Da li starije žene treba da rađaju?

Prvi put sam rodila sa 38 godina a drugi put sa 39. Razlika među dečacima je 11 meseci. Sada mi je 40. Nije lako gajiti dve bebe. Ne verujem da bi mi bilo lako ni da imam 25 godina. Što se odgajanja dece tiče i mog života/smrti to sam 'rešila' tako što sam se udala za 10 godina mlađeg muškarca. Eto deca imaju tatu koji ima 30 godina. Uzgred, u poslednjih par godina su u mom malom mestu umrle u 40-oj godini dve moje poznanice. Jedna od moždanog udara a druga od raka grlića materice. Obe su rađale u dvadesetim.
Ne treba uopštavati stvari. Generalizacije se nikad ne završe dobro.
Ako je suđeno da budete roditelj-bićete. Godine nisu od velikog značaja.

(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

Ma budalastine. Moj otac je mene dobio u 45 god, sada ima 62 god, i svaki dan kad je lepo vreme pretrci dva kruga oko Ade Ciganlije, redovno vezba, i u super je formi.

Zašto da ne! Rizik uvek postoji i kad su zene mlade,čak i ispod 25,dolazi do komplikacija i sl. To je po meni slobodna volja i izbor same zene,muškarca,mnoge biraju da ne radjaju decu uopšte i njih niko ne osudjuje a i ne treba!
Što se tiče sposopnosti staranja i vaspitanja,mislim da tu godine nisu presudni kriterijum.
(ništa lepše ni jače od zelje)

Eh,to je dilema od kada je sveta i veka.Samo sto sa razvojem medicine,zene mogu da radjaju u nekim poznijim godinama nego pre.Pre je do 43 godine roditi dete bilo podvig,a sada vidimo da moze i kasnije.Ali tu uvek ima licemerja.Kada muskarac u nekim 50-im 60-im godinama zivota dobije dete,onda je on car,super frajer,svaka cast,a kad neka zena rodi u 40-im onda je ona baba,sta ce da radi kada dete poraste?Kao da ne postoje problemi,pa ljudi iz tih razloga ne mogu da dobiju decu.Covek kad bi znao gde ce da padne tu bi seo.Koliko ima primera ljudi koji su dugo godina u vezi i braku,pa opet zena rodi u nekim poznim godinama.Pokusavali su sve ali nije islo.Iako se slazem sa Britanskim naucnicima,da je najbolje doba do 35,ipak ne moze covek da osudjuje i zene koje su rodile u poznijim godinama.Naravno za sve postoji i vreme i neke godine,uvek su bili u prdnosti roditelji koji su decu dobili u ranim godinama.Kad presisate 40 onda vam je sve teze,a pogotovo kad dobijete bebu u tom dobu.Ali sta da se radi, ne moze covek tj zena da se ubije ako ne rodi dete do 35 godine.Vazno je doba u kome dobijate decu,ali i da ta deca imaju roditelje koji ce da vode brigu o njima,a ne ulica,da umeju da ih vaspitaju i usmere ka necem pozitivnom,a ne da od njih naprave beskucnike i sutra buduce kriminalce.

Zavisi koliko starija. Lako je roditi dete, ali ga treba i odgajiti, a svi vi koji toliko tupite oko "prava" da se rodi dete, verovatno niste imali situaciju da kao ja ostanete bez oca u 15-toj godini a bez majke u 20-toj, jer su me kasno dobili. Obožavali su me, ali nisu od onih koji nisu mogli ranije da dobiju decu, nego su hteli da putuju, da se zezaju, a onda su mene dobili kad su imali 45 godina (isto su godište). Da ne govorim o generacijskom jazu, o majci koja je bolovala od vena, o tome da su se slabo igrali sa mnom, jer teško je čoveku od 50 godina da puzi po patosu i da trči za detetom, o njihovim bolestima. Ko nema to iskustvo, nema pravo da priča bilo šta. Tačka. Deca se rađaju zbog dece, a ne zbog sebe. Ima jedna izreka, kaže "sve u svoje vreme" i mislim da svako toga treba da se drži. Sad imam 28 godina, planiram porodicu što pre. Da su mi mogućnosti dozvoljavale, rodila bih i ranije. Sve možete da pobedite, ali jedno ne možete - prirodu. Nemojte o onom da mogu i mladi ljudi da umru, jer se to ne očekuje, i ako se desi, nije isto kao kada umre neko stariji, gde se to očekuje. Želim da moje dete ODGAJIM, da budem tu kad ono dobije svoje dete :) To je smisao života, odgajiti dete, a ne samo ga napraviti

@(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

A ti bi vise volela da te nisu rodili? Razumem, ti mislis da bi se ti rodila da su te napravili u 25-toj. Ipak ne bi, tada bi im se rodio sin ili druga cerka. Priroda je to, sudbina, kako god zelis. Samo u toj oformljenoj jajnoj celiji, toga datuma, si ti mogla nastati. Samo si se tog trenutka pojavila i imala sansu da se rodis. Tad je bio tvoj red. Svaka druga celija vise nisi ti!

Roditi se je jedna velika pobeda, svi mi rodjeni smo pobednici. Ako smo toga svesni vise cemo ceniti zivot. Tu je bilo mnostvo nasih nerodjenih braca i sestara koji bi se mozda i vise od nas borili u zivotu, ali mi smo dobili sansu i trebamo je iskoristiti i zbog njih!

Ne bi sutra bilo ni tvoje dece, da se tvoji roditelji tada nisu odlucili da te rode, a zamisli da su poslusali neciji savet da je kasno za to. Zato promeni taj stav! Budi srecna! Svi mi trebamo biti srecni jer smo se rodili! Sve najbolje!

@kasno brate! Зар мислиш да онима који су родили децу у двадесетим њихова деца у пубертету не ваде маст?

@bozon

Bas zbog takvog komentara, vidi se uticaj casopisa i televizije na tebe. Dok tih casopisa, televizije i upri prstom nije postojalo, zene su radjale u kasnijim godinama, pa nikom nista. Problem je ovo danasnje upiranje prsta i vajanje takvog mentaliteta.

Ne. Iz istog razloga zbog cega matori muskarci ne treba da prave decu (ovde mislim na slucajeve radjanja u 50+g). Imace previse godina da mogu uspesno i normalno da ih odgajaju. Postoje izuzeci, ali kao sto kazu jedna lasta ne cini prolece.
(bozon, 5. novembar 2012 09:53)

Gluposti! Ja sam postao otac u 50-toj godini, i kao da sam se ponovo rodio, dete mi daje mladalacku snagu i volju.

Kada me je rodila moja majka je imala 18 godina, tata jedva 19. Brat se rodio 5 godina kasnije. Sramota bi me bilo da priznam ljudima koliko smo zapusteni bili, i vaspitno i fizicki. Ja sam uspela da se izvucem, brat i danas oseca posledice, pati od depresije i osecaja manje vrednosti. Tako da, iz mog ugla, sto zreliji i svesniji roditelj, tim srecnija i negovanija deca.

