Petnica upisuje novu generaciju

Straava vest! odmah na naslovnu!

Био сам 2002. године, као један од 50 ученика седмог разреда из целе државе (још увек се звала СРЈ) и у јануару 2004. године, као ученик првог разреда средње школе, па бих да напишем неко слово.

2002. је боравак трајао две јунске недеље. У првој недељи су сви полазници похађали иста предавања, како би одлучили којој групи ће се придружити (а у оптицају су хемија, математика, археологија, информатика, биологија...), док су у другој су имали свега једно или два заједничка предавања дневно, а остатак времена су проводили у одабраним групама. Оно што смо радили је био тек увод у свет науке, углавном кроз забавна, духовито припремљена излагања о научним занимљивостима.

Сваког дана смо ишли на излете (у близини су воденица Саве Савановића и пећина, река Градац, базен, археолошки локалитети), дружили се до касно, а неколицина нас смо пратили и спорт (у току су били СП у фудбалу у Јужној Кореји и Јапану и финале НБА између Кингса и Лејкерса). Незаборавно искуство.

2004. сам био на семинару лингвистике. Трајао је недељу дана, рад је био доста озбиљнији, група знатно малобројнија, имали смо мање предавача и атмосфера је заиста била радна.

Касније нисам ишао, због тога што сам се заинтересовао за право и економију, а за та два зла у лепим местима попут Петнице нема места. :)

Овим писанијем сам хтео да заинтересујем макар једног школарца, јер ће за својих најмање 16 година школовања тешко имати занимљивију и квалитетнију наставу од петничке, а имаће и лепе успомене.

Go Petnica go!!! Jedini pravi svetionik i oaza u inace previse mracnoj Srbiji.

Straava vest! odmah na naslovnu!

Go Petnica go!!! Jedini pravi svetionik i oaza u inace previse mracnoj Srbiji.

Био сам 2002. године, као један од 50 ученика седмог разреда из целе државе (још увек се звала СРЈ) и у јануару 2004. године, као ученик првог разреда средње школе, па бих да напишем неко слово.

2002. је боравак трајао две јунске недеље. У првој недељи су сви полазници похађали иста предавања, како би одлучили којој групи ће се придружити (а у оптицају су хемија, математика, археологија, информатика, биологија...), док су у другој су имали свега једно или два заједничка предавања дневно, а остатак времена су проводили у одабраним групама. Оно што смо радили је био тек увод у свет науке, углавном кроз забавна, духовито припремљена излагања о научним занимљивостима.

Сваког дана смо ишли на излете (у близини су воденица Саве Савановића и пећина, река Градац, базен, археолошки локалитети), дружили се до касно, а неколицина нас смо пратили и спорт (у току су били СП у фудбалу у Јужној Кореји и Јапану и финале НБА између Кингса и Лејкерса). Незаборавно искуство.

2004. сам био на семинару лингвистике. Трајао је недељу дана, рад је био доста озбиљнији, група знатно малобројнија, имали смо мање предавача и атмосфера је заиста била радна.

Касније нисам ишао, због тога што сам се заинтересовао за право и економију, а за та два зла у лепим местима попут Петнице нема места. :)

Овим писанијем сам хтео да заинтересујем макар једног школарца, јер ће за својих најмање 16 година школовања тешко имати занимљивију и квалитетнију наставу од петничке, а имаће и лепе успомене.