Sloveniji,iza rijeci stojim,ovde psihiatri,kad pocnes lecenje,ispitaju te o zivotnom putu,onda stotine lekova primenjuju na tebi,ne moze poznavati psihiatar bolje mene,nego ja sam sebe,ubiju te metaforicki kazano,da se do poda saginjes,a naprimer svo vreme mu hoces utupiti u glavu da si sa zivcima na kraju,da si probao te i te tablete i pomazu,a oni onda preokrenu pa kazu od tih tableta mozes ostati zavisnik,pa sta njega briga,ako covek trosi te lekove i zna jih jako dobro i zavadis se sa svim doktorima,a opet psihiatri pisu na stranicama medicine da bolje predpisati lek za zivce nego da se covek pati,licno sam i dozivljavam to,doktor se zacudijo otkud ja znam toliko lekova za zivce on jadan morao gledati knjigu o lekovima,rekoh njemu samo recite dr.reci cu vam tako i bi,predpisao je a bore se doktori da ukinu sve te lekove za zivce,onda mislim da je Brankov most za mene spas

Jedan normalan i razuman potez.Potrebno je zaštiti psihijatrijske pacijente od spoljnog sveta,jer zdravi mogu da budu agresivni u svojoj odbrani, zatim zaštiti pacijente od auto destrukcije.Samo oni koji su imali priliku da dugo žive i rade sa takvim pacijentim znaju njihove muke.Psihijatrijska bolnica služi za dijagnostilu,lečenje i čuvanje tih pacijenata.NVO IMAJU POSLA DA VOLONTERSKI RADE U TIM BOLNICAMA,TADA BI MOGLI KOMPETENTNO DA DISKUTUJU O PROBLEMU, a mogli bi te pacijente i da vode svojoj kući za vikend kako bi shvatili težinu problema. Možda je ovo što vaši za Nemačku nije za Srbiju

Blesavi Nemci.

Prvo, psihijatri nemaju nikakvog znanja da vrše odgovarajuće procene - ustanovljeno na vrhovnom sudu SAD kada se udruženje psihologa tužilo psihijatre za maltretman ljudi, jer nemaju metodologiju niti znanja da obavljaju tu vrstu posla. Demonstrirano u javnosti dekumentarnim filmovima (poput "Psychiatry The Industry of Death"). A postoje i brojna udruženja koja se naukom bore za ukidanje psihijatrije..

Drugo, od tih, jadno uspostavljenih i još gore dijagnostifikovanih, 182 poremećaja (npr. prema DSM klasifikaciji) samo 12 ima utvrđenu organsku osnovu. Drugim rečima, validno medicinski obučena osoba sme da tretira medicinskim metodama samo tih 12 "mentalnih" poremećaja (npr. Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i sl.) je samo oni spadaju u sferu biološkog, tj. medicinskog.

Drugim rečima, 170 "poremećaja" su čisto psihološki.
Za tretman tih 170 "poremećaja" psihijatri nemaju nemaju nikakvu obuku. Obuku o psihološkom i tretmanu psihološkog imaju samo i isključivo psiholozi (između ostalog pametniji psihijatri to i sami priznaju, npr. D. Kecmanović).

Treće, ali najvažnije, nema osnova da psihijatar svaku osobu koja ima "dijagnostifikovan" poremećaj (na taj veoma retardiran način) proglasi nesposobnom da odlučuje za sebe ili da ugrožava druge. Stotine studija pokazuju da je ovo netačno. Psihijatar sa svojim "znanjem" nije sposoban da donosi tu vrstu procene, a psiholozi su dokazali veliki broj puta i to između ostalog, i da osobe sa poremećajem nisu opasne.

cek, cek, cek...kako se zvao onaj nemacki doktor???
Mengele.

To je krajnje nerazumno i glupo.