Rodila bih ja ali nemam sa kim :(((

Nemam nista protiv starijih majki, medjutim clanak treba da napomene da je pevacica, pored vestacke oplodnje, koristila donorske jajne celije. Dakle, dete koje ce roditi nece biti genetski njeno. Opasno je stvarati iluziju da zene od 50+ godina i dalje mogu da imaju (genetski svoju) decu.

"o tome da su se slabo igrali sa mnom, jer teško je čoveku od 50 godina da puzi po patosu i da trči za detetom..."

Moji roditelji su bili mladi pa se nisu igrali ni sa jednim od troje dece. To, da se roditelji igraju sa decom, je neka nova fora. Roditelji se poigraju, naravno, ali ne moze odrastao covek da provodi sate u igri.

dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)
Ja sam takodje bila u situaciji da "odrastam" sa 19. sa upisom fakulteta, i bez obzira sto su mi roditelji jos uvek zivi, fizicko odvajanje je dovelo do slicnih osecanja usamljenosti izolovanosti, ..I znate sta mi je bilo najteze, kad moj bivsi momak, sa trideset se vraca kod mame , i smatra da je to normalno, jer njegovo "detinjstvo " jos nije zavrseno.Hocu da kazem da je posao roditelja da stvori coveka spremnog za zivot, i bez obzira na Vasa osecanja ljutnje i bola sto su Vas prerano ostavili, oni su sjajan posao sa Vama uradili jer su napravili zrelu i odgovornu osobu.Puno je ljudi ovde koji su debelo omanuli u svom rotiteljskom zadatku, jer su u zelji da to sto duze budu, opstruirali odrastannje svoje dece, napravili nezrele jedinke koje u Srbiji i u tridesetim kao adoloscenti.Naravno da je najlepse da roditelj sto bude duze sa svojom decom, da bude tu prilikom odlaska na fakultet,diplome, vencanja, i svih ostalih lepih momenata, ali prisustvo roditelja ne znaci nuzno da ce od deteta postati dobar covek.Vaspitanje je ono za sta su roditelji pre svega zaduzeni, a to nije uvek direktno vezano sa brojem godina koliko su sa nama.

Pa... niko nema pravo da im to uskrati, jer im je priroda to omogucila. Zene mogu da radjaju i u poznim godinama.

"Iz licnog iskustva znam-bilo mi je 47 kada mi je majka umrla, i pola sveta mi se srusilo....Prolaze godine, bol za izgubljenom majkom ne jenjava !!!! Sa njenom smrcu kao da je i deo mog srca umro.... "

Kad god da umre majka, to je jako bolno Na zalost, ne moze se izbeci, osim ako dete umre pre majke, sto je jos mnogo veca tragedija. Ako majka umre kad je dete mlado (npr. pre dvadesete) to je mnogo gore, ali ne zbog veceg bola nego jer dete jos nije stasalo i nema majke da ga usmerava i pomaze mu.

A sto bi je osudjivali? Valjda trebamo da joj kazemo - svaka cast kevo!

eh da je to samo roditi: treba i *odgajiti* !!!! Dodajte vi tu jos nekih 20 godina, minimum, koliko detetu danas treba. Ja sam rodila sa 36, dete mi je sad u pubertetu i vadi mi mast. Ni sve dosadasnje godine mi nisu bile lake. Hej bre, pojma nemate vi koji zastupate "licnu slobodu izbora": NIJE LAKO ODGAJITI DETE! Treba tu i snage, i novaca, i zivaca.

Ma ko sme sebi da da za pravo da osudjuje ženu koja hoće da postane majka,godine nisu bitne,važno je naći pravu osobu,imam prijateljicu i rodjaku trudne u 42.god,prirodnim putem i jedna i druga.Samo napred,godine nisu bitne.

naravno da vade, ali imaju vise energije da rese probleme.
Zato sto su mladji.

PS poznajem dosta ''devojaka'' sa 30-35 a i starije. Osnovi razlog sto nemaju decu je - zato sto su konformisti, samozive, nece da se cimaju.

E a onda dodje iz d**** u glavu oko 35 pa brze bolje daj sta das...

a to retko ispadne kako treba.

Sve su to egoisti. A para imaju dovoljno za porodicni zivot.
(nazvati pravim imenom - baba devojke, 5. novembar 2012 18:38)

nazvati ovo pravim imenom - sovinizam!

Zasto da ne,to je pre svega stvar izbora zene a drugi je problem sto smo mi pomalo tradicionalno drustvo koje kaze da zena treba da rodi do tridesete ili ne znam koje godine,poznajem zenu koja je rodila sa cetrdeset i kusur godina drugo dete i hvala bogu sve je proteklo u najboljem redu.

Moj otac je bio 53 godine kada sam se ja rodio! Majka je mlađa. Jedva je učestvovao u mojem vaspitavanju jer je bio umoran i staromodan. Moje normalne mladalačke stvari su mu bile uvek čudne i lude, i način vaspitavanja je bio u skaldu sa njegovom generacijom, kao i saveti za dalji život. Dosta mi je rekao loših stvari jer ne zna bolje, zna onoliko koliko je naučio u njegovo vreme. Danas je 80 godina. Tako da mu je i logika u skladu sa njegovom generacijom. To je normalno! Ali ga je distanciralo od mene jer nije služio skoro ni za šta. Čak ni finansijski. Volim što sam se rodio i pristojan sam, normalan, nemam dve glave i slično. Radim, živim, borim se. Ako filozofirate o ovoj temi, nemate pojma... Ako je pitanje crno belo, da li je loše ili ne? Loše je.

Pravo žena je da odluče kada žele dete ali u isto vreme odluka nosi i odgovornost i opasnost. Pa sad izvolite birajte.

@Aleksandar
Ne etiketiram ljude u komentarima. Na mene veci uticaj ima moja bliza okolina nego sta neko kaze u nekom casopisu (slabo to i citam, vise volim net). U mojoj okolini imam prijatelje koje su roditelji dobili u poznijim godinama (~40), koje su na roditeljskim uvek pitali jesu li im to baba/deda. Nije ti sigurno ni prijatan osecaj kada u 20 i nekoj moras da nosis roditelje po domovima zdravlja. Ti ljudi su stvarno odrasli u normalne osobe, samo sto imaju i dodatnih problema koji su proistekli iz cinjenice da su ih roditelji kasno dobili. Na drugoj strani poznajem i par osoba koje su odgajali babe/dede iz raznih objektivnih razloga i tu vec nije sve proslo dobro (problemi sa drogom, sitnim kriminalom itd). Da li zaista mislis da baba/deda od npr 67g moze da se nametne kao autoritet klincu od 17g i u koliko slucajeva to moze da uradi? Sta da radi to dete kada mu se roditelj/staratelj razboli ili umre (rizik sa godinama raste) u tvojoj 12g?
Moje misljenje je i dalje da je samozivo dobijati decu posle 50te. Kad vec pominjes uticaj TV i casopisa, mislim da se u poslednjih 5g upravo i promovise ideja da je kasno radjanje ok. Veliki problem ljudskog roda upravo i jeste to samozivo ponasanje, bez obzira na posledice po ljudski rod i zajednicu.

Zasto da ne! Ako se oboje vole i to zele, te ako za to postoje materijalni i drugi uveti
koje su detetu potrebni od rodjenja pa do osamostavljivanja.
Uostalom, upravo mnogi mladi parovi daju svoju decu bakama da ih one cuvaju i odgajaju, pa prema
tome mogu i zene sa 50 i vise godina mogu da radjaju i odgajaju decu.
Volim zenu od 49 godina sa kojom dobro slazem i oboje zelimo imati decu.
Vazna je ljubav, volja, zelja i materijalno stanje, kako bi se detetu pruzilo sve sto mu je potrebno u
njegovom razvoju.

Ne. Iz istog razloga zbog cega matori muskarci ne treba da prave decu (ovde mislim na slucajeve radjanja u 50+g). Imace previse godina da mogu uspesno i normalno da ih odgajaju. Postoje izuzeci, ali kao sto kazu jedna lasta ne cini prolece.

"Iako potpuno razumem zelju svake zene da postane majka, ipak smatram da treba vise razmisljati o toj deci kada se odlucuje o njihovom radjanju. Treba imati u vidu ovo o cemu sam do sad govorila (o fizickim, pre svega, a potom i psihickim mogucnostima za odgajanje dece) a narocito to tome da to dete treba da ima roditelje sto duze u svom zivotu jer su im jako potrebni u svakom periodu njihovog zivota. Moji roditelji su jos uvek, hvala bogu, zivi i znam sta mi to znaci. Jer ne zaboravite da ste, dok su vam zivi roditelji, vi necije dete."

Mene su moji roditelji dobili u svojim 40 i 45. Umrli su kad sam imala 25 i 30 godina. To je bilo veoma bolno i deset godina kasnije mi i dalje nedostaju. Medjutim, zivim sasvim normalno i cak bolje od mnogih koji i dalje imaju roditelje (zbog ranog gubitka roditelja sam malo brze sazrela). Naravno da bih volela da su mi roditelji jos zivi, ali takodje bih mnogo radije da su me rodili (kao sto jesu) i umrli dok sam mlada, nego da me nisu uopste rodili (sto je ono sto Vi savetujete).

Samo jedan komentar: ako nesto moze da se uradi, ne cnaci da to i TREBA da se uradi. Vazi i za mnoge druge "savremene" medicinske metode.

Kako ima glupih komentara, kao da covek moze da planira koliko ce da zivi, da bi duze bio sa svojom decom. Pa ginu ljudi u saobracajnim nesrecama, dobijaju kojekave bolesti nevezano za starost.
Naravno, fizicki je lakse trcati oko dece kad si mladji i u boljoj formi ali ne treba da to bude presudno za odluku o radjanju. Dete treba zeleti i biti spreman za njega, i treba ga podizati sa ljubavlju i strpljenjem. Naravno,uz zdravlje i sposobnost za radjanje. Pa neko je takav sa 25, neko sa 35 neko u 55. Uvek je lepo cuti da neko ceka dete i da mu se raduje. A ovi moralisti i dusebriznici neka gledaju svoja posla.Tako je lako praviti se pametan kad su drugi u pitanju.

Većina iznosi svoje individulane sudbine i shvatanja ... ok dobro je čuti i taj lični pečat ali to nema nikakve veze sa PRAVIMA ljudi ... dakle to isprazno moralisanje i slabosti su Vaši lični pogledi na svet ali NIKO nema prava da komentariše nečiju odluku a kamoli da ga osuđuje ... da je tema recimo eutanazija, onda bi se svi ovde zaricali u "pravo na život" bez obzira na godine ...

@(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

I ja sam dete star(ij)ih roditelja i nikada ih ne bih menjao za mladje. Bili su ostvareni profesionalno, zreli i mudri, i sve svoje vreme posvecivali meni. Sa nima sam planinario po Alpima i jedrio Sredozemljem kada su imali 60+ ,i uvek su sa nama bili i moji drugovi, koji skoro i nisu vidjali svoje roditelje koji su jurili karijere, a kuci dolazili preumorni i nervozni.
Vaspitavali su me svesni da nece dugo biti pored mene, trudeci se da se sto ranije osamostalim.
Danas sam otac troje dece i uvek sam osecao grizu savesti kada su u pitanju dvoje starijih, nisam imao vremena da im pruzim ono sto meni moji roditelji jesu. Zato i nisam imao dilemu u vezi treceg, dobili smo ga sa 47 i 53, i mogu da kazem tek sada imam pravi osecaj roditeljstva koji se prenosi i na stariju, vec odraslu decu.

P.S. I mene bole ledja i nije mi lako da se sagnem i igram na podu, ali cinim to sa zadovoljstvom xyz puta na dan, kao sto svakodnevno jurim za loptom u parku, ili plivam sa njim 2 puta nedeljno...

Kad sam se rodila moj otac je imao 51, a majka 35 godina. On je umro kad sam imala 14. Dok sam rasla oboje su tu bili za mene 24/7, pojam "kvalitetno potrosenog vrmena" mi je bio besmislen jer je sve moje vreme bilo takvo. Verovatno ce neko reci da nisam objektivna, ali ne poznajem posvecenije roditelje. I iako mi je otac umro dok jos nisam odrasla, ne prestajem da prepoznajem u sebi, svojim odlukama i stavovima uticaje vaspitanja i ljubavi koji su mi bili pruzeni. Ne kazem da je neophodno da roditelji budu "stariji", vec da je bitno da to zele i da su tome posveceni. Cini mi se da je danas trend da se ljudi vencavaju i prave decu jer se "valja", a kad ih naprave "neka se njima bakcu babe i dede, dadilje, skola".

Odrastanja su teška, život je težak, borba na svakom polju, nekom teže nekom malo manje teško..ali nikom nije sjajno.
Neko i pored zdravih i živih roditelja odraste u 18 godini, a neko i sa 30 godina pita prvo mamu za mišljenje. Djeca bogataša nerijetko delikventi i kriminalci.. Djeci koja rano izgube roditelje je najteže, ali najčešće su to najbolji ljudi danas, zreli i borbeni, i dižu svoju djecu bolje od onih bogatuna i prosvetnih radnika.
Nema pravila. Borba je svima i to je jedina istina.