Dijagnostifikovanje ljudi od strane psihijatara je nasilno uguravanje u kategorije koje nepostoje od strane ljudi koji su za to potpuno nesposobni. (sve radi profita farmako industrije)

Dobrodošli u Orvelovu 1984...

Van pameti, van svih granica i ljudskih prava...

"Mentalno" poremećena osoba nije nerazumna i nije tačno da nemože da kontroliše svoje ponašanje. Nije tačno da ne može da donosi odluke. Naprotiv.
Oko ovoga nema pregovaranja. Mogu da citiram članke do kraja naredne godine u prilog tome,...

Da ne počinjem o mogućim zloupotrebama, davanju "dijagnoza" i stavaljanju partijskih neprijatelja u "bolnice", gole otoke, brodove ludaka...

To je prljav biznis...
Lekarima u Srbiji (ne tamo nekoj Nemačkoj) farmako kompanije plaćaju dvonedeljna putovanja na "stručne" konferencije o drogiranju ljudi u SAD i Japanu, širom sveta. Za uzvrat taj psihijatar mora npr. mesečno da ispuni kvotu prepisanih lekova baš njihovog brenda.
U SAD se oko ovoga vode broje debate,protesti, uvode zabrane i kontrole..
U Srbiji se ovakvi dilovi lekara i farmako industrije dešavaju u svim oblastima. U psihijatriji je najizraženija jer jedino što psihijatri mogu "stručno" da urade je da provere pregledima da li će nekog ubiti tim lekom, popune upitnik osiguranju i pripišu lek.
Naravno:
isti lek trpaju za 100 različitih poremećaja,
dok isti poremećaj tretiraju sa 50 različitih lekova.
I ovakvi trendovi dovode do novih trendova a to su smrti zbog interakcija lekova..

"...a kritičari smatraju da je važnije pravo pacijenata na samoopredeljenje..."
Samoopredeljenje podrazumeva odlucivanje po slobodnoj volji i zdravom razumu. Ovde je zdrav razum doveden u pitanje. Sta je slobodna volja bez zdravod razuma?

Ja moj grad zelim bez ljudi na ulici koji kolju za vreme doceka nove godine zato jer im je neki glas tako naredio!

aj pa tako...

Pitajte porodice koje imaju clana sa teskim mentalnim oboljenjem da li bi zelele da postoji prisilno lecenje. Pa tek onda razmislite da li je ono neophodno ili ne. Osim toga, psihijatri su kao i svi ostali ljudi koji svakodnevno idu na posao, mislite da zele sto vise posla, i da im je u interesu da "truju" sto vise ljudi? Ne jure psihijatri ljude po ulici, oni dolaze sami jer imaju odredjeni problem. Uostalom, tvrditi da truju ljude jer dobijaju dva dana putovanja je najveci apsurd.
Ljudi se plase gubitka kontrole i toga da neko drugi odlucuje umesto njih, to je osnova antipsihijatrijskog pokreta.

Za neke i trebe prisilno lecenje, da ne bi posle citali po novinama: ubio zenu i dete jer je psihijatrijski slucaj, ali svojom voljom nije hteo na lecenje ili bacio bombu u punom busu...

Mnogi nisu za porodicu, a neki Bogme ni za socijum, hard kor monstrume i u zatvoru treba držati isključivo u samnici, zbog lošeg uticaja po okolinu. Ali eto, živimo u civilizovano vreme kad je sasvim na mestu postavljati suštinska pitanja o genezi zla, gde civilizovano valja postupati sa takvim počiniocima, dok žrtvama nikad više ništa neće biti isto. Nikad.

Licno sam za to da se ljudi koji ne umiju "biti svoji", sto bi se eufeministicki reklo, zbrinu po slovu zakona jer je zivot sa takvim osobama gori od bilo koje robije. I robijasi mogu da spavaju na miru a ljudi koji se brinu o teskim slucajevima nikako. Sa druge strane sam apsolutno prtiv da se psihijatrima da "bozansko pravo" da kljukaju te jadne ljude bez ikakvog nadzora, sto preparatima, sto njihovim idejama. U porodici imam tezak slucaj i za ovih par decenija sam shvatio da ima jako puno psihijatara koji su jednostavno Idioti, sa velikim 'I'. Tu je citava plejada kretena koji su umisljeni genijalci koji kljukaju pacijente neispitanim lijekovima (vjerovatno dobijaju provizije), ili ispitanim ali u takvim dozama da od pacijenata prave dzumbus slucajeve koji na kraju povjeruju da je jedini spas u vecoj doz "necega". Isto tako, naslusao sam se kojekakvih idiotizama raznoraznih "ekperata". Totalno sam ubjedjen da je psihijatrija na jako niskom nivou, bar na prostorima ex-Yu. Malo se nadziru, rade sta hoce, najcesce lose i pogresno, i najcesce se radi o priglupim i sujetnim ljudima koji su preko psihijatrije nasli nacin da iskaljuju licne propuste, da se jako blago izrazim. Cast izuzecima! Ti izuzeci najcesce i ne pozive jer ko to radi posteno i casno, kukala mu majka...skoro po pravilu se ugase sa 40 i nesto godina.

Moraju da postoje neki kriterijumi. Vecina politicara nisu normalni, pa nikom nista. Ljudi mogu da te proglase ludim samo jer se ne slazes sa njima u ovako blesavim vremenima. Onda se slikaj.

Definitivno sve ima svoje prednosti i mane. Osobe koje u svojom neposrednom okruženju ili porodici imaju psihički bolesne osobe znaju da je neophodno. Kada su u pitanju teška oboljena apsurdno je davati pacijentima da odlučuju da li će se lečiti (oni nemaju svest ni da su bolesni) ali takvu odluku moraju doneti članovi porodice.
Blago Nemcima kod nas su ovakvi bolesnici zadnja rupa na svirali a samo porodice koje imaju problem znaju kako je teško nositi se sa stresom koji bolest nosi...
Nemci bar pokušavaju na neki način da pomognu pre svega porodici obolelog jer koliko god apsurdno zvučalo njima je najteže...

"Ja moj grad zelim bez ljudi na ulici koji kolju za vreme doceka nove godine zato jer im je neki glas tako naredio!

aj pa tako...
(Petar, 25. januar 2013 14:30)"

Velika je razlika između nekoga ko ima "mentalni" poremećaj i uslovno rečeno ima simptom da "čuje glasove" i nekoga ko je glup i svesno uzima drogu da bi taj efekat postigao.
Da pojednostavim, dakle, razlika je u izboru:
onaj ko zaista ima mentalni poremećaj to nije odabrao, dečko koji je izbo nožem na trgu nekoliko ljudi je imao izbor i svesno je napravio taj izbor - uzeo je drogu.

Drugo, to što dečko koji je izbo ljude nožem na trgu, i koji se to veče svesno nadrogirao ko zna čime i izjavio da je čuo glasove nema veze sa menatalnim poremećajem. To što je on uradio je namerno izazvano mentalno stanje uzimanjem droge.
Njegova izjava o glasovima, možda dečko misli da je to popularno i da će se tako lakše izvući. O tome može da polemiše jedino forenzički psiholog nakog procene, i to ne sa sigurnošću nego samo u smislu toga koliko je verovatno da se to zaista desilo na taj način.

Dalje, lekovi koje pripisuju psihijatri su ta ista hemija kojom se taj dečko drogirao samo što nema mišomor (i ostale "aditive" kućne proizvodnje, lepše pakovanje i rok trajanja.

Savetujem ljudima koji sebi daju za pravo da komentarišu ovakvu temu da se prvo dooobro obrazuju, i pre svega posavetuju sa stručnjacima. Lupanjem etiketa može svako da se bavi... i radnik u maloprodaji...