@ D.K: Ako nemate ovo iskustvo, molim Vas da ne komentarišete, jer nemate pojma sa čime sam se sve suočila, zahvaljujući tome što sam ostala sama sa 20 godina. Tako nešto ne možete ni da zamislite. Fakultet? Misaona imenica, trebalo je raditi. Strahovi, traume, nedostatak mame i tate dok ih svi drugi imaju ne možete ni da zamislite. Poznajem ljude koji imaju po 50 godina i kojima su roditelji živi, blago njima. Ja sam PRERANO ostala sama na svetu. Naravno da sam srećna što sam rođena, ja ne mrzim svoj život, ali pokušavam da objasnim i Vama a i ostalima da se neke stvari jednostavno rade PLANSKI, a ne "kad dođe" i "eto tako", jer je dete najveća obaveza i NAJVAŽNIJA stvar na svetu i treba ga planirati i misliti mnogo unapred. Naravno da neki ljudi ne mogu dobiti decu, ali ako su takvi već u 50-tim ne treba rađati po svaku cenu. Jednostavno, sa nekim stvarima se treba pomiriti, NE MOŽETE protiv prirode.
Neko je pomenuo da mu otac ima 62 godine i da je vitalan. Moj komšija je bio vitalan do 65-te, vozio je biciklu svaki dan. Umro je od raka u roku od mesec dana, do tada nikad nije bio bolestan. Danas jedno - sutra drugo, u tim godinama. Ne kažem to da bih Vas plašila, i želim Vašem ocu da poživi još dugo, nego čisto da se to u tim godinama očekuje. Neki imaju sreću da dožive i sto godina. Većina nema.
Na komentar da roditelji ne treba da se igraju sa svojom decom - ne znam šta da kažem. Zamislite osobu koja ne može da se sagne da podigne svoje dete, jer je STARA i UMORNA

@Rooster Hill

naravno da vade, ali imaju vise energije da rese probleme.
Zato sto su mladji.

PS poznajem dosta ''devojaka'' sa 30-35 a i starije. Osnovi razlog sto nemaju decu je - zato sto su konformisti, samozive, nece da se cimaju.

E a onda dodje iz d**** u glavu oko 35 pa brze bolje daj sta das...

a to retko ispadne kako treba.

Sve su to egoisti. A para imaju dovoljno za porodicni zivot.

Ja sam rodila prvo dete u 31. a drugo u 34. godini. Sada imam 50. Kada sam ih rodila bila sam najsrecnija na svetu i volim ih najvise na svetu sto je potpuno priordno i normalno.Ali kada bih sada u ovim godinama i sa ovim iskustvom sa njima trebalo da rodim dete dobro bih razmislila. Da ne bude nesporazuma, moja deca su sjajna i dobra i nikada do sada nisam imala problema sa njima, ali to je prevelika odgovornost i zahteva puno zivaca, vremena, strpljenja, prosto zahteva kompletnu osobu i fizicki i psihicki. Nisam sigurna da bih u ovim godinama imala te zivce i to strpljenje sa decom, a da ne govorim o fizickim mogucnostima (kada dete treba da prohoda treba biti u savijenom polozaju skoro ceo dan, na primer, a takvih primera ima puno). Iako potpuno razumem zelju svake zene da postane majka, ipak smatram da treba vise razmisljati o toj deci kada se odlucuje o njihovom radjanju. Treba imati u vidu ovo o cemu sam do sad govorila (o fizickim, pre svega, a potom i psihickim mogucnostima za odgajanje dece) a narocito to tome da to dete treba da ima roditelje sto duze u svom zivotu jer su im jako potrebni u svakom periodu njihovog zivota. Moji roditelji su jos uvek, hvala bogu, zivi i znam sta mi to znaci. Jer ne zaboravite da ste, dok su vam zivi roditelji, vi necije dete. Koliko god to nekome zvucalo bezveze, svi mi imamo potrebu da budemo voljeni i zasticeni bezrezervno i potuno. Ako zelite decu u kasnijim godinam, dobro razmislite o svemu sto vas ceka i sto mozete da im pruzite.

svaka joj cast,deca su jedina prava nagrada za zivot na ovoj planeti.

Zene iznad 40 godina imaju vecu sansu da rode decu sa Daunovim sindromo (1:100),dok zene ispod imaju znatno manje sanse(1:800).Takodje mnogo su cecsi sponatni pobacaji.Mislim da je najbolji period od 25 do 35 godine.Ovo je samo moje misljenje.

Radjanje u poznim god.(50+) -NIKAKO !!!!! Iz licnog iskustva znam-bilo mi je 47 kada mi je majka umrla, i pola sveta mi se srusilo....Prolaze godine, bol za izgubljenom majkom ne jenjava !!!! Sa njenom smrcu kao da je i deo mog srca umro....
A BILO MI JE 47 GOD !!!! O detetu koje je posve malo, gubitak roditelja koje ga je dobilo u poznim godinama ( sto je KRAJNJE realno ) sta reci ????? Deca se ne bi trebalo radjati da bi se od njih vec u najranijim godinama njihovih zivota pravili sirocici, a upravo u slucaju radjanja deteta u poznim god sanse za to su i vise nego ogromne ....

Bogami, ja sitno brojim do 35....

Nekako mi ovaj primer liči na to da će njoj ovo dete služiti da se održava mladom i zravom. Ako su toliko želeli dete svih ovih godina, zašto ga nisu usvojili i odgajali ga kad su i sami bili fizički, a pogotovu psihički sposobniji? Potpuno mi je prirodna želja ljudi da imaju decu, i ja spadam među njih, ali nije za starce od 70 godina da se bave npr. pubertetskim bubicama. Da ne pričam o generacijskom jazu, pa deca postanu dosadni, nabeđeni starmali...

@kasno brate! Зар мислиш да онима који су родили децу у двадесетим њихова деца у пубертету не ваде маст?
(Rooster Hill, 5. novembar 2012 14:50)

Лакше је изборити се са њима и васпитати их у годинама 25-45, него 35-55. Рачунам да је потребно двадесет година да се "направи" човек од детета.

...da li se iko zapita kako je tom detetu u dusi kad pored njega seta starica, a druga deca imaju mame kao devojcice...

Radja dete da bi je ono odrzavalo mladom? Ja sam za radjanje, btw slika na clanku je prelepa, ali kod ove zene posebno, cini mi se da dete nece biti u mnogo dobrim rukama.

Cica, kakve ti to probleme imas da nemas s kim?
Uveren sam, da bi objavljivanjem tvoje slike, opisa
i zelja sigurno nasla pravog! Ohrabri se, i videt
ces rezultat!

Mislim da je za majku sasvim O.K. da zatrudni i rodi sa 55-58 god. Tako će sebi produžiti i mladost i život ali šta je sa detetom?
Tom mladom biću treba omogućiti SVE da bi postalo psihički i fizički odraslo i za život osposobljena osoba. A za to je potrebno biti radno sposoban bar do detetove 25. godine.
A da ne pominjem rani odlazak roditelja, posebno majke i uticaj tog strašnog preokreta na psihu i život. (To zna samo neko ko je u detinjstvu ostao bez roditelja)
Neko bi rekao da život piše romane i da neko i sa 28 god. može da ostane bez života i unesreći svoju porodicu i svoje dete (nenamerno, razume se, da neko drugi doživi i 125. god. To je ipak nešto na šta nemamo uticaja ali ipak...
Konačno, ipak mislim da je to prelet i vrlo sebičan čin u životu jedne 50-to godišnjakinje.

A jeste li razmislili, recimo, o dadilji-devojci koja će da se savija dok dete ne prohoda. Pa orkestru guvernanti, privatnih učitelja ovoga i onoga. Ili pak o majkama u slatkim tridesetim od kojih je decu blam, na primer. Ili o bakama koju deca obožavaju. Itd.

Ne. Iz istog razloga zbog cega matori muskarci ne treba da prave decu (ovde mislim na slucajeve radjanja u 50+g). Imace previse godina da mogu uspesno i normalno da ih odgajaju. Postoje izuzeci, ali kao sto kazu jedna lasta ne cini prolece.

@Rooster Hill

naravno da vade, ali imaju vise energije da rese probleme.
Zato sto su mladji.

PS poznajem dosta ''devojaka'' sa 30-35 a i starije. Osnovi razlog sto nemaju decu je - zato sto su konformisti, samozive, nece da se cimaju.

E a onda dodje iz d**** u glavu oko 35 pa brze bolje daj sta das...

a to retko ispadne kako treba.

Sve su to egoisti. A para imaju dovoljno za porodicni zivot.

...da li se iko zapita kako je tom detetu u dusi kad pored njega seta starica, a druga deca imaju mame kao devojcice...

Radjanje u poznim god.(50+) -NIKAKO !!!!! Iz licnog iskustva znam-bilo mi je 47 kada mi je majka umrla, i pola sveta mi se srusilo....Prolaze godine, bol za izgubljenom majkom ne jenjava !!!! Sa njenom smrcu kao da je i deo mog srca umro....
A BILO MI JE 47 GOD !!!! O detetu koje je posve malo, gubitak roditelja koje ga je dobilo u poznim godinama ( sto je KRAJNJE realno ) sta reci ????? Deca se ne bi trebalo radjati da bi se od njih vec u najranijim godinama njihovih zivota pravili sirocici, a upravo u slucaju radjanja deteta u poznim god sanse za to su i vise nego ogromne ....

@Aleksandar
Ne etiketiram ljude u komentarima. Na mene veci uticaj ima moja bliza okolina nego sta neko kaze u nekom casopisu (slabo to i citam, vise volim net). U mojoj okolini imam prijatelje koje su roditelji dobili u poznijim godinama (~40), koje su na roditeljskim uvek pitali jesu li im to baba/deda. Nije ti sigurno ni prijatan osecaj kada u 20 i nekoj moras da nosis roditelje po domovima zdravlja. Ti ljudi su stvarno odrasli u normalne osobe, samo sto imaju i dodatnih problema koji su proistekli iz cinjenice da su ih roditelji kasno dobili. Na drugoj strani poznajem i par osoba koje su odgajali babe/dede iz raznih objektivnih razloga i tu vec nije sve proslo dobro (problemi sa drogom, sitnim kriminalom itd). Da li zaista mislis da baba/deda od npr 67g moze da se nametne kao autoritet klincu od 17g i u koliko slucajeva to moze da uradi? Sta da radi to dete kada mu se roditelj/staratelj razboli ili umre (rizik sa godinama raste) u tvojoj 12g?
Moje misljenje je i dalje da je samozivo dobijati decu posle 50te. Kad vec pominjes uticaj TV i casopisa, mislim da se u poslednjih 5g upravo i promovise ideja da je kasno radjanje ok. Veliki problem ljudskog roda upravo i jeste to samozivo ponasanje, bez obzira na posledice po ljudski rod i zajednicu.

Samo jedan komentar: ako nesto moze da se uradi, ne cnaci da to i TREBA da se uradi. Vazi i za mnoge druge "savremene" medicinske metode.

@kasno brate! Зар мислиш да онима који су родили децу у двадесетим њихова деца у пубертету не ваде маст?
(Rooster Hill, 5. novembar 2012 14:50)

Лакше је изборити се са њима и васпитати их у годинама 25-45, него 35-55. Рачунам да је потребно двадесет година да се "направи" човек од детета.

Zavisi koliko starija. Lako je roditi dete, ali ga treba i odgajiti, a svi vi koji toliko tupite oko "prava" da se rodi dete, verovatno niste imali situaciju da kao ja ostanete bez oca u 15-toj godini a bez majke u 20-toj, jer su me kasno dobili. Obožavali su me, ali nisu od onih koji nisu mogli ranije da dobiju decu, nego su hteli da putuju, da se zezaju, a onda su mene dobili kad su imali 45 godina (isto su godište). Da ne govorim o generacijskom jazu, o majci koja je bolovala od vena, o tome da su se slabo igrali sa mnom, jer teško je čoveku od 50 godina da puzi po patosu i da trči za detetom, o njihovim bolestima. Ko nema to iskustvo, nema pravo da priča bilo šta. Tačka. Deca se rađaju zbog dece, a ne zbog sebe. Ima jedna izreka, kaže "sve u svoje vreme" i mislim da svako toga treba da se drži. Sad imam 28 godina, planiram porodicu što pre. Da su mi mogućnosti dozvoljavale, rodila bih i ranije. Sve možete da pobedite, ali jedno ne možete - prirodu. Nemojte o onom da mogu i mladi ljudi da umru, jer se to ne očekuje, i ako se desi, nije isto kao kada umre neko stariji, gde se to očekuje. Želim da moje dete ODGAJIM, da budem tu kad ono dobije svoje dete :) To je smisao života, odgajiti dete, a ne samo ga napraviti

eh da je to samo roditi: treba i *odgajiti* !!!! Dodajte vi tu jos nekih 20 godina, minimum, koliko detetu danas treba. Ja sam rodila sa 36, dete mi je sad u pubertetu i vadi mi mast. Ni sve dosadasnje godine mi nisu bile lake. Hej bre, pojma nemate vi koji zastupate "licnu slobodu izbora": NIJE LAKO ODGAJITI DETE! Treba tu i snage, i novaca, i zivaca.

@ D.K: Ako nemate ovo iskustvo, molim Vas da ne komentarišete, jer nemate pojma sa čime sam se sve suočila, zahvaljujući tome što sam ostala sama sa 20 godina. Tako nešto ne možete ni da zamislite. Fakultet? Misaona imenica, trebalo je raditi. Strahovi, traume, nedostatak mame i tate dok ih svi drugi imaju ne možete ni da zamislite. Poznajem ljude koji imaju po 50 godina i kojima su roditelji živi, blago njima. Ja sam PRERANO ostala sama na svetu. Naravno da sam srećna što sam rođena, ja ne mrzim svoj život, ali pokušavam da objasnim i Vama a i ostalima da se neke stvari jednostavno rade PLANSKI, a ne "kad dođe" i "eto tako", jer je dete najveća obaveza i NAJVAŽNIJA stvar na svetu i treba ga planirati i misliti mnogo unapred. Naravno da neki ljudi ne mogu dobiti decu, ali ako su takvi već u 50-tim ne treba rađati po svaku cenu. Jednostavno, sa nekim stvarima se treba pomiriti, NE MOŽETE protiv prirode.
Neko je pomenuo da mu otac ima 62 godine i da je vitalan. Moj komšija je bio vitalan do 65-te, vozio je biciklu svaki dan. Umro je od raka u roku od mesec dana, do tada nikad nije bio bolestan. Danas jedno - sutra drugo, u tim godinama. Ne kažem to da bih Vas plašila, i želim Vašem ocu da poživi još dugo, nego čisto da se to u tim godinama očekuje. Neki imaju sreću da dožive i sto godina. Većina nema.
Na komentar da roditelji ne treba da se igraju sa svojom decom - ne znam šta da kažem. Zamislite osobu koja ne može da se sagne da podigne svoje dete, jer je STARA i UMORNA

naravno da vade, ali imaju vise energije da rese probleme.
Zato sto su mladji.

PS poznajem dosta ''devojaka'' sa 30-35 a i starije. Osnovi razlog sto nemaju decu je - zato sto su konformisti, samozive, nece da se cimaju.

E a onda dodje iz d**** u glavu oko 35 pa brze bolje daj sta das...

a to retko ispadne kako treba.

Sve su to egoisti. A para imaju dovoljno za porodicni zivot.
(nazvati pravim imenom - baba devojke, 5. novembar 2012 18:38)

nazvati ovo pravim imenom - sovinizam!

Nekako mi ovaj primer liči na to da će njoj ovo dete služiti da se održava mladom i zravom. Ako su toliko želeli dete svih ovih godina, zašto ga nisu usvojili i odgajali ga kad su i sami bili fizički, a pogotovu psihički sposobniji? Potpuno mi je prirodna želja ljudi da imaju decu, i ja spadam među njih, ali nije za starce od 70 godina da se bave npr. pubertetskim bubicama. Da ne pričam o generacijskom jazu, pa deca postanu dosadni, nabeđeni starmali...

Radja dete da bi je ono odrzavalo mladom? Ja sam za radjanje, btw slika na clanku je prelepa, ali kod ove zene posebno, cini mi se da dete nece biti u mnogo dobrim rukama.

Moj otac je bio 53 godine kada sam se ja rodio! Majka je mlađa. Jedva je učestvovao u mojem vaspitavanju jer je bio umoran i staromodan. Moje normalne mladalačke stvari su mu bile uvek čudne i lude, i način vaspitavanja je bio u skaldu sa njegovom generacijom, kao i saveti za dalji život. Dosta mi je rekao loših stvari jer ne zna bolje, zna onoliko koliko je naučio u njegovo vreme. Danas je 80 godina. Tako da mu je i logika u skladu sa njegovom generacijom. To je normalno! Ali ga je distanciralo od mene jer nije služio skoro ni za šta. Čak ni finansijski. Volim što sam se rodio i pristojan sam, normalan, nemam dve glave i slično. Radim, živim, borim se. Ako filozofirate o ovoj temi, nemate pojma... Ako je pitanje crno belo, da li je loše ili ne? Loše je.

Mislim da je za majku sasvim O.K. da zatrudni i rodi sa 55-58 god. Tako će sebi produžiti i mladost i život ali šta je sa detetom?
Tom mladom biću treba omogućiti SVE da bi postalo psihički i fizički odraslo i za život osposobljena osoba. A za to je potrebno biti radno sposoban bar do detetove 25. godine.
A da ne pominjem rani odlazak roditelja, posebno majke i uticaj tog strašnog preokreta na psihu i život. (To zna samo neko ko je u detinjstvu ostao bez roditelja)
Neko bi rekao da život piše romane i da neko i sa 28 god. može da ostane bez života i unesreći svoju porodicu i svoje dete (nenamerno, razume se, da neko drugi doživi i 125. god. To je ipak nešto na šta nemamo uticaja ali ipak...
Konačno, ipak mislim da je to prelet i vrlo sebičan čin u životu jedne 50-to godišnjakinje.

Zene iznad 40 godina imaju vecu sansu da rode decu sa Daunovim sindromo (1:100),dok zene ispod imaju znatno manje sanse(1:800).Takodje mnogo su cecsi sponatni pobacaji.Mislim da je najbolji period od 25 do 35 godine.Ovo je samo moje misljenje.

A jeste li razmislili, recimo, o dadilji-devojci koja će da se savija dok dete ne prohoda. Pa orkestru guvernanti, privatnih učitelja ovoga i onoga. Ili pak o majkama u slatkim tridesetim od kojih je decu blam, na primer. Ili o bakama koju deca obožavaju. Itd.

"o tome da su se slabo igrali sa mnom, jer teško je čoveku od 50 godina da puzi po patosu i da trči za detetom..."

Moji roditelji su bili mladi pa se nisu igrali ni sa jednim od troje dece. To, da se roditelji igraju sa decom, je neka nova fora. Roditelji se poigraju, naravno, ali ne moze odrastao covek da provodi sate u igri.

Nemam nista protiv starijih majki, medjutim clanak treba da napomene da je pevacica, pored vestacke oplodnje, koristila donorske jajne celije. Dakle, dete koje ce roditi nece biti genetski njeno. Opasno je stvarati iluziju da zene od 50+ godina i dalje mogu da imaju (genetski svoju) decu.

Ja sam rodila prvo dete u 31. a drugo u 34. godini. Sada imam 50. Kada sam ih rodila bila sam najsrecnija na svetu i volim ih najvise na svetu sto je potpuno priordno i normalno.Ali kada bih sada u ovim godinama i sa ovim iskustvom sa njima trebalo da rodim dete dobro bih razmislila. Da ne bude nesporazuma, moja deca su sjajna i dobra i nikada do sada nisam imala problema sa njima, ali to je prevelika odgovornost i zahteva puno zivaca, vremena, strpljenja, prosto zahteva kompletnu osobu i fizicki i psihicki. Nisam sigurna da bih u ovim godinama imala te zivce i to strpljenje sa decom, a da ne govorim o fizickim mogucnostima (kada dete treba da prohoda treba biti u savijenom polozaju skoro ceo dan, na primer, a takvih primera ima puno). Iako potpuno razumem zelju svake zene da postane majka, ipak smatram da treba vise razmisljati o toj deci kada se odlucuje o njihovom radjanju. Treba imati u vidu ovo o cemu sam do sad govorila (o fizickim, pre svega, a potom i psihickim mogucnostima za odgajanje dece) a narocito to tome da to dete treba da ima roditelje sto duze u svom zivotu jer su im jako potrebni u svakom periodu njihovog zivota. Moji roditelji su jos uvek, hvala bogu, zivi i znam sta mi to znaci. Jer ne zaboravite da ste, dok su vam zivi roditelji, vi necije dete. Koliko god to nekome zvucalo bezveze, svi mi imamo potrebu da budemo voljeni i zasticeni bezrezervno i potuno. Ako zelite decu u kasnijim godinam, dobro razmislite o svemu sto vas ceka i sto mozete da im pruzite.

Pa... niko nema pravo da im to uskrati, jer im je priroda to omogucila. Zene mogu da radjaju i u poznim godinama.

@kasno brate! Зар мислиш да онима који су родили децу у двадесетим њихова деца у пубертету не ваде маст?

@bozon

Bas zbog takvog komentara, vidi se uticaj casopisa i televizije na tebe. Dok tih casopisa, televizije i upri prstom nije postojalo, zene su radjale u kasnijim godinama, pa nikom nista. Problem je ovo danasnje upiranje prsta i vajanje takvog mentaliteta.

Zašto da ne! Rizik uvek postoji i kad su zene mlade,čak i ispod 25,dolazi do komplikacija i sl. To je po meni slobodna volja i izbor same zene,muškarca,mnoge biraju da ne radjaju decu uopšte i njih niko ne osudjuje a i ne treba!
Što se tiče sposopnosti staranja i vaspitanja,mislim da tu godine nisu presudni kriterijum.
(ništa lepše ni jače od zelje)

Ne. Iz istog razloga zbog cega matori muskarci ne treba da prave decu (ovde mislim na slucajeve radjanja u 50+g). Imace previse godina da mogu uspesno i normalno da ih odgajaju. Postoje izuzeci, ali kao sto kazu jedna lasta ne cini prolece.
(bozon, 5. novembar 2012 09:53)

Gluposti! Ja sam postao otac u 50-toj godini, i kao da sam se ponovo rodio, dete mi daje mladalacku snagu i volju.

Prvi put sam rodila sa 38 godina a drugi put sa 39. Razlika među dečacima je 11 meseci. Sada mi je 40. Nije lako gajiti dve bebe. Ne verujem da bi mi bilo lako ni da imam 25 godina. Što se odgajanja dece tiče i mog života/smrti to sam 'rešila' tako što sam se udala za 10 godina mlađeg muškarca. Eto deca imaju tatu koji ima 30 godina. Uzgred, u poslednjih par godina su u mom malom mestu umrle u 40-oj godini dve moje poznanice. Jedna od moždanog udara a druga od raka grlića materice. Obe su rađale u dvadesetim.
Ne treba uopštavati stvari. Generalizacije se nikad ne završe dobro.
Ako je suđeno da budete roditelj-bićete. Godine nisu od velikog značaja.

(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

Ma budalastine. Moj otac je mene dobio u 45 god, sada ima 62 god, i svaki dan kad je lepo vreme pretrci dva kruga oko Ade Ciganlije, redovno vezba, i u super je formi.

@(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

A ti bi vise volela da te nisu rodili? Razumem, ti mislis da bi se ti rodila da su te napravili u 25-toj. Ipak ne bi, tada bi im se rodio sin ili druga cerka. Priroda je to, sudbina, kako god zelis. Samo u toj oformljenoj jajnoj celiji, toga datuma, si ti mogla nastati. Samo si se tog trenutka pojavila i imala sansu da se rodis. Tad je bio tvoj red. Svaka druga celija vise nisi ti!

Roditi se je jedna velika pobeda, svi mi rodjeni smo pobednici. Ako smo toga svesni vise cemo ceniti zivot. Tu je bilo mnostvo nasih nerodjenih braca i sestara koji bi se mozda i vise od nas borili u zivotu, ali mi smo dobili sansu i trebamo je iskoristiti i zbog njih!

Ne bi sutra bilo ni tvoje dece, da se tvoji roditelji tada nisu odlucili da te rode, a zamisli da su poslusali neciji savet da je kasno za to. Zato promeni taj stav! Budi srecna! Svi mi trebamo biti srecni jer smo se rodili! Sve najbolje!

dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)
Ja sam takodje bila u situaciji da "odrastam" sa 19. sa upisom fakulteta, i bez obzira sto su mi roditelji jos uvek zivi, fizicko odvajanje je dovelo do slicnih osecanja usamljenosti izolovanosti, ..I znate sta mi je bilo najteze, kad moj bivsi momak, sa trideset se vraca kod mame , i smatra da je to normalno, jer njegovo "detinjstvo " jos nije zavrseno.Hocu da kazem da je posao roditelja da stvori coveka spremnog za zivot, i bez obzira na Vasa osecanja ljutnje i bola sto su Vas prerano ostavili, oni su sjajan posao sa Vama uradili jer su napravili zrelu i odgovornu osobu.Puno je ljudi ovde koji su debelo omanuli u svom rotiteljskom zadatku, jer su u zelji da to sto duze budu, opstruirali odrastannje svoje dece, napravili nezrele jedinke koje u Srbiji i u tridesetim kao adoloscenti.Naravno da je najlepse da roditelj sto bude duze sa svojom decom, da bude tu prilikom odlaska na fakultet,diplome, vencanja, i svih ostalih lepih momenata, ali prisustvo roditelja ne znaci nuzno da ce od deteta postati dobar covek.Vaspitanje je ono za sta su roditelji pre svega zaduzeni, a to nije uvek direktno vezano sa brojem godina koliko su sa nama.

A sto bi je osudjivali? Valjda trebamo da joj kazemo - svaka cast kevo!

Rodila bih ja ali nemam sa kim :(((

Zasto da ne! Ako se oboje vole i to zele, te ako za to postoje materijalni i drugi uveti
koje su detetu potrebni od rodjenja pa do osamostavljivanja.
Uostalom, upravo mnogi mladi parovi daju svoju decu bakama da ih one cuvaju i odgajaju, pa prema
tome mogu i zene sa 50 i vise godina mogu da radjaju i odgajaju decu.
Volim zenu od 49 godina sa kojom dobro slazem i oboje zelimo imati decu.
Vazna je ljubav, volja, zelja i materijalno stanje, kako bi se detetu pruzilo sve sto mu je potrebno u
njegovom razvoju.

Eh,to je dilema od kada je sveta i veka.Samo sto sa razvojem medicine,zene mogu da radjaju u nekim poznijim godinama nego pre.Pre je do 43 godine roditi dete bilo podvig,a sada vidimo da moze i kasnije.Ali tu uvek ima licemerja.Kada muskarac u nekim 50-im 60-im godinama zivota dobije dete,onda je on car,super frajer,svaka cast,a kad neka zena rodi u 40-im onda je ona baba,sta ce da radi kada dete poraste?Kao da ne postoje problemi,pa ljudi iz tih razloga ne mogu da dobiju decu.Covek kad bi znao gde ce da padne tu bi seo.Koliko ima primera ljudi koji su dugo godina u vezi i braku,pa opet zena rodi u nekim poznim godinama.Pokusavali su sve ali nije islo.Iako se slazem sa Britanskim naucnicima,da je najbolje doba do 35,ipak ne moze covek da osudjuje i zene koje su rodile u poznijim godinama.Naravno za sve postoji i vreme i neke godine,uvek su bili u prdnosti roditelji koji su decu dobili u ranim godinama.Kad presisate 40 onda vam je sve teze,a pogotovo kad dobijete bebu u tom dobu.Ali sta da se radi, ne moze covek tj zena da se ubije ako ne rodi dete do 35 godine.Vazno je doba u kome dobijate decu,ali i da ta deca imaju roditelje koji ce da vode brigu o njima,a ne ulica,da umeju da ih vaspitaju i usmere ka necem pozitivnom,a ne da od njih naprave beskucnike i sutra buduce kriminalce.

Zasto da ne,to je pre svega stvar izbora zene a drugi je problem sto smo mi pomalo tradicionalno drustvo koje kaze da zena treba da rodi do tridesete ili ne znam koje godine,poznajem zenu koja je rodila sa cetrdeset i kusur godina drugo dete i hvala bogu sve je proteklo u najboljem redu.

svaka joj cast,deca su jedina prava nagrada za zivot na ovoj planeti.

Bogami, ja sitno brojim do 35....

Cica, kakve ti to probleme imas da nemas s kim?
Uveren sam, da bi objavljivanjem tvoje slike, opisa
i zelja sigurno nasla pravog! Ohrabri se, i videt
ces rezultat!

Odrastanja su teška, život je težak, borba na svakom polju, nekom teže nekom malo manje teško..ali nikom nije sjajno.
Neko i pored zdravih i živih roditelja odraste u 18 godini, a neko i sa 30 godina pita prvo mamu za mišljenje. Djeca bogataša nerijetko delikventi i kriminalci.. Djeci koja rano izgube roditelje je najteže, ali najčešće su to najbolji ljudi danas, zreli i borbeni, i dižu svoju djecu bolje od onih bogatuna i prosvetnih radnika.
Nema pravila. Borba je svima i to je jedina istina.

Pravo žena je da odluče kada žele dete ali u isto vreme odluka nosi i odgovornost i opasnost. Pa sad izvolite birajte.

Ma ko sme sebi da da za pravo da osudjuje ženu koja hoće da postane majka,godine nisu bitne,važno je naći pravu osobu,imam prijateljicu i rodjaku trudne u 42.god,prirodnim putem i jedna i druga.Samo napred,godine nisu bitne.

Većina iznosi svoje individulane sudbine i shvatanja ... ok dobro je čuti i taj lični pečat ali to nema nikakve veze sa PRAVIMA ljudi ... dakle to isprazno moralisanje i slabosti su Vaši lični pogledi na svet ali NIKO nema prava da komentariše nečiju odluku a kamoli da ga osuđuje ... da je tema recimo eutanazija, onda bi se svi ovde zaricali u "pravo na život" bez obzira na godine ...

"Iako potpuno razumem zelju svake zene da postane majka, ipak smatram da treba vise razmisljati o toj deci kada se odlucuje o njihovom radjanju. Treba imati u vidu ovo o cemu sam do sad govorila (o fizickim, pre svega, a potom i psihickim mogucnostima za odgajanje dece) a narocito to tome da to dete treba da ima roditelje sto duze u svom zivotu jer su im jako potrebni u svakom periodu njihovog zivota. Moji roditelji su jos uvek, hvala bogu, zivi i znam sta mi to znaci. Jer ne zaboravite da ste, dok su vam zivi roditelji, vi necije dete."

Mene su moji roditelji dobili u svojim 40 i 45. Umrli su kad sam imala 25 i 30 godina. To je bilo veoma bolno i deset godina kasnije mi i dalje nedostaju. Medjutim, zivim sasvim normalno i cak bolje od mnogih koji i dalje imaju roditelje (zbog ranog gubitka roditelja sam malo brze sazrela). Naravno da bih volela da su mi roditelji jos zivi, ali takodje bih mnogo radije da su me rodili (kao sto jesu) i umrli dok sam mlada, nego da me nisu uopste rodili (sto je ono sto Vi savetujete).

Kada me je rodila moja majka je imala 18 godina, tata jedva 19. Brat se rodio 5 godina kasnije. Sramota bi me bilo da priznam ljudima koliko smo zapusteni bili, i vaspitno i fizicki. Ja sam uspela da se izvucem, brat i danas oseca posledice, pati od depresije i osecaja manje vrednosti. Tako da, iz mog ugla, sto zreliji i svesniji roditelj, tim srecnija i negovanija deca.

Kako ima glupih komentara, kao da covek moze da planira koliko ce da zivi, da bi duze bio sa svojom decom. Pa ginu ljudi u saobracajnim nesrecama, dobijaju kojekave bolesti nevezano za starost.
Naravno, fizicki je lakse trcati oko dece kad si mladji i u boljoj formi ali ne treba da to bude presudno za odluku o radjanju. Dete treba zeleti i biti spreman za njega, i treba ga podizati sa ljubavlju i strpljenjem. Naravno,uz zdravlje i sposobnost za radjanje. Pa neko je takav sa 25, neko sa 35 neko u 55. Uvek je lepo cuti da neko ceka dete i da mu se raduje. A ovi moralisti i dusebriznici neka gledaju svoja posla.Tako je lako praviti se pametan kad su drugi u pitanju.

"Iz licnog iskustva znam-bilo mi je 47 kada mi je majka umrla, i pola sveta mi se srusilo....Prolaze godine, bol za izgubljenom majkom ne jenjava !!!! Sa njenom smrcu kao da je i deo mog srca umro.... "

Kad god da umre majka, to je jako bolno Na zalost, ne moze se izbeci, osim ako dete umre pre majke, sto je jos mnogo veca tragedija. Ako majka umre kad je dete mlado (npr. pre dvadesete) to je mnogo gore, ali ne zbog veceg bola nego jer dete jos nije stasalo i nema majke da ga usmerava i pomaze mu.

Kad sam se rodila moj otac je imao 51, a majka 35 godina. On je umro kad sam imala 14. Dok sam rasla oboje su tu bili za mene 24/7, pojam "kvalitetno potrosenog vrmena" mi je bio besmislen jer je sve moje vreme bilo takvo. Verovatno ce neko reci da nisam objektivna, ali ne poznajem posvecenije roditelje. I iako mi je otac umro dok jos nisam odrasla, ne prestajem da prepoznajem u sebi, svojim odlukama i stavovima uticaje vaspitanja i ljubavi koji su mi bili pruzeni. Ne kazem da je neophodno da roditelji budu "stariji", vec da je bitno da to zele i da su tome posveceni. Cini mi se da je danas trend da se ljudi vencavaju i prave decu jer se "valja", a kad ih naprave "neka se njima bakcu babe i dede, dadilje, skola".

@(dete starih roditelja, 5. novembar 2012 14:18)

I ja sam dete star(ij)ih roditelja i nikada ih ne bih menjao za mladje. Bili su ostvareni profesionalno, zreli i mudri, i sve svoje vreme posvecivali meni. Sa nima sam planinario po Alpima i jedrio Sredozemljem kada su imali 60+ ,i uvek su sa nama bili i moji drugovi, koji skoro i nisu vidjali svoje roditelje koji su jurili karijere, a kuci dolazili preumorni i nervozni.
Vaspitavali su me svesni da nece dugo biti pored mene, trudeci se da se sto ranije osamostalim.
Danas sam otac troje dece i uvek sam osecao grizu savesti kada su u pitanju dvoje starijih, nisam imao vremena da im pruzim ono sto meni moji roditelji jesu. Zato i nisam imao dilemu u vezi treceg, dobili smo ga sa 47 i 53, i mogu da kazem tek sada imam pravi osecaj roditeljstva koji se prenosi i na stariju, vec odraslu decu.

P.S. I mene bole ledja i nije mi lako da se sagnem i igram na podu, ali cinim to sa zadovoljstvom xyz puta na dan, kao sto svakodnevno jurim za loptom u parku, ili plivam sa njim 2 puta nedeljno...