Naravno da bolesne treba leciti i bez pristanka posebno ako predstavljajun opasnost za okolinu i svoje najblize. Da je tako i kod nas ne bi bilo toliko tragicnih slucajeva pa ack i masovnih ubistava, setimo se slucaja iz Jabukovca, Jagodine..... Ali mi uvek kasnimo jer oni koji odlucuju o tome ne zele da brinu o dugima sve dok i njih nesto tako ne zadesi sto je strasno i nehumano. Jeste nehumano zivljenje u Srbiji jer oni koji imaju NECE da vide one druge koih je svakim danom sve vise pa zato ima toliko kriminala, pljacki, ubistava, zivot u srbiji skoro da nista ne vredi, nazalost. Clanovi porodice ubijaju jedni druge jer ne vide gde je u stvari problem a problem stvaraju losi zakoni na svim nivoima, oblastima, njihovo parcijalno sprovodjenje jer u Parlamentu sede uglavnom muskarci umesto da je zastupljenost oba pola podjednaka kao npr. u Svajcarskoj. Zene su humanije, manje ratoborne, pravednije i njihov uticaj na odlucivanje u Srbiji bi pretvorilo Srbiju u drugu Svajcarsku jer jeste nasa zemlja bogata, gradjani su takvi kakvi jesu upravo zbog lose organizacije odozgo nanize. Nema nam boljitka dok se navedeno ne promeni!!

Potrebno je za prisilno lečenje imati uslove, da se npr u neki nacionalni park ili sl izmesti psihijatriska bolnica, da ima video nadzor gde bi pacijenta pratila lično porodica i još mnogo toga, uz pomoć tehnologije, da bi se olakšalo svima i pacijentu i porodici i lekarima, .... inače imam kod kuće psihičko obolelu osobu i znam kako je , nije lako, stalna borba, negativizam iz dana u dan... živim u nadi da će se nešto promeniti (na bolje) ali teško, još je i gore... više smo izgubili volju ... dolazi do psihičkog mučenja porodice, udaljavanja , stresa, beg od stvarnosti nekad je spas... treba sačuvati i to malo svesnosti što imamo o ovom svetu.... i boriti se za ljubav i pravdu (ljudsku, poštenu) .... jer sami sebe će mo uništiti....

Mislim da bi svako, ko nađe za shodno da podržava agresivni pristup, trebalo malo da se upozna s radom s tim ljudima i vidi da nije jedini pristup agresivnost i ubeđenje da "normalni" znaju bolje i više, već strpljenje, upoznavanje, komunikacija. I trpanje nekome lekova niz grlo nije nešto čime bi trebalo da se ijedna institucija ponosi. Uvek postoji drugi pristup, samo su ljudi vrlo lenji da ga traže, ja to vidim svakoga dana. A, to što u novinama čitamo o ovome i onome koji je ubio svoju porodicu jer je imao psihičko oboljenje, problem je prvo i jedino Srbije i svih zemalja koje ne ulažu dovoljno u lečenje svojih stanovnika. Em imamo gomilu ljudi koji s Daunom ili autizmom, teškim, žive kod kuće u takvom položaju da im je i običan odlazak u wc pravi izazov, jer je bilo kakva oprema za ljude s posebnim potrebama preskupa, em nemamo nijedan centar koji bi se bavio i pomagao porodicama i ljudima kojima je to potrebno. A onda imamo i gomilu ljudi s psihičkim oboljenjima na ulici, za koje većina komentariše samo "ma, pusti njega, on je ceo život s kerovima na ulici, mator i lud", i ništa ne preduzimaju vlade, niti građani. I, da, nije fer mešati klince koji svesno gutaju raznorazna sranja s ljudima kojima protiv njihove volje daju lekove koji su toliko jaki da posle toga ne mogu da ostanu budni, ne mogu da ih pomere s mesta koliko budu drogirani i vidi im se da nakon popijenog leka više nisu tu